Срби у Сједињеним Америчким Државама

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Срби у Америци)
Срби у Сједињеним Америчким Државама
Civil Flag of Serbia.svg
Fisher George.jpg
Mihajlo Pupin.jpg
Tesla Sarony.jpg
Паја Радосављевић.jpg
Corporal Jake Allex.jpg
Karl Malden - autographed.jpg
Musulin in Chetnik headgear.jpg
Bill Vukovich.jpg
Trajan Stojanovic.jpg
M Radulovacki.jpg
George Voinovich official portrait.jpg
Peter Bogdanovich.jpg
Sijan 2lt.jpg
Steve Tesich 003.jpg
Marina Abramović - The Artist Is Present - Viennale 2012 (cropped).jpg
Pit Maravić.jpg
Blagojevich.jpg
Sasha Alexander 2012.jpg
Milla Jovovich Oct (cropped).jpg
Milorad Čavić.jpg
Укупна популација
187.739 (2010)
327.131 као Југословени (2010)[1]
1.000.000[2]
Региони са значајном популацијом
Илиноис, Охајо, Пенсилванија, Индијана, Њујорк, Калифорнија
Језици
енглески и српски
Религија
углавном православље
Сродне етничке групе
Српска дијаспора
Овај чланак је део серије о
Србима
Serbian Cross.svg

Срби у Сједињеним Америчким Државама (Срби у Сједињеним Државама, Срби у Америци или Амерички Срби) су грађани САД српског порекла.

Први Србин досељен у Америку био је Ђорђе Шагић 1814. године, у Америци назван Џорџ Фишер (1795—1873).[3]

Демографија[уреди]

Број Срба у Америци[уреди]

Према процени из 2005. 1.023.993 Американаца се изјаснило као Срби.[тражи се извор] У метрополитанском подручју Чикага живи највећи број Срба у САД. Ово се може видети у великом броју црквених комплекса, као што је црква светог Симеона Мироточивог која се налази у источном делу Чикага, манастир Нова Грачаница који се налази у градићу Треће језеро и један од најзначајнијих манастир Св. Саве у Либертивилу, ИЛ у коме је смештен и српски православни богословски факутет. Остале битне заједнице Србо-Американаца се налазе у Бафалу, Кливленду, Детроиту, Индијанаполису, Питсбургу, Лос Анђелесу као и у Јужној Калифорнији (у граду Сан Дијегу), Финиксу (од осамдесетих година двадесетог века, те у Гринсбору од деведесетих година двадесетог века. Многи Срби у Америци су се изјаснили као Југословени, Власи или Бошњаци. У Америци има 359.254 који се изјашњавају као Југословени.[тражи се извор]

Историја[уреди]

Срби у Њујорку[уреди]

У Њујорку је 1899. године "Друштво сједињених Срба" приредило годишњу забаву. Прво је изведен културни програм, током којег је певало "Њујоршко српско певачко друштво" и свирао гуслар српске јуначке песме. На челу друштва тада је био Васа Динић, а издавали су свој лист "Њујоршки гласник".[4] Године 1905. писале су новине о Србима милионерима америчким. Тако је Србин Бокељ у Њујорку, Тома Срзентић, сматран за милионера. Био је иначе "финансијер", на челу једне тамошње велике банке. У Њујорку је тада и други Србин милионер - Мита Лујановић, родом из Оршаве. Након што је био српски добровољац у српско-турском рату, стигао је у нови свет, где се обогатио.[5]

Срби у Кливленду[уреди]

Срби у Кливленд долазе у два наврата, почетком 20. века, и после Другог светског рата. Лазар Кривокапић, који је био Србин из Црне Горе, који је овде дошао 1893. године је остао запамћен као први Србин у Кливленду. Овде се налази се и Рокфелеров парк у склопу кога је и српски врт, где се налазе бисте Светог Саве, Петра II Петровића Његоша, Петра I Карађорђевића, Вука Караџића, Стевана Мокрањца, Михајла Пупина, Николе Тесле, Милеве Марић Ајнштајн.[6]

Срби у Калифорнији[уреди]

У другој половини 19. века, већина Срба у Калифорнији је живео у мањим градовима, али су се касније почели селити у веће градове.

Сан Франциско је 1899. године сматран за "Центар америчких Срба", у којем је била велика колонија Срба насељеника.[7] Ту је излазио српски лист "Слобода", почетком 20. века. Његов уредник велики родољуб Ђорђе Ковачевић добио је орден "за ревност" (пет година рада) од црногорског књаза Николе.[8]

Умро је 1875. године у Сан Франциску Србин родом Рисна у Боки, Велимир Ћеловић у 40. години живота. За њега се говорило да је био сатирички песник, филолог, "одличан књижевник и добар говорник". Писао је на италијанском језику, а много тога што је написао остало је у рукопису. Његова предавања на енглеском језику била су увек добро посећена. Заслугом његовом отворена је прва опера у Сан Франциску.[9] У Сан Франциску је 1886. године излазио "Српски лист". Он је објавио тада вест о раду "Српско-црногорског добротворног и литерарног друштва". Друштво је децембра 1885. године изабрало Управу за наредну годину, у коју су ушли: председник Л. Јововић, подпредседник Ј. Аврамовић, благајник А. Сорић, финансијски тајник Ј. Ђура, а одборници - Ј. Анђус, С. Бошковић, С. Јанковић и Ф. Куртони. Управитељ друштвене читаонице био је И. Јововић.[10] В.М. Гопчевић је у Сан Франциску 1893. године покренуо двонедељни лист "Србин Американац". Лист се бавио српским великанима, а први у низу био је владика-књаз-песник Његош.[11] У Сан Франциску су тамошње становнице Српкиње и Рускиње основале женско Православно црквено друштво. Оснивачки скуп је одржан у руској капели. Председница друштва постала је Рускиња гђа Константин, а подпредседница Српкиња Љубица Дабовић.[12]

Срби у Калифорнији су формирали друштвено-културне организације, цркве и школе, заједнице и парохије. Они су у почетку били уједињени са Русима и Грцима и на тај начин су били део мешовите православне парохије. Руским духовницима није сметало то што је српска парохија имала различите обичаје од њих као нпр. језик, традицију, крсну славу и сл.

Данас, највећи број Срба у Калифорнији живи у Лос Анђелесу.

Срби у Чикагу[уреди]

Чикаго се сматра српским упориштем у Америци.

1872. године у Чикаго стиже први Србин, Иван Вучетић. Прва српска организација у Чикагу, „Обилић“, је основана давне 1878. године. Већ 1893. године је одржана прва српска парада у Чикагу на авенији Мичиген. Михајло Пупин је живео у Чикагу.

Свој прилог од 50 ф. је послало у Нови Сад 1897. године организација "Српско јединство" из Чикага.[13]

У Чикагу је српски језик четврти по заступљености, после енглеског, шпанског и пољског.[14]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. U.S. Census Bureau, 2010 American Community Survey factfinder.census.gov (енглески)
  2. Дијаспора може да промени Србију politika.rs
  3. Ко су потомци првог Србина у САД („Вечерње новости“, 2. март 2014)
  4. "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  5. "Правда", Београд 1905. године
  6. Милева Марић у Српском врту у Америци („Вечерње новости“, 8. мај 2016)
  7. "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  8. "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
  9. "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  10. "Застава", Нови Сад 1886. године
  11. "Стражилово", Нови Сад 1893. године
  12. "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  13. "Застава", Нови Сад 1897. године
  14. Српски језик четврти у Чикагу („Политика“, 8. јул 2015)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]