Намибијски рат за независност

Из Википедије, слободне енциклопедије
Намибијски рат за независност
Део Хладног рата
NamibianWar1978.PNG
Геополитичка ситуација 1978. године: државе пријатељски настројене према герилским покретима су обележене црвеном бојом, а Намибија плаво наранџастом бојом.
Време: 26. август 1966 – 22. децембар 1988.
Место: Намибија
Резултат: Влада ЈАР-а пристала на давање независности Намибији 1990. године; победа СВАПО-а на изборима
Сукобљене стране
 ЈАР
Подршка:
УНИТА
ПЛАН (СВАПО)
СВАНУ
МПЛА
 Куба
Подршка:
АНК
 СССР
 Источна Немачка
 Замбија
Јачина
Јужноафричка Република 1989:[1][2]
30.743 војника ЈАР-а
22.000 војника територијалних снага Југозападне Африке
10.000 припадника паравојске
8.300 полицајаца
1989:[3]
32.000 герилаца
Жртве и губици
2.038-2.500 погинулих[4][5] 11.335 погинулих[6]

Намибијски рат за независност трајао је од 1966. до 1988. године. Био је то герилски рат између националистичке Југозападноафричке народне организације и расистичке владе Јужноафричке Републике која је подржавала апартхејд. Овај рат је био уско повезан с Јужноафричким граничним ратом.

Јужноафричка Република је управљала територијом познатом под именом Југозападна Африка која је освојена од Немачке након Првог светског рата. Године 1966. Генерална скупштина Организације уједињених нација опозвала је право ЈАР-у да влада територијом Југозападне Африке и да управу препусти УН-у. Јужноафричка Република одбила је да призна ову резолуцију, те је де факто и даље управљала територијом.[7]

Дана 26. августа 1966. године, герилске снаге СВАПО-а кренуле су у напад против Јужноафричких одбрамбених снага код села Омугулугвомбаше. Био је то први оружани сукоб у Намибијском рату за независност.[8] Тај дан у Намибији се слави као државни празник.

Рат је завршио потписивањем споразума у Њујорку 22. децембра 1988. године, којим је влада ЈАР-а пристала на давање независности Намибији. Независна Намибија проглашена је 21. марта 1990. године, а на изборима је СВАПО освојио 55 од 72 посланичка места у Националној скупштини Намибије, омогућујући им да формирају националну владу.[9]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Fryxell, Cole. To Be Born a Nation. стр. 13. 
  2. Tsokodayi, Cleophas Johannes. Namibia's Independence Struggle: The Role of the United Nations. стр. 1—305. 
  3. http://www.greenstone.org/greenstone3/nzdl;jsessionid=0CCCFAAC3CF46BDE7A3168FF60CA9DE3?a=d&d=HASH57b66f5b80364b135e2d7a.7.2.np&c=hdl&sib=1&dt=&ec=&et=&p.a=b&p.s=ClassifierBrowse&p.sa=
  4. Reginald Herbold Green. „Namibia : The road to Namibia - Britannica Online Encyclopedia”. Britannica.com. Приступљено 11. 2. 2013. 
  5. „SA Roll of Honour: List of Wars”. Justdone.co.za. Приступљено 11. 2. 2013. 
  6. „Military Chronicle of South-West Africa”. Rhodesia.nl. Приступљено 11. 2. 2013. 
  7. „Namibian War of Independence 1966-1988”. Armed Conflict Events Database. Приступљено 11. 2. 2013. 
  8. Petronella Sibeene (17. 4. 2009). „Swapo Party Turns 49”. New Era. Архивирано из оригинала на датум 7. 9. 2012. 
  9. "Namibian Voters Deny Total Power to SWAPO," by Michael Johns, The Wall Street Journal, November 19, 1989..


Литература[уреди]

  • Fryxell, Cole. To Be Born a Nation. стр. 13. 
  • Tsokodayi, Cleophas Johannes. Namibia's Independence Struggle: The Role of the United Nations. стр. 1—305. 


Спољашње везе[уреди]