Kalifornijski zaliv

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kalifornijski zaliv
Mapa Kalifornijskog zaliva
Lokacijaseverozapadni Meksiko
PritokeKolorado
Okean/moreTihi okean
Zemlje basenaMeksiko
Maks. dužina1.126 km
Maks. širinaod 48 do 241 km
Površina177.000 km2
Maks. dubina818,8 m
Dužina obale1oko 4.000 km
Ostrvaukupno 37
ReferenceOd 2005. zaliv se nalazi na listi svetskog nasleđa Uneska[1]
Vodena površina na Vikimedijinoj ostavi
1 Shore length is not a well-defined measure.

Kalifornijski zaliv (šp. Golfo de California), takođe poznat i kao Kortesovo more (šp. Mar de Cortés) je zaliv Tihog okeana stešnjen između poluostrva Donja Kalifornija na zapadu i kontinentalnog dela Meksika na istoku (savezne države Sonora i Sinaloa). Reke koje se ulivaju u Kalifornijski zaliv su Kolorado, Fuerte, Majo, Sinaloa, Sonora i Jaki. Površina zaliva je oko 160.000 km2 (62.000 sq mi). Maksimalne dubine prelaze 3.000 m (9.800 ft) zbog složene geologije, povezane sa tektonikom ploča.[2]

Otkrio ga je 1539. pomorac Fransisko Uljoa (šp. Francisco Ulloa) i dao mu ime u čast španskog konkistadora Ernana Kortesa. Melčor Dijaz (šp. Melchor Díaz) je detaljno istražio to područje 1540, a ekspedicija je istraživanje dalje nastavila uz reku Kolorado, najveću pritoku zaliva.

Kalifornijski zaliv ima jedinstven i veoma bogat ekosistem i dom je za preko 5.000 različitih vrsta.[3] Zbog toga je 2005. uvršten na Uneskovu listu svetske baštine.

Geologija[uredi | uredi izvor]

Satelitska slika zaliva

Kalifornijski zaliv je nastao pre oko 5,3 miliona godina usled odvajanja poluostrva Donja Kalifornija od ostatka severnoameričke tektonske ploče, pri čemu je formiran tektonski rov koji je ispunjen vodom. Sam zaliv je samo deo daleko dužeg tektonskog rova koji se na severu preko doline reke Kolorado i Sonorske pustinje veže na rased San Andreas u Kaliforniji, odnosno prostire se do grada Indio. Prodiranje morske vode ka unutrašnjosti sprečava nanosna delta reke Kolumbije koja deluje poput prirodne pregrade.[4] Osim toga, hidrotermalni otvori zbog tektonskog režima proširenja, koji su povezani sa otvaranjem zaliva, nalaze se u Baja de Konsepsion, Južna Donja Kalifornija.[5]

Područje zaliva je podložno intenzivnoj vulkanskoj i seizmičkoj aktivnosti.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Prema podacima Međunarodne hidrografske organizacije Kalifornijski zaliv se na jugu proteže do linije između rta Pjastla na istoku (23°38'SGŠ) i krajnjeg juga poluostrva Donja Kalifornija.[6] Dužina zaliva od severa ka jugu je 1.126 km, širina se kreće od 48 do 241 km, što daje akvatoriju ukupne površine od oko 177.000 km². Prosečna dubina je 818,08 m i kreće se do maksimalno 3.000 m. U zalivu se nalazi količina vode od oko 145.000 km³.[7]

Temperatura vode kreće se od oko 16 °C zimi do 24 °C u letnjim mesecima. Temperatura vode po pravilu je uvek viša u priobalnim delovima nego na otvorenom moru.[7] Međutim u severnom delu zaliva tokom zime temperatura vode može da se spusti i ispod 8 °C što se jako negativno odražava na živi svet u tom delu akvatorije (posebno na populaciju mikroskopskih organizama).[8] Salinitet na površini iznosi u proseku između 3,5 do 3,58‰. Salinitet je znatno veći u severnom delu zaliva usled intenzivnijeg isparavanja.

Jedna priznata tranziciona zona se naziva jugozapadno poluostrvo Kalifornijskog zaliva. Prelazne zone postoje između faunalnih regiona i obično variraju za svaku pojedinačnu vrstu. (Faunalni regioni se razlikuju na osnovu specifičnih vrsta životinja koje se tamo nalaze.[9])

Ostrva[uredi | uredi izvor]

Zaliv sadrži 37 velikih ostrva - dva najveća su Anhel de la Guarda i Tiburon. Većina ostrva nalazi se na zapadnoj strani zaliva. Zapravo, mnoga ostrva u zalivu su rezultat vulkanskih erupcija koje su se dogodile tokom rane istorije Donje Kalifornije. Smatra se da su ostrva Marijas, San Francisko i Partida rezultat takvih erupcija. Formacije ostrva, međutim, ne zavise jedna od druge. Svako od njih je nastalo kao rezultat pojedinačne strukturalne pojave.[2] Nekoliko ostrva, uključujući Koronados, su dom vulkana.

Zaliv ima više od 900 ostrvaca i ostrva koja zajedno imaju oko 420 hektara. Sva ona u celini proglašeni su „Rezervatom područja i utočištem migratornih ptica i divljih životinja“ 2. avgusta 1978. U junu 2000. godine, ostrva su proglašena za zaštićeno područje flore i faune. Pored ovog napora meksičke vlade, zbog svog značaja i priznanja širom sveta, sva ostrva u zalivu su takođe deo međunarodnog programa „Čovek i biosfera“ (MAB) i deo su Svetske mreže rezervata Uneskove biosfere kao specijalne biosfere rezerve. Zbog ogromnog prostranstva koje pokriva ovo savezno zaštićeno područje, očuvanje i upravljanje se sprovode kroz sistem od četiri regionalna direktorata (po jedan po državi koja se graniči sa Kalifornijskim zalivom). Rad direktne i indirektne konzervacije na ostrvima regulisan je jedinstvenim programom upravljanja, objavljenim 2000. godine, koji je dopunjen lokalnim i specifičnim programima upravljanja. Uprava za zaštićeno područje divljih životinja Kalifornijskih ostrva u Kalifornijskom zalivu je odgovorna za 56 ostrva koja se nalaze uz obalu države. Ona su grupisana u četiri arhipelaga: San Luis Gonzaga ili Začarani, Anđeo čuvar, Baija de los Anđeles i San Lorenco.[10][11]

Klima[uredi | uredi izvor]

Vazduh[uredi | uredi izvor]

Iako su obale zaliva uglavnom zaštićene od neprekidnog talasnog udara koji doživljava većina drugih severnoameričkih obala, oluje poznate kao „čubasko“ mogu da izazovu značajnu štetu na obalama, uprkos njihovoj kratkoći.[2][12][13][14][15]

Okean[uredi | uredi izvor]

Dubina vode pomaže u određivanju njene temperature. Na primer, na male dubine direktno utiče lokalna temperatura vazduha, dok su dublje vode manje podložne promenama temperature vazduha.[2] Temperatura vode u zalivu uglavnom je najniža na 16 °C (61 °F) zimi i najviša na 24 °C (75 °F) leti. Temperature mogu znatno da variraju u zalivu, a voda je skoro uvek toplija uz obalu od otvorenog okeana. Na primer, vode oko La Paza dostižu 30 °C (86 °F) u avgustu, dok vode u susednom gradu Kabo San Lukasu dostižu samo 26 °C (79 °F).[7][16][17][18]

Povremeno severni zaliv proće kroz znatno hladne zime. Voda u severnom zalivu ponekad može pasti ispod 8 °C (46 °F), što može dovesti do velikog odumiranja morskih organizama. Životinje koje su najpodložnije velikom smanjenju temperature vode uključuju makroskopske alge i plankton.[2]

Prosečne temperature vode kod mesta Puerto Penjasko[19]
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
63 °F

17 °C

61 °F

16 °C

63 °F

17 °C

66 °F

19 °C

70 °F

21 °C

73 °F

23 °C

79 °F

26 °C

82 °F

28 °C

82 °F

28 °C

79 °F

26 °C

73 °F

23 °C

66 °F

19 °C

Prosečne temperature vode kod mesta La Paz[16]
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
66 °F

19 °C

66 °F

19 °C

70 °F

21 °C

73 °F

23 °C

77 °F

25 °C

81 °F

27 °C

82 °F

28 °C

85 °F

30 °C

82 °F

28 °C

81 °F

27 °C

75 °F

24 °C

70 °F

21 °C

Prosečne temperature vode kod mesta Kabo San Lukas[20]
Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sep Okt Nov Dec
68 °F

20 °C

66 °F

19 °C

66 °F

19 °C

66 °F

19 °C

68 °F

20 °C

70 °F

21 °C

75 °F

24 °C

79 °F

26 °C

79 °F

26 °C

79 °F

26 °C

75 °F

24 °C

72 °F

22 °C

Karakteristike obala[uredi | uredi izvor]

Hotel Los Kabos Vestin leži na obalama Kalifornijskog zaliva

U primorju Kalifornijskog zaliva izdvajaju se tri tipa obala: stenovite, peskovite i nanosne obale. Najviši plimski talasi su u severnom delu zaliva i dostižu visinu do 5 m. U najvećem delu zaliva dominira mešoviti poludnevni sistem plime i oseke.

U zalivu se nalazi ukupno 37 ostrva, od kojih je većina malih dimenzija. Većina ostrva se nalazi uz poluostrvski deo obale i većina je vulkanskog porekla. Najveća ostrva su Anhel de la Gvarda i Tiburon. Na ostrvu Koronado se nalazi aktivni vulkan.

Najvažnije reke koje svoj tok završavaju u Kalifornijskom zalivu su Kolumbija, Rio Fuerte, Rio Majo, Sinaloa, Rio Sonora i Rio Jaki.

Živi svet[uredi | uredi izvor]

Kalifornijski zaliv se odlikuje raznovrsnim i jedinstvenim živim svetom. U severnom delu zaliva živi ugrožena vrsta Kalifornijske morske svinje (Phocoena sinus), a tu su još i grbavi kitovi, sivi kit, kit ubica, Dermochelys coriacea, plavi kit itd. Povremeno u vodama zaliva se mogu pronaći i primerci kita perajara i ulješure.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ http://whc.unesco.org/en/list/1182 unesco.org/1182
  2. ^ a b v g d Richard C. Brusca (1973). A Handbook to the Common Intertidal Invertebrates of the Gulf of CaliforniaNeophodna slobodna registracija. Tucson, Arizona: University of Arizona Press. str. 10–15. ISBN 978-0-8165-0356-8. 
  3. ^ Ernesto Campos; Alma Rosa de Campos; Jesús Angel de León-González (2009). „Diversity and ecological remarks of ectocommensals and ectoparasites (Annelida, Crustacea, Mollusca) of echinoids (Echinoidea: Mellitidae) in the Sea of Cortez, Mexico”. Parasitology Research. 105 (2): 479—487. PMID 19337754. S2CID 19481500. doi:10.1007/s00436-009-1419-8. 
  4. ^ review.nsf-margins.org. „"Science Plans RCL"”. Arhivirano iz originala 18. 02. 2009. g. Pristupljeno 25. 10. 2012. 
  5. ^ Leal-Acosta, M.L.; Prol-Ledesma, R.M. (2016). „Caracterización geoquímica de las manifestaciones termales intermareales de Bahía Concepción en la Península de Baja California”. Boletín de la Sociedad Geológica Mexicana (na jeziku: španski). 68 (3): 395—407. doi:10.18268/BSGM2016v68n3a2 Slobodan pristup. 
  6. ^ „"Limits of Oceans and Seas, 3rd edition"” (PDF). International Hydrographic Organization. 1953. Arhivirano iz originala (PDF) 8. 10. 2011. g. Pristupljeno 25. 10. 2012. 
  7. ^ a b v Nix, Rebekah K.. „"The Gulf of California: A Physical, Geological, and Biological Study"” (PDF). University of Texas at Dallas. Pristupljeno 25. 10. 2012. 
  8. ^ C. Brusca, Richard (1973). A Handbook to the Common Intertidal Invertebrates of the Gulf of California. Tucson, Arizona: University of Arizona Press. str. 10-15. ISBN 978-0-8165-0356-8. Pristupljeno 25. 10. 2012. 
  9. ^ „The Gulf of California Invertebrate Database: The Invertebrate Portion of the Macrofauna Golfo Database”. Arizona-Sonora Desert Museum: Center for Sonoran Desert Studies. 
  10. ^ „Valle de los Cirios. Tesoro de Baja California”. 14. 7. 2010. 
  11. ^ „Área de Protección de Flora y Fauna Islas del Golfo de California en Baja California”. Arhivirano iz originala 2015-03-28. g. Pristupljeno 2016-06-27. 
  12. ^ „Wind Names”. 
  13. ^ „The Arizona Monsoon”. Arhivirano iz originala 10. 07. 2012. g. Pristupljeno 14. 07. 2023. 
  14. ^ Hales, John E (1975). „A Severe Southwest Desert Thunderstorm: 19 August 1973”. Mon. Wea. Rev. 103 (4): 344—351. Bibcode:1975MWRv..103..344H. doi:10.1175/1520-0493(1975)103<0344:ASSDTA>2.0.CO;2 Slobodan pristup. 
  15. ^ Mohave Daily Miner, Sep 2, 1984.https://news.google.com/newspapers?nid=943&dat=19840902&id=EIALAAAAIBAJ&sjid=S1MDAAAAIBAJ&pg=3278,11733
  16. ^ a b [1] Arhivirano decembar 21, 2011 na sajtu Wayback Machine
  17. ^ „47942204” (PDF). Arhivirano iz originala 2012-07-15. g. Pristupljeno 2012-06-12. 
  18. ^ „Marine Biology of Baja California”. Math.ucr.edu. Pristupljeno 2013-12-08. 
  19. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 15. 7. 2012. g. Pristupljeno 25. 10. 2012. 
  20. ^ San Jorge Water Temperature (Sea) and Wetsuit Guide (Baja Sur, Mexico), Pristupljeno 8. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • C. Brusca, Richard (1973). A Handbook to the Common Intertidal Invertebrates of the Gulf of California. Tucson, Arizona: University of Arizona Press. str. 10-15. ISBN 978-0-8165-0356-8. 
  • Brusca, Richard C., ur. (2010). The Gulf of California: Biodiversity and Conservation. University of Arizona Press. str. 354 pages.  Studies by researchers, on both sides of the border, on the threats to the diversity of species in the gulf's waters.
  • MacDonald, Gregory (2019). Isle of the Amazons In the Vermilion Sea. Kansas City, MO: 39 West Press. ISBN 978-1-946358-14-1.  An anthology of writings that describe Baja California, and the Gulf of California, from sources dated from the mid-sixteenth century to present.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kalifornijski zaliv na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Калифорнијски_залив&oldid=27551266”