Епархија осјечкопољска и барањска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Епархија осјечкопољска и барањска
Српска православна црква
Pravoslavna crkva,Dalj.jpg
Основни подаци
Држава Хрватска Хрватска
Сједиште Даљ
Основана 18. вијек.
Број намјесништава 3
Број манастира 1
Архијереј
Епархијски архијереј Иринеј (Буловић)
(администратор)
Чин архијереја епископ
Титула архијереја епископ бачки
Map of Eparchies of Serbian Orthodox Church-sr.svg

Епархија осјечкопољска и барањска је епархија Српске православне цркве.

Архијереј администратор је господин Иринеј, а сједиште епархије се налази у Даљу гдје је и Саборна црква.

Историја[уреди]

Осјечко поље је назив с почетка 18. вијека за подручје које је обухватало сав крај око града Осијека, тачније међурјечја доњег тока Драве, Дунава и практично цијелога тока ријеке Вуке. Прво помињање забиљежено је на сабору у манастиру Крушедолу (1710) на коме је епископ Софроније изабран за врховног митрополита Срба под хабзбуршком влашћу, а подручје „осјечког поља“ дато је на старање новоизабраном епископу Никанору (Мелентијевићу), као епископу „мохачком, сигетском и осјечкопољском“. Осјечкопољска епархија постоји као самостална све до 1758. када је припојена Архидијецези карловачкој (сремској).

Све до 1991. Осјечкопољска епархија је била дио Сремске епархије. Затим, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 22. маја 1991. васпоставио и обновио Осјечкопољску епархију и истој придружио цијелу Барању, тако да добија данашњи назив — Осјечкопољска и барањска епархија. Сутрадан, 23. маја, Сабор је за епископа осјечкопољског и барањског изабрао архимандрита Лукијана (Владулова), настојатеља манастира Бођани.[1][2]

Сједиште епископа Лукијана данас је у вароши Даљу, гдје се налази некадашња љетна резиденција српских патријараха (некадашњи „Патријаршијски спахилук у Даљу“).

Намјесништва[уреди]

Владичанство осјечкопољско и барањско има три архијерејска намјесништва. У њима активно служи 39 свештеника, 5 ђакона и 3 монаха. Епархија има један манастир, посвећен Успењу Пресвете Богородице, а налази се у Даљској Планини.

Архијерејска намјесништва су:

  • Осјечко,
  • Вуковарско и
  • Барањско.

Епископи[уреди]

Као самостална епархија остала је до 1733. године када је укинута. Њен угарски део придружен је Будимској епархији, а славонски део Сремској архидијацези. Међутим, већ Патријарх Арсеније Четврти (Јовановић) предао је Епархију осјечкопољску на духовно старање, 1746. године, своме епископу Јовану (Георгијевићу).

Убрзо, после избора новог митрополита 1748. године, Архијерејски синод придружио је Осјечкопољску епархију поново Славонско-пакрачкој. Од 1758. године Епархија осјечкопољска дефинитивно је дошла у састав Сремске дијацезе, у чијем саставу остала до 1991. године.

Манастири[уреди]

  1. Даљ Планина.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]