Манастир Богородица Хвостанска
| Манастир Богородице Хвостанске | |
|---|---|
 Археолошки радови на темељима манастира | |
| Опште информације | |
| Место | Врело |
| Општина | Исток |
| Време настанка | 540./560. |
| Тип културног добра | споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Манастир Богородице Хвостанске, такође познат и као Студеница Хвостанска или Мала Студеница, некадашњи је српски православни манастир из средњовековног и раног нововековног периода.[1] У раздобљу од 13. до 17. века био је катедрални манастир светосавске Хвостанске епархије.[2][3][4] Пострадао је за време османске власти, након 1690. године, тако да су од бивших манастирских здања данас сачувани само темељи. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[5]
Историја
[уреди | уреди извор]
Налази се на обронцима Мокре Горе, недалеко од села Студенице и Врело у општини Исток, 20 km северно од Пећи. Најстарија сакрална грађевина у комплексу је тробродна базилика из VI века, која се налазила у склопу утврђеног насеља. Приликом оснивања аутокефалне српске архиепископије 1219. године, у Богородици Хвостанској је било смештено седиште шесте (Хвостанске) од седам српских епископија и том приликом је у манастиру подигнута нова црква. Век и по касније, 1381. године помиње се први пут и као Хвостанска митрополија, а као таква се у изворима јавља и 1473, 1566. и 1635. године. После Велике сеобе Срба 1690. године, манастир је запустео, након чега је започело његово пропадање и рушење.
Током наредних векова, манастирске цркве и пратећи објекти су готово у потпуности порушени, а материјал је искоришћен у градњи џамија и кућа у околним селима (Врела, Студеница и Каличане),[6] али и оближњој Пећи, у којој је локални мутасериф искористио камене орнаменте, стубове и њихове капителе, да би подигао себи амам.[7] Крајем 19. века још увек су били видљиви остаци манастирског комплекса, али су их локални Турци и Албанци искористили за подизање својих кула (утврђених кућа), тако да их је почетком 20. века било немогуће уочити.[7] Истраживачки радови на комплексу су обављени 1930. године, а конзервација пронађених остатака је вршена у периоду од 1966. до 1970. године. Том приликом је откривено ливено звоно у коме су биле сакривене две плаштанице, једна из 14. века, а друга је дело монаха Лонгина из 16. века. Обе се данас налазе у ризници манастира Пећка патријаршија.
Крајем 20. века, епископ рашко-призренски Артемије је планирао обнову манастирске цркве и комплекса, али се услед НАТО агресије на СРЈ и доласка КФОРа и УНМИКа у јужну српску покрајину од тога одустало.
Око 50 ари земљишта на којем се налазе темељи манастира и Цркве Богородице Хвостанске су јануара 2024. оградили Албанци и поставили информативну таблу искључиво на албанском језику. Багерима је прекопана земља, поравнат терен и ограђен жицом.[8]
Манастирски комплекс
[уреди | уреди извор]
Првобитна манастирска црква је подигнута у 6. веку и имала је основу тробродне базилике са нартексом и полукружном апсидом у којој се налазио реликвијар. На њеној северној страни, подигнута је једнобродна капелица са нартексом. У трећој деценији 13. века, подигнута је на старим темељима нова једнобродна црква као седиште Хвостанског епископа. Имала је споља правоугаону, а изнутра полукружну олтарску апсиду. На њеној источној страни налазио се трансепт, над црквом се уздизала купола, а уз нартекс су постојали параклиси, по чему је слична цркви светог Спаса у Жичи.
Поред главне цркве, у манастиру је постојала и једнобродна црква са полукружном олтарском апсидом. У склопу манастира су откривени темељи старе трпезарије са основом издуженог правоугаоника која је такође поседовала полукружну апсиду, а поред цркве се налазило гробље са кога су поједине надгробне плоче уграђене у џамије у околним селима Студеница и Врело.[7]
Почетком јануара 2024. године, сепаратистичке власти Косова оградили су темеље манастирског храма, а поставили таблу на албанском језику на којој пише да је то католичка базилика. Претходно је овај као и многи други објекти Српске Православне Цркве на Косову, стављен на листу косовских институција.[9][10]
Види још
[уреди | уреди извор]- Српска архиепископија
- Хвостанска епархија
- Хвосно
- Метохија
- Историја Косова и Метохије
- Срби на Косову и Метохији
- Споменици културе од изузетног значаја
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Кораћ 1976.
- ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
- ^ Јанковић 1985.
- ^ Јањић 2009, стр. 183-194.
- ^ Споменици културе у Србији - Манастир Богородица Хвостанска (Српска академија наука и уметности) (језик: српски) (језик: енглески)
- ^ "Време", Београд 5. децембар 1931.
- ^ а б в Василије Марковић, „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“, Сремски Карловци 1920.
- ^ Радомировић, Биљана. „Албанци заузели и Хвостанску богородицу”. Politika Online. Приступљено 2024-01-22.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Темељи српског манастира Богородица Хвостанска ограђени, а на албанском језику пише да је то базилика”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21.
- ^ „РТС :: Друштво :: Епархија рашко-призренска: Заузимање остатака манастира код Истока, брисање историјског и духовног идентитета Срба”. rts.rs. Приступљено 2024-01-22.
Литература
[уреди | уреди извор]- Алексић, Владимир; Копривица, Марија (2019). „Територијални обим епископија Српске цркве на почетку XIII века”. Црквене студије. 16 (2): 57—85.
- Богдановић, Димитрије (1981). „Преображај српске цркве”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 315—327.
- Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт.
- Јањић, Драгана (2009). „Подаци за историју Хвостанске епархије” (PDF). Баштина (26): 183—194.
- Калић, Јованка (2013). „Епископски градови Србије у средњем веку” (PDF). Зборник радова Византолошког института. 50 (1): 433—447.
- Копривица, Марија (2017). „Записи и печати хвостанских митрополита у рукописној књизи Дечанских хрисовуља”. Натписи и записи. 3: 45—52.
- Кораћ, Војислав (1976). Студеница хвостанска. Београд: Институт за историју уметности.
- Popović, Svetlana (2002). „The Serbian Episcopal sees in the thirteenth century” (PDF). Старинар. 51 (2001): 171—184.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1962). Историја Српске православне цркве. 1. Минхен: Искра.
- Тричковић, Радмила (1980). „Српска црква средином XVII века”. Глас САНУ. 320 (2): 61—164.
- Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа.
- Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium.
- Шкриванић, Гавро А. (1970). „Хвостно у средњем веку”. Зборник Филозофског факултета. Београд. 11 (1): 331—336.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Споменици културе у Србији - Манастир Богородица Хвостанска (Српска академија наука и уметности) (језик: српски) (језик: енглески)
- Bogorodica Hvostanska Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2009) (језик: енглески)
- Религија Србије (језик: српски)
