Манастир Богородица Хвостанска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Манастир Богородице Хвостанске
Bogorodica hvostanjska.jpg
Археолошки радови на темељима манастира
Опште информације
МестоВрело
ОпштинаИсток
Време настанка540./560.
Тип културног добраспоменик културе од изузетног значаја
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије
СедиштеПриштина - Лепосавић
АдресаТрепчино насеље бб 38218

Манастир Богородице Хвостанске, такође познат и као Студеница Хвостанска или Мала Студеница, некадашњи је српски манастир из средњег века, од кога су данас сачувани само темељи. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[1].

Историја[уреди]

Родопово звоно, нађено у рушевинама манастира Богородице Хвостанске

Налази се на обронцима Мокре Горе, недалеко од села Студенице и Врело у општини Исток, 20km северно од Пећи. Најстарија сакрална грађевина у комплексу је тробродна базилика из VI века, која се налазила у склопу утврђеног насеља. Приликом оснивања аутокефалне српске архиепископије 1219. године, у Богородици Хвостанској је било смештено седиште шесте (Хвостанске) од седам српских епископија и том приликом је у манастиру подигнута нова црква. Век и по касније, 1381. године помиње се први пут као Хвостанска митрополија и као таква се у изворима јавља 1473, 1566. и 1635. године. После Велике сеобе Срба 1690. године, манастир је запустео, након чега је започело његово пропадање и рушење.

Током наредних векова, манастирске цркве и пратећи објекти су готово у потпуности порушени, а материјал је искоришћен у градњи џамија и кућа у околним селима (Врела, Студеница и Каличане)[2], али и оближњој Пећи, у којој је локални мутасериф искористио камене орнаменте, стубове и њихове капителе, да би подигао себи амам[3]. Крајем 19. века још увек су били видљиви остаци манастирског комплекса, али су их локални Турци и Албанци искористили за подизање својих кула (утврђених кућа), тако да их је почетком 20. века било немогуће уочити[3]. Истраживачки радови на комплексу су обављени 1930. године, а конзервација пронађених остатака је вршена у периоду од 1966. до 1970. године. Том приликом је откривено ливено звоно у коме су биле сакривене две плаштанице, једна из 14. века, а друга је дело монаха Лонгина из 16. века. Обе се данас налазе у ризници манастира Пећка патријаршија.

Крајем 20. века, епископ рашко-призренски Артемије је планирао обнову манастирске цркве и комплекса, али се услед НАТО агресије на СРЈ и доласка КФОРа и УНМИКа у јужну српску покрајину од тога одустало.

Манастирски комплекс[уреди]

Надгробна плоча Медула, оца Јеждимировог, пронађена у манастиру Богородица Хвостанска.

Првобитна манастирска црква је подигнута у 6. веку и имала је основу тробродне базилике са нартексом и полукружном апсидом у којој се налазио реликвијар. На њеној северној страни, подигнута је једнобродна капелица са нартексом. У трећој деценији 13. веку, подигнута је на старим темељима нова једнобродна црква као седиште Хвостанског епископа. Имала је споља правоугаону, а изнутра полукружну олтарску апсиду. На њеној источној страни налазио се трансепт, над црквом се уздизала купола, а уз нартекс су постојали параклиси, по чему је слична цркви светог Спаса у Жичи.

Поред главне цркве, у манастиру је постојала и једнобродна црква са полукружном олтарском апсидом. У склопу манастира су откривени темељи старе трпезарије са основом издуженог правоугаоника која је такође поседовала полукружну апсиду, а поред цркве се налазило гробље са кога су поједине надгробне плоче уграђене у џамије у околним селима Студеница и Врело[3].

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Споменици културе у Србији - Манастир Богородица Хвостанска (Српска академија наука и уметности) (на језику: српски) (на језику: енглески)
  2. ^ "Време", Београд 5. децембар 1931.
  3. 3,0 3,1 3,2 Василије Марковић, „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“, Сремски Карловци 1920.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]