Корејски рат — разлика између измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
. |
||
Ред 40: | Ред 40: | ||
| title = Медицинска помоћ |
| title = Медицинска помоћ |
||
| {{flagdeco|Бугарска|1946|size=23px}} [[Народна Република Бугарска|Бугарска]] |
| {{flagdeco|Бугарска|1946|size=23px}} [[Народна Република Бугарска|Бугарска]] |
||
| {{Nowrap|{{flagdeco|Чехословачка|size=23px}} [[Чехословачка Република|Чехословачка]] |
| {{Nowrap|{{flagdeco|Чехословачка|size=23px}} [[Чехословачка Република|Чехословачка]]}} |
||
| {{flagcountry|East Germany}}<ref name="528KWA">{{cite book|last1=Edwards |first1=Paul M. |title=Korean War Almanac |series=Almanacs of American wars |date=2006 |publisher=Infobase Publishing |location=New York |isbn=978-0816074679 |page=528 |url=https://books.google.com/books?id=5gYCm0bM68sC&pg=PA528 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170704225317/https://books.google.com/books?id=5gYCm0bM68sC&pg=PA528 |archivedate = 4. 07. 2017. }}</ref> |
| {{flagcountry|East Germany}}<ref name="528KWA">{{cite book|last1=Edwards |first1=Paul M. |title=Korean War Almanac |series=Almanacs of American wars |date=2006 |publisher=Infobase Publishing |location=New York |isbn=978-0816074679 |page=528 |url=https://books.google.com/books?id=5gYCm0bM68sC&pg=PA528 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170704225317/https://books.google.com/books?id=5gYCm0bM68sC&pg=PA528 |archivedate = 4. 07. 2017. }}</ref> |
||
| {{flagcountry|Народна Република Мађарска|1949}}<ref name="528KWA"/><ref>{{cite web|last1=Kocsis |first1=Piroska |title=Magyar orvosok Koreában (1950–1957) |trans-title=Hungarian physicians in Korea (1950–1957) |url=http://www.archivnet.hu/politika/magyar_orvosok_koreaban_19501957.html |website=ArchivNet: XX. századi történeti források |publisher=Magyar Országos Levéltár |accessdate = 22. 11. 2016. |location=Budapest |language=Hungarian |date=2005 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170510103932/http://www.archivnet.hu/politika/magyar_orvosok_koreaban_19501957.html |archivedate = 10. 05. 2017. }}</ref> |
| {{flagcountry|Народна Република Мађарска|1949}}<ref name="528KWA"/><ref>{{cite web|last1=Kocsis |first1=Piroska |title=Magyar orvosok Koreában (1950–1957) |trans-title=Hungarian physicians in Korea (1950–1957) |url=http://www.archivnet.hu/politika/magyar_orvosok_koreaban_19501957.html |website=ArchivNet: XX. századi történeti források |publisher=Magyar Országos Levéltár |accessdate = 22. 11. 2016. |location=Budapest |language=Hungarian |date=2005 |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20170510103932/http://www.archivnet.hu/politika/magyar_orvosok_koreaban_19501957.html |archivedate = 10. 05. 2017. }}</ref> |
||
Ред 59: | Ред 59: | ||
| јачина2= {{зас|Северна Кореја}} 260.000<br />{{зас|Кина}} 926.000<br />{{зас|СССР}} 26.000<br />'''Укупно: 1.212,000''' |
| јачина2= {{зас|Северна Кореја}} 260.000<br />{{зас|Кина}} 926.000<br />{{зас|СССР}} 26.000<br />'''Укупно: 1.212,000''' |
||
| губици1={{застава|Јужна Кореја}}<br />мртвих: 58.127<br />рањених: 175.743<br />заробљених и несталих: 80.000<ref>{{cite web | title =South Korean POWs | url =http://www.aiipowmia.com/inter27/in250107skoreapw.html |
| губици1={{застава|Јужна Кореја}}<br />мртвих: 58.127<br />рањених: 175.743<br />заробљених и несталих: 80.000<ref>{{cite web | title =South Korean POWs | url =http://www.aiipowmia.com/inter27/in250107skoreapw.html |
||
| accessdate = 15. 8. 2007.}}{{dead link|date=December 2013}}</ref> <br />{{застава|Сједињене Америчке Државе}}]<br />мртвих: 36,516<br />рањених: 92.134<br />заробљених:7.245 <br />несталих: 8.176 {{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--><br />{{застава|Уједињено Краљевство}} <br />мртвих: 1,109<ref>{{cite web | title =The UK & Korea, Defence Relations | publisher =Office of the Defence Attache, British Embassy, Seoul | url =http://www.britishembassy.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1101397831756 | accessdate = 15. 8. 2007.}}</ref><br />рањених: 2.674<br />заробљених и несталих: 1.060<ref name="Hickey">{{cite web |last=Hickey| first =Michael | title =The Korean War: An Overview | url =http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/coldwar/korea_hickey_04.shtml | accessdate = 16. 8. 2007.}}</ref> <br /> {{застава|Аустралија}}<br />мртвих: 339{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--><br />{{застава|Канада|1921}}<br />мртвих: 516<ref>{{cite web | title =Canadians in Korea: Epilogue| publisher =Veterans Affairs Canada |date = 6. 10. 1998. | url =http://www.vac-acc.gc.ca/remembers/sub.cfm?source=history/koreawar/valour/epilogue| accessdate = 27. 10. 2007.}}</ref><br />рањених: 1.042 <br />{{застава|Француска}}<br />мртвих и нестаких: 300 {{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--><br />{{застава|Краљевина Грчка}}<br />мртвих: 194<ref>{{cite web | title ='' Greek Expeditionary Force'' | publisher =Korean War.com | url =http://www.korean-war.com/greece.html/}}</ref><br />рањених: 459<br />{{застава|Луксембург}}<br />мртвих: 2 |
| accessdate = 15. 8. 2007.}}{{dead link|date=December 2013}}</ref> <br />{{застава|Сједињене Америчке Државе}}]<br />мртвих: 36,516<br />рањених: 92.134<br />заробљених:7.245 <br />несталих: 8.176 {{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--><br />{{застава|Уједињено Краљевство}} <br />мртвих: 1,109<ref>{{cite web | title =The UK & Korea, Defence Relations | publisher =Office of the Defence Attache, British Embassy, Seoul | url =http://www.britishembassy.gov.uk/servlet/Front?pagename=OpenMarket/Xcelerate/ShowPage&c=Page&cid=1101397831756 | accessdate = 15. 8. 2007.}}</ref><br />рањених: 2.674<br />заробљених и несталих: 1.060<ref name="Hickey">{{cite web |last=Hickey| first =Michael | title =The Korean War: An Overview | url =http://www.bbc.co.uk/history/worldwars/coldwar/korea_hickey_04.shtml | accessdate = 16. 8. 2007.}}</ref> <br /> {{застава|Аустралија}}<br />мртвих: 339{{чињеница|date=12. 2015.}}<!--mrtva veza od tog datuma--><br />{{застава|Канада|1921}}<br />мртвих: 516<ref>{{cite web | title =Canadians in Korea: Epilogue| publisher =Veterans Affairs Canada |date = 6. 10. 1998. | url =http://www.vac-acc.gc.ca/remembers/sub.cfm?source=history/koreawar/valour/epilogue| accessdate = 27. 10. 2007.}}</ref><br />рањених: 1.042 <br />{{застава|Француска}}<br />мртвих и нестаких: 300 {{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--><br />{{застава|Краљевина Грчка}}<br />мртвих: 194<ref>{{cite web | title ='' Greek Expeditionary Force'' | publisher =Korean War.com | url =http://www.korean-war.com/greece.html/}}</ref><br />рањених: 459<br />{{застава|Луксембург}}<br />мртвих: 2 <br />{{застава|Холандија}}<br />мртвих: 123 {{чињеница|date=02. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--><br />{{застава|Нови Зеланд}}<br />мртвих: 33 <ref>[http://www.nzhistory.net.nz/war/korean-war ''New Zealand in the Korean War'']</ref><br />{{застава|Филипини}}<br />мртвих: 112 <ref name="autogenerated1" /><br />{{зас|Јужна Африка|1928}} [[Јужноафричка Унија|Јужна Африка]] <br />мртвих: 28<br />нестаких: 8 <ref>{{cite web |publisher= korean-war.com |date = 20. 11. 2006. |title= South Africa in the Korean War |url=http://www.korean-war.com/soafrica.html}}</ref><br />{{застава|Турска}}<br />мртвих: 721<ref>{{cite web | title =The Turks in the Korean War | url =http://www.korean-war.com/turkey.html | accessdate = 15. 8. 2007.}}</ref><br />рањених: 2.111<br />заробљених:216 <br />несталих: 168<br />'''Укупно: 474.000''' |
||
| губици2={{застава|Северна Кореја}}<br />мртвих: 215,000<br />рањених: 303,000<br />заробљених и несталих: 120,000 <ref name="Hickey"/><br />{{застава|Кина}}<br />'''Кинески извори:'''<br />мртвих: 148,000<br />рањених: 380,000<br />заробљених: 21,400 <ref name="Xu">{{cite web |last=Xu| first =Yan | title =Korean War: In the View of Cost-effectiveness | publisher =Consulate-General of the People's Republic of China in New York | url =http://www.nyconsulate.prchina.org/eng/xw/t31430.htm | accessdate = 16. 8. 2007.}}</ref><br />'''Амерички извори:'''<br />мртвих: више од 400,000<br />рањених: 486,000<br />заробљених: 21,000 <ref name="Hickey"/>{{застава|СССР}}<br />мртвих: 282 <ref>Кривошеев Г. Ф., ''Россия и СССР в войнах XX века: потери вооруженных сил. Статистическое исследование'' (Krivosheev G. F., ''Russia and the USSR in the wars of the 20th century: losses of the Armed Forces. A Statistical Study'' Greenhill. 1997. ISBN 978-1-85367-280-4.) {{ru}}</ref><br />'''Укупно: 1,190,000-1,577,000''' |
| губици2={{застава|Северна Кореја}}<br />мртвих: 215,000<br />рањених: 303,000<br />заробљених и несталих: 120,000 <ref name="Hickey"/><br />{{застава|Кина}}<br />'''Кинески извори:'''<br />мртвих: 148,000<br />рањених: 380,000<br />заробљених: 21,400 <ref name="Xu">{{cite web |last=Xu| first =Yan | title =Korean War: In the View of Cost-effectiveness | publisher =Consulate-General of the People's Republic of China in New York | url =http://www.nyconsulate.prchina.org/eng/xw/t31430.htm | accessdate = 16. 8. 2007.}}</ref><br />'''Амерички извори:'''<br />мртвих: више од 400,000<br />рањених: 486,000<br />заробљених: 21,000 <ref name="Hickey"/>{{застава|СССР}}<br />мртвих: 282 <ref>Кривошеев Г. Ф., ''Россия и СССР в войнах XX века: потери вооруженных сил. Статистическое исследование'' (Krivosheev G. F., ''Russia and the USSR in the wars of the 20th century: losses of the Armed Forces. A Statistical Study'' Greenhill. 1997. ISBN 978-1-85367-280-4.) {{ru}}</ref><br />'''Укупно: 1,190,000-1,577,000''' |
||
}} |
}} |
Верзија на датум 21. март 2018. у 14:38
Корејски рат | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Хладног рата | |||||||||||
Слике Корејског рата | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
Организација уједињених нација |
Медицинска помоћ | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
Сингман Ри Чунг Ил-квон Пајк Сонјеп Даглас Мекартур Метју Риџвеј Марк Кларк Хари Труман Двајт Д. Ајзенхауер Елпидио Кирино Фидел Рамос Tahsin Yazıcı |
Ким Ил Сунг Choi Yong-kun Kim Chaek Мао Цедунг Peng Dehuai Јосиф Стаљин Георгиј Маљенков | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
590,911 480,000 63,000[9] 26,791[тражи се извор] 17.000 7.430[10] 5.455[11] 3,972 3.421[тражи се извор] 2.163[12] 1,389 1,294 1.271 1.068 900 826 44 Укупно: 941.356–1.139,518 |
260.000 926.000 26.000 Укупно: 1.212,000 | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
Јужна Кореја мртвих: 58.127 рањених: 175.743 заробљених и несталих: 80.000[13] Сједињене Америчке Државе] мртвих: 36,516 рањених: 92.134 заробљених:7.245 несталих: 8.176 [тражи се извор] Уједињено Краљевство мртвих: 1,109[14] рањених: 2.674 заробљених и несталих: 1.060[15] Аустралија мртвих: 339[тражи се извор] Канада мртвих: 516[16] рањених: 1.042 Француска мртвих и нестаких: 300 [тражи се извор] Краљевина Грчка мртвих: 194[17] рањених: 459 Луксембург мртвих: 2 Холандија мртвих: 123 [тражи се извор] Нови Зеланд мртвих: 33 [18] Филипини мртвих: 112 [10] Јужна Африка мртвих: 28 нестаких: 8 [19] Турска мртвих: 721[20] рањених: 2.111 заробљених:216 несталих: 168 Укупно: 474.000 |
Северна Кореја мртвих: 215,000 рањених: 303,000 заробљених и несталих: 120,000 [15] Кина Кинески извори: мртвих: 148,000 рањених: 380,000 заробљених: 21,400 [21] Амерички извори: мртвих: више од 400,000 рањених: 486,000 заробљених: 21,000 [15] СССР мртвих: 282 [22] Укупно: 1,190,000-1,577,000 |
Корејски рат, који је започео као грађански рат, водио се од 1950. до 1953. на полуострву Кореја, која је након Другог светског рата подељена на совјетску и америчку окупациону зону. Грађански рат је избио 25. јуна 1950. када је комунистичка Демократска Народна Република Кореја напала капиталистичку Републику Кореју. Грађански рат је проширен када су Сједињене Државе, а касније и Народна Република Кина ушле у рат због хладноратовских тензија. Рат се окончао примирјем које је постигнуто 27. јула 1953.
Главна подршка Северној Кореји је била Кина, уз ограничену помоћ совјетских борбених саветника, војних пилота и оружја. Јужну Кореју су подржавале снаге Уједињених нација, углавном америчке, иако су многе друге државе такође допринеле у погледу броја војника. Када је рат избио, Северна и Јужна Кореја су постојале као привремене владе које се боре за контролу над целим полуострвом, након поделе Кореје од стране САД и Совјетског Савеза.
Почетак рата
Узрок сукоба је подела Кореје која је од 1910. до 1945. године била под јапанском влашћу - на совјетску и америчку окупацијску зону након предаје Јапана у Другом светском рату. Демаркацијска линија, установљена претходним договором из 1945. године, ишла је 38. паралелом. Било је планирано да се по завршетку окупације одрже избори и Кореја уједини као држава с јединственом владом. Те планове пореметило је избијање Хладног рата па су, слично као и у Немачкој, преговори о уједињењу пропали. Уместо тога су СССР и САД установили супарничке и идеолошки супротстављене владе, односно државе које су се називале Северна и Јужна Кореја. Оба режима су настојали ујединити Кореју оружаном силом, али је Север, који је био примио издашну совјетску војну помоћ, једини био то у стању учинити.
Сукоб интереса бившег Совјетског Савеза и САД на Далеком истоку доводе до Корејског рата (1950—1953). Пре почетка рата севернокорејанци су почели са нагомилавањем трупа дуж 38. паралеле. Самоуверени севернокорејски вођа Ким Ил Сунг у почетку је одбио помоћ кинеског председника Мао Цедунгa. Рат је почео нападом севернокорејских комунистичких снага на Јужну Кореју 25. јуна 1950. дуж 38. упоредника.
Ток рата
На самом почетку рата више војних успеха је имала боље опремљена и снабдевена севернокорејска војска. Малобројнија, слабије опремљена и деморализирана јужнокорејска војска брзо је поражена и присиљена на повлачење. Сједињене Америчке Државе нису желели отворено ући у рат нити превише снабдевати јужнокорејску армију. Док Совјети и Кинези нису крили своју подршку. Севернокорејанци нису крили совјетске тешке тенкове и авионе. САД су на то реаговале користећи совјетски бојкот УН и изгласавши резолуцију којом се у циљу супростављања севернокорејској агресији може користити војна сила. У Јужну Кореју су из Јапана почеле пристизати америчке снаге које су колико-толико стабилизовале ситуацију, али су до септембра претрпеле велике губитке и под контролом Југа једва задржале мостобран код Пусана. Савет безбедности Уједињених нација одлучује послати међнародне снаге под ознаком УН-а да смири ситуацију. Мислећи да ће се стање брзо средити и да неће требати много војске нити механизације. Савет безбедности Уједињених нација (на чијем заседању није учествовао СССР) поставља америчког генерала Дагласа Макартура за команданта Уједињене команде интервентних снага Уједињених нација. Циљ интервенције снага ОУН-а је било сузбијање агресије комунистичке Кореје на јужну, демократску истоимену државу. Због бојкота ове седнице од стране Совјетског Савеза сама оптужба за агресију је спорна јер је јасно да би био уложен вето да је совјетски представник тада био на седници. НР Кина (која у то време није била члан УН и коју је заступала прогнана националистичка влада на Тајвану) је активно помагала комунистичке снаге. Снаге УН-а су убрзо пристигле у Јужну Кореју. Када су прво ступили у борби снаге УН-а доживљавали су катастрофалне поразе, амерички лаки тенкови М24 Чефи нису били ни близу совјетским тешким тенковима. Када су јужнокорејске и снаге УН сатеране у ћошак на ивици пораза Американци одлучују послати своју војску у Јужну Кореју. Прекретницу у рату представљало је искрцавање америчких снага код Инчона, у севернокорејској позадини. Са доласком америчких трупа ствари се побољшавају у корист јужнокорејанаца, сада су они прешли у контранапад. Севернокорејске јединице су биле присиљене на ужурбано повлачење, па су снаге УН ослободиле целу територију Јужне Кореје. Но, опијен победом, амерички командант генерал Макартур је одлучио наставити рат, прећи 38. паралелу и ујединити Кореју, овај пут под америчким патронатом. Тај је потез озбиљно забринуо комунистичку власт у НР Кини, која је покушала упозорити Американце да се зауставе или ће се севернокорејским јединицама придружити кинеске снаге. Севернокорејанци на ивици пораза траже помоћ од Кинеза. Како су та кинеска упозорења игнорисана, Кинези су 19. октобра послали милион добровољаца кинеске армије преко границе, а дотадашњу америчку премоћ у ваздуху су по први пут изазвали млазни кинески ловци МиГ-15. Када ни то није довело до заустављања америчког напредовања према кинеској граници, у новембру су Кинези предузели снажну офанзиву, ударили у бок изнађених америчких снага, нанели им тешке губитке и натерали их на повлачење - које многи данас држе најдужим у америчкој војној историји.
Када су Кинези и Севернокорејанци поновно прешли преко 38. паралеле, осрамоћени Макартур је јавно захтевао проширење рата на Кину и кориштење нуклеарног оружја. Тиме се супротставио председнику Харију Труману који рат настојао ограничити, плашећи се да би могао прерасти у Трећи светски рат. Макартур је смењен, те је након мањих америчких противофанзива фронт постепено стабилизован. Одлучујућих победа није било ни на једној страни.
Први преговори о примирју су одржани 10. јула 1951. у Кесонгу. После су прекинути и било је одржано преко стотину састанака о прекиду ватре. Рат се наставио кроз мање, локалне акције. Преговори су 27. јула 1953. године завршени потписивањем примирја у Панмуњону. Технички гледано, рат још увијек није завршен, али демаркацијска линија - тзв. Демилитиразирана зона - представља de facto границу две држава.
(Не)завршетак рата
Остаје непромењено стање. Потписано је примирје 27. јула 1953. Оно је и данас на снази. Рат правно се никада није ни завршио. По свим критеријима, рат је завршио неодлучним резултатом. Северна, али и Јужна Кореја су доживеле неуспех у покушају уједињења, а на обе стране је погинуло 3 милиона људи уз неописива разарања. САД су успеле спречити комунисте у даљем надирању према Азији, али је у рату скршен мит о америчкој непобедивости. Кина је ипак, успешном интервенцијом у корист свог савезника, по први пут након 19. века повратила статус велике силе. Једини истински победник рата био је Јапан, који се наметнуо као најважнији амерички савезник у Азији и чија је индустрија захваљујући америчким војним наруџбама доживела препород. Корејски рат је важан као први сукоб у коме су се сукобили млазни авиони, као и први сукоб у којему су кориштени хеликоптери, углавном за евакуацију рањеника.
Референце
- ^ Young, Sam Ma (2010). „Israel's Role in the UN during the Korean War” (PDF). Israel Journal of Foreign Affairs. 4 (3): 81—89. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 08. 2015. г.
- ^ „Post-War Warriors: Japanese Combatants in the Korean War”.
- ^ Edles, Laura Desfor (1998). Symbol and Ritual in the New Spain: the transition to democracy after Franco. Cambridge, UK: Cambridge University Press. стр. 32. ISBN 0521628857.
- ^ а б Edwards, Paul M. (2006). Korean War Almanac. Almanacs of American wars. New York: Infobase Publishing. стр. 528. ISBN 978-0816074679. Архивирано из оригинала 4. 07. 2017. г.
- ^ Kocsis, Piroska (2005). „Magyar orvosok Koreában (1950–1957)” [Hungarian physicians in Korea (1950–1957)]. ArchivNet: XX. századi történeti források (на језику: Hungarian). Budapest: Magyar Országos Levéltár. Архивирано из оригинала 10. 05. 2017. г. Приступљено 22. 11. 2016.
- ^ „Romania's "Fraternal Support" to North Korea during the Korean War, 1950–1953”. Wilson Centre. Архивирано из оригинала 21. 02. 2013. г. Приступљено 24. 01. 2013.
- ^ Stueck 1995, стр. 196.
- ^ Millett, Allan Reed, ур. (2001). The Korean War, Volume 3. Korea Institute of Military History. U of Nebraska Press. стр. 541. ISBN 978-0803277960. Архивирано из оригинала 4. 07. 2017. г. Приступљено 18. 09. 2015. „India could not be considered neutral.”
- ^ „On This Day 29 August 1950”. BBC. Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ а б „Filipino Soldiers in the Korean War (video documentary)”. Приступљено 24. 3. 2008.
- ^ Walker, Jack D. „A brief account of the Korean War”. Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ Thomas & Abbott 1986, стр. 22–23.
- ^ „South Korean POWs”. Приступљено 15. 8. 2007.[мртва веза]
- ^ „The UK & Korea, Defence Relations”. Office of the Defence Attache, British Embassy, Seoul. Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ а б в Hickey, Michael. „The Korean War: An Overview”. Приступљено 16. 8. 2007.
- ^ „Canadians in Korea: Epilogue”. Veterans Affairs Canada. 6. 10. 1998. Приступљено 27. 10. 2007.
- ^ „ Greek Expeditionary Force”. Korean War.com.
- ^ New Zealand in the Korean War
- ^ „South Africa in the Korean War”. korean-war.com. 20. 11. 2006.
- ^ „The Turks in the Korean War”. Приступљено 15. 8. 2007.
- ^ Xu, Yan. „Korean War: In the View of Cost-effectiveness”. Consulate-General of the People's Republic of China in New York. Приступљено 16. 8. 2007.
- ^ Кривошеев Г. Ф., Россия и СССР в войнах XX века: потери вооруженных сил. Статистическое исследование (Krivosheev G. F., Russia and the USSR in the wars of the 20th century: losses of the Armed Forces. A Statistical Study Greenhill. 1997. ISBN 978-1-85367-280-4.) (језик: руски)
Литература
- Thomas, Nigel; Abbott, Peter (1986). The Korean War 1950-53. Osprey Publishing. ISBN 978-0-85045-685-1.