Манастир Богородица Хвостанска

С Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Богородице Хвостанске
Археолошки радови на темељима манастира
Опште информације
МестоВрело
ОпштинаИсток
Време настанка540./560.
Тип културног добраспоменик културе од изузетног значаја
Надлежна установа за заштитуПокрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије

Манастир Богородице Хвостанске, такође познат и као Студеница Хвостанска или Мала Студеница, некадашњи је српски првославни манастир из средњовековног и раног нововековног периода.[1] У раздобљу од 13. до 17. века био је катедрални манастир светосавске Хвостанске епархије.[2][3][4] Пострадао је за време османске власти, након 1690. године, тако да су од бивших манастирских здања данас сачувани само темељи. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Родопово звоно, нађено у рушевинама манастира Богородице Хвостанске

Налази се на обронцима Мокре Горе, недалеко од села Студенице и Врело у општини Исток, 20 km северно од Пећи. Најстарија сакрална грађевина у комплексу је тробродна базилика из VI века, која се налазила у склопу утврђеног насеља. Приликом оснивања аутокефалне српске архиепископије 1219. године, у Богородици Хвостанској је било смештено седиште шесте (Хвостанске) од седам српских епископија и том приликом је у манастиру подигнута нова црква. Век и по касније, 1381. године помиње се први пут и као Хвостанска митрополија, а као таква се у изворима јавља и 1473, 1566. и 1635. године. После Велике сеобе Срба 1690. године, манастир је запустео, након чега је започело његово пропадање и рушење.

Током наредних векова, манастирске цркве и пратећи објекти су готово у потпуности порушени, а материјал је искоришћен у градњи џамија и кућа у околним селима (Врела, Студеница и Каличане),[6] али и оближњој Пећи, у којој је локални мутасериф искористио камене орнаменте, стубове и њихове капителе, да би подигао себи амам.[7] Крајем 19. века још увек су били видљиви остаци манастирског комплекса, али су их локални Турци и Албанци искористили за подизање својих кула (утврђених кућа), тако да их је почетком 20. века било немогуће уочити.[7] Истраживачки радови на комплексу су обављени 1930. године, а конзервација пронађених остатака је вршена у периоду од 1966. до 1970. године. Том приликом је откривено ливено звоно у коме су биле сакривене две плаштанице, једна из 14. века, а друга је дело монаха Лонгина из 16. века. Обе се данас налазе у ризници манастира Пећка патријаршија.

Крајем 20. века, епископ рашко-призренски Артемије је планирао обнову манастирске цркве и комплекса, али се услед НАТО агресије на СРЈ и доласка КФОРа и УНМИКа у јужну српску покрајину од тога одустало.

Око 50 ари земљишта на којем се налазе темељи манастира и Цркве Богородице Хвостанске су јануара 2024. оградили Албанци и поставили информативну таблу искључиво на албанском језику. Багерима је прекопана земља, поравнат терен и ограђен жицом.[8]

Манастирски комплекс[уреди | уреди извор]

Надгробна плоча Медула, оца Јеждимировог, пронађена у манастиру Богородица Хвостанска.

Првобитна манастирска црква је подигнута у 6. веку и имала је основу тробродне базилике са нартексом и полукружном апсидом у којој се налазио реликвијар. На њеној северној страни, подигнута је једнобродна капелица са нартексом. У трећој деценији 13. века, подигнута је на старим темељима нова једнобродна црква као седиште Хвостанског епископа. Имала је споља правоугаону, а изнутра полукружну олтарску апсиду. На њеној источној страни налазио се трансепт, над црквом се уздизала купола, а уз нартекс су постојали параклиси, по чему је слична цркви светог Спаса у Жичи.

Поред главне цркве, у манастиру је постојала и једнобродна црква са полукружном олтарском апсидом. У склопу манастира су откривени темељи старе трпезарије са основом издуженог правоугаоника која је такође поседовала полукружну апсиду, а поред цркве се налазило гробље са кога су поједине надгробне плоче уграђене у џамије у околним селима Студеница и Врело.[7]

Почетком јануара 2024. године, сепаратистичке власти Косова оградили су темеље манастирског храма, а поставили таблу на албанском језику на којој пише да је то католичка базилика. Претходно је овај као и многи други објекти Српске Православне Цркве на Kосову, стављен на листу косовских институција.[9][10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кораћ 1976.
  2. ^ Богдановић 1981, стр. 317-320.
  3. ^ Јанковић 1985.
  4. ^ Јањић 2009, стр. 183-194.
  5. ^ Споменици културе у Србији - Манастир Богородица Хвостанска (Српска академија наука и уметности) (језик: српски) (језик: енглески)
  6. ^ "Време", Београд 5. децембар 1931.
  7. ^ а б в Василије Марковић, „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“, Сремски Карловци 1920.
  8. ^ Радомировић, Биљана. „Албанци заузели и Хвостанску богородицу”. Politika Online. Приступљено 2024-01-22. 
  9. ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Темељи српског манастира Богородица Хвостанска ограђени, а на албанском језику пише да је то базилика”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-01-21. 
  10. ^ „РТС :: Друштво :: Епархија рашко-призренска: Заузимање остатака манастира код Истока, брисање историјског и духовног идентитета Срба”. rts.rs. Приступљено 2024-01-22. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]