Tadej Pogačar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tadej Pogačar
Pogačar na hronometru na etapi 20 na Tur de Fransu 2020.
Lični podaci
Puno imeTadej Pogačar
NadimakPogi[1]
Datum rođenja(1998-09-21)21. septembar 1998. (25 god.)
Mjesto rođenjaKomenda, Slovenija
DržavljanstvoSlovenija
Visina1,76 m[2]
Masa66 kg[2]
Timske informacije
Trenutni tim
UAE tim emirejts
Disciplinadrumski
Ulogavozač
Tip vozačaol araund
Profesionalna karijera
2017—2018Rog Ljubljana
2019—UAE tim emirejts[3]
Uspjesi
Tur de Frans
Tur de Frans2 (2020, 2021)
Brdska klasifikacija2 (2020, 2021)
Najbolji mladi vozač4 (2020, 2021, 2022, 2023)
Vuelta a Espanja
Najbolji mladi vozač1 (2019)
Glavne etapne trke
Tireno—Adrijatiko2 (2021, 2022)
Pariz—Nica1 (2023)
Vuelta a Katalunja1 (2024)
Monumentalni klasici
Ronde van Flanderen1 (2023)
Lijež—Bastonj—Lijež2 (2021, 2024)
Điro di Lombardija3 (2021, 2022, 2023)
Klasici
Strade Bjanke2 (2022, 2024)
Amstel gold rejs1 (2023)
Fleš Valon1 (2023)
Gran pri sajkliste de Montreal1 (2022)
Prvenstva
Nacionalni šampion
(drumska trka)		 1 (2023)
Nacionalni šampion
(vožnja na hronometar)		 3 (2019, 2020, 2023)
Druge trke
Tur of Kalifornija 1 (2019)
Volta ao Algarve 1 (2019)
Vuelta a Valensijana 1 (2020)
UAE Tur 2 (2021, 2022)
Tur of Slovenija 2 (2021, 2022)
Vuelta a Andaluzija 1 (2023)
Ostalo
UCI svjetski renking2 (2021, 2022)
Velo d’Or1 (2021)
Nagrade i medalje
Drumski biciklizam
Olimpijske igre
Bronzana medalja — treće mesto Tokio 2020. Drumska trka
Ažurirano: 21. april 2024.

Tadej Pogačar (sloven. Tadej Pogačar;[4] 21. septembar 1998) slovenački je profesionalni biciklista koji trenutno vozi za UCI vorld tur tim — UAE tim emirejts.[5] Dvostruki je pobjednik Tur de Fransa, na kojem je takođe četiri oputa osvojio klasifikaciju za najboljeg mladog vozača i dva puta brdsku klasifikaciju, dok je Vuelta a Espanju jedanput završio na trećem mjestu i osvojio je klasifikaciju za najboljeg mladog vozača. Tri puta je osvojio Điro di Lombardiju, po dva puta je osvojio UAE Tur, Tireno—Adrijatiko, Strade Bjanke i Lijež—Bastonj—Lijež, dok je po jednom osvojio Ronde van Flanderen, Volta ao Algarve, Vuelta a Valensijanu, Tur of Kaliforniju, Gran pri sajkliste de Montreal, Vuelta a Andaluziju, Amstel gold rejs, Fleš Valon i Vuelta a Katalunju. Tri puta je osvojio nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar i jednom u drumskoj vožnji; osvojio je bronzanu medalju u drumskoj vožnji na Olimpijskim igrama i bronzanu medalju na Svjetskom prvenstvu u drumskoj vožnji. Dvaput je osvojio UCI svjetski renking i jednom nagradu Velo d’Or, za biciklistu godine. Od 166 etapa koje je vozio na vorld tur trkama do 25 godine, nosio je majicu za lidera klasifikacije za najboljeg mladog vozača na 119 etapa, po čemu je rekorder, dok je na Tur de Fransu od 2020. do 2023. nosio bijelu majicu na 71 etapi zaredom.[6]

Biciklizmom je počeo da se bavi sa devet godina, a profesionalnu karijeru počeo je 2019. Iste godine, osvojio je Volta ao Algarve i Tur of Kalifornija, postavši tako najmlađi biciklista koji je osvojio neku vorld tur trku.[7] U finišu sezone, završio je Vuelta a Espanju na trećem mjestu, uz tri etapne pobjede i osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[8]

Godine 2020. osvojio je Vuelta a Valensijana trku, nakon čega je sezona početkom marta prekinuta zbog pandemije kovida 19. Sezona je nastavljena u avgustu, a nakon nastavka, osvojio je prvenstvo Slovenije u vožnji na hronometar, 10 sekundi ispred Primoža Rogliča.[9] Nedelju dana prije hronometra, Roglič je pobijedio Pogačara za 10 sekundi i osvojio prvenstvo Slovenije u drumskoj vožnji.[10] Na Tur de Fransu, bio je jedan od favorita iako je vozio Tur po prvi put u karijeri. Izgubio je minut i 22 sekunde na sedmoj etapi, jer se grupa razdvojila zbog vjetra,[11] ali je nakon toga ostvario dvije etapne pobjede i pred hronometar na etapi 20, zaostajao je 57 sekundi iza Rogliča.[12] Na hronometru, ostvario je treću etapnu pobjedu, završivši minut i 56 sekundi ispred Rogliča[13] i osvojio je Tur 59 sekundi ispred Rogliča, postavši prvi slovenački pobjednik Tur de Fransa i neke grand tur trke,[14] osvojivši i brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[15] Postao je drugi najmlađi pobjednik Tura u istoriji, nakon Anrija Kornea 1904, koji je prvobitno završio na petom mjestu, ali mu je pobjeda dodijeljena jer su četvorica prvoplasiranih naknadno diskvalifikovani zbog varanja.[14] Takođe, postao je prvi vozač nakon Edija Merksa, koji je na jednom Turu osvojio tri klasifikacije.[16][14]

Godine 2021. osvojio je UAE Tur, Tireno—Adrijatiko i Lijež—Bastonj—Lijež, nakon čega je, po drugi put zaredom, osvojio Tur de Frans, brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, uz tri etapne pobjede. Poslije Tur de Fransa, osvojio je bronzanu medalju na Olimpijskim igrama, nakon čega je, u finišu sezone, osvojio Điro di Lombardiju, postavši tako prvi vozač u istoriji koji je u istoj sezoni osvojio Tur de Frans, dva monumentalna klasika i medalju na Olimpijskim igrama. Na kraju sezone, osvojio je UCI svjetski renking, sa najviše osvojenih bodova tokom godine i dobio je nagradu Velo d’Or. Godine 2022. na početku sezone osvojio je UAE Tur i Strade Bjanke, postavši prvi pobjednik Tur de Fransa koji je osvojio Strade Bjanke, nakon čega je osvojio Tireno—Adrijatiko drugu godinu zaredom. Tur de Frans je završio na drugom mjestu, iza Jonasa Vingegora, uz tri etapne pobjede i osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača treću godinu zaredom, čime je izjednačio rekord koji su držali Jan Ulrih i Andi Šlek. U finišu sezone, osvojio je Gran pri sajkliste de Montreal i Điro di Lombardiju drugu godinu zaredom, čime je postao prvi vozač koji je osvojio Điro di Lombardiju dvaput na prva dva nastupa na trci. Na početku 2023. osvojio je Pariz—Nicu, nakon čega je Milano—Sanremo završio na četvrtom mjestu. U nastavku sezone osvojio je Ronde van Flanderen, Amstel gold rejs i Fleš Valon, a zatim je pao na Lijež—Bastonj—Liježu, gdje je pokušao da osvoji sva tri ardenska klasika u istoj sezoni. Nakon što se oporavio, osvojio je prvenstvo Slovenije u vožnji na hronometar po treći put i u drumskoj vožnji po prvi put, a zatim je vozio Tur de Frans, gdje je završio na drugom mjestu drugu godinu zaredom, sedam i po minuta iza Vingegora. U finišu sezone je osvojio Điro di Lombardiju po treći put zaredom. Objavljeno je da će 2024. voziti Điro d’Italiju po prvi put, u pokušaju da ostvari Điro—Tur dabl.

Njegova partnerka je Urška Žigart, koja je takođe profesionalni biciklista.[17][18]

Djetinjstvo i juniorska karijera[uredi | uredi izvor]

Tadej Pogačar rođen je u Komendi. Prvi sport za koji se zainteresovao bio je fudbal, koji je trenirao do devete godine, kada je počeo da se bavi biciklizmom i pridružio se starijem bratu, Tilenu Pogačaru, u lokalnom timu Rog Ljubljana.[19] Izjavio je da je htio odmah imitira brata, ali nisu imali toliko mali bicikl u timu, pa je morao da sačeka.[20] Prvu trku vozio je 2008,[20] dok ga je 2011. prvi put zapazio Endru Hauptman, koji mu je kasnije postao trener. Hauptman ga je primijetio na trci na kojoj je vidio kako ide iza velike grupe starijih vozača, nakon čega je rekao organizatorima da bi trebalo nekako da mu pomognu jer je dosta mlađi od ostalih, a organizatori su mu odgovorili da je Pogačar zapravo ispred svih i da dostiže grupu za cijeli krug.[21][22] Sa 16 godina je počeo da se takmiči u juniorskoj konkurenciji, a prva velika trka koju je vozio bila je Kors de la Peks 2015, koju je završio na osmom mjestu u generalnom plasmanu i na drugom mjestu u konkurenciji mladih vozača.[19]

Godine 2016, ostvario je prvu veliku pobjedu, pobijedivši na brdskoj etapi na Kors de la Peks trci. U nastavku sezone, osvojio je Điro dela Luniđijana, završivši na podijumu na sve tri etape na trci.[19]

Godine 2017, potpisao je prvi profesionalni ugovor, sa timom Rog Ljubljana i prešao je da se takmiči u konkurenciji vozača do 23 godine. Sezonu je počeo u februaru, na trci u Hrvatskoj, gran pri Laguna—Porec, koju je završio na osmom mjestu u grupnom sprintu.[23] Trku Istarsko proljeće, u martu, završio je na četvrtom mjestu,[24] nakon čega je vozio jednodnevne trke, koje je završio u top 20. Sezonu je nastavio na trci u Poljskoj, koju je završio na petom mjestu u generalnom plasmanu, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[25] Prvenstvo Slovenije u vožnji na hronometar završio je na petom mjestu, tri minuta iza Jana Polanca,[26] dok je prvenstvo u vožnji na hronometar za vozače do 23 godine završio na trećem mjestu, 47 sekundi iza Izidora Penka.[27] Prva profesionalna trka koju je vozio u karijeri, bila je njegova domaća trka — Tur of Slovenija,[19] koju je završio na petom mjestu u generalnom plasmanu, 46 sekundi iza pobjednika — Rafala Majke, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[28] Najbolji rezultat do kraja sezone ostvario je na jednodnevnoj trci u Austriji, Rajfajzen gran pri Strasengel, koju je završio na drugom mjestu u sprintu, iza Adama de Vosa.[29] Do kraja sezone vozio je drumsku trku za vozače do 23 godine na Svjetskom prvenstvu, koju je završio na 20 mjestu, u grupi koju je odsprintao Benoa Kosnefroa;[30] sezonu je završio na trci Pikolo Điro di Lombardija, za vozače do 23 godine, koju je završio na sedmom mjestu, minut i 11 sekundi iza Aleksandra Rjabušenka.[31]

Sezonu 2018. počeo je na trci Gran pri Laguna—Porec, koju je završio na petom mjestu; Paolo Toto je napao u finišu i pobijedio 13 sekundi ispred petočlane grupe, koja je došla na cilj minut ispred glavne grupe.[32] Nakon jednodnevnih trka u Hrvatskoj i Sloveniji, vozio je etapnu trku Istarsko proljeće, u Hrvatskoj, koju je završio na trećem mjestu u generalnom plasmanu, deset sekundi iza pobjednika — Kristera Hagena.[33] Sezonu je nastavio na jednodnevnim trkama, a najbolji rezultat ostvario je na Gran pri Palio del Rečjoto trci, koju je završio na drugom mjestu, sedam sekundi iza Stefana de Boda.[34] U aprilu, vozio je četvrto izdanje trke Tur of Kroatija, koje je završio na 13 mjestu u generalnom plasmanu, skoro šest minuta iza Konstantina Sivcova.[35] Na 13 mjestu završio je i trku Fleče di Sud, minut iza Đanija Maršanda,[36] nakon čega je vozio trku u Češkoj, Gran pri Presnic Spa, gdje je kao junior pobijedio na jednoj etapi, dok je naziv trke bio Kurs de la Peks.[19] Na poslednjoj, trećoj etapi, ostvario je solo pobjedu, minut ispred Ksubana Erazkina,[37] ostvarivši tako prvu pobjedu u konkurenciji vozača do 23 godine;[19] pobjedom na poslednjoj etapi, osvojio je trku 41 sekundu ispred Samuelea Batistele, uz brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[38] Nacionalno prvenstvo u vožnji na hronometar završio je na drugom mjestu, minut iza Jana Tratnika,[39] nakon čega je Tur of Slovenija trku završio na četvrtom mjestu, dva minuta i 16 sekundi iza Primoža Rogliča, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[40] Jedanaest dana nakon trke, a ukupno 18 dana nakon prvenstva u vožnji na hronometar, voženo je prvenstvo Slovenije u drumskoj vožnji, koje je završio na šestom mjestu, sedam minuta iza Mateja Mohoriča.[41] Tri dana nakon prvenstva, učestvovao je na Mediteranskim igrama, gdje je drumsku trku završio na 15 mjestu, devet sekundi iza Jalela Durantija.[42] U julu, vozio je na Evropsko prvenstvu, gdje je hronometar za vozače do 23 godine završio na 16 mjestu, minut i po iza Edoarda Afinija,[43] dok je drumsku trku za vozače do 23 godine završio na 12 mjestu, 56 sekundi iza Marka Hiršija.[44] Dva dana nakon Evropskog prvenstva, startovao je Tur del’Avenir trku, poznatu kao Tur de Frans za vozače do 23 godine,[19] koju su prethodnih godina osvajali Nairo Kintana, Egan Bernal, Esteban Čavez, Migel Anhel Lopez i Voren Bargi.[20] Na sedmoj etapi, napao je zajedno sa Ivanom Sosom i Brendonom Meknultijem; završio je na trećem mjestu u sprintu, ali je preuzeo žutu majicu, napredovavši za 16 pozicija.[45] Na trećem mjestu završio je i devetu etapu, devet sekundi iza Fernanda Barsela[46] i osvojio je trku minut i po ispred Timena Arensmana, uz drugo mjesto u brdskoj klasifikaciji, dva poena iza Alehandra Osorija.[47] Nakon trke, potpisao je prvi profesionalni ugovor, sa vorld tur timom — UAE tim emirejts.[48] Sezonu je nastavio na trci Điro dela Ređione, koju je osvojio 25 sekundi ispred Dmitrija Sokolova, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[49] Do kraja sezone vozio je drumsku trku za vozače do 23 godine na Svjetskom prvenstvu, koju je završio na sedmom mjestu, 47 sekundi iza Marka Iršija,[50] dok je sezonu završio na Japan kupu, koji je završio na 11 mjestu, dva i po minuta iza Roberta Pauera.[51]

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

2019[uredi | uredi izvor]

Pogačar na pres konferenicji Tur po Sloveniji 2019.

Profesionalnu karijeru počeo je 2019. u vorld tur timu UAE tim emirejts.[52] Sezonu je počeo na Santos Tur daun ander trci u Australiji, koju je završio na 13 mjestu u generalnom plasmanu, 43 sekunde iza Derila Impija, nakon što je poslednju etapu, čiji je cilj bio na usponu Vilunga hil, završio 20 sekundi iza Ričija Porta.[53] Sezonu je nastavio u Australiji, na klasiku Kadel Evans grejt okean road rejs, koju je završio na 44 mjestu u grupnom sprintu.[54] Početkom februara, vozio je Volta ao Algarve trku u Portugaliji. Na drugoj etapi, na poslednjem usponu odvojila se grupa od četiri vozača; Pogačar je napao na 200 metara do cilja, pobijedio je ispred Vauta Pulsa i preuzeo je lidersku majicu, sekundu ispred Pulsa.[55] Hronometar na trećoj etapi završio je na petom mjestu, 17 sekundi iza Stefana Kinga i povećao je prednost na 31 sekundu ispred Enrika Masa.[56] Na petoj, poslednjoj etapi, Seren Krag Anderson i još tri vozača napali su na 20 km do cilja; na oko 10 km do cilja, pred početak poslednjeg uspona, imali su prednost od minut i 20 ispred glavne grupe, u kojoj je radio tim UAE na čelu. Na usponu, Pogačar je smanjio zaostatak i završio je etapu na petom mjestu, 18 sekundi iza Zdenjeka Štibara, a 15 sekundi iza Andersona i osvojio je trku 14 sekundi ispred Andersona.[57]

Sezonu je nastavio na klasicima; Strade Bjanke je završio na 30 mjestu,[58] nakon čega je Gran pri Migel Indurain završio na šestom mjestu, u grupi od šest vozača koji su na stigli na cilj devet sekundi iza Žonatana Ivera.[59] U aprilu, vozio je Vuelta al Pais Basko. Trka je počela hronometrom, koji je Pogačar završio na 18 mjestu, 43 sekunde iza Maksimilijana Šahmana.[60] Drugu etapu završio je na devetom mjestu, u grupi koja je došla na cilj sekundu iza Žilijena Alafilipa.[61] Na trećoj etapi, zadržan je u padu na 6 km do cilja, zbog čega je izgubio minut i deset sekundi i pao je na 26 mjesto u generalnom plasmanu, skoro dva minuta iza Šahmana, koji je ostvario drugu etapnu pobjedu.[62] Na četvrtoj etapi, Adam Jejts je napao na poslednjem usponu, 4 km do cilja, pratili su Jakob Fuglsang, Šahman i Pogačar; Pogačar je zatim napao, ali su ostali pratili. Na 200 km do cilja, Šahman je napao i ostvario je treću etapnu pobjedu, dok je Pogačar završio na drugom mjestu, četiri sekunde iza i došao je do 17 mjesta u generalnom plasmanu.[63] Na petoj etapi, Emanuel Bukman je napao na poslednjem usponu, ostvario pobjedu i preuzeo lidersku poziciju, dok je Pogačar završio na petom mjestu, minut i po iza i došao je do desetog mjesta u generalnom plasmanu, dva i po minuta iza Bukmana,dok je u klasifikaciji za najboljeg mladog vozača zaostajao minut i po iza Šahmana.[64] Na poslednjoj, šestoj etapi, na 65 km do cilja, Fuglsang i Jon Izagire su napali, Jejts, Danijel Martin i Pogačar su ih brzo dostigli, dok su suvozači iz tima Bora—hanzgro — Bukman i Šahman otpali. Nakon prelaska preko brdskog cilja Azurki, Bukman je zaostajao 25 sekundi, nakon čega je sačekao veću grupu; na 50 km do cilja, lideri su imali 50 sekundi prednosti, nakon čega je prednost rasla. U finišu, Pogačar je prvi otpao i završio je na petom mjestu, sedam sekundi iza Adama Jejtsa i završio je trku na šestom mjestu u generalnom plasmanu, minut i po iza Izagirea, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[65]

Pogačar na Tur of Kaliforniji 2019.

Krajem aprila, vozio je ardenske klasike, od kojih je Lijež—Bastonj—Lijež završio na 18 mjestu.[66] Sezonu je nastavio na Tur of Kaliforniji. Na drugoj etapi, na oko 30 km do cilja, odvojila se grupa od deset vozača, među kojima je bio i Pogačar, koji je završio etapu na četvrtom mjestu, deset sekundi iza Kaspera Asgrena.[67] Na trećoj etapi, Remi Kavanja je pobijedio sedam minuta ispred drugoplasiranog, nakon solo bijega od 75 km; Pogačar je završio na desetom mjestu.[68] Na šestoj etapi, na poslednjem usponu, nakon napada, lider trke — Tidžej van Garderen je otpao, nakon čega je Džordž Benet napao, pratili su ga Serhio Igita, Port i Pogačar. Na 3,4 km do cilja, Pogačar je napao, a Igita je jedini pratio i odmah napao; Pogačar je u početku bio distanciran, ali je dostigao Igitu na kilometar do cilja, nakon čega su vozili zajedno do cilja, a Pogačar je pobijedio u sprintu i preuzeo je lidersku poziciju, 16 sekundi ispred Igite.[69] Poslednja, sedma etapa, bila je sprinterska, nije bilo promjena i Pogačar je osvojio trku, 16 sekundi ispred Igite, uz klasifikaciju za najboljeg mladog vozača,[70] postavši tako najmlađi pobjednik Tur of Kalifornije i najmlađi biciklista koji je osvojio neku vorld tur trku.[71] Nakon pobjede, Pogačar je izjavio da mu je to bio glavni cilj u sezoni.[72]

U junu, osvojio je prvenstvo Slovenije u vožnji na hronometar, 29 sekundi ispred Mateja Mohoriča,[73] nakon čega je završio na sedmom mjestu na jednodnevnoj trci u Švajcarskoj — Gran premio di Lugano.[74] Sezonu je nastavio na domaćoj trci, Tur of Sloveniji, gdje je treću etapu završio na petom mjestu, u grupi koja je na cilj stigla 17 sekundi iza Dijega Ulisija.[75] Na četvrtoj etapi, Pogačar je radio za Ulisija i na poslednjem usponu su se odvojili od grupe, zajedno sa Aleksandrom Vlasovim i Đovanijem Viskontijem. Stigli su na cilj 32 sekunde ispred grupe; Viskonti je pobijedio, dok je Pogačar završio na trećem mjestu.[76] Poslednja, peta etapa, bila je sprinterska i Pogačar je završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 30 sekundi iza suvozača — Dijega Ulisija, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[77] Nedelju dana nakon trke, vozio je nacionalno prvenstvo u drumskoj vožnji, koje je završio na sedmom mjestu, sedam i po minuta iza Domena Novaka.[78]

Pogačar na dočeku slovenačkih biciklista (Pogačar, Primož Roglič, Jan Polanc) u Ljublani nakon završenog Đira d'Italija 2019. (prvi slovenački podium na Grand turu - 3. mesto Rogliča)

Početkom avgusta, vozio je Klasik San Sebastijan, ali ga nije završio,[79] nakon čega je vozio prvu grand tur trku — Vuelta a Espanju, gdje je bio najmlađi vozač. Vuelta je počela ekipnim hronometrom, koji je tim UAE završio na pretposlednjem, 21 mjestu, minut i sedam sekundi iza Astane, dok je Pogačar završio na 130 mjestu.[80] Na drugoj etapi, na 20 km do cilja, šestorica vozača su napala, Pogačar nije mogao da ih prati i završio je na osmom mjestu, 37 sekundi iza i zaostajao je minut i 40 sekundi u generalnom plasmanu.[81] Na petoj etapi, Migel Anhel Lopez je napao na poslednjem usponu, 3 km do cilja, iz grupe favorita, niko nije mogao da ga prati. Pogačar je završio na sedmom mjestu, 42 sekunde iza Lopeza, a 30 sekundi iza Rogliča i Alehandra Valverdea.[82] Na šestoj etapi, Hesus Erada je pobijedio iz bijega, pet minuta ispred grupe, dok je Pogačar napao na kilometar do cilja i završio je dvije sekunde ispred grupe.[83] Na sedmoj etapi, Lopez je napao na poslednjem usponu, pratili su Kintana, Valverde i Roglič, dok je Pogačar otpao i završio je 51 sekundu iza, zajedno sa suvozačem — Fabiom Aruom i došao je do šestog mjesta u generalnom plasmanu, dva i po minuta iza Lopeza.[84] Na devetoj etapi, Kintana je napao na 4 km do cilja, nakon što je Lopez otpao, pratio ga je Pogačar, koji je zatim napao i pobijedio 23 sekunde ispred Kintane, a 48 sekundi ispred Rogliča i Valverdea i došao je do petog mjesta u generalnom plasmanu, minut i 42 sekunde iza Kintane.[85] Hronometar na desetoj etapi, završio je na 11 mjestu, minut i 29 iza Rogliča, koji je preuzeo vođstvo u generalnom plasmanu, dok je Pogačar ostao na petom mjestu, tri minuta i pet sekundi iza Rogliča.[86] Na etapi 13, Roglič je napao na 3 km do cilja, otpali su Kintana i Lopez, a nakon drugog napada otpao je i Valverde, pratio je samo Pogačar. Do kraja su radili zajedno, a Pogačar je u sprintu ostvario drugu pobjedu, završivši 27 sekundi ispred Valverdea i Kintane i minut ispred Lopeza, zahvaljujući čemu je došao do trećeg mjesta u generalnom plasmanu, tri minuta iza Rogliča, 35 sekundi iza Valverdea, a 17 sekundi ispred Lopeza i preuzeo je vođstvo u klasifikaciji mladih vozača, ispred Lopeza.[87] Na etapi 15, Valverde je napao na 6,2 km do cilja, pratio je samo Roglič, dok je Pogačar završio 40 sekundi iza.[88] Na etapi 16, Lopez i Pogačar su napadali više puta u poslednja dva kilometra, Roglič je pratio, dok je Valverde izgubio 23 sekunde.[89] Na etapi 17, Kintana je otišao u bijeg, a njegov tim — Movistar, razdvojio je grupu po vjetru na 50 km do cilja, radeći za Valverdea, zbog čega je Pogačar ostao bez suvozača; završio je u glavnoj grupi koja je na cilj stigla pet i po minuta iza Kintane, zbog čega je Kintana došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu, a Pogačar je pao na četvrto.[90] Na etapi 18, na poslednjem usponu, nakon više napada Lopeza, Pogačar je otpao zajedno sa Kintanom i izgubio je 59 sekundi, zbog čega je pao na peto mjesto u generalnom plasmanu i izgubio je bijelu majicu.[91] Na etapi 19, na 65 km do cilja, Roglič i Lopez su zadržani u padu, dok je na čelu grupe radio Movistar, zbog čega su ih kritikovali ostali vozači jer nisu čekali lidera. Nakon 15 km, vratili su se u grupu, a Pogačar je završio na osmom mjestu u sprintu.[92] Na etapi 20, Pogačar je napao na pretposlednjem usponu, na 40 km do cilja i pobijedio je minut i po ispred Valverdea, ostvarivši treću pobjedu, zahvaljujući čemu je došao do trećeg mjesta u generalnom plasmanu i uzeo ponovo bijelu majicu, za najboljeg mladog vozača.[93] Poslednja etapa bila je sprinterska, nije bilo promjena i Pogačar je završio na trećem mjestu u generalnom plasmanu, dva i po minuta iza Rogliča i 22 sekunde iza Valverdea, uz tri etapne pobjede i osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača, dok je u klasifikaciji po poenima završio na drugom mjestu, 19 bodova iza Rogliča.[94]

Sezonu je završio na Svjetskom prvenstvu, gdje je vozio mješoviti hronometar, koji je Slovenija završila na sedmom mjestu, skoro dva minuta iza Holandije.[95] dok je drumsku trku završio na 18 mjestu, minut i 14 sekundi iza Madsa Pedersena.[96]

2020[uredi | uredi izvor]

Sezonu 2020. počeo je na Vuelta a la Komunidad Valensijana trci, gdje je pobijedio u sprintu Valverdea na drugoj etapi i preuzeo lidersku majicu.[97] Na četvrtoj etapi, napao je na 3 km do cilja i ostvario je drugu pobjedu, šest sekundi ispred Pulsa.[98] poslednja, peta etapa, bila je sprinterska, nije bilo promjena i Pogačar je osvojio trku, šest sekundi ispred Džeka Hejga, uz osvojenu klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[99] Sezonu je nastavio na UAE Turu. Na trećoj etapi, Adam Jejts je napao na 6 km do cilja, pratili su samo Aleksej Lucenko i David Godu, dok je Pogačar zaostajao. Na 5 km do cilja, Pogačar je počeo da se približava, zbog čega je Jejts ponovo napao i otišao od Lucenka i Godua, koje je brzo i Pogačar dostigao i otišao od njih. Na 3 km do cilja, Pogačar je zaostajao 40 sekundi iza Jejtsa, ali se do kraja razlika samo povećavala i završio je minut i tri sekundi iza Jejtsa.[100] Na petoj etapi, napadao je više puta, pratili su Jejts, Lucenko i Godu; u poslednjih 100 metara, Lucenko je počeo prvi da sprinta, ali ga je Pogačar obišao i ostvario prvu etapnu pobjedu.[101] Nakon pete etape, trka je prekinuta zbog toga što je nekoliko vozača bilo pozitivno na korona virus;[102] u trenutku prekida, bio je na drugom mjestu u generalnom plasmanu i na prvom mjestu u klasifikaciji mladih vozača.[101] Nakon Pariz—Nice, koja je prekinuta prije poslednje etape, 14. marta, prekinuta je čitava sezona u biciklizmu, a trke su ili odložene ili otkazane.[103][104][105] UCI je objavio novi kalendar za sezonu 2020, po kojem je start Tura pomjeren za 29. avgust, dok su Điro d’Italija i Vuelta a Espanja pomjerene za oktobar.[106][107]

Pogačar na Vuelta a Valensijana trci 2020.

Sezonu je nastavio u junu, na prvenstvu Slovenije. Na drumskoj trci, čiji je cilj bio na usponu Ambrož pod Krvavcem, Roglič je prvi napao na usponu, Pogačar je zaostajao, ali ga je dostigao; ušli su zajedno u poslednji kilometar, kada je Roglič ponovo napao i pobijedio deset sekundi ispred.[108][109] Nedelju dana kasnije, na prvenstvu Slovenije u vožnji na hronometar, čiji je cilj bio na usponu Pokuljka, Pogačar je osvojio titulu 8.5 sekundi ispred Rogliča;[110] Roglič je koristio samo hronometraški bicikl, dok je Pogačar pred uspon promijenio bicikl i uzeo drumski.[111] U avgustu, kada je nastavljena sezona u okviru vorld tura, vozio je klasike u Italiji: Strade Bjanke, koji je završio na 13 mjestu, deset minuta iza Van Arta[112] i Milano—Sanremo, koji je završio na 12 mjestu, u grupi koja je došla na cilj dvije sekunde iza Van Arta i Alafilipa.[113] Sezonu je nastavio na Kriterijumu di Dofine, koji je zbog pandemije kovida 19, skraćen na pet etapa, bez sprinterskih etapa i hronometra.[114] Prvu etapu završio je na petom mjestu u sprintu, dok je Van Art pobijedio.[115] Na drugoj etapi, tim Jumbo—vizma je diktirao tempo zbog kojeg je otpalo dosta favorita, a nakon što je Roglič napao na kilometar do cilja, otpao je i Pogačar i završio je na 15 mjestu, minut iza Rogliča.[116] Treća etapa vožena je do uspona Kol de Madelena; Roglič je napao u poslednjem kilometru i završio je na drugom mjestu, dok je Pogačar završio u grupi sa istim vremenom.[117] Na poslednjoj, petoj etapi, Pogačar je završio na trećem mjestu, 30 sekundi iza Sepa Kusa i, nakon što su trku napustili Roglič, Krojsvajk i Bernal, Pogačar je završio na četvrtom mjestu u generalnom plasmanu, 56 sekundi iza Danijela Martineza.[118]

Pogačar na Tur de Fransu 2020 na poslednjoj etapi i jedinoj etapi gde je nosio žutu majicu. U Pariz je ušao na pobedničkom Colnagu V3Rs - prvi Colnago koji je osvojio Tur de Frans.[119]

U avgustu, vozio je Tur de Frans, što mu je bio debi na trci. Tur je počeo sprinterskom etapom, po kiši i lošem vremenu, zbog čega je nekoliko vozača palo, a Toni Martin je izašao ispred grupe i pokazao pokretom ruke da je etapa neutralisana i da nema napada; nastavljena je na 25 km do cilja, a Pogačarev suvozač — Aleksander Kristof je pobijedio i uzeo žutu majicu.[120] Na drugoj etapi, Alafilip je pobijedio i uzeo žutu majicu, dok je Pogačar završio u grupi koja je došla na cilj dvije sekunde iza.[121] Cilj četvrte etape bio je na usponu Orsijere—Merlet; grupa favorita je stigla na cilj zajedno, a u sprintu, Roglič je pobijedio ispred Pogačara.[122] Na sedmoj etapi, zbog vjetra, grupa se razdvojila, a Pogačar, Riči Port, Mikel Landa i Karapaz su se našli u grupi iza; njihovi timovi su radili na čelu u pokušaju da se vrate u glavnu grupu, ali su završili minut i 20 sekundi iza i pao je na 16 mjesto u generalnom plasmanu, minut i po iza Adama Jejtsa, a minut i 25 sekundi iza Rogliča.[123] Na osmoj etapi, napao je na 15 km do cilja i završio je na devetom mjestu na etapi, ali 40 sekundi ispred grupe i došao je do devetog mjesta u generalnom plasmanu, 48 sekundi iza Jejtsa.[124] Na devetoj etapi, vožena su dva brdska cilja prve kategorije; Pogačar je napao na 20 km do cilja i grupa se razdvojila. Napadao je još dva puta, a nakon drugog napada, pratili su samo Roglič, Landa i Bernal, koji su prešli zajedno preko poslednjeg brdskog cilja. Do kraja etape, dostigli su Marka Iršija koji je bio u bijegu, Pogačar je pobijedio u sprintu ispred Rogliča, ostvarivši prvu pobjedu na Tur de Fransu, zahvaljujući čemu je došao do sedmog mjesta u generalnom plasmanu, 44 sekunde iza Rogliča, koji je preuzeo žutu majicu od Jejtsa.[125] Cilj etape 13 bio je na usponu Pij Mari, koji je bio dug 5,4 km. U poslednjim kilometrima, Roglič i Pogačar su se odvojili od ostalih i prešli su kroz cilj zajedno; Bernal je izgubio 38 sekundi i Pogačar je došao do drugog mjesta u generalnom plasmanu, 44 sekunde iza Rogliča, a 15 sekundi ispred Bernala.[126] Cilj etape 15 bio je na usponu Gran Kolumbijer; Van Art je bio na čelu grupe, a na 13 km do cilja, Bernal je otpao, zajedno sa Nairom Kintanom. Tim Jumbo—vizma je vozio na tempo, do 600 metara do cilja, kada je Roglič napao, ali je Pogačar odmah pratio; Port je napao na 150 metara do cilja, pratili su Roglič i Pogačar. Na 100 metara do cilja, Pogačar je napao, pratio je samo Roglič, ali nije mogao da prođe i Pogačar je ostvario drugu pobjedu, a zahvaljujući razlici od šest sekundi bonifikacije, smanjio je zaostatak na 40 sekundi u generalnom plasmanu.[127] Na etapi 16, grupa je završila 16 minuta iza vozača koji su bili u bijegu; Pogačar je napao na 500 metara do cilja, ali su ostali pratili i završili su sa istim vremenom.[128] Na etapi 17, na poslednjem usponu, nakon vožnje na tempo, u grupi su ostali samo Lopez, Landa, Port, Kus, Roglič i Pogačar; Lopez je napao na 2,5 km do cilja, ostali nisu pratili. Roglič je zatim napao, a Pogačar nije mogao da ga prati i završio je na trećem mjestu, 30 sekundi iza Lopeza i 15 iza Rogliča, koji je povećao prednost u generalnom plasmanu ispred Pogačara na 57 sekundi.[129] Na etapi 18, Landa je napao na poslednjem usponu, ali je u finišu dostignut; u sprintu, Roglič i Pogačar su završili sekundu ispred ostalih favorita.[130] Na etapi 20, vožen je brdski hronometar, dug 36,2 km, dok je cilj bio na usponu La Planš de bel fils, koji je bio dug 5,9 km.[131] Pogačar i tim UAE su nekoliko puta obilazili rutu, a prvi put u julu i avgustu, prije početka Tura, kako bi se Pogačar što bolje pripremio.[132] Ujutru, na dan etape, tim je iznajmio apartman u Luru, kako bi Pogačar izbjegao nervozu prije starta etape;[132] takođe, tim nije išao na poslednji obilazak rute to jutro, jer su smatrali da su je obišli dovoljan broj puta prethodnih dana.[132] Na prvom prolaznom cilju, Pogačar je bio 13 sekundi ispred Rogliča, dok je nakon 17,3 km, prestigao Lopeza, koji je startovao dva minuta prije njega.[133] Pred početak uspona, bio je 30 sekundi ispred Rogliča.[134] Pred uspon, obojica su mijenjala bicikl, a na 3,9 km do cilja, Pogačar je bio ispred Rogliča u virtuelnom generalnom plasmanu,[134] dok su, u tom trenutku, dvojica prvoplasiranih na hronometru i suvozači Rogliča — Tom Dimulen i Vaut van Art, stajali jedan pored drugog i gledali vožnju Pogačara.[133] Na poslednjem prolaznom mjerenju, 2.7 km do cilja, Pogačar je bio minut i 22 sekunde ispred Rogliča. Pobijedio je minut i 20 sekundi ispred Toma Dimulena, ostvarivši treću pobjedu, dok je završio minut i 56 sekundi ispred Rogliča i preuzeo je žutu majicu.[134] Nakon etape, dok je davao intervju, prišao mu je Roglič, zagrlio ga i čestitao mu na pobjedi;[135] takođe nakon etape, Pogačar je izjavio da mu je, prije početka hronometra, mehaničar spremao bicikl za poslednju etapu u Parizu, a ram je obojio bijelom bojom, u čast toga što je lider klasifikacije mladih vozača; Pogačar je nakon toga ušao u autobus i rekao im: „šta, ne vjerujete da mogu da pobijedim?“[132] Uspon je odvezao za 16 minuta i deset sekundi, što je bilo najbolje vrijeme, zahvaljujući čemu je preuzeo i tačkastu majicu, za lidera brdske klasifikacije, ispred Karapaza,[133] a takođe je postavio novi rekord na usponu, odvezavši ga dvije sekunde brže od vremena koje je ostvario Fabio Aru 2017.[136] Nakon etape, objavljeno je da je hronometar vozio bez kompjutera kojim prati otkucaje srca, ali je između ručki postavljen kompjuter za analizu podataka sa „paurmetera“, sa ostalih etapa.[136] Poslednja etapa bila je sprinterska, Pogačar je sa timom proslavljao pobjedu vozeći ispred drugih, nakon čega su mu se pridružili ostali Slovenci koji su bili na trci.[137] Nije bilo promjena u generalnom plasmanu i Pogačar je osvojio Tur de Frans 59 sekundi ispred Rogliča, uz tri etapne pobjede i osvojene brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[137] Postao je tako prvi slovenački pobjednik Tur de Fransa i neke grand tur trke;[14][15] takođe, postao je drugi najmlađi pobjednik Tura u istoriji, nakon Anrija Kornea 1904, koji je prvobitno završio na petom mjestu, ali mu je pobjeda dodijeljena jer su četvorica prvoplasiranih naknadno diskvalifikovani zbog varanja.[14] Pogačar je i postao prvi vozač nakon Edija Merksa, koji je na jednom Turu osvojio tri klasifikacije.[16][14] Mnogi su pobjedu Pogačara opisali kao najdramatičniju nakon 1989, kada je Greg Lemond osvojio Tur osam sekundi ispred Lorana Finjona, koji je pred hronometar na poslednjoj etapi imao 50 sekundi prednosti.[138]

Pogačar na Fleš Valonu 2020.

Sezonu je nastavio na Svjetskom prvenstvu, gdje je na drumskoj trci radio za Rogliča. Napao je na 42 km do cilja i, na ulasku u poslednji krug, na 28,8 km do cilja, imao je 25 sekundi prednosti.[139] Na 22 km do cilja, Dimulen je napao i dostigao Pogačara, ali ih je zatim, na 21 km do cilja dostigla grupa.[139] Vinčenco Nibali, Rigoberto Uran, Mikel Landa i Van Art su se odvojili, ali je Pogačar radio na čelu grupe kako bi ih dostigli, nakon čega je otpao i završio je na 33 mjestu, pet minuta iza Alafilipa.[139] Nakon prvenstva, izjavio je da je njegov cilj bio da napadom primora druge da rade i da napravi selekciju vozača, kako bi pomogao Rogliču da pobijedi.[140] Krajem septembra, vozio je Fleš Valon, prvi od dva ardenska klasika koja su vožena. U napadu na poslednjem kilometru, na usponu Mur de Ij, nije mogao da prati vodeće i završio je na devetom mjestu, pet sekundi iza Marka Iršija.[141] Na Lijež—Bastonj—Liježu, Alafilip je napao na 500 metara do vrha poslednjeg uspona, pratili su Kvjatkovski, Irši, Roglič i Pogačar, koji su zajedno stigli na cilj, a u sprintu, Pogačar je završio na četvrtom mjestu; Alafilip je slavio pobjedu, ali je utvrđeno da je Roglič pobijedio u foto finišu, dok je Alafilip kažnjen zbog opasnog sprinta i premješten na poslednje mjesto u prvoj grupi, zbog čega je Pogačar završio na trećem mjestu.[142] Nakon Lijež—Bastonj—Liježa, završio je sezonu; prvobitno je planirano da vozi Ronde van Flanderen, ali su iz tima UAE izjavili da mu je potreban odmor.[143]

U novembru, poklonio je bicikl koji je vozio na poslednjoj etapi na Tur de Fransu, galeriji proizvođača bicikala koje vozi — Kolnago, u kojoj se nalaze i bicikli Edija Merksa i Johana Museuva.[144] Zajedno sa Rogličem, proglašen je za biciklistu godine u Sloveniji,[145] dok je u izboru za najboljeg sportistu godine u Sloveniji, završio na drugom mjestu, iza Rogliča; Roglič je dobio 61 glas, dok je Pogačar dobio 43.[146] U izboru za biciklistu godine, nagradu Velo d’Or, završio je na drugom mjestu, iza Rogliča.[147]

2021[uredi | uredi izvor]

Pogačar je završio 2021 sezonu sa pobedom na Ljubljanskom ciklokrosu

Pred početak sezone 2021. izjavio je da su mu ciljevi Tur de Frans, Vuelta a Espanja i drumska trka u okviru Olimpijskih igara.[148] U januaru, primio je vakcinu protiv kovida 19, zajedno sa ostatkom tima, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, gdje je takođe promovisao žutu majicu sa Tur de Fransa 2020.[149] U sezoni 2020 Pogačar je koristio biciklo sa bandaš kočnicama a u sezoni 2021 če koristiti (isti kao 2020) Colnago V3Rs sa kombinacijom bandaš kočnica (brdske etape) i disk kočnica. Opcije sa disk kočnicama 2020 nije koristio zbog prevelike mase. Za 2021. smanjili su masu prema minimalnoj 6,8 kg kojih dozvoljava Svetska biciklističa unija (UCI). [150]

Sezonu je počeo na UAE Turu. Prva etapa bila je sprinterska, ali se zbog vjetra grupa razdvojila i dosta favorita je izgubilo vrijeme.[151] Hronometar na drugoj etapi završio je na četvrtom mjestu, 24 sekunde iza Filipa Gane i preuzeo je lidersku majicu,[152] nakon što je Metju van der Pul morao da se povuče sa trke zbog pozitivnih slučajeva na kovid 19 u timu.[153] Na trećoj etapi, Kus je napao na 4,3 km do cilja, pratili su Adam Jejts i Pogačar; Jejts je napao na 3,7 km do cilja, nakon čega je otpao Kus. Do kraja etape, Jejts je napadao više puta, Pogačar je pratio i pobijedio u sprintu, povećavši prednost u generalnom plasmanu na 43 sekunde ispred Jejtsa.[154] Na petoj etapi, Lucenko je bio u bijegu do 250 metara do cilja, kada ga je dostigao Jonasa Vinjegara, koji je napao iz glavne grupe i pobijedio; Pogačar je u sprintu pobijedio Jejtsa i završio na drugom mjestu, tri sekunde iza, povećavši prednost na 45 sekundi ispred Jejtsa.[155] Poslednje dvije etape bile su sprinterske, nije bilo promjena i Pogačar je osvojio trku, 45 sekundi ispred Jejtsa. [156]

Početkom marta, produžio je ugovor sa timom UAE do kraja 2026, postavši tako vozač sa najdužim ugovorom od profesionalnih biciklista.[157] Sezonu je nastavio na Strade Bjanke trci. Na oko 25 km do cilja, Alafilip je napao, pratili su Metju van der Pul, Van Art, Mihal Gogl, Bernal, Tom Pidkok i Pogačar.[158] Van der Pul je napao na poslednjem sektoru kaldrme, na 11 km do cilja, pratio je samo Alafilip, a zatim ih je dostigao Bernal, dok je Pogačar radio u grupi iza, ali nisu mogli da ih dostignu.[158] U poslednjem kilometru, Van der Pul je napao na usponu i ostvario solo pobjedu, pet sekundi ispred Alafilipa, dok je Pogačar završio na sedmom mjestu, 54 sekunde iza. [159] U martu, vozio je Tireno—Adrijatiko po prvi put, glavni rivali bili su mu Bernal, Nibali, Kintana i Van Art, koji je htio da se oproba kao lider tima na etapnim trkama.[160] Nakon prve tri etape, na kojima su po pobjedu ostvarili Van Art, Alafilip i Van der Pul,[161] cilj četvrte etape bio je na usponu Prati di Tivo. Pogačar je napao na 5,5 km do cilja, što niko nije mogao da prati; pobijedio je šest sekundi ispred Sajmona Jejtsa, koji je u finišu smanjio zaostatak i preuzeo je lidersku majicu, 35 sekundi ispred Van Arta.[162] Na petoj etapi, Van der Pul je napao na 52 km do cilja, stekao je tri minuta prednosti, nakon čega je Pogačar napao iz glavne grupe, na 17 km do cilja. Na poslednjem usponu — Kastelfidardu, koji je imao sekcije od 15% nagiba, smanjio je zaostatak, ali nije uspio da dostigne Van der Pula, završivši na drugom mjestu, deset sekundi iza, zahvaljujući čemu je povećao prednost u generalnom plasmanu na minut i 15 sekundi ispred Van Arta.[163] Hronometar na poslednjoj, sedmoj etapi, završio je na četvrtom mjestu, 12 sekundi iza Van Arta i osvojio je trku minut ispred Van Arta, uz osvojene brdsku i klasifikaciju za najboljeg mladog vozača.[164]

Uspešnu sezonu završio je krajem decembra sa pobedom na Ljubljanskom ciklokrosu. [165]

2022[uredi | uredi izvor]

Pogačar slavi pobedu na 3. etapi na Trki po Sloveniji koja je završila sa 2 km uspona na Celjski grad

U intervjuu pred početak sezone 2022. ciljne trke su UAE Tur (20.-26. februar), Strade Bjanke (5. mart), Tireno—Adrijatiko (7.-13. mart), Milano—Sanremo (19. mart), Ronde van Flanderen (30. mart), Fleš Valon (20. april), Lijež—Bastonj—Lijež (24. april), Trka po Sloveniji (15.-19. jun), Tur de Frans (1.-27. jul), Vuelta a Espanja (19.8.-11.9.) i Điro di Lombardija (8. oktobar). [166] Nakon Tur de Fransa Vuelta nije bila na spisku pa je naveo samo nastupe na dnevnim trkama (klasike): San Sebastijan (30. jul), Velika nagrada Bretanije (28. avgust), Velika nagrada Kvebeka (9. septembar), Velika nagrada Montreala (11. septembar), Svetsko prvenstvo (25. septembar), Điro del Emilija (1. oktobar), Tre vali Varezine (4. oktobar) i Điro di Lombardija (8. oktobar). [167]


Sezonu je počeo sa pobedom na etapnoj trki UAE Tur, gde je, kao domaćin, obranio pobedu iz 2021. Pobedio je i na drugoj trki klasici - Strade Bjanke, gde je izveo solo napad 50 kilometara do cilja. [168] U Sijenu je stigao sa 37 sekundi pred drugoplasiranim Alehandrom Valveredem.

Treća trka je Tireno-Adrijatiko gde je na trećoj etapi pokazao svoju dominaciju sa naglim begom od pelotona, kojeg je mogao da sledi jedino Žilijen Alafilip ali ne i drugi favorit - Remko Evenepelj. Tu je dobio 3 sekunde bonusa i sa pobedom na četvrtoj etapi preuzeo je vodstvo. [169] Dva dana kasnije pobedio je i šestu etapu (213 km Apekio - Karpenja) gde je izveo 16-kilometarski solo napad na posednje brdo (Monte Karpenja nadmorskom visinom 1366 metara) i opasan, klizav spust prema Karpenji, u cilj je stigao minut pre drugoplasiranim, dok je drugoplasirani u generalnom, Remko Evenepelj, zaostao za 4 minuta. [170] To je bila Pogačaru 36. profesionalna pobeda. [170] Čas prije Pogačarove etape pobede etapu je na trki Pariz-Nica dobio i njegov "rival" Primož Roglič pa je tako Slovenija opet slavila duplu pobedu u profesionalnom biciklizmu. [171] Dan kasnije Pogačar je suvereno osvojio trku Tireno-Adrijatiko, drugoplasirani Jonas Vinjegar (Džambo-Vizma) je zaostao za 1:52. Isti dan je generalnu povedu odneo i Primož Roglič na trki Pariz-Nica. To je treća generalna pobeda, do tada, u tri održane trke.

Za klasiku Lijež—Bastonj—Lijež bije je jedan od favorita, ali je zbog smrti tašte učešče dan prije trke otkazao. [172]

Kao pripermnu trku pred Tur de Frans ponovno je nastupio na Trki po Sloveniji, gde je sa timskim kolegom Rafalom Majkom pokazao dominaciju. Pobedio je 2 etape i generalni plasman i ponovio uspeh iz 2021. Dvojac Pogačar-Majka (Tim Emirati) biće glavni favorit protiv dvojca Roglič-Vingegor (Tim Džambo-Vizma) na Tur de Fransu. [173]

Tur de Frans[uredi | uredi izvor]

 @UAE-TeamEmirates Twitter
@UAE-TeamEmirates

🤍💬 @TamauPogi: “Yesterday was not completely negative after all, I’m confident the situations that happened yesterday are unlikely to happen again: I am therefore confident for the future stages.”

July 14, 2022[174]


Pogačar je prvu etapnu pobedu imao na 6. etapi, koja se je završila sa kračim usponom u gradu Longvi i time preuzeo žutu majicu od Vot van Arta (Tim Džambo-Vizma). [175] U samom finišu koji je počeo Primož Roglič pokazao je svoju nadmoć i nad ostalim konkurentima; u cilj je stigao sa nekoliko dužina bicikla razlike. Slično je dobio i narednu, sedmu, etapu, gde je u finišu prestigao Jonasa Vinjegara (Tim Džambo-Vizma). Žutu majicu je predao u 11. etapi, gde je na početku suzbijao napade Primoža Rogliča i Jonasa Vingegora (oba Tim Džambo-Vizma) na usponima Kol Telegraf (1554 m, 17,6 km, 7.0 %) i Kol Galibijer (2530 m, 17,6 km, 6.8 %) ali na kraju nije mogao da drži tempo Jonasa Vingegora na (poslednji i najteži) uspon na Kol Granon (2404 m, 11,4 km, 9.1 %), gde je izgubio 2 minute 22 sekundi i pristao na trečem mestu u generalnom plasmanu. [176][177] Razlog za velik zaostatak su bili lično pokrivanje više napada od tima Džambo-Vizma, velika vrućina i nedovoljan unos energetskih gela na kraju etape. [178] [176] Očekivani duel Roglič-Pogačar završio se je u 15. etapi, gde je Roglič napustio trku (DNS)[a] zbog bolova koje je dobio kod pada u 8. etapi, gde je dobio iščašenje ramenog zgloba; kasnije se pokazalo da ima i prelom pršljena. [179] Pogačar je uspeo da ovsoji i 17. etapu, sa brdskim finišom na Pejragide (1529 m, 8,1 km, 7.2 %), gde je imao veliku pomoč od klubske kolege Brandona Maknaltija, koji mu je pomogao da ispadne ceo tim Džambo-Vizme osim danaca Jonasa Vingegora. Vengegorov revanš je bio u 18. etapi, koju je pobedio i napravio dodatnu razliku 1:04 do Pogačara. Razlika je tako narasla na 3:26 i time osigurao da se ne ponovi hronometar iz 2020, gde je Džambo-Vizma izgubila Tur de Frans na posljednoj etapi od Tadeja Pogačara. Tur je tako pripao danskome biciklisti Jonasu Vingegoru, pa je Danska dočekala lovoriku 26 godina nakon pobede Bjarnea Risa (1996). Pogačar je zauzeo drugo mesto sa osvojene tri etape i majicom najboljeg mladog biciklistu.

2023[uredi | uredi izvor]

Pogačar je sezonu 2023. počeo pobedom u trci Jaén Paraiso Interior i nastavio je pobedama u trkama Vuelta a Andalucía i Paris–Nice. Nastavio je svoju dominaciju u klasičnim trkama sa još tri pobede u Ronde van Flanderen, Amstel gold rejs i Fleš Valon.[180]

Na startu trke Lijež—Bastonj—Lijež, Pogačar se sudario sa Mikelom Onoreom, zbog čega je dobio frakturu ručnog zgloba, što je dovelo do napuštanja trke. Njegov zglob je uspešno operisan i Pogačar je mogao da se vrati treninzima na sobnom biciklu nekoliko nedelja kasnije, pre nego što se pridružio svom timu u njihovom trening kampu u Sijera Nevadi. Ova povreda se dogodila samo nekoliko meseci od Tur de Fransa, što je dovelo sumnju da će biti sposoban za trku ili će biti u formi koja mu je potrebna da se takmiči u Generalnoj klasifikaciji, a imao je samo dva trkačka dana da se dovede u formu pre Tur de Frans.[181] Pogačar je pobedio na 6. etapi Tur de Fransa 2023. i 20. etapi.[182] Zauzeo je drugo mesto u generalnom plasmanu na kraju trke.

Rezultati na trkama[uredi | uredi izvor]

Rezultati na grand tur trkama[uredi | uredi izvor]

Grand tur trke 2019. 2020. 2021. 2022.
Điro d’Italija — — — —
Tur de Frans — 1 1 2
Vuelta a Espanja 3 — — —

Rezultati na glavnim etapnim trkama[uredi | uredi izvor]

Etapne trke 2019. 2020. 2021. 2022. 2023.
Pariz—Nica — — — — 1
Tireno—Adrijatiko — — 1 1 —
Vuelta a Katalunja — NH — —
Vuelta al Pais Basko 6 3 —
Tur de Romandi — — —
Kriterijum di Dofine — 4 — —
Tur de Svis — NH — —

Rezultati na klasicima[uredi | uredi izvor]

Monumentalni klasici 2019. 2020. 2021. 2022. 2023.
Milano—Sanremo — 12 — 5
Ronde van Flanderen — — — 4
Pariz—Rube — — — —
Lijež—Bastonj—Lijež 18 3 1 —
Điro di Lombardija — — 1 1
Ostali klasici 2019. 2020. 2021. 2022. 2023.
Omlop het Niuvsblad — — — — —
Kurne—Brisel—Kurne — — — —
Strade Bjanke 30 13 7 1 —
E3 Binkbank — — — —
Gent—Vevelgem — — — —
Dvars dor Flanderen — — — 10
Šeldeprajs — — — —
Amstel gold rejs DNF — — —
Fleš Valon 53 9 DNS 12
Klasik San Sebastijan DNF — — DNF
Bretanje klasik — — DNF 89
Gran pri sajkliste de Kvebek — — 24
Gran pri sajkliste de Montreal — — 1
Milano—Torino — — 4 —

Rezultati na Svjetskom prvenstvu[uredi | uredi izvor]

Svjetsko prvenstvo u drumskoj vožnji 2019. 2020. 2021. 2022.
Drumska trka 18 33 37 16
Vožnja na hronometar — — 10 9
mješoviti hronometar za nacionalne timove 7 — — —

Rezultati na Olimpijskim igrama[uredi | uredi izvor]

Olimpijske igre 2021.
Drumska trka 3
Vožnja na hronometar —

Rezultati na nacionalnom prvenstvu[uredi | uredi izvor]

Prvenstvo Slovenije 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022.
Drumska trka — — 7 2 5 —
Vožnja na hronometar 5 2 1 1 3 —
Legenda
— Nije učestvovao
DNS Nije startovao
DNF Nije završio
DSQ Diskvalifikovan
NH Nije održano

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ nije startovao

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Pogi snuje odločilni napad, Rogla ga čaka”. delo.si (na jeziku: slovenački). 15. 9. 2020. Pristupljeno 19. 9. 2020. 
  2. ^ a b „Tadej Pogačar - UAE team Emirates”. Pristupljeno 19. 9. 2020. 
  3. ^ „UAE Team Emirates”. Cyclingnews.com. Immediate Media Company. Arhivirano iz originala 6. 1. 2019. g. Pristupljeno 19. 9. 2020. 
  4. ^ Race day with Tadej Pogačar na sajtu YouTube
  5. ^ „UAE Team Emirates complete 2020 roster with re-signing of former world champion Rui Costa”. cyclingnews.com. Future plc. 8. 10. 2019. Приступљено 19. 9. 2020. 
  6. ^ Kelly, Cillian (22. 3. 2024). „Stat Attack: Tadej Pogačar's white jersey domination”. Приступљено 23. 3. 2024. 
  7. ^ Marshall-Bell, Chris (18. 5. 2019). „Record-breaker Tadej Pogačar wins Tour of California after Cees Bol takes stage seven”. Cycling Weekly. Приступљено 19. 9. 2020. 
  8. ^ „La Vuelta a Espana 2019 - Wonderkid Tadej Pogacar storms to third stage win of La Vuelta”. Eurosport. Приступљено 19. 9. 2020. 
  9. ^ „Tadej Pogacar beats Roglic to win Slovenian TT championship”. cyclingnews.com. 28. 6. 2020. Приступљено 19. 9. 2020. 
  10. ^ Sturney, Rob (21. 6. 2020). „Primož Roglič wins Slovenian national championship as racing returns to the roads”. cyclingmagazine.ca. Приступљено 19. 9. 2020. 
  11. ^ „Tour de France 2020: Wout van Aert wins Stage 7”. velon.cc. 4. 9. 2020. Приступљено 19. 9. 2020. 
  12. ^ Peltier, Elian (19. 9. 2020). „Tour de France Lead Changes Hands in Epic Time Trial”. nytimes.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  13. ^ Windsor, Richard (19. 9. 2020). „Tadej Pogačar snatches Tour de France 2020 victory from Primož Roglič in dramatic time trial”. cyclingweekly.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  14. ^ а б в г д ђ „Tour de France 2020: Tadej Pogacar is the youngest winner in 112 years”. bbc.co.uk. 20. 9. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  15. ^ а б Salapura, Ivana (20. 9. 2020). „Pogačar 'krunisan' na Jelisejskim poljima”. sportklub.rs. Архивирано из оригинала 15. 10. 2020. г. Приступљено 22. 9. 2020. 
  16. ^ а б „Pogacar, an unprecedented raid since Eddy Merckx”. web24.news. 20. 9. 2020. Приступљено 22. 9. 2020. 
  17. ^ Vanbuggenhout, Kevin (29. 6. 2020), „Geluk In De Koers En De Liefde Voor Pogacar Én Vriendin: Samen Kampioen”, wielerkrant.be, Приступљено 19. 9. 2020 
  18. ^ „Urška Žigart Bio”. procyclingstats.com. Приступљено 8. 7. 2022. 
  19. ^ а б в г д ђ е „Tadej Pogacar Biography”. tadejpogacar.com. 19. 9. 2020. Приступљено 19. 9. 2020. [мртва веза]
  20. ^ а б в Goh, ZK (7. 9. 2020). „Tadej Pogacar: The Slovenian prodigy with the winning touch”. olympicchannel.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  21. ^ Fotheringham, William (20. 9. 2020). „Primoz Roglic and Tadej Pogacar an odd couple leading Slovenia's charge to glory”. theguardian.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  22. ^ „Inside Slovenia's Astonishing Rise to the Very Top of Cycling”. rouleur.cc. 2. 9. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  23. ^ „GP Laguna Porec 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  24. ^ „Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  25. ^ „Carpathian Couriers Race U-23 (2.2U) 2017 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  26. ^ „National Championships Slovenia - ITT (NC) 2017 - Time trial”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  27. ^ „National Championships Slovenia U23 - ITT (NC) 2017 - Time trial”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  28. ^ „Tour of Slovenia (2.1) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  29. ^ „Int. Raiffeisen Grand Prix Judendorf/Straßengel (1.2) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  30. ^ „World Championships U23 - Road Race (WC) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  31. ^ „Piccolo Giro di Lombardia (1.2U) 2017”. procyclingstats.com. Приступљено 19. 9. 2020. 
  32. ^ „GP Laguna Porec (1.2) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  33. ^ „Istarsko Proljece - Istrian Spring Trophy (2.2) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  34. ^ „G.P. Palio del Recioto (1.2U) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  35. ^ „Tour of Croatia (2.HC) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  36. ^ „Flèche du Sud (2.2) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  37. ^ „Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - Stage 3”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  38. ^ „Grand Prix Priessnitz spa (2.Ncup) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  39. ^ „National Championships Slovenia - ITT (NC) 2018 - Time trial”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  40. ^ „Tour of Slovenia (2.1) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  41. ^ „National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  42. ^ „Mediterranean Games - Road Race (JR) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  43. ^ „European Continental Championships U23 - ITT (CC) 2018 - Time trial”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  44. ^ „European Continental Championships U23 - Road Race (CC) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  45. ^ „Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 7”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  46. ^ „Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - Stage 9”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  47. ^ „Tour de l'Avenir (2.Ncup) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  48. ^ „Pogacar extends with UAE Team Emirates until end of 2023”. cyclingnews.com. 28. 6. 2019. Приступљено 20. 9. 2020. 
  49. ^ „Giro della Regione Friuli Venezia Giulia (2.2) 2018 - General classification”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  50. ^ „World Championships U23 - Road Race (WC) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  51. ^ „Japan Cup Cycle Road Race (1.HC) 2018”. procyclingstats.com. Приступљено 20. 9. 2020. 
  52. ^ „The Cyclingnews guide to 2018-2019 rider transfers”. Cyclingnews.com. 6. 11. 2018. Приступљено 7. 2. 2021. 
  53. ^ Benson, Daniel (20. 1. 2019). „Impey wins the 2019 Tour Down Under as Porte takes Willunga”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  54. ^ Bacon, Ellis (27. 1. 2019). „Viviani beats Ewan to win Cadel Evans Great Ocean Road Race”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  55. ^ Frattini, Kristen (21. 2. 2019). „Volta ao Algarve: Pogacar wins stage 2”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  56. ^ Weislo, Laura (22. 2. 2019). „Volta ao Algarve: Kung wins time trial”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  57. ^ Ostanek, Daniel (24. 2. 2019). „Pogacar wins 2019 Volta ao Algarve”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  58. ^ „Alaphilippe wins Strade Bianche”. Cyclingnews.com. 9. 3. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  59. ^ „Hivert wins Gran Premio Miguel Indurain”. Cyclingnews.com. 6. 4. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  60. ^ Weislo, Laura (8. 4. 2019). „Itzulia Basque Country: Schachmann wins stage 1”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  61. ^ Frattini, Kristen (9. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Alaphilippe wins in Gorraiz”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  62. ^ Weislo, Laura (10. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Schachmann wins stage 3 in Estibaliz”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  63. ^ Frattini, Kristen (11. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Schachmann wins another on stage 4”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  64. ^ Frattini, Kristen (12. 4. 2019). „Tour of the Basque Country: Buchmann wins stage 5”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  65. ^ Ryan, Barry (13. 4. 2019). „Ion Izagirre wins the Tour of the Basque Country”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  66. ^ Ostanek, Daniel (18. 4. 2019). „Fuglsang wins Liège-Bastogne-Liège”. Cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 25. 02. 2021. г. Приступљено 7. 2. 2021. 
  67. ^ „Tour of California: Asgreen wins stage 2 as van Garderen takes race lead”. Cyclingnews.com. 13. 5. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  68. ^ „Tour of California: Remi Cavagna wins stage 3”. Cyclingnews.com. 14. 5. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  69. ^ „Tour of California: Tadej Pogacar wins stage 6 on Mt. Baldy”. Cyclingnews.com. 17. 4. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  70. ^ „Tour of California: Bol wins final stage in Pasadena ahead of Sagan”. Cyclingnews.com. 18. 5. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  71. ^ „Tadej Pogacar, 20, claims Amgen Tour of California in historic win”. ocregister.com. 18. 5. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  72. ^ „Tadej Pogacar wins the Amgen Tour of California!”. tadejpogacar.com. Приступљено 7. 2. 2021. [мртва веза]
  73. ^ „National Championships Slovenia - ITT (NC) 2019”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  74. ^ „Ulissi wins Gran Premio Citta di Lugano”. Cyclingnews.com. 9. 6. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  75. ^ „Tour of Slovenia: Ulissi wins stage 3”. Cyclingnews.com. 21. 6. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  76. ^ „Tour of Slovenia: Visconti wins stage 4”. Cyclingnews.com. 22. 6. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  77. ^ „Ulissi wins Tour of Slovenia”. Cyclingnews.com. 23. 6. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  78. ^ „National Championships Slovenia - Road Race (NC) 2019”. procyclingstats.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  79. ^ Malach, Pat (3. 8. 2019). „Evenepoel wins Clasica San Sebastian”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  80. ^ Benson, Daniel (24. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Astana win team time trial”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  81. ^ Benson, Daniel (25. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Quintana wins stage 2”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  82. ^ Ryan, Barry (28. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Madrazo wins stage 5 summit finish”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  83. ^ Cossins, Peter (29. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Jesus Herrada wins stage 6”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  84. ^ Benson, Daniel (30. 8. 2019). „Vuelta a Espana: Valverde wins stage 7”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  85. ^ Ostanek, Daniel (1. 9. 2019). „Vuelta a Espana: Pogacar wins stage 9”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  86. ^ Ostanek, Daniel (3. 9. 2019). „Vuelta a España: Roglič wins Pau time trial”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  87. ^ Ostanek, Daniel (6. 9. 2019). „Vuelta a España: Pogacar wins stage 13”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  88. ^ Benson, Daniel (8. 9. 2019). „Vuelta a España: Sepp Kuss wins stage 15 at Santuario del Acebo”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  89. ^ „Vuelta a España: Fuglsang wins stage 16 on Alto de la Cubilla”. Cyclingnews.com. 9. 9. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  90. ^ Fletcher, Patrick (11. 9. 2019). „Vuelta a España: Gilbert wins stage 17”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  91. ^ Ostanek, Daniel (12. 9. 2019). „Vuelta a España: Higuita wins stage 18”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  92. ^ Ostanek, Daniel (13. 9. 2019). „Vuelta a España: Cavagna wins stage 19”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  93. ^ Fletcher, Patrick (14. 9. 2019). „Vuelta a España: Pogacar solos to third stage win on Plataforma de Gredos”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  94. ^ „Vuelta a España: Roglic clinches overall victory”. Cyclingnews.com. 15. 9. 2019. Архивирано из оригинала 23. 09. 2019. г. Приступљено 7. 2. 2021. 
  95. ^ Frattini, Kristen (22. 9. 2019). „The Netherlands win World Championships team time trial mixed relay”. Cyclingnews.com. Приступљено 7. 2. 2021. 
  96. ^ „World Championships: Mads Pedersen wins elite men's rainbow jersey”. Cyclingnews.com. 29. 9. 2019. Приступљено 7. 2. 2021. 
  97. ^ Fletcher, Patrick (6. 2. 2020). „Volta a la Comunitat Valenciana: Tadej Pogačar wins stage 2”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  98. ^ Weislo, Laura (8. 2. 2020). „Valencia: Pogacar wins on Sierra de Bernia”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  99. ^ Weislo, Laura (9. 2. 2020). „Valenciana: Pogacar secures overall victory”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  100. ^ Ryan, Barry (25. 2. 2020). „UAE Tour: Adam Yates wins atop Jebel Hafeet”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  101. ^ а б Farrand, Stephen (27. 2. 2020). „UAE Tour: Pogacar wins stage 5”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  102. ^ Herman, Martyn (27. 2. 2020). „Cycling: UAE Tour canceled after positive coronavirus tests”. reuters.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  103. ^ „The UCI takes strong measures faced with the development of the coronavirus”. Union Cycliste Internationale. 15. 3. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  104. ^ „The UCI and its partners unite to face the consequences of the coronavirus for road cycling”. Union Cycliste Internationale. 18. 3. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  105. ^ „The UCI prolongs the suspension of cycling events until 1 June 2020 and continues consultations for the reorganisation of the UCI International Road Calendar”. Union Cycliste Internationale. 1. 4. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  106. ^ „UCI reveal new mens and womens post-COVID-19 race calendar”. Cyclingnews.com. 5. 5. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  107. ^ Farrand, Stephen (19. 5. 2020). „UCI publishes full revised 2020 road calendar”. cyclingnews.com. Future Publishing Limited. Приступљено 10. 2. 2021. 
  108. ^ „Epski spopad za državni naslov: Roglič v zadnjih metrih opravil s Pogačarjem! #video”. siol.net (на језику: словеначки). Приступљено 10. 2. 2021. 
  109. ^ Long, Jonny (21. 6. 2020). „Primož Roglič beats Tadej Pogačar to Slovenian national road race title”. cyclingweekly.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  110. ^ Long, Jonny (28. 6. 2020). „Tadej Pogačar beats Primož Roglič to Slovenian time trial title”. cyclingweekly.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  111. ^ „Pogačar po taktičnem boju na Pokljuki ubranil naslov v vožnji na čas #video”. siol.net (на језику: словеначки). Приступљено 10. 2. 2021. 
  112. ^ O'Shea, Sadhbh; Ostanek, Daniel; Frattini, Kirsten (1. 8. 2020). „Wout van Aert storms to victory at Strade Bianche”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  113. ^ Ostanek, Daniel (8. 8. 2020). „Wout van Aert wins thrilling Milan-San Remo”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  114. ^ „Criterium du Dauphine 2020”. cyclingnews.com. 21. 11. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  115. ^ Fletcher, Patrick (12. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Wout van Aert wins stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  116. ^ Ostanek, Daniel (13. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Primoz Roglic wins stage 2 atop Col de Porte”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  117. ^ Benson, Daniel (14. 8. 2020). „Critérium du Dauphiné: Formolo wins stage 3”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  118. ^ Cossins, Peter (16. 8. 2020). „Daniel Martinez wins Critérium du Dauphiné”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  119. ^ „Pogacar to ride yellow Colnago for Tour de France final stage in Paris”. cyclingnews.com. 20. 9. 2020. 
  120. ^ Benson, Daniel (29. 8. 2020). „Tour de France: Alexander Kristoff wins crash-marred stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  121. ^ Ryan, Barry (30. 8. 2020). „Tour de France: Julian Alaphilippe wins stage 2”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  122. ^ Fletcher, Patrick (1. 9. 2020). „Alaphilippe stays in the yellow jersey”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  123. ^ Benson, Daniel (4. 9. 2020). „Tour de France: Wout van Aert wins stage 7”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  124. ^ Ostanek, Daniel (5. 9. 2020). „Tour de France: Nans Peters wins stage 8”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  125. ^ Farrand, Stephen (6. 9. 2020). „Tour de France: Pogacar wins stage 9”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  126. ^ Ostanek, Daniel (11. 9. 2020). „Roglic cements lead as Pogacar leapfrogs Bernal on Puy Mary”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  127. ^ Fletcher, Patrick (13. 9. 2020). „Tour de France: Pogacar wins stage 15 atop Grand Colombier”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  128. ^ Ostanek, Daniel (15. 9. 2020). „Tour de France: Kämna gives Bora-Hansgrohe a win on stage 16”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  129. ^ Weislo, Laura (16. 9. 2020). „Tour de France: Miguel Angel Lopez wins stage 17 atop Col de la Loze”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  130. ^ Ryan, Barry (17. 9. 2020). „Tour de France: Michal Kwiatkowski wins stage 18”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  131. ^ „2020 Tour de France stage 20 preview”. Cyclingnews.com. 1. 7. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  132. ^ а б в г Hood, Andrew (28. 12. 2020). „Five moments in 2020 when cycling transcended expectations”. velonews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  133. ^ а б в Fotheringham, Alasdair (19. 9. 2020). „Pogacar seizes the Tour de France on second to last day”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  134. ^ а б в Ostanek, Daniel (19. 9. 2020). „Pogacar storms to maillot jaune on stage 20 as Roglic's Tour de France bid collapses”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  135. ^ Snowball, Ben (19. 9. 2020). „Tour De France 2020 - Primoz Roglic Interrupts Tadej Pogacar Interview To Congratulate Rival”. cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  136. ^ а б Croxton, Josh (20. 9. 2020). „Pogacar rode without power meter or computer for La Planche des Belles Filles”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  137. ^ а б Fletcher, Patrick (20. 9. 2020). „Tadej Pogacar wins the 2020 Tour de France”. Cyclingnews.com. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 10. 2. 2021. 
  138. ^ Startt, James (20. 9. 2020). „Remembering the last great Tour de France upset: LeMond’s spectacular 1989 turnaround”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  139. ^ а б в Benson, Daniel (27. 9. 2020). „Julian Alaphilippe wins world title at Imola World Championships”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  140. ^ Farrand, Stephen (27. 9. 2020). „Pogacar and Roglic unite for Slovenia showing at World Championships”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  141. ^ Benson, Daniel (30. 9. 2020). „Hirschi conquers Mur de Huy to win La Flèche Wallonne”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  142. ^ Puddicombe, Stephen (4. 10. 2020). „Primoz Roglic wins Liège-Bastogne-Liège”. Cyclingnews.com. Приступљено 10. 2. 2021. 
  143. ^ „Tadej Pogacar brings curtain down early on 2020 season”. Cyclingnews.com. 7. 10. 2020. Приступљено 10. 2. 2021. 
  144. ^ „Pogacar donates Tour de France-winning bike on visit to Colnago HQ - Gallery”. Cyclingnews.com. 14. 11. 2020. Приступљено 11. 2. 2021. 
  145. ^ Ostanek, Daniel (15. 12. 2020). „Allan Peiper wins the 'Crystal Bike' DS of the year award”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  146. ^ „Športniki leta 2020 Roglič, Lampičeva in rokometaši”. rtvslo.si (на језику: словеначки). 16. 12. 2020. Приступљено 11. 2. 2021. 
  147. ^ „Roglic beats Pogacar, Van Aert to win Vélo d’Or”. cycling.today. Приступљено 11. 2. 2021. 
  148. ^ Fletcher, Patrick (26. 1. 2021). „Grand (Tour) Plans: Who's racing where in 2021”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  149. ^ Farrand, Stephen (8. 1. 2021). „UAE Team Emirates given COVID-19 vaccine during training camp”. Cyclingnews.com. Приступљено 11. 2. 2021. 
  150. ^ „Intervju: Tadej Pogačar”. Bicikel. Aktivni mediji d.o.o.: 67 16. 2. 2021. 
  151. ^ Puddicombe, Stephen (21. 2. 2021). „UAE Tour: Mathieu van der Poel wins stage 1”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 2. 2021. 
  152. ^ „UAE Tour: Ganna wins stage 2 as Pogacar takes overall lead”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Приступљено 23. 2. 2021. 
  153. ^ „Van der Poel and Alpecin-Fenix exit UAE Tour due to coronavirus case”. cyclingnews.com. 22. 2. 2021. Приступљено 23. 2. 2021. 
  154. ^ Fletcher, Patrick (23. 2. 2021). „UAE Tour: Pogacar takes control on Jebel Hafeet”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 2. 2021. 
  155. ^ Fletcher, Patrick (25. 2. 2021). „UAE Tour: Vingegaard wins stage 5”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 2. 2021. 
  156. ^ Puddicombe, Stephen (27. 2. 2021). „Tadej Pogacar wins UAE Tour as Caleb Ewan takes final stage”. cyclingnews.com. Приступљено 27. 2. 2021. 
  157. ^ Fletcher, Patrick (3. 3. 2021). „Tadej Pogacar extends UAE Team Emirates contract through 2026”. cyclingnews.com. Приступљено 4. 3. 2021. 
  158. ^ а б {cite web|url=https://www.cyclingnews.com/races/strade-bianche-2021/elite-men/live-report/%7Ctitle=Strade Bianche - Live coverage|work=cyclingnews.com|date=6. 3. 2021|accessdate=8. 3. 2021|first=Barry|last=Ryan}}
  159. ^ Farrand, Stephen (6. 3. 2021). „Mathieu van der Poel wins Strade Bianche”. cyclingnews.com. Приступљено 8. 3. 2021. 
  160. ^ Farrand, Stephen (10. 3. 2021). „Wout van Aert to test stage racing ability at Tirreno-Adriatico”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  161. ^ „Van Aert, Pogačar: two seas, two kings”. tirrenoadriatico.it. 16. 3. 2021. Приступљено 18. 3. 2021. 
  162. ^ Weislo, Laura (13. 3. 2021). „Tirreno-Adriatico: Victory and leader's jersey for Pogacar on stage 4”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  163. ^ Weislo, Laura (14. 3. 2021). „Tirreno-Adriatico: Mathieu van der Poel wins stage 5 after 52km solo attack”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  164. ^ Ostanek, Daniel (16. 3. 2021). „Tirreno-Adriatico: Wout van Aert beats Filippo Ganna in closing time trial”. cyclingnews.com. Приступљено 18. 3. 2021. 
  165. ^ „Tadej Pogacar returns to cyclo-cross with a victory in Slovenia”. cyclingnews.com. Приступљено 26. 12. 2021. 
  166. ^ „Pogačar na treningu že "full gas" in z veliko željo po dvojčku Tour-Vuelta”. rtv.si. Приступљено 12. 1. 2022. 
  167. ^ „Pogačar brez Vuelte”. siol.net. Приступљено 29. 7. 2022. 
  168. ^ „Tadej Pogacar wins Strade Bianche with 50km solo attack”. cyclingnews.com. Приступљено 6. 3. 2022. 
  169. ^ „Tirreno-Adriatico: Pogacar powers away to win stage 4 in Bellante”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 3. 2022. 
  170. ^ а б „Pogacar takes control of Tirreno-Adriatico on Monte Carpegna”. ww.cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2022. 
  171. ^ „Paris-Nice: Roglic triumphs atop the Col de Turini”. cyclingnews.com. Приступљено 12. 3. 2022. 
  172. ^ Stuart, Peter. „Tadej Pogacar pulls out of Liège-Bastogne-Liège”. cyclingnews.com. Приступљено 23. 4. 2022. 
  173. ^ Kate, Wagner. „Tour of Slovenia: UAE Team Emirates and Jumbo-Visma remain on a collision course for the Tour de France”. velonews.com. Приступљено 20. 6. 2022. 
  174. ^ @UAE-TeamEmirates [UAE-TeamEmirates] (14. 7. 2022). „🤍💬 @TamauPogi: “Yesterday was not completely negative after all, I’m confident the situations that happened yesterday are unlikely to happen again: I am therefore confident for the future stages.”” (твит) — преко Twitter-a. 
  175. ^ „Tour de France: Pogacar wins stage 6, takes yellow jersey”. cyclingnews.com. Pristupljeno 8. 7. 2022. 
  176. ^ a b „Pogačar relinquishes yellow on Col du Granon; Slovenian now 3rd in overall classification”. uaeteamemirates.com. Pristupljeno 18. 7. 2022. 
  177. ^ published, Laura Weislo (13. 7. 2022). „Pogacar says 'It's not over yet' after losing Tour de France lead on Col du Granon”. cyclingnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 15. 7. 2022. 
  178. ^ „"Napadati moram na vsakem klancu, vsak dan, težko bo, a mogoče mi uspe!"”. rtvslo.si. Pristupljeno 18. 7. 2022. 
  179. ^ „Primož Roglič discolated his shoulder in first of two crashes on Paris-Nice stage eight”. cyclingweekly.com. Pristupljeno 18. 7. 2022. 
  180. ^ „The waiting game: Pogačar continues domination with perfectly poised Flèche Wallonne performance”. Rouleur (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 8. 2023. 
  181. ^ published, Daniel Ostanek (2. 6. 2023). „Tadej Pogacar confirms just two race days to prepare for 2023 Tour de France”. cyclingnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 8. 2023. 
  182. ^ updated, James Moultrie last (6. 7. 2023). „As it happened: Pogačar wins Tour de France stage 6, Vingegaard takes yellow”. cyclingnews.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2. 8. 2023. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tadej Pogačar na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тадеј_Погачар&oldid=27731971”