Пређи на садржај

Маријан Брецељ

С Википедије, слободне енциклопедије
маријан брецељ
Маријан Брецељ
Лични подаци
Датум рођења(1910-04-23)23. април 1910.
Место рођењаГорица, Аустроугарска
Датум смрти8. јануар 1989.(1989-01-08) (78 год.)
Место смртиЉубљана, СР Словенија, СФР Југославија
Професијаправник
Деловање
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник у резерви
Председник Скупштине СР Словеније
Период19741978.
ПретходникТоне Кропушек
НаследникМилан Кучан
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада Орден народног ослобођења Орден југословенске заставе с лентом
Орден заслуга за народ са златним венцем Орден братства и јединства са сребрним венцем Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Маријан Брецељ — Миха Борштник (Горица, 23. април 1910Љубљана, 8. јануар 1989) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. У периоду од 1974. до 1978. године обављао је функцију председника Скупштине СР Словеније.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Маријан Брецељ рођен је 23. априла 1910. године у Горици. Потиче из породице познатог словеначког лекара и припадника Словеначке народне странке, Антона Брецеља. Његов брат је истакнути академик проф. др Богдан Брецељ. Италијански националисти су 1919. године протерали Брецељеве у Љубљану, где је Маријан завршио гимназију, а 1934. године докторирао је на Правном факултету у Љубљани.

За време студија био је члан католичког студентског клуба „Зарја“. Био је један од од аутора протестне студентске споменице, која је у пролеће 1932. године критиковала политику др Антона Корошца, оспоравајући му право вођства над словеначким народом.

Након завршетка студија учествовао је у Хришћанско-социјалистичком синдикату (касније Југословенски струковни савез), а од 1936. године био је један од главних руководилаца овог синдиката. У периоду стварања Народног фронта, Брецељ је био један од хришћанских социјалиста, који су се заузимали за тешње везе са Комунистичком партијом Југославије.

Народноослободилачки рат

[уреди | уреди извор]

Одмах након успостављања Освободилне фронте крајем априла 1941. године, Брецељ је именован у њено вођство као представник хришћанских социјалиста. Од јуна 1941. године био је члан Главног штаба НОВ и ПО Словеније и организатор партизанског санитета, те је илегално радио у руководству Освободилне фронте у Љубљани. Јуна 1942. године прешао је на слободну територију, у јануару 1943. године постао је члан Извршног одбора Освободилне фронте, а у априлу њен организациони секретар.

Брецељ је у фебруару 1943. године одиграо веома значајну политичку улогу приликом састављања и прихватања Доломитске изјаве, којом су све скупине Освободилне фронте својим потписима потврдиле јединство организације и признале руководећу улогу Комунистичке партије Словеније у њој.

Маја 1943. године Брецељ је постао члан Комунистичке партије Словеније. Био је члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије и члан председништва Словеначког народноослободилачког савета (СНОС). Својим личним залагањем, допринео је у изграђивању новог Словеначког демократског законодавства. Од јесени 1944. године и још после рата био је потпредседник Освободилне фронте.

Послератна каријера

[уреди | уреди извор]

Када је 5. маја 1945. године формирана прва Словеначка влада, постао је њен потпредседник и министар за индустрију. Од 1950. године био је председник Савета за законодавство НР Словеније, а од лета 1952. године потпредседник Извршног већа Словеније. Од 1956. године био је државни секретар за робни промет владе ФНР Југославије и члан Извршног већа ФНР Југославије.

Маја 1963. године изабран је за потпредседника СР Словеније. Од 1967. до 1974. године био је потпредседник Савезне скупштине и потпредседник Савезне уставне комисије, где је радио на обликовању новог уставног система.

Све време после рата био је Републички или Савезни посланик.

Поред државних, вршио је и високе политичке функције:

Умро је 8. јануара 1989. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена народног ослобођења, Ордена јунака социјалистичког рада и Ордена за храброст. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература

[уреди | уреди извор]