Žalfija

Žalfija
cvetovi
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Eudicotidae
Kladus:	Asterids
Red:	Lamiales
Porodica:	Lamiaceae
Rod:	Salvia
Vrsta:	S. officinalis
Binomno ime
Salvia officinalis L.

Žalfija, kadulja ili pitomi pelim (Salvia officinalis) višegodišnja je razgranata biljka iz familije usnatica (Lamiaceae). Stablo je visoko 50—90 cm, delom odrvenelo i četvorouglasto na poprečnom preseku. Listovi su srebrnozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-beličasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruženi u cvasti (klasaste pršljenove) na vrhovima stabljika i ogranaka. Cela biljka je vrlo aromatična i svojstvenog mirisa.

Žalfija je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Navode je svi antički medicinski pisci. Poznato je da je od sveg lekovitog bilja Karlo Veliki najviše cenio žalfiju. To se vidi i po onom njegovom strogom istorijskom zakonu, Kapitularima, u kojima veliki vladar naređuje svim državnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila žalfija.

Ime biljke

Latinski naziv čitavog roda Salvia potiče od latinske reči salvare, što znači „spasti, spasavati, izlečiti”, jer su je Rimljani još pre 2.000 godina veoma cenili i na razne načine upotrebljavali za lečenje. Latinski naziv vrste, officinalis znači „koji se koristi”.

U Crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatičnu, lekovitu i medonosnu biljku nazivaju najčešće pelim, u srednjoj Dalmaciji kadulja, u severnom Primorju kuš, u istočnoj Srbiji kalaver i džiger-trava, dok se u gradskom govoru naziva žalfija. Osim ovih, ima i drugih narodnih imena, kao što su: beli džiger, vrtni žajbel, goloper, žavbej, žajbl, žalvija, žalfa, janovdenče, kadilja, kaduja, kadulja-križatica, kaduna, kaloper, kaluper, krastatica, križna kadulja, ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemački kaloper, pelin, perušina, pitomi pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, šalvija.

Medicinska upotreba

Od žalfije se koristi isključivo list. Najlekovitiji list se dobija kad žalfija počne cvetati, a to je najčešće u maju. List se bere, suši i čuva pažljivo. Glavni lekoviti sastojak lista žalfije je isparljivo mirisno etarsko ulje, koga ima od 1,5 do 2,5%. Oporost i lekovitost lista potiče od tanina. I gorke materije u žalfiji deluju lekovito.

Žalfija ulazi u sastav velikog broja preparata, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jačaju sluzokožu (dejstvo tanina) i deluju antiseptično (dejstvo etarskog ulja).

Do otkrića antibiotika žalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku čaja protiv znojenja za obolele od tuberkuloze, jer smanjuje lučenje znojnih žlezda. Čaj i drugi lekovi načinjeni od žalfije upotrebljavaju se i za jačanje organizma.

Žalfija u Srbiji

Žalfija u Srbiji raste u prirodi samo u Sićevačkoj klisuri. Ovde su pronađeni primerci sa velikim brojem cvetova što je srpskog botaničara Gajića sredinom prošlog veka navelo da definiše posebnu podvrstu žalfije S. officinalis subsp. multiflora. S obzirom na veliku udaljenost ovih populacija od glavnine areala na Jadranskom primorju, dugo se postavljalo pitanje njihovog porekla. Ostaci rimskog Vojnog puta, iznad mesta Sićevo nametali su zaključak da je tu dospela slučajno i raširila se na pogodnom tlu, ali su novija istraživanja genetičke raznovrsnosti pokazala da se radi o prirodnim reliktnim populacijama.

Literatura

• Jovan Tucakov, Lečenje biljem

Spoljašnje veze

• Žalfija smiruje upale, „bistri” mozak (Večernje novosti, 16. februar 2012)
• Žalfija za lice – biljka koja zaista pomaže, („Royal Balm”, 13. novembar 2018)
• Žalfija lek ѕa stotinu boljki - Listove najbolje brati od maja do jula