Parlamentarni izbori u Srbiji 2020.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Parlamentarni izbori u Srbiji 2020.
← 2016 21. jun 2020. 2022 →
250 poslaničkih mandata Narodne skupštine
minimalno 126 su mandati potrebni za većinu
Registrovano6.584.376
Izlaznost3.218.763 (48,88%) Pad 7,2%
  Prva stranka Druga stranka Treća stranka
 
Vođa Aleksandar Vučić[a] Ivica Dačić Aleksandar Šapić
Stranka Srpska napredna stranka Socijalistička partija Srbije Srpski patriotski savez
Koalicija Aleksandar Vučić - za našu decu: SDPS - PUPS - PS - SPO - SNP - PSS SPS - JS - ZS - KP -
Vođa od 29. septembra 2012. 11. marta 2006. mart 2010.
Poslednji izbori 1.823.147 (48,25%) 413.770 (10,95%) - (stranka nije osnovana)
Mesta pre 131 29 - (stranka nije osnovana)
Mesta posle
188 / 250
32 / 250
11 / 250
Mesta promenjeno Rast 59 Rast 3 Rast 11
Br. glasova 1.953.705 334.270 123.374
Procenat 60,65 10,38 3,83%
Rezultati izbora po osvojenim okruzima:
  Koalicija Aleksandar Vučić - za našu decu
Sastav Narodne skupštine nakon izbora:

188 Koalicija Aleksandar Vučić - za našu decu 32 Koalicija oko SPS 11 SPAS 9 Savez vojvođanskih Mađara 4 Stranka pravde i pomirenja 3 SDA Sandžak 3 Partija za demokratsko delovanje

Ovo je spisak stranaka koje su prešle cenzus od 3%.

Pogledajte potpune rezultate ispod.
Predsednik Vlade Srbije pre izbora

Ana Brnabić
SNS

Izabrani predsednik Vlade Srbije

Ana Brnabić
SNS

Izbori za narodne poslanike Republike Srbije 2020. godine bili su raspisani za 26. april, isti dan kada i lokalni i pokrajinski izbori.[1][2][3] Ipak, usled izbijanja pandemije virusa korona i proglašenja vanrednog stanja, termin njihovog održavanja pomeren je za 21. jun.[4][5]

Period pre raspisivanja izbora obeležili su građanski protesti. Protesti su doveli do promena na opozicionom delu spektra i najava bojkota institucija i izbora po dotadašnjim uslovima. Pregovorima vlasti i opozicije u posredstvu poslanika Evropskog parlamenta značajno je izmenjeno izborno zakonodavstvo. Brojni parlamentarni i vanparlamentarni politički subjekti su bojkotovali izbore, uključujući i najjaču opozicioni koaliciju Savez za Srbiju. Ovo je rezultiralo najmanjom izlaznošću na parlamentarnim izborima u Srbiji od uvođenja višepartijskog sistema 1990. godine.[6] Koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom je osvojila jednu od najvećih parlamentarnih većina u Evropi.

Domaći i međunarodni posmatrači izbora su zabeležili da da su izbori sprovedeni efektivno i da su ispunili minimalne demokratske standarde, ali uz neregularnosti koje su uticale na rezultate i izlaznost. OEBS je naveo da brojne preporuke vezane za izborne uslove i administraciju nisu usvojene, istovremeno kritikujući i neravnopravnu medijsku zastupljenost.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Raspisivanje i izborni propisi[uredi | uredi izvor]

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić je 4. marta 2020. godine raspisao izbore, a od tada počinju da teku zakonom predviđeni rokovi u vezi sa izbornim radnjama.[1]

Prema aktuelnom zakonodavstvu, sve liste moraju da prikupe najmanje 10 000 biračkih potpisa, da bi njihova kandidatura bila prihvaćena od strane Republičke izborne komisije (RIK).

Poslanički mandati će biti raspoređivani D’Ontovim sistemom najvećih količnika. S obzirom na turbulentne političke događaje, te najave bojkota većeg dela opozicije, predstavnici vlasti su izmenili višedecenijsko izborno zakonodavstvo, pa je tako nešto više od dva meseca pre zakonskog roka za održavanje izbora, cenzus spušten sa 5 na 3% (takođe se primenjuje i na lokalnim izborima).[7] Dodatno, zahvaljujući amandmanu opozicione poslanice Gordane Čomić, predviđena je kvota, prema kojoj će svaka lista morati da kandiduje najmanje 40% žena. [7]

Nakon pokušaja međustranačkog dijaloga na Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u posredovanju nevladinog sektora, organizovani su pregovori sa ciljem poboljšanja izbornih uslova kojim je posredovala delegacije Evropskog parlamenta. Nakon tri runde dijaloga, poslanici Evropskog parlamenta su konstatovali da u tom trenutku nije bilo uslova za fer i poštene izbore, ali da je potrebno vreme da se implementiraju dogovorene mere:[8][8][9][10]

  • Ograničavanje upotrebe javnih resursa u političke svrhe
  • Zabrana zloupotrebe položaja direktora javnih preduzeća
  • Uvođenje obaveznog roka od pet dana za reagovanje Agencije za borbu protiv korupcije u slučaju prijava zloupotreba tokom kampanje
  • Izbor tri nedostajuća i dva nova člana Saveta REM-a
  • Donošenje novih propisa za javne medijske servise
  • Obaveza Narodne skupštine da osnuje nadzorni odbor za praćenje izborne kampanje
  • Verifikacija jedinstvenog biračkog spiska, regulacija izborne administracije
  • Uvođenje internet stranice sa informacijama o biračkom spisku, uz mogućnost da birač može da traži informaciju da li je glasao ili ne

Vanredno stanje[uredi | uredi izvor]

15. marta 2020. je uvedeno vanredno stanje usled izbijanja pandemije virusa korona, tako da je održavanje izbora bilo upitno.[4] Prema Ustavu Republike Srbije, Narodna skupština nije mogla biti raspuštena.[11] Po ukidanju vanrednog stanja 6. maja, izbori su zakazani za 21. jun.

Izborne liste[uredi | uredi izvor]

PROGLAŠENE IZBORNE LISTE:

Redni broj na glasačkom listiću Naziv stranke, koalicije pokreta ili pojedinca Datum proglašenja liste Članovi koalicije
1. „Aleksandar Vučić — Za našu decu” 5. mart 2020.[12] Srpska napredna stranka, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije, Pokret socijalista, Srpski pokret obnove, Srpska narodna partija, Pokret snaga Srbije, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka
2. Ivica Dačić - Socijalistička partija Srbije — Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma 6. mart 2020.[13] Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Zeleni Srbije, Komunistička partija (Srbija)
3. Dr Vojislav Šešelj - Srpska radikalna stranka 9. mart 2020. Srpska radikalna stranka
4. lista nacionalne manjine Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor 9. mart 2020. Savez vojvođanskih Mađara
5. Aleksandar Šapić – Pobeda za Srbiju 12. mart 2020.[14] Srpski patriotski savez
6. ZA KRALjEVINU SRBIJU - Žika Gojković 14. mart 2020.[15] Pokret obnove Kraljevine Srbije, Monarhistički front, Srpski pokret monarhista, Savez bačkih Bunjevaca, Pokret za razvoj Batajnice
7. UJEDINjENA DEMOKRATSKA SRBIJA 14. mart 2020. Srbija 21, Stranka moderne Srbije, Građanski demokratski forum, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, Vojvođanska partija, Zajedno za Vojvodinu, Crnogorska partija, Demokratski blok
8. lista nacionalne manjine Akademik Muamer Zukorlić - Samo pravo - Stranka pravde i pomirenja (SSP) - Demokratska Partija Makedonaca 15. mart 2020. Stranka pravde i pomirenja, Demokratska partija Makedonaca
VANREDNO STANjE (zbog pandemije korona virusa)
9. METLA 2020 13. maj 2020.[16] Demokratska stranka Srbije, Vojni sindikat Srbije, Grupa za ekonomski prosperitet Srbije, Živi zid, Treći put, Tim za život, Starosedeoci Kraljeva i okoline
10. Milan Stamatović – Zdravo da pobedi – Dragan Jovanović – Bolja Srbija – Zdrava Srbija 21. maj 2020. Zdrava Srbija, Bolja Srbija, Zajedno za Šumadiju
11. lista nacionalne manjine SDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin 25. maj 2020. Stranka demokratske akcije Sandžaka
12. Milica Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici 26. maj 2020. Srpska stranka Zavetnici
13. NARODNI BLOK – Velimir Ilić – general Momir Stojanović 2. jun 2020. Nova Srbija, Narodni slobodarski pokret
14. Sergej Trifunović - Pokret slobodnih građana 5. jun 2020. Pokret slobodnih građana
15. SUVERENISTI 5. jun 2020. Dosta je bilo
16. lista nacionalne manjine Albanska Demokratska alternativa - Ujedinjena dolina 5. jun 2020. Partija za demokratsko delovanje, Demokratska partija, Alternativa za promene, Pokret za demokratski progres, Pokret za reforme
17. Grupa građana: 1 od 5 miliona 6. jun 2020. 1 od 5 miliona
18. NEK MASKE PADNU - Zelena stranka - Nova stranka 7. jun 2020. Zelena stranka, Nova stranka
19. Ruska stranka - Slobodan Nikolić 9. jun 2020. Ruska stranka
20. Čedomir Jovanović - Koalicija za mir 9. jun 2020. Liberalno demokratska partija (Srbija), Tolerancija Srbije, Bošnjačka građanska stranka, Stranka Crnogoraca, Liberalno demokratski pokret Vojvodine, Vlaška narodna stranka, Udruženje Jugoslovena u Srbiji, Akciona mreža asocijacija i romskih organizacija, Udruženje građana Rumuni Homolja
21. Pokret Levijatan – Živim za Srbiju 9. jun 2020. Pokret Levijatan, Živim za Srbiju

Bojkot izbora[uredi | uredi izvor]

Pozadina i najave[uredi | uredi izvor]

Na predsedničkim izborima 2017. godine je Aleksandar Vučić, kandidat vladajuće koalicije i tadašnji predsednik vlade je ostvario pobedu u prvom krugu sa osvojenih 55,08% glasova. Preliminarni rezultati izbora su već sutradan, 3. aprila, inicirali višenedeljne proteste. Prema izveštaju brojnih domaćih i međunarodnih organizacija, identifikovane su brojni nedostaci tokom izbornog procesa, a izveštaji navode neizbalansirano izveštavanje medija, pritiske na birače i zaposlene u državnim institucijama i zloupotrebu javnih resursa za sprovođenje kampanje.[17][18] Organizacije koje su pratile izborni proces, kao i Evropska komisija su naglasili da je postojala izrazita disproporcija u pogledu zastupljenosti predsedničkih kandidata u medijima.[19][20][21] Oni su ukazali na generalne probleme u pogledu političkih i medijskih sloboda u Srbiji tokom vlasti Aleksandra Vučića.[17][22][23][24][25][26][27][28][29][30][31] Domaće posmatračke misije su konstatovale slične nepravilnosti i na nizu lokalnih izbora, organizovanih tokom 2017. i 2018. godine.[32]

U novembru 2018. godine su pre tribine u Kruševcu fizički napadnuti pripadnici stranaka iz Saveza za Srbiju, a u incidentu je povređen Borko Stefanović. Ovaj događaj je bio direktan povod za višemesečne proteste širom Srbije, kao i u gradovima naseljenim srpskom dijasporom, zbog optužbi za porast političkog nasilja od strane vlasti.[33] Većinu učesnika nisu činile pristalice nijedne političke stranke, a najčešći motivi za izlazak na proteste čine izostanak medijskih sloboda i korumpiranost vlasti.[34] Putem proglasa i poziva na organizovano učešće, podršku protestima su pružali akademski radnici, radnici u kulturi, sindikati i studenti. Paralelno sa održavanjem protesta, Aleksandar Vučić i predstavnici vladajuće koalicije su organizovali seriju mitinga u sklopu kampanje „Budućnost Srbije”.[35]

Početkom februara 2019. godine, većina parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka opozicije je kao odgovor na proteste potpisala tzv. Sporazum sa narodom, kojim se obavezala da napusti sve institucije (primarno Narodnu skupštinu Republike Srbije), te da bojkotuje sve izbore pod dotadašnjim uslovima.[36] Nakon najmasovnijeg protesta održanog 13. aprila u Beogradu je predstavljen ekspertski tim sastavljen od nestranačkih ličnosti, koji je dva meseca kasnije objavio uobličene zahteve građanskih protesta u vidu 42 preporuke i šest zaključaka vezanih za izborne i medijske uslove.[37] Organizatori protesta su 3. septembra saopštili da zbog neispunjavanja nijedne preporuke pozivaju građane i stranke u Srbiji da bojkotuju parlamentarne izbore.[38]

Organizacije i pojedinci, koji su zvanično proglasili bojkot[uredi | uredi izvor]

Stranke, pokreti ili pojedinci Datum proglašenja bojkota
Socijaldemokratska stranka 14. septembar 2019. i 27. maj 2020.[39][40]
Savez za Srbiju 16. septembar 2019.[41]
Zajedno za Srbiju 16. septembar 2019. i 23. februar 2020.[41][42]
Socijaldemokratska unija 9. februar 2020[43]
Luka Maksimović 17. januar 2020 [44]
Građanski front Srbije 25. septembar 2019 [45]
Državotvorni pokret Srbije Septembar 2019.
UG Bez straha 12. septembar 2019.
Građanska platforma 8. oktobar 2019.[46]
Pokret Slobodna Srbija 1. februar 2020 [47]
Komunisti Srbije 10. februar 2020[48]
Đorđe Vukadinović 7. jun 2020[49]
Most solidarnosti 15. jun 2020[50]
  1. ^ Nije lično učestvovao na izborima, jer ga nije bilo na izbornoj listi. Prvi na izbornoj listi je bio Branislav Nedimović

Istraživanja javnog mnjenja[uredi | uredi izvor]

Ankete sprovedene nakon službenog početka kampanje

Agencije Datum Uzorak koalicija oko SNS SPS - JS SRS DSS SPAS UDS #1od5miliona Zavetnici POKS Ostali Izlaznost
Ipsos 18 Jun 3.600 58.6 9.8 2.4 1.8 4.4 1.6 2.2 1.6 2.4 9 48-52.6
Izbori su odgođeni zbog pandemije koronavirusa
Faktor plus 09 Mart - 59.8 15.1 3.5 3 4.8 3 2.8 2.3 2.1 3.6 44.7

Ankete sprovedene pre službenog početka kampanje

Rezultati[51][uredi | uredi izvor]

Poredak Red. br. Izborna lista Glasova % Mandata +/-
1. 1. ALEKSANDAR VUČIĆ - ZA NAŠU DECU 1.953.998 60,65% 188 +57
2. 2. IVICA DAČIĆ - „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) - Dragan Marković Palma” 334.333 10,38% 32 +3
3. 5. ALEKSANDAR ŠAPIĆ - POBEDA ZA SRBIJU 123.393 3,83% 11 +11
4. 6. ZA KRALjEVINU SRBIJU (Pokret obnove Kraljevine Srbije, Monarhistički front) - Žika Gojković 85.888 2,67% 0 –1
5. 15. SUVERENISTI 73.953 2,30% 0 –16
6. 9. METLA 2020 72.085 2,24% 0 –6
7. 4. lista nacionalne manjine Savez vojvođanskih Mađara - Ištvan Pastor 71.893 2,23% 9 +3
8. 3. Dr VOJISLAV ŠEŠELj - SRPSKA RADIKALNA STRANKA 65.954 2,05% 0 –22
9. 14. SERGEJ TRIFUNOVIĆ - POKRET SLOBODNIH GRAĐANA 50.765 1,58% 0 —
10. 12. Milica Đurđević Stamenkovski - Srpska stranka Zavetnici 45.950 1,43% 0 —
11. 10. Milan Stamatović - Zdravo da pobedi - Dragan Jovanović - Bolja Srbija - Zdrava Srbija 33.435 1,04% 0 —
12. 8. lista nacionalne manjine Akademik Muamer Zukorlić - Samo Pravo - Stranka pravde i pomirenja (SPP) - Demokratska partija Makedonaca (DPM) 32.170 1,00% 4 +2
13. 7. UJEDINjENA DEMOKRATSKA SRBIJA 30.591 0,95% 0 –11
14. 16. lista nacionalne manjine „ALBANSKA DEMOKRATSKA ALTERNATIVA - UJEDINjENA DOLINA” 26.437 0,82% 3 +2
15. 11. lista nacionalne manjine SDA Sandžaka - dr Sulejman Ugljanin 24.676 0,77% 3 +1
16. 21. POKRET LEVIJATAN - ŽIVIM ZA SRBIJU 22.691 0,70% 0 —
17. 17. Grupa građana: 1 od 5 miliona 20.265 0,63% 0 —
18. 20. Čedomir Jovanović - KOALICIJA ZA MIR 10.158 0,32% 0 –4
19. 13. NARODNI BLOK - Velimir Ilić - general Momir Stojanović 7.873 0,24% 0 –5
20. 18. NEK MASKE PADNU - Zelena stranka - Nova stranka 7.805 0,24% 0 –2
21. 19. RUSKA STRANKA - SLOBODAN NIKOLIĆ 6.295 0,20% 0 —
x x Broj i procenat nevažećih glasačkih listića 118.155 3,76%
x x Broj i procenat važećih glasačkih listića 3.218.763 96,24%
x x Izlaznost 3.221.908 48,93%
x x Ukupan broj glasača 6.584.376

Reakcije[uredi | uredi izvor]

CRTA, organizacija koja je posmatrala izborni proces je zaključila da su izbori “ispunili minimalne demokratske standarde, ali njihovo održavanje ugrožava demokratiju jer će svaki novi izborni ciklus biti lošiji”.[52] Oni su zabeležili dvostruko više nepravilnosti i incidenata u poređenju sa prethodnim izborima, tvrdeći da su neregularnosti mogle da utiču na rezultate i da bi ukupna izlaznost bez njih bila oko 45%.[52][6] CeSID je u izveštaju naveo da su izbori uvažili osnovna ljudska prava, ali da je politička kompeticija bila ograničena zbog bojkota opozicije i gubljenja distinkcije između aktivnosti javnih funkcionera i funkcionera vladajuće političke stranke.[53] Period vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona je bio strogo kritikovan i nazvan “kampanjom pre kampanje”.[53] Zabeležene su neregularnosti, uključujući i one ozbiljne kao što su vođenje paralelnih biračkih spiskova, vršenje uticaja na birače da glasaju na svim nivoima izbora, prisustvo neovlašćenih lica na biračkim mestima, sukobi na i u blizini biračkih mesta.[53]

Prema izveštaju OEBS-a, oni su zaključili da su izbori sprovedeni efektivno, uprkos izazovima usled pandemije, ali da je zabrinjavajuća dominacija vladajuće stranke, uključujući i u medijima.[54] Oni su naveli da brojne preporuke od strane njihove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava nisu usvojene, računajući one vezane za izborni administraciju, medija finansiranje kampanje i sankcionisanje kršenja izbornih uslova.[54] Ipak, neke preporuke su ispunjene, ali su ključni amandmani su usvojeni na brz način i bez prethodnih konsultacija, time ograničavajući inkluzivnost procesa.[54] Takođe, OEBS je zabeležio nedostatak raznolikosti političkih pogleda u tradicionalnim medijima, napade i pritisak na kritične novinare i redakcije, kao i moguće mešanje stranačke kampanje i medijskog pokrivanja odgovora na krizu izazvanu pandemijom korona virusa.[54]

Politički naučnik Florijan Biber je izjavio da je Srpska napredna stranka prevazišla Jedinstvenu Rusiju i postala “najveća vladajuća većina u Evropi nakon Belorusije”, kao i da Evropska unija ne bi smela da se pretvara da se “farsa od izbora” nije dogodila u Srbiji.[55] Predsednik Evropske narodne stranke, Donald Tusk, kao i Sebastijan Kurc, Kancelar Austrije, i Viktor Orban, Predsednik Vlade Mađarske, javno su čestitali Aleksandru Vučiću na pobedi.[56] Potpredsednica Naprednog saveza socijalista i demokrata Kati Piri je izjavila da izbori nisu bili reprezentativni i da je zabrinuta što “što neće promeniti eroziju vladavine prava u zemlji”, dodavši da smatra da to ne bi smelo da bude dozvoljeno zemlji kandidatu za članstvo u Evropskoj uniji.[57] Tanja Fajon, šefica delegacije Evropskog parlamenta za odnose za Srbijom, je navela da je “nivo demokratije značajno opao, a posebno stanje medijskih sloboda”, izjavivši i da odsustvo parlamentarne opozicije dovodi u pitanje legitimitet Narodne skupštine.[57] U zajedničkom izveštaju, predstavnici Naprednog saveza socijalista i demokrata, Obnove Evrope i Zelenih — Evropskog slobodnog saveza, podržali su zahtev srpske opozicije institucijama Evropske unije da formira ekspertsku grupu koja će napraviti izveštaj o “zarobljenoj državi i medijima”, kao prvi korak ka rešavanju političke krize.[58]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Including 15.8% for the opposition, but still undecided as to whom.
  2. ^ Including 22.8% for the opposition, but still undecided as to whom.
  3. ^ Including 19.2% for the opposition, but still undecided as to whom.
  4. ^ Including 3.5% for the PUPS, and 2.3% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  5. ^ Including 17.9% for the opposition, but still undecided as to whom.
  6. ^ Including 3.4% for the PUPS, and 2.3% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  7. ^ Including 3.4% for the PUPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  8. ^ Including 3.4% for the PUPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  9. ^ Including 3.4% for the PUPS, and 2.1% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  10. ^ Including 1.4% for the PUPS, and 2% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  11. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  12. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.3% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  13. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.4% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  14. ^ a b Hypothetical rating of a party expected to be formed by Dragan Djilas, former Mayor of Belgrade
  15. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.8% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  16. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.7% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  17. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.5% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  18. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.8% for the SDPS, and 1.3% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  19. ^ Including 3.2% for the PUPS, 3% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  20. ^ Including 3.2% for the PUPS and 2.9% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  21. ^ a b Poll was conducted in Belgrade, on the matter of voting preferences regarding state level government
  22. ^ Including 3.1% for the PUPS and 2.9% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  23. ^ a b Hypothetical rating
  24. ^ Including 1.7% for the SDPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „N1: "Predsednik Vučić raspisao parlamentarne izbore za 26. april"”. Arhivirano iz originala 05. 03. 2020. g. Pristupljeno 04. 03. 2020. 
  2. ^ „N1: "Maja Gojković raspisala lokalne izbore u Srbiji za 26. april"”. Arhivirano iz originala 07. 05. 2020. g. Pristupljeno 04. 03. 2020. 
  3. ^ „N1: "Ištvan Pastor raspisao pokrajinske izbore za 26. april"”. Arhivirano iz originala 04. 03. 2020. g. Pristupljeno 04. 03. 2020. 
  4. ^ a b „N1: "U Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog koronavirusa"”. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 15. 03. 2020. 
  5. ^ „Republička izborna komisija”. www.rik.parlament.gov.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 24. 5. 2020. 
  6. ^ a b „Serbian parliament left without clear opposition as the ruling party wins partially boycotted elections”. European Western Balkans. 2020-06-22. Pristupljeno 2020-09-05. 
  7. ^ a b „N1: "Cenzus snižen na tri odsto, Gojković čestitala ženama"”. Arhivirano iz originala 09. 02. 2020. g. Pristupljeno 08. 02. 2020. 
  8. ^ a b „N1: „Fajon: Nema uslova za fer izbore sada, ali usvojene mere da se to promeni””. Arhivirano iz originala 16. 02. 2020. g. Pristupljeno 16. 03. 2020. 
  9. ^ RTV: „Izbori se odlažu, bira se pet novih članova REM-a”
  10. ^ Istinomer: „Šta smo zaista dobili pregovorima o izbornim uslovima”
  11. ^ Jovičić, Jelena (2015). „Položaj parlamenta za vreme vanrednog i ratnog stanja u ustavnom sistemu Republike Srbije”. NBP. Nauka, bezbednost, policija. 20 (1): 163—172. doi:10.5937/NBP1501163J. 
  12. ^ „N1: "SNS predala izbornu listu 'Aleksandar Vučić — za našu decu'"”. Arhivirano iz originala 06. 03. 2020. g. Pristupljeno 05. 03. 2020. 
  13. ^ „N1: "RIK proglasio izbornu listu SPS-JS za parlamentarne izbore"”. Arhivirano iz originala 08. 03. 2020. g. Pristupljeno 08. 03. 2020. 
  14. ^ Danas:RIK proglasio izbornu listu "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju"
  15. ^ „N1: RIK proglasio izbornu listu "Za kraljevinu Srbiju"”. Arhivirano iz originala 15. 03. 2020. g. Pristupljeno 14. 03. 2020. 
  16. ^ DANAS: Proglašena lista pokreta METLA 2020
  17. ^ a b Izveštaj OEBS/KDILjP Misije za posmatranje izbora; predsednički izbori 2. april 2007. godine (PDF). OEBS. 2017. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 01. 2019. g. Pristupljeno 25. 01. 2019. 
  18. ^ Observation of the presidential election in Serbia (2 April 2017) (PDF). Savet Evrope. 2017. 
  19. ^ Izveštaj CRTA, posmatračke misije „Građani na straži”; predsednički izbori 2017 (PDF). CRTA. 2017. 
  20. ^ Gavrilović, Zoran; Mijatović, Marina; Pavlica, Dražen (2017). Mediji, izbori i javnost 2017 (PDF). BIRODI. 
  21. ^ „Serbia 2018 Report” (PDF). Evropska komisija. 17. 4. 2018. 
  22. ^ „A Cry for Help from Serbia’s Independent Media”. Freedom House=7. oktobar 2017. 
  23. ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019. Pristupljeno 5. 2. 2019. 
  24. ^ Serbia: Still Failing to Deliver on Human Rights: Amnesty International Submission for the UN Universal Periodic Review (PDF). Amnesty International. januar 2018. Arhivirano iz originala (PDF) 19. 12. 2018. g. Pristupljeno 17. 01. 2020. 
  25. ^ Human Rights Watch, World Report 2018 (PDF). Human Rights Watch,. 9. 1. 2018. 
  26. ^ „Media Ownership Monitor Serbia”. Reporters Without Borders. Pristupljeno 18. 12. 2018. 
  27. ^ „Medijska udruženja poslala dopis međunarodnim organizacijama”. Danas. 20. 10. 2018. Pristupljeno 7. 2. 2019. 
  28. ^ „Serbia, Media Sustainability Index” (PDF). International Research & Exchanges Board. Pristupljeno 18. 12. 2018. 
  29. ^ Jovanović, Bojana (2019). „CIVICUS: Srbija na listi zemalja u kojima su građanske slobode ozbiljno ugrožene”. KRIK. Pristupljeno 31. 3. 2019. 
  30. ^ Castaldo, Antonino; Pinna, Alessandra (2017). „De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia”. European Politics and Society. 19 (3): 264—281. doi:10.1080/23745118.2017.1419599. 
  31. ^ Jovanović, Srđan Mladenov (2019). „'You're Simply the Best': Communicating Power and Victimhood in Support of President Aleksandar Vučić in the Serbian Dailies Alo! and Informer”. Journal of Media Research. 11 (2): 22—42. doi:10.24193/jmr.31.2. 
  32. ^ „Izbore u Lučanima obeležile nepravilnosti i pritisci, apsolutnu većinu osvojila lista Aleksandar Vučić”. CRTA. Pristupljeno 19. 1. 2020. 
  33. ^ „N1: “Borko Stefanović napadnut u Kruševcu””. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 15. 01. 2020. g. Pristupljeno 19. 1. 2020. 
  34. ^ „N1: „Građani na proteste "1 od 5 miliona" izlaze zbog neslobode medija i korupcije””. Arhivirano iz originala 31. 01. 2020. g. Pristupljeno 16. 03. 2020. 
  35. ^ Blic: "Vučić spotom najavio početak kampanje 'Budućnost Srbije'"
  36. ^ „N1: "Opozicija objavila predlog Sporazuma sa narodom"”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2020. g. Pristupljeno 16. 03. 2020. 
  37. ^ „Predstavljanje preporuka stručnog tima protesta”. poceloje.rs. Pristupljeno 3. 9. 2019. 
  38. ^ „Organizatori protesta "1 od 5 miliona" pozvali na bojkot izbora”. rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 03. 09. 2019. g. Pristupljeno 3. 9. 2019. 
  39. ^ „SDS: "Tadić: Formiranje velike DS je značajnije od bojkota"”. Arhivirano iz originala 15. 06. 2020. g. Pristupljeno 15. 06. 2020. 
  40. ^ „N1: "Tadić: SDS, Nova stranka i PSG izlaze zajedno na izbore na Vračaru, pobedićemo"”. Arhivirano iz originala 28. 06. 2020. g. Pristupljeno 15. 06. 2020. 
  41. ^ a b „N1: "Obradović — 'Savez za Srbiju zajednički proglasio bojkot izbora'"”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2020. g. Pristupljeno 20. 01. 2020. 
  42. ^ „N1: "Nebojša Zelenović odlučio da izađe na izbore u Šapcu"”. Arhivirano iz originala 26. 06. 2020. g. Pristupljeno 23. 02. 2020. 
  43. ^ „N1: "SDU ne izlazi na parlamentarne izbore, ali ne podržava taktiku bojkota"”. Arhivirano iz originala 09. 02. 2020. g. Pristupljeno 09. 02. 2020. 
  44. ^ „N1: "I Beli Preletačević bojkotuje izbore"”. Arhivirano iz originala 23. 06. 2020. g. Pristupljeno 20. 01. 2020. 
  45. ^ „N1: "Ne davimo Beograd bojkotuje izbore i pokreće kampanju za bojkot"”. Arhivirano iz originala 10. 06. 2020. g. Pristupljeno 20. 01. 2020. 
  46. ^ „Građanska platforma: "Jovanović: Bojkot izbora za povratak otetog dostojanstva"”. Arhivirano iz originala 15. 06. 2020. g. Pristupljeno 15. 06. 2020. 
  47. ^ Danas: "Osnovan Pokret Slobodna Srbija"
  48. ^ „N1: "Komunisti Srbije osnovali Gradski komitet u Nišu, ali kažu da bojkotuju izbore"”. Arhivirano iz originala 11. 02. 2020. g. Pristupljeno 11. 02. 2020. 
  49. ^ „N1: "Vukadinović: Od procene i milosti Vučića zavisi ko će ući u parlament"”. Arhivirano iz originala 15. 06. 2020. g. Pristupljeno 15. 06. 2020. 
  50. ^ 021: "Pokrenuli akciju "Nema(m) izbora, biram da ne glasam""
  51. ^ Ukupni rezultati izbora za narodne poslanike Narodne skupštine 2020. godine, RIK, 6.7.2020.
  52. ^ a b „CRTA: Izbori ispunjavaju minimalne demokratske standarde”. Beta. 2020-06-22. Arhivirano iz originala 03. 12. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-05. 
  53. ^ a b v „Preliminarni izveštaj posmatračke misije Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID)” (PDF). CeSID. Pristupljeno 2020-09-05. 
  54. ^ a b v g „Srbija, parlamentarni izbori, 21. jun 2020: Izjava o preliminarnim nalazima i zaključcima” (PDF). OEBS. 2020-06-22. Pristupljeno 2020-09-05. 
  55. ^ „Ruling Populist Party Claims Landslide Win in Serbia Vote”. The New York Times. 2020-06-21. Pristupljeno 2020-09-05. 
  56. ^ „Izbori u Srbiji: Ubedljiva pobeda naprednjaka, u parlamentu još SPS, Spas i manjinske stranke” (na jeziku: srpski). Bi-Bi-Si. 2020-06-21. Pristupljeno 2020-09-05. 
  57. ^ a b „S&Ds: The new Serbian parliament is a mockery of democracy, this has impact on the enlargement process”. Progressive Alliance of Socialists and Democrats. 2020-06-21. Pristupljeno 2020-09-05. 
  58. ^ „S&D, Renew and Greens MEPs support the request of Serbian opposition for EU expert reports on rule of law and media”. European Western Balkans. 2020-07-17. Pristupljeno 2020-09-05. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2020.&oldid=27409670”