Peter Sagan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Peter Sagan
Peter Sagan 2016. godine
Lični podaci
Puno imePeter Sagan
NadimakTerminator,[1]
"Hulk"[2]
Datum rođenja(1990-01-26)26. januar 1990. (34 god.) .
Mesto rođenjaŽilina, Čehoslovačka
DržavljanstvoSlovačka
Visina1,84 m[3]
Masa77 kg[3]
Timske informacije
Trenutni tim
Total eneržis
Disciplinadrumski
Tip vozačasprinter, klasik specijalista
Profesionalna karijera
2009Dukla Trenčin
2010—2014Likvigas—dojmo
2015—2016Tinkof
2017—2021Bora—hanzgro
2022—Total eneržis[4]
Uspesi
Tur de Frans
Klasifikacija po poenima7 (2012, 2013, 2014, 2015, 2016, 2018, 2019)
Najagresivniji vozač1 (2016)
Điro d’Italija
Klasifikacija po poenima1 (2021)
Monumentalni klasici
Ronde van Flanderen1 (2016)
Pariz—Rube1 (2018)
Klasici
E3 Sakso bank1 (2014)
Gent—Vevelgem2 (2013, 2016)
Gran pri sajkliste de Kvebek2 (2016, 2017)
Gran pri sajkliste de Montreal1 (2013)
Prvenstva
Svetski šampion
(drumska trka)		3 (2015, 2016, 2017)
Evropski šampion
(drumska trka)		1 (2016)
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 8 (2011, 2012, 2013, 2014, 2015, 2018, 2021, 2022)
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 1 (2015)
Druge trke
Tur de Polonje 1 ( 2011)
Tur of Kalifornija 1 (2015)
Kirn—Brisel—Kirn 1 (2017)
Ostalo
UCI vorld tur1 (2016)
UCI svetski renking1 (2016)
Velo d’Or1 (2016)
Nagrade i medalje
Osvojene medalje
Svetsko prvenstvo
Drumski biciklizam
Zlatna medalja — prvo mesto Ričmond 2015. Drumska trka
Zlatna medalja — prvo mesto Doha 2016. Drumska trka
Zlatna medalja — prvo mesto Bergen 2017. Drumska trka
Evropsko prvenstvo
Drumski biciklizam
Zlatna medalja — prvo mesto Plumelek 2016. Drumska trka
Ažurirano: 28. jun 2022.

Peter Sagan (slč. Peter Sagan; Žilina, 26. januar 1990) slovački je profesionalni biciklista, rođen u Žilini, koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim Total eneržis. Profesionalac je od 2009. godine. Kao junior, imao je uspešnu karijeru u mountajn bajku i sajklo krosu. Osvojio je juniorsko svetsko prvenstvo u mountajn bajku 2008. godine, a nakon toga je prešao u drumski biciklizam. Sedmostruki je pobednik klasifikacije po poenima na Tur de Fransu, a jednom je osvojio klasifikaciju po poenima na Điro d’Italiji. Trostruki je uzastopni svetski šampion u drumskoj vožnji, kao i evropski šampion 2016 godine. Pobednik je brojnih klasika, od kojih su najvažnije pobede na Monumentalnim klasicima: Ronde van Flanderen 2016. i Pariz—Rube 2018.

Godine 2017, Na putu do osvajanja klasifikacije po poenima na Tur de Fransu šesti put zaredom i izjednačavanja rekorda Erika Cabela, Sagan je u sprintu na četvrtoj etapi gurnuo Marka Kevendiša u barijere, zbog čega je diskvalifikovan.[5] Rekord od šest osvojenih klasifikacija, izjednačio je na Turu 2018,[6] gdje je takođe postavio novi rekord po broju osvojenih poena — 477.[7]

Detinjstvo i juniorska karijera[uredi | uredi izvor]

Sagan je rođen u Žilini, u Slovačkoj, kao najmlađi od dece, pored tri brata i sestre. Njegov brat, Juraj Sagan je takođe profesionalni biciklista i vozi za Tinkof tim. Sagan je bicikl počeo da vozi sa devet godina, u timu Spolok, lokalnom timu u Žilini. Tokom juniorske karijere, Sagan je vozio i drumski i mountajn bajk. Na kupu Slovačke, Sagan je došao sa pozajmljenim biciklom od sestre, nakon što je prodao svoj, a od sponzora nije dobio novi bicikl na vreme. Bicikl njegove sestre je bio u lošem stanju, ali Sagan je ipak uspeo da pobedi.[8]

Godine 2008, Sagan je osvojio juniorsko svetsko prvenstvo u mounajt bajku, a na svetskom prvenstvu u sajklo krosu, iste godine, osvojio je drugo mesto. Drugo mesto je osvojio i na juniorskoj trci Pariz—Rube.[9]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

2009.[uredi | uredi izvor]

Profesionalnu karijeru počeo je 2009. godine, u timu Dukla Trenčin. Prva trka koju je vozio bila je Gran pri Koperativa, gde je osvojio dve etape, klasifikaciju po poenima i klasifikaciju za mlade vozače. Nakon toga, Sagan je bio testiran u profesionalnom timu Etiks, ali nije uspio da zaradi ugovor, bio je frustriran toliko da je htio da napusti drumski biciklizam, ali pod pritiskom porodice, oprobao se u Italijanskom profesuonalnom timu Likvigas, gde je uspio da zaradi ugovor na dve godine.[10]

2010.[uredi | uredi izvor]

Sagan na Turu Kalifornije 2010.

Godine 2010, vozio je svoju prvu profesionalnu trku, Tur Daun Ander. Tokom druge etape je pao, ali je nastavio da vozi sa 17 šavova. Na kraljevskoj etapi, Sagan se pridružio u begu Alehandru Valverdeu, Kadelu Evansu i Luisu Leonu Sančezu. Njih četvorica su uspeli da održe prednost ispred grupe 20 km i Sančez je pobedio u sprintu.[11] Nakon nje, vozio je Pariz—Nica trku. Prbovitno, nije bio planiran da vozi, ali je u tim upao nakon povrede Matceja Bodnara.[12] 10. marta, ostvario je svoju prvu profesionalnu pobedu, pobedivši na trećoj etapi. Sagan je pratio napad Nikolasa Rouča i Hoakima Rodrigeza a zatim ih odsprintao na cilju.[13] Novu pobedu ostvario je na petoj etapi nakon solo napada u zadnja tri kilometra.[14] Dobre vožnje omogućile su mu da osvoji klasifikaciju po poenima. Trku je završio na 17 mestu, 3 minuta i 21 sekundu iza Alberta Kontadora. Takođe, završio je šesti u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača.[15]

Na Turu Kalifornije, Sagan je osvojio petu i šestu etapu, bio je konkurentan u generalnom plasmanu, ali je na hronometru izgubio minut i po i završio je trku na osmom mestu, uz osvojenu klasifikaciju po poenima i klasifikaciju za mlade vozače. Na Turu Švajcarske, Sagan je završio četvrti na prologu, tri sekunde iza Fabijana Kančelare, ali je izgubio 11 minuta na drugoj etapi i nije startovao treću.[16]

Sagan je učestvovao i na svetskom prvenstvu, ali bez zapaženog rezultata. Planirao je da vozi nekoliko klasika u finišu sezone, uključujući Pariz Tur i Điro di Lombardiju, ali je imao stomačnih problema i završio je sezonu.[17]

2011.[uredi | uredi izvor]

Sagan na Turu Poljske 2011.

Godine 2011, Sagan je vozio za isti tim, samo sada se zvao Likvigas - Kenondejl. U trening kampu u decembru 2010. Sagan je izjavio da će mu prvi cilj za 2011. biti klasik Milan—Sanremo.[18] Nakon nekoliko solidnih mesta na jednodnevnim trkama u Italiji, Sagan je bio mnogo jak na Điru Sardinije, osvojio je trku, uz tri od pet etapa, kao i klasifikaciju po poenima.[19]

Na Turu Kalifornije, osvojio je jednu etapu i klasifikaciju po poenima drugu godinu zaredom.[20] U junu učestvovao je na Turu Švajcarske. Na prologu je završio treći, a zatim je napao na trećoj etapi, Damijano Kunego ga je stigao, ali ga je Sagan odsprintao na cilju. Pobedio je i u sprintu na osmoj etapi i osvojio je klasifikaciju po poenima.[21] U julu je vozio Tur Poljske, kao pripremu za Vuelta a Espanju. Tur Poljske je osvojio, uz dve etapne pobede i osvojenu još jednu klasifikaciju po poenima.[21][22] Saganov prvi grand tur bila je Vuelta a Espanja, gde nije razočarao, pobedivši na tri etape. Na šestoj etapi, Sagan je razdvojio vodeću grupu na spustu, trojica vozača su ostala sa njim i Sagan je pobedio u sprintu.[23] Pobedio je i u sprintu na etapi 12 i na zadnjoj etapi u Madridu, gde je odsprintao Danijelea Benatija i Alesandra Petakija.[24]

2012.[uredi | uredi izvor]

Sagan na trci oko Flandrije 2012. gde je završio na petom mestu.

Sagan je počeo sezonu dobro, etapnom pobedom na Turu Omana i osvojenom klasifikacijom po poenima. Nakon toga, osvojio je etapu na Tireno—Adriatiko trci, gde je igrao ključnu ulogu za Nibalija, koji je osvojio trku. U dobroj formi je nastavio i na klasicima, osvojio je četvrto mesto na Milan—Sanremu,[25] drugo mesto na Gent—Vevelgemu, peto mesto na trci oko Flandrije,[26] treće mesto na Amstelovoj zlatnoj trci i osvojio je etapu na trci Tri dana de pana.

Na prvoj etapi Tura Kalifornije 2012. Sagan je imao mehaničkih problema na sedam kilometara do cilja. Uspio je da se vrati do grupe i izbegao je pad koji se desio na tri kilometra do cilja i pobedio je u sprintu.[27] Narednog dana, pobedio je na drugoj etapi, u Santa Kruzu. Nakon što je pao, Sagan se vratio do grupe, suvozači su ga doveli do nekoliko stotina metara do cilja i pobedio je u sprintu, ostvarivši drugu pobedu zaredom.[28] Na trećoj etapi, Sagan je ostvario treću pobedu zaredom, sa malom razlikom ispred Hejnriha Hauslera.[29] Na četvroj etapi, u grupnom sprintu, Sagan je opet pobedio, ostvarivši četvrtu pobedu zaredom.[30] Nakon prve četiri, Sagan je na petu pobedu čekao do osme, zadnje etape u Los Anđelesu, gde je još jednom bio najbolji u grupnom sprintu[31] i osvojio je klasifikaciju po poenima. Sagan je ostvario i rekord po broju etapnih pobeda, ukupno osam.[32][33]

Sagan je dobru formu pokazao i na Turu Švajcarske, gde je ostvario četiri etapne pobede i osvojio je klasifikaciju po poenima. Tur Švajcarske je počeo prologom, dugim 7,3 km, a Sagan ga je neočekivano osvojio, pobedivši Fabijana Kančelaru za četiri sekunde.[34] Na trećoj etapi, Sagan je trijumfovao u grupnom sprintu, nakon što su stigli svojicu begunaca na kilometar do cilja.[35] Narednog dana ostvario je treću pobedu, u kišnim uslovima je pobedio Markusa Burharta u sprintu.[36] Četvrtu pobedu ostvario je na zadnjoj etapi, koja je bila sprinterska.[37]

Sagan na Tur de Fransu 2012.

Tur de Frans 2012. Sagan je startovao sa 53 mestom na prologu. Pobedio je na prvoj etapi, u Serengu, čiji je cilj bio na vrhu malog uspona. Na kilometar i po, Sagan je napao sa Fabijanom Kančelarom i odsprintao ga je.[38] Na trećoj etapi, nadomak brdskog cilja četvrte kategorije, Sagan je jakim sprintom ostavio sve iza sebe.[39] Sagan je trijumfovao i na šestoj etapi, u Mecu, gde je pobedio čiste sprintere, Andrea Grajpela i Metjua Gosa, sa malo više od dužine jednog bicikla.[40] Tur je završio sa tri etapne majice i sa osvojenom klasifikacijom po poenima, uz nagradu za najagresivnijeg vozača na etapi 11.[41] Nakon Tura, Sagan je dobio porše, jer se opkladio sa menadžerom Likvigasa da može da osvoji dve etape i klasifikaciju po poenima.[42]

2013.[uredi | uredi izvor]

On je jedan u generaciji. On je super, super dobar. On čini da mi svi izgledamo kao juniori.

Mark Kevendiš o Saganu.[43]

U 2013. godini, Sagan je ostvario 21 pobedu. Tim je promenio ime u Kenondejl, nakon što je Likvigas prestao sa sponzorstvom posle osam godina.[44] Sagan je sezonu počeo na Tur San Luis trci, gde nije ostvario pobedu, završio je drugi na zadnjoj etapi.[45] Prvu pobedu u sezoni ostvario je na drugoj etapi trke Tur Omana. Sagan je bio u drugoj grupi na drumu, u zadnjim kilometrima se pridružio trojici begunaca, ali je ostavio i njih i došao je do solo pobede.[46] Sagan je pobedio opet i narednog dana.[47] Pre starta pete etape, Sagan je objavio da se povlači sa trke zbog bronhitisa.[48] Pobedu je ostvario na prvoj trci nakon povratka na drum, Grand premio Čita di Kamajore, gde je odsprintao grupu od 12 vozača.[49] Završio je drugi na klasiku Strade Bjanke, dok je njegob suvozač Moreno Mozer osvojio trku.[50] Na Tireno–Adrijatiku Sagan je pobedio u sprintu na trećoj etapi Marka Kevendiša i Andrea Grajpela.[51] Na šestoj etapi, Sagan je prešao uspon, na kojem je bilo deonica i do 30%, zajedno sa grupom i oformio je beg u kome su sa njim bili njegov bivši suvozač Vinčenco Nibali i Hoakim Rodrigez. Pobedio ih je u sprintu.[52]

Sagan, u zelenoj majici, kao lider klasifikacije po poenima, na Turu 2013.

Saganova odlična forma značila je da je on prvi favorit za pobedu na Milan–Sanremu, ali ga je pobedio u sprintu Gerald Ciolek.[53] Osvojio je Gent–Vevelgem, trku koja je bila skraćena za 90 km zbog velike hladnoće. Sagan je bio u begu sa još devet vozača i otišao je od njih na četiri kilometra do cilja, niko nije mogao da ga stigne i ostvario je solo pobedu.[54] Dva dana kasnije, Sagan je pokazao dobru formu i na trci Tri dana Depana, gde je tesno pobedio u sprintu Arnoa Demara.[55] Sagan je završio drugi na trci oko Flandrije nakon što je otišao napred sa Fabijanom Kančelarom i Jirgenom Rojlandsom. Kančelara je napao na zadnjem usponu, Sagan nije imao snage da ga prati i Kančelara je osvojio Flandriju.[56] Sagan je izazvao mako kontroverzi na podijumu jer je dodirnuo po zadnjici devojku na podijumu,[57] i nakon medijskog pritiska, izvinio joj se sledećeg dana.[58] Na trci Brabants Pijl, pratio je napad koji je pokrenuo Greg van Avermat u zadnjim kilometrima. Jedino je Filip Žilber mogao da ga prati i Sagan je bio bolji u sprintu.[59] Narednu pobedu ostvario je u maju, na trećoj etapi Tura Kalifornije, gde je pobedio u grupnom sprintu.[60] Završio je Tur Kalifornije sa pobedom na zadnjoj etapi u Santa Rozi, osvojio je i klasidikaciju po poenima četvrtu godinu zaredom.[61]

Na trećoj etapi Tura Švajcarske, Sagan je pokazao da je sposoban da se penje kao najbolji brdaši. Nakon što je napravio selekciju na usponu, Sagan je otišao sa Ruijem Koštom, Romanom Krojcigerom i Matijasom Frankom. Njih četvorica su držali grupu iza i u sprintu je pobedio Sagan.[62] Sagan je osigurao osvajanje klasifikacije po poenima pobedom na osmoj etapi, koja je bila ravničarska i prava za sprintere.[63] Sagan je zatim osvojio nacionalno prvenstvo treći put zaredom.[64] Na Tur de Fransu, Sagan je zabeležio nekoliko drugih mesta, pre pobede na sedmoj etapi, nakon što je njegov tim radio da izbaci iz borbe prave sprintere na brdskom cilju druge kategorija. Sagan je odsprintao Džona Degenkolba.[65] Sagan je sačuvao zelenu majicu do Pariza i osvojio je klasifikaciju po poenima drugu godinu zaredom.[66] Nakon Tura, Sagan je osvojio sprint klasifikaciju i četiri etapne pobede na USA pro čelendžu i dve na Turu Alberte. Sagan je ostao kratak za pobedu na Gran priju Kvebeka, gde je bio jak na zadnjem usponu, ali nije pobedio. Nadoknadio je to dva dana kasnije, kada je osvojio trku Gran pri Montreala, kada je napao na pet kilometara do cilja i pobedio solo.[67]

Ovako uspešna godina bila je zapažena u Slovačoj i Saganu je pripala za najboljeg sportistu godine u Slovačkoj, prvi put u karijeri.[68]

2014.[uredi | uredi izvor]

Godine 2014, godinu, Sagan je počeo na Turu San Luisa, gde je osvojio drugo mesto na zadnjoj etapi,[69] a zatim je vozio Dubai Tur, na kojem takođe nije ostvario pobedu, izgubivši dvaput od Marsela Kitela u sprintu.[70][71] Na trci Bjanke, bilježi još jedno drugo mesto, ovoga iza Mihala Kvjatkovskog. Dva vozača su napala na 21 km do cilja, ali Kvjatkovski je bio jači na zadnjem usponu.[72][73]

Na Tireno—Adriatiku osvojio je etapu i klasifikaciju po poenima.[74][75] završio je deseti na Milan—Sanremu, iako je bio favorit pre početka trke.[76][77] Osvojio je E3 Harelbeke i završio treći na Gent—Vevelgem klasiku. Na trci oko Flandrije, završio je tek na 16 mestu, iako je bio favorit,[78] a nedelju kasnije, osvojio je šesto mesto na Pariz—Rubeu.[79] Na Turu Kalifornije osvojio je jednu etapu i klasifikaciju po poenima petu godinu zaredom. A nakon toga osvojio je etapu i klasifikaciju po poenima na Turu Švajcarske.

Na Tur de Fransu, Sagan zabeležio je sedam uzastopnih finiša u top 5, što nije niko uspio još od Šarla Pelisjea 1914.[80] Završio je Tur bez pobede, a najbliži je bio na sedmoj etapi kada ga je Mateo Trentin odsprintao za nekoliko milimetara.[81] Sagan je oosvojio je klasifikaciju po poenima treću godinu zaredom.

Početkom avgusta, Sagan i njegov brat, Juraj Sagan su potpisali trogodišnji ugovor sa timom Tinkof-Sakso.[82] Vlasnik Tinkofa, Oleg Tinkov izjavio je da Saganova plata dostiže 4,5 miliona eura godišnje.[83]

Sagan je vozio klasik San Sebastijan, ali ga nije završio.[84] Zatim je vozio i Vuelta a Espanju, ali je imao tešku prvu nedelju, prvi značajan rezultat mu je trreće mesto na osmoj etapi.[85] Vueltu je napustio na etapi 14.[86] 16. septembra vozio je trku Kopa Bernoki, gde je bio lid-aut vozač za pobednika, Eliju Vivijanija.[87] U novembru, Sagan se peo na Kilimandžaro sa svojim novim timom, Tinkof-Saksom, da bi tim sticao iskustva.[88]

2015.[uredi | uredi izvor]

Sagan na klasiku Šeldeprijs 2015.

Sagan je sezonu počeo na Turu Katara, gde je osvojio drugo mesto na četvrtoj etapi.[89] Na drugom mestu je završio i na petoj etapi, trku je završio sa osvojenom klasifikacijom za najboljeg mladog vozača. Prvu pobedu u sezoni nije uspio da ostvari ni na Turu Omana. Nakon Omana, vozio je Tireno–Adrijatiko, gde je završio na drugom mestu na prvoj[90] i drugoj etapi.[91] Na šestoj etapi ostvario je svoju prvu pobedu za Tinkof tim.[92] Trku je završio sa osvojenom klasifikacijom po poenima. Na Milan–Sanremu, Sagan je bio jedan od favorita za pobedu, ali je u sprintu osvojio četvrto mesto.[93] Na klasiku E3 Harelbeke, Sagan je otišao u napad sa Gerentom Tomasom i Zdenjekom Štibarom na 41 km do cilja, ali je napad bio neuspešan i Sagan je završio na 30 mestu.[94] Dva dana kasnije, završio je deseti na Gent–Vevelgemu, gde je samo 39 vozača završilo trku.[95] U aprilu, osvojio je četvrto mesto na trci oko Flandrije. Sagan je bio napred sa Gregom van Avermatom, ali je posustao u završnici, kao i na klasiku EZ Harelbeke.[96] Na Pariz—Rubeu bio je u drugoj grupi na drumu, pokušavajući da uhvati vodeće vozače, ali je imao mehaničkih problema i morao je da promeni bicikl u zadnjih 10 km, zbog čega je završio na 23 mestu.[97]

Nakon klasika, Sagan ja napravio malu pauzu, a vratio se trkama u maju, na Turu Kalifornije. Na prvoj etapi završio je na drugom mestu, iza Marka Kevendiša.[98] Iza Kevendiša je završio i na drugoj etapi, izgubivši u sprintu za pola točka.[99] Na trećoj etapi, Sagan je opet završio drugi, ovoga puta je završio minut iza Tomsa Skujinša.[100] Na četvrtoj etapi, Sagan je konačno ostvario pobedu, u finišu je izmakao Vouteru Vipertu i Kevendišu i došao do solo pobede.[101] Na petoj etapi, Sagan je završio treći, ali je dobrom vožnjom na hronometru na šestoj etapi uzeo majicu lidera trke.[102] Narednog dana, na sedmoj etapi, Sagan je izgubio majicu od Žulijana Alafilipa, ali je jakom vožnjom ostao u konkurenciji uoči poslednje etape.[103] Na zadnjoj etapi, Sagan je uzeo sekundu bonifikacije na prolaznom cilju, a zatim je u sprintu osvojio treće mesto, što mu je donelo još četiri sekunde bonifikacije i osvojio je Tur Kalifornije.[104]

Sagan na Tur de Fransu 2015.

Na Turu Švajcarske, Sagan je završio četvrti na prologu i deseti na drugoj etapi, nakon što je pobedio u sprintu druge grupe na drumu. Na trećoj etapi, prvoj brdskoj, Sagan je pobedio zahvaljujući pomoći suvozača Rafala Majke, koji je neutralizovao mnoge napade pre nego što je Sagan odsprintao grupu na liniji cilja.[105] Sagan je pobedio i na šestoj etapi i tako došao do 11 etapne pobede na Turu Švajcarske, čime je izjednačio rekord koji su do tada držali Hugo Koblet i Ferdinand Kibler.[106] Na sedmoj etapi, Sagan je u sprintu poražen od Aleksandra Kristofa.[107] Tur Švajcarske je završio sa osvojenom klasifikacijom po poenima. 26. juna osvojio je nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar,[108] a dva dana kasnije je osvojio i nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji, nakon solo napada.[109]

Na Tur de Fransu, Sagan je završio drugi na drugoj etapi, izgubivši u sprintu od Andrea Grajpela.[110] Na četvrtoj etapi, koja je vožena i po kocki, Sagan je u sprintu osvojio treće mesto, nakon što je prethodno tokom etape čuvao poziciju Alberta Kontadora.[111] Na petoj etapi, završio je još jednom drugi, iza Grajpela.[112] Drugim mestom je morao da se zadovolji i na šestoj etapi, nakon što je Zdenjek Štibar napao na malom usponu pre cilja i došao do solo pobede.[113] Na sedmoj etapi, završio je treći, ostvaši iza Kevendiša i Grajpela u sprintu.[114] Drugo mesto osvojio je i na etapi 13, kada je u sprintu na usponu u Rodezu izgubio od Grega van Avermata.[115] Na sledećoj etapi, Sagan je bio član bega, osvojio je maksimalnih 20 poena na prolaznom cilju, u borbi za zelenu majicu i završio je peti na etapi.[116] Na etapi 15, Sagan je bio opet u begu, koji je dostignut i nakon dosta kilometara provedenih napred, završio je na četvrtom mestu u završnom sprintu i dobio je nagradu za najagresivnijeg na etapi.[117] Na narednoj etapi, Sagan je opet bio u begu. Na brdskom cilju 2 kategorije, Kol de Mansu, blizu linije cilja Ruben Plaza je napao iz vodeće grupe, Sagan ga je jurio na spustu, ali nije uspio da ga stigne i još jednom je završio na drugom mestu i dobio je nagradu za najagresivnijeg na etapi.[118] Sagan je završio pet puta na drugom mestu na Turu 2015. i osvojio je klasifikaciju po poenima četvrtu godinu zareom, 66 poena ispred Grajpela.[119]

Nakon Tura, Sagan je vozio Vuelta a Espanju, gde je prekinuo niz bez pobeda na grand turu, odsprintavši Nasera Buhanija i Džona Degenkolba na trećoj etapi.[120] Na narednoj etapi, završio je drugi, iza Alehandra Valverdea.[121] Na osmoj etapi, motor organizatora trke je izazvao Saganov pad.[122] Iako je završio etapu, bio je prinuđen da se povuče sa trke, u trenutku dok je bio lider klasifikacije po poenima.[123]

Dana 27. septembra Sagan je osvojio Svetsko prvenstvo u drumskoj vožnji U Ričmondu. Sagan je napao na kratkom usponu na dva kilometra do cilja i došao je do solo pobede.[124] Sezonu je završio na Abu Dabi Turu, gde je na dve etape završio drugi.[125]

2016.[uredi | uredi izvor]

ako izgubim žutu majicu, imam zelenu. Ako izgubim zelenu majicu, imam majicu duginih boja.

Sagan na pres konferenciji nakon što je obukao žutu majicu na Tur de Fransu 2016. po prvi put u karijeri.[126]

2016. počeo je na trci Tur de San Luis, gde nije zabeležio pobedu, završio je drugi na drugoj etapi, odsprintao ga je Fernando Gavirija.[127] U februaru, nakon tronedeljnog treninga u Sijera Nevadi, učestvovao je na prvim belgijskim klasicima, završio je drugi na Omlop het Nevsbladu i sedmi Kurne—Brisel—Kurne.[128] Zatim je završio četvrti na Strade Bjankeu, gde je bio član četvoročlanog bega, ali je otpao na zadnjem usponu.[129] Ni na Tireno—Adrijatiku nije ostvario pobedu, ali završio je drugi u generalnom plasmanu, sekundu iza Grega Van Avermeta i osvojio je klasifikaciju po poenima.[130] Na trci E3 Harelbeke Sagan je osvojio drugo mesto osmi put, a prvu pobedu od osvajanja Svetskog prvenstva 2015. ostvario je na klasiku Gent—Vevelgem,[131] i tako postao Prvi svetski šampion koji je osvojio trku još od 1962. kada je to uradio Rik van Loj.[132] Nakon pobede, Sagan je preuzeo prvo mesto u UCI vorld tur rangiranju.[133]

Sagan na Pariz—Rube u 2016.

Sagan je nastavio sa uspesima ostvarivši prvu pobedu na monumentalnim klasicima, osvojio je trku oko Flandrije. Sagan je bio u napadu, jedini ga je pratio Sep Vanmarke, ali je i on otpao na usponu Pateberg i Sagan je zadnjih 14 km proveo sam i osvojio je popularni Ronde (originalni naziv trke je Ronde van Vlaanderen). Pobedu je posvetio biciklistima koji su preminuli pre trke.[134] Nedelju kasnije, vozio je Pariz—Rube, gde nije imao sreće, grupa se razdvojila, Sagan i Fabijan Kančelara su pokušavali da spoje grupe, ali sve je završeno nakon što je Kančelara pao. Pao je direktno ispred Sagana, ali je Sagan izbegao pad preskočivši Kančelarin bicikl. Završio je na 19 mestu.[135]

Na Turu Kalifornije, Sagan je pobedio u sprintu na prvoj i četvrtoj etapi. Na sedmoj etapi bio je član bega, a na 50 km je krenuo solo, ipak uhvaćen je na 20 km do cilja, ali je uspeo da osvoji drugo mesto u grupnom sprintu.[136] Na osmoj etapi osvojio je opet drugo mesto i osvojio je klasifikaciju po poenima.[137] Na narednoj trci, Tur de Svisu (Tur Švajcarske), Sagan je pobedio u sprintu na prvoj etapi i tako ostvario rekordnu 12 pobedu na trci.[138] Pobedu je ostvario i na drugoj etapi, nakon što se pridružio begu oformljenom u finišu etape i odsprintao ih.[139]

Sagan na Tur de Fransu 2016.

Na Tur de Fransu, Sagan je završio treći u sprintu na prvoj etapi, na kojoj je Mark Kevendiš uzeo žutu majicu prvi put u karijeri. Druga etapa se završavala na brdskom cilju treće kategorije, Sagan je pobedio i uzeo žutu majicu prvi put u karijeri.[140] Na desetoj etapi, Sagan je bio u begu Na desetoj etapi je bio u begu, ali ga je odsprintao Majkl Metjuz, dobio je nagradu za najagresivnijeg na toj etapi.[141] Drugu etapnu pobedu ostvario je na etapi 11, kada je napao sa Krisom Frumom, liderom trke, a sa njima su otišli Matcej Bodnar i Gerent Tomas, Sagan je pobedio u sprintu. Na pitanje zašto su napali odgovorio je "Mi smo umetnici".[142] Treću pobedu ostvario je na etapi 16, u sprintu je pobedio Aleksandra Kristofa. Kristof je podigao ruke na cilju, misleći da je pobedio, ali je kamera pokazala da je Sagan za nekoliko milimetara prošao prvi. Na zadnjoj etapi na Turu, na Jelisejskim Poljima, Sagan je završio drugi u sprintu, iza Andrea Grajpela. Tur je završio sa osvojenom zelenom majicom petu godinu zaredom, takođe je osvojio i nagradu za najagresivnijeg vozača celog Tura.[143] Nakon Tur de Fransa, Sagan je potpisao ugovor sa timom Bora za 2017.

Naredno takmičenje bile su mu Olimpijske igre u Rio de Ženeiru, gde nije vozio drumsku trku, već mountajn bajk. U toku drugog kruga, dok je bio na trećem mestu, desio se kvar na biciklu i nije ostvario značajan rezultat.[144] Nakon što je napustio trku Gran pri de Plus zbog virusa,[145] osvojio je trku Gran pri sajkliste de Kvebek[146] i završio je drugi na trci Gran pri sajkliste de Montreal.[147] 18. septembra, Sagan je osvojio Evropsko prvenstvo u drumskoj vožnji, na kome su prvi put učestvovali profesionalci. Nakon više solo pokušaja, trka je završena grupnim sprintom, u kojem je Sagan pobedio ispred Žulijana Alafilipa i Danijela Morena.[148] Prvenstvo je prvobitno trebalo da bude održano u Nici, ali je zbog terorističkog napada premešteno u Plumelek. Nakon trke, Sagan je izjavio da ne bi učestvovao da je održano u Nici.[148]

Dana 16. oktobra, Sagan je osvojio Svetsko prvenstvo drugu godinu zaredom i tako objedinio evropsku u svetsku titulu. Svetsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2016. održano je u Dohi, u Kataru. Na cilj je došla grupa od 24 vozača i u sprintu, Sagan je pobedio Marka Kevendiša i Toma Bonena.[149] U decembru, dobio je nagradu Velo d'or, koja se dodeljuje najboljem vozaču godine.[150]

2017.[uredi | uredi izvor]

Godine 2017, Sagan je startovao na trci Tur daun ander. Sagan se na trku u Australiji vratio prvi put nakon 2010.[151] Prvu etapu završio je na 18 mestu u sprintu, krenuo je previše rano i nije izdržao do cilja, pobedio je Kaleb Juan.[152] Na trećoj etapi, Kaleb Juan je ostvario drugu pobedu u sprintu, Sagan je imao blagu prednost, ali je Juan sprintao sjajno i pobedio, dok je Sagan osvojio prvi podijum u sezoni, drugo mesto.[153] Na četvrtoj etapi isti scenario, Sagan je ostao bez suvozača na 500 metara do cilja, Juan je imao dobar lid-aut i sjajan sprint, koji mu je doneo treću pobedu i opet drugo mesto za Sagana.[154] Na zadnjoj, šestoj etapi, Sagan je još jednom završio na drugom mestu, iza Juana, koji je perfektnim sprintom zaokružio najbolju nedelju u karijeri.[155]

2018.[uredi | uredi izvor]

Godine 2018, godinu započeo je sa pobedom na trci Pariz—Rube, gde je u ciljnom sprintu pobedio švajcarca Silvana Dilijera.

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Sagan se oženio sa svojom devojkom, Katarinom Smolkovom, u novembru 2015. godine.[156] Žive u Monaku.[157]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Scott, George (3. 7. 2012). „Peter Sagan gets custom ‘Tourminator’ Cannondale SuperSix Evo for Tour de France”. Road Cycling UK. Mpora. Arhivirano iz originala 12. 11. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  2. ^ „Video: Sagan on nicknames, victories and Tour de France green jersey”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 7. 7. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  3. ^ a b „Peter Sagan profile”. Arhivirano iz originala 27. 12. 2013. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  4. ^ Tyson, Jackie (18. 1. 2022). „Peter Sagan takes part in first ride with TotalEnergies teammates”. cyclingnews.com. Pristupljeno 28. 6. 2022. 
  5. ^ Benson, Daniel (4. 7. 2017). „Peter Sagan disqualified from Tour de France”. cyclingnews.com. Pristupljeno 20. 7. 2018. 
  6. ^ „Peter Sagan toughs it out to win his sixth green jersey in Paris”. cyclingnews.com. 30. 7. 2018. Pristupljeno 30. 7. 2018. 
  7. ^ „Peter Sagan wins record-equalling sixth Tour de France green jersey”. thebikecomesfirst.com. 29. 7. 2018. Pristupljeno 30. 7. 2018. 
  8. ^ Zánický, Peter (14. 1. 2008). „Bilancia Petra Sagana v sezóne 2007”. Mtbiker.sk. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  9. ^ „Sagan, what a story...”. uci.ch. 19. 6. 2008. Arhivirano iz originala 2. 4. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  10. ^ Abraham, Richard. „Peter Sagan: Rider Profile”. Cycling Weekly. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  11. ^ Brown, Gregor (4. 2. 2010). „LATEST FEATURES: LIVE FROM LAKE COMO: SAGAN LETS HIS LEGS DO THE TALKING”. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  12. ^ Holcombe, Brian (15. 6. 2010). „BOY WONDER THE FUTURE IS NOW FOR PETER SAGAN”. velonews-digital.com. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  13. ^ „Paris – Nice 2011: Results & News”. Cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 12. 3. 2010. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  14. ^ „Paris – Nice 2011: Results & News”. Cyclingnews.com. Arhivirano iz originala 14. 3. 2010. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  15. ^ Benson, Daniel (12. 3. 2010). „Sagan wins his second stage with audacious attack”. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  16. ^ Gruber, Jered (15. 6. 2010). „Peter Sagan out of the Tour de Suisse”. Velonation.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  17. ^ Gruber, Jered (28. 11. 2010). „Peter Sagan's season start pushed back, still suffering from stomach problems”. Velonation.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  18. ^ Tyler, Richard. „Liquigas-Cannondale hit the Dolomites for training camp”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  19. ^ Farrand, Stephen (26. 2. 2011). „Sagan secures Sardegna success”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  20. ^ „Chris Horner wins 2011 Amgen Tour of California as Matt Goss takes stage 8”. VeloNews.com. 22. 5. 2011. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  21. ^ a b „Peter Sagan”. Cycling Quotient. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  22. ^ „Tour de Pologne Peter Sagan's Accomplishment in Krakow”. Tour de Pologne. 6. 8. 2011. Arhivirano iz originala 29. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  23. ^ „Vuelta a España: Peter Sagan wins as Liquigas-Cannondale tears stage six apart”. Velo Nation. 25. 8. 2011. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  24. ^ Ben Atkins (11. 9. 2011). „Vuelta a España: Peter Sagan’s third stage win seals Juan José Cobo’s victory”. Velo Nation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  25. ^ Westemeyer, Susan (17. 3. 2012). „Gerrans wins in Milan-San Remo”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  26. ^ Decaluwé, Brecht (1. 4. 2012). „Boonen wins 2012 Tour of Flanders”. cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  27. ^ „Tour of California: Peter Sagan wins in Santa Rosa”. Cycling News. 13. 5. 2012. Arhivirano iz originala 17. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  28. ^ „Sagan wins stage 2 of the Amgen Tour”. Velo News. 14. 5. 2012. Arhivirano iz originala 26. 12. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  29. ^ Weislo, Laura (15. 5. 2012). „Sagan three-peats in Livermore”. Cycling News. Arhivirano iz originala 16. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  30. ^ Atkins, Ben (16. 5. 2012). „Tour of California: Peter Sagan sprints again to go four from four”. VeloNation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  31. ^ Weislo, Laura (20. 5. 2012). „Gesink seals overall victory in Tour of California”. Cycling News. Arhivirano iz originala 23. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  32. ^ „Sagan nabs record-breaking seventh career Amgen win in Clovis”. VeloNews. 16. 5. 2012. Arhivirano iz originala 19. 06. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  33. ^ „Peter Sagan repeats performance and clinches Stage 4 victory”. Tour of California. Anschutz Entertainment Group. 16. 5. 2012. Arhivirano iz originala 19. 5. 2012. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  34. ^ Atkins, Ben (9. 6. 2012). „Tour de Suisse: Peter Sagan descends fearlessly to take opening time trial”. Velo Nation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  35. ^ Atkins, Ben (11. 6. 2012). „Tour de Suisse: Peter Sagan wins stage three as Swiss Railways gives the breakaway a chance”. Velo Nation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  36. ^ Atkins, Ben (12. 6. 2012). „Tour de Suisse: Sagan unbeatable again in a rain sodden fourth stage”. Velo Nation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  37. ^ Westemeyer, Susan (14. 6. 2012). „Sagan wins stage 6 in Bischofszell”. Cycling News. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  38. ^ Westemeyer, Susan (1. 7. 2012). „Sagan triumphs in Seraing”. Cycling News. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  39. ^ „Sagan dances to second Tour de France stage win”. Cycling News. 3. 7. 2012. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  40. ^ Clarke, Les (6. 7. 2012). „Sagan wins Tour de France stage 6 in Metz”. Cycling News. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  41. ^ „Sagan: I wanted a Tour stage win and I got three”. Cycling News. 23. 7. 2012. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  42. ^ „Sagan set to win Porsche in Paris”. Cycling News. 17. 7. 2012. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  43. ^ „Cavendish: Sagan's ‘making us all look like juniors’”. Velonews. 27. 3. 2013. Arhivirano iz originala 12. 06. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  44. ^ Gregor Brown (7. 12. 2012). „As Liquigas exits cycling, company claims brand recognition worth ‘at least’ five times its investment”. VeloNews. Arhivirano iz originala 10. 06. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  45. ^ Atkins, Ben (27. 1. 2013). „Daniel Diaz confirms overall as Mattia Gavazzi marks return with stage seven victory”. VeloNation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  46. ^ Ben Atkins (12. 2. 2013). „Tour of Oman: Peter Sagan wins stage two in a late solo break”. VeloNation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  47. ^ „Tour of Oman: Peter Sagan Wins Again”. Bicycling. AFP. 13. 2. 2013. Arhivirano iz originala 2. 1. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  48. ^ „Tour of Oman: Froome takes stage five”. Cycling News. 15. 2. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  49. ^ Shane Stokes (28. 2. 2013). „Sagan over bronchitis, sprints to victory in G.P. Camaiore”. VeloNation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  50. ^ „Moreno Moser wins 2013 Strade Bianche on final climb”. VeloNews. 2. 3. 2013. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  51. ^ „Sagan beats Cavendish in Tirreno-Adriatico sprint”. Eurosport. 9. 3. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  52. ^ „Sagan wins, Nibali takes race lead in Tirreno-Adriatico breakaway”. Cycling News. 11. 3. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  53. ^ Ryan, Barry (17. 3. 2013). „Sagan rues missed opportunity at Milan-San Remo”. Cycling News. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  54. ^ „Peter Sagan wins Gent-Wevelgem one-day classic in style”. BBC Sports. 24. 3. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  55. ^ „Sagan wins opening stage at Driedaagse De Panne”. Cycling News. 26. 3. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  56. ^ „Cancellara Wins 2013 Tour of Flanders”. Bicycling.com. AFP. 31. 3. 2013. Arhivirano iz originala 2. 1. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  57. ^ Emma Bamford (1. 4. 2013). „Slovakian cyclist Peter Sagan criticised for pinching the bottom of podium girl after Tour de Flanders”. Belfasttelegraph.co.uk. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  58. ^ „Sagan apologizes for the pinch on Tour of Flanders podium”. Cyclingnews. 1. 4. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  59. ^ Ben Atkins (9. 4. 2013). „Peter Sagan outsprints Philippe Gilbert to take the Brabantse Pijl”. VeloNation. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  60. ^ „Sagan wins stage 3 of 2013 Amgen Tour of California”. VeloNews. 14. 5. 2013. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  61. ^ „Peter Sagan takes finale as Tejay van Garderen wins 2013 Amgen Tour of California”. VeloNews. 19. 5. 2013. Arhivirano iz originala 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  62. ^ „Sagan Wins Tour de Suisse Stage 3”. Bicycling. 10. 6. 2013. Arhivirano iz originala 20. 6. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  63. ^ „Peter Sagan wins stage 8 of the 2013 Tour de Suisse”. VeloNews. 15. 6. 2013. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  64. ^ „Tour de France's top sprinters in national colors”. Cyclingnews.com. 23. 6. 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  65. ^ Jerome Pugmire (5. 7. 2013). „Slovakian Peter Sagan wins Stage 7 of Tour de France”. The Globe and Mail. The Associated Press. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  66. ^ John MacLeary (21. 7. 2013). „Tour de France 2013, stage 21: as it happened”. The Telegraph. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  67. ^ Hickey, Pat (15. 9. 2013). „Slovac Sagan wins Grand Prix Cycliste de Montréal”. The Montreal Gazette. Arhivirano iz originala 28. 10. 2013. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  68. ^ Matt Shu (22. 12. 2013). „Peter Sagan wins Slovakian athlete of the year awar”. CyclingQuotes. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  69. ^ Hymas, Peter (27. 1. 2014). „Sagan eyes Milan-San Remo after San Luis outing”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  70. ^ Farrand, Stephen (6. 2. 2014). „Sagan satisfied with second in the Dubai Tour sprint”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  71. ^ Benson, Daniel (7. 2. 2014). „Marcel Kittel wins stage 3”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  72. ^ Farrand, Stephen (9. 3. 2014). „Sagan struggles to smile after second place in Strade Bianche”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  73. ^ Benson, Daniel (8. 3. 2014). „Kwiatkowski wins Strade Bianche”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  74. ^ „Sagan dedicates Tirreno stage win to ailing mother”. VeloNews. 14. 3. 2014. Arhivirano iz originala 14. 06. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  75. ^ „Peter Sagan Won Points Classification in Tirreno-Adriatico 2014”. Cycling News. Arhivirano iz originala 13. 07. 2015. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  76. ^ Farrand, Stephen (23. 3. 2014). „Sagan suffers in the cold and rain at Milan-San Remo”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  77. ^ „Sagan: I'll be satisfied if I win Milan-San Remo”. Cyclingnews.com. 20. 3. 2014. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  78. ^ „Cancellara wins the 2014 Tour of Flanders”. Cyclingnews.com. 6. 4. 2014. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  79. ^ Ryan, Barry. „Sagan happy to give a demonstration at Paris-Roubaix”. Future plc. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  80. ^ „our de France 2014 – Même sans gagner, Sagan marque l'histoire”. SportsSpirit. WordPress. 11. 7. 2014. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  81. ^ „Trentin wins stage 7 of the Tour de France”. Cyclingnews.com. 11. 7. 2014. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  82. ^ „Tinkoff-Saxo signs Peter Sagan”. Team Tinkoff-Saxo. 8. 8. 2014. Arhivirano iz originala 8. 2. 2015. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  83. ^ „Sagan podpísal s Borou, stane sa najlepšie plateným cyklistom sveta”. MAFRA Slovakia. 20. 7. 2016. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  84. ^ „34th Clasica Ciclista San Sebastian”. Procyclingstats. 2. 8. 2014. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  85. ^ „Results: 2014 Vuelta a España, stage 8”. VeloNews. 30. 8. 2014. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  86. ^ Joe Sharratt (6. 9. 2014). „Cannondale's Peter Sagan withdraws from Vuelta a España”. Sports Mole. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  87. ^ „Viviani wins unusually hard Coppa Bernocchi”. CyclingQuotes. CyclingQuotes.com 2013. 16. 9. 2014. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  88. ^ Nigel Wynn (12. 11. 2014). „Film released of Alberto Contador, Peter Sagan and Tinkoff-Saxo team climbing Kilimanjaro”. Cycling Weekly. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  89. ^ „Kristoff grabs another Qatar stage win, Terpstra stays in front”. VeloNews. 11. 2. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. [mrtva veza]
  90. ^ Stuart Clarke (12. 3. 2015). „Debusschere wins Tirreno-Adriatico stage two as Cavendish caught up in crash”. Cycling Weekly. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  91. ^ „Tirreno-Adriatico: Van Avermaet wins stage 3”. Cyclingnews.com. 13. 3. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  92. ^ Nigel Wynn (16. 3. 2015). „Peter Sagan takes first victory of season in Tirreno-Adriatico”. Cycling Weekly. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  93. ^ „Results: 2015 Milano-Sanremo”. VeloNews. 22. 3. 2015. Arhivirano iz originala 29. 04. 2015. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  94. ^ „Thomas solos away from Stybar to win E3 Harelbeke”. Cyclingnews.com. 27. 3. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  95. ^ Nigel Wynn (29. 3. 2015). „Luca Paolini wins memorable edition of Ghent-Wevelgem”. Cycling Weekly. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  96. ^ Barry Ryan (5. 4. 2015). „Sagan falls short again in Tour of Flanders finale”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  97. ^ Sadhbh O'Shea (12. 4. 2015). „Broken shifter spoils Sagan's chances at Paris-Roubaix”. Cyclingnews.com. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  98. ^ Emil Axelgaard (10. 5. 2015). „Cavendish crushes the opposition in California opener”. Cycling Quotes. CyclingQuotes.com 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  99. ^ Emil Axelgaard (11. 5. 2015). „Cavendish beats Sagan in close sprint in California”. Cycling Quotes. CyclingQuotes.com 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  100. ^ Nigel Wynn (12. 5. 2015). „Mark Cavendish loses Tour of California overall lead to surprise stage winner”. Cycling Weekly. Arhivirano iz originala 15. 05. 2015. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  101. ^ „Tour of California: Sagan finally gets his win in Avila Beach”. Cyclingnews.com. 13. 5. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  102. ^ Spencer Powlison (15. 5. 2015). „Sagan wears Amgen Tour of California yellow after winning TT”. VeloNews. Arhivirano iz originala 12. 06. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  103. ^ „Tour of California: Alaphilippe wins on Mt. Baldy”. cyclingnews.com. 18. 5. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  104. ^ „Sagan wins Tour of California on time bonus”. cyclingnews.com. 18. 5. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  105. ^ Stuart Clarke (15. 6. 2015). „Peter Sagan wins stage three of the Tour de Suisse; Thomas fourth overall”. Cycling Weekly. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  106. ^ „Tour de Suisse: Sagan wins stage 6”. Cyclingnews.com. 18. 6. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  107. ^ „Kristoff claims Tour de Suisse stage 7 in long-range sprint”. VeloNews. 19. 6. 2015. Arhivirano iz originala 19. 06. 2015. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  108. ^ Axelgaard, Emil (26. 6. 2015). „Sagan crushes the opposition at Slovakian TT championships”. Cycling Quotes. CyclingQuotes.com 2013. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  109. ^ Monks, Kev (29. 6. 2015). „Nibali, Valverde And Sagan Amongst The National Champions”. sport.co.uk. 2012–2015 Sport.co.uk. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  110. ^ „Tour de France: Greipel wins storm-swept stage to Neeltje Jans”. Cyclingnews.com. 5. 7. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  111. ^ MacMichael, Simon (7. 7. 2015). „Tour de France Stage 4: Tony Martin attacks to finally get into yellow”. RoadCC. Farrelly Atkinson. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  112. ^ MacMichael, Simon (8. 7. 2015). „Tour de France Stage 5: André Greipel takes second win, Mark Cavendish third”. RoadCC. Farrelly Atkinson Ltd. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  113. ^ „Tour de France: Stybar wins stage 6 on short, punchy hill in Le Havre”. Cyclingnews.com. 9. 7. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  114. ^ „Tour de France: Cavendish gets his first in Fougères”. Cyclingnews.com. 10. 7. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  115. ^ „Tour de France: Van Avermaet wins uphill sprint in Rodez”. Cyclingnews.com. 17. 7. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  116. ^ „Tour de France: Cummings soars to victory in Mende”. Cyclingnews.com. 18. 7. 2015. Arhivirano iz originala 20. 7. 2015. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  117. ^ Windsor, Richard (19. 7. 2015). „André Greipel makes it three as he wins Tour de France stage 15”. Cycling Weekly. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  118. ^ „Tour de France stage 16: Plaza gives Lampre-Mérida a win in Gap”. Cyclingnews.com. 20. 7. 2015. Arhivirano iz originala 18. 10. 2014. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  119. ^ „Chris Froome wins Tour de France 2015”. Cyclingnews.com. 26. 7. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  120. ^ „Vuelta a España: Peter Sagan wins stage 3”. Cyclingnews.com. 24. 8. 2015. Arhivirano iz originala 24. 10. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  121. ^ „Vuelta a España: Valverde wins stage 4”. Cyclingnews.com. 25. 8. 2015. Arhivirano iz originala 26. 08. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  122. ^ Elton-Walters, Jack (29. 8. 2015). „Five talking points from stage eight of the Vuelta a España”. Cycling Weekly. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  123. ^ „Peter Sagan calls it a Vuelta after incident with moto”. VeloNews. 30. 8. 2015. Arhivirano iz originala 26. 08. 2016. g. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  124. ^ „Peter Sagan goes solo to win men's road race at world championships”. The Guardian. Press Association. 27. 9. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  125. ^ „Chaves wins inaugural Abu Dhabi Tour”. Cyclingnews.com. 11. 10. 2015. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  126. ^ „Sagan celebrates taking Tour de France yellow but is critical of dangerous riding”. Immediate Media Company Limited. 3. 7. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2016. 
  127. ^ Wynn, Nigel (19. 1. 2016). „Tour de San Luis: Fernando Gaviria wins stage two”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  128. ^ „Sagan debuts rainbow jersey in Europe at Omloop”. VeloNews.com. Arhivirano iz originala 01. 06. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  129. ^ „Cancellara nabs third career Strade Bianche victory”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 5. 3. 2016. Arhivirano iz originala 13. 10. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  130. ^ „Tirreno-Adriatico: Van Avermaet claims overall victory”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 15. 3. 2016. Arhivirano iz originala 15. 3. 2016. g. Pristupljeno 22. 1. 2017.  Nepoznati parametar |.accessdate= ignorisan (pomoć)
  131. ^ „Antoine Demoitie: Belgian rider dies after Gent-Wevelgem accident”. 28. 3. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2017 — preko www.bbc.com. 
  132. ^ Brown, Gregor (27. 3. 2016). „Peter Sagan: ‘There’s more to life than winning or second places’”. Cycling Weekly. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  133. ^ „Sagan tops UCI WorldTour and World Rankings”. Cycling News. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  134. ^ Brown, Gregor (3. 4. 2016). „Peter Sagan dedicates Flanders win to Antoine Demoitié and Daan Myngheer”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  135. ^ „Hayman wins Paris-Roubaix”. VeloNews. Competitor Group, Inc. 10. 4. 2016. Arhivirano iz originala 12. 04. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  136. ^ „Tour of California: Kristoff wins in Santa Rosa”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 5. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  137. ^ „11th Amgen Tour of California (2.HC) Stage 8  » Sacramento  › Sacramento”. ProCyclingStats. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  138. ^ Puddicombe, Stephen (12. 6. 2016). „Peter Sagan wins record-breaking 12th Tour de Suisse stage”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  139. ^ „Tour de Suisse: Sagan wins stage 3”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 13. 6. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2016. 
  140. ^ „Tour de France: Sagan wins stage 2”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 3. 7. 2016. Arhivirano iz originala 06. 11. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  141. ^ Brown, Gregor (12. 7. 2016). „Peter Sagan: ‘What can I say? It didn’t go very well’”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  142. ^ Hood, Andrew (13. 7. 2016). „Sagan on attack with Froome: "We are artists"”. VeloNews. Competitor Group, Inc. Arhivirano iz originala 18. 10. 2016. g. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  143. ^ Mortkowitz, Siegfried (25. 7. 2016). „The Heroes of the 2016 Tour de France”. WeloveCycling. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  144. ^ Benjamin, Haworth (21. 8. 2016). „Peter Sagan suffers disastrous day in Olympic MTB after bright start”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  145. ^ Wynn, Nigel (28. 8. 2016). „Peter Sagan abandons first road race after Olympics with illness”. Cycling Weekly. Time Inc. UK. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  146. ^ Hickey, Pat (9. 9. 2016). „Peter Sagan beats Olympic champion at Grand Prix Cycliste in Quebec City”. Montreal Gazette. Postmedia Network. Pristupljeno 21. 9. 2017. 
  147. ^ Ryan, Barry (11. 9. 2016). „GP Montréal: Van Avermaet wins over Sagan”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  148. ^ a b „Peter Sagan wins European Championships road race”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 18. 9. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  149. ^ Ryan, Barry (16. 10. 2016). „World Championships: Peter Sagan claims second world title in 'lottery' sprint”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  150. ^ „Sagan awarded Velo d'Or”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 1. 12. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  151. ^ „Peter Sagan to start Bora-Hansgrohe career at 2017 Tour Down Under”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 2. 9. 2016. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  152. ^ „Ewan wins Tour Down Under opener”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 17. 1. 2017. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  153. ^ „Tour Down Under: Ewan wins stage 3 sprint”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 19. 1. 2017. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  154. ^ „Tour Down Under: Ewan adds another stage win in Campbelltown”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 20. 1. 2017. Pristupljeno 21. 1. 2017. 
  155. ^ „Tour Down Under: Porte seals overall victory in Adelaide”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. 22. 1. 2017. Pristupljeno 22. 1. 2017. 
  156. ^ „FOTO zo svadby Sagana a exkluzívne fakty: Peter ako ruský oligarcha, nevesta z rozprávky”. Pristupljeno 24. 12. 2016. 
  157. ^ Its a good life in Monaco, I can cycle and ski pretty much in one day „Twitter” Proverite vrednost parametra |url= (pomoć). Pristupljeno 24. 12. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Петер_Саган&oldid=27506303”