Подунавље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44: | Ред 44: | ||
* [[Подунавски управни округ|Подунавски округ]] |
* [[Подунавски управни округ|Подунавски округ]] |
||
* [[Смедеревско Подунавље и Јасеница]] |
* [[Смедеревско Подунавље и Јасеница]] |
||
== Литература == |
|||
* {{Cite journal|ref=harv|last=Крстић|first=Александар|title=Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века|journal=Историјски часопис|year=2005|volume=52|pages=165-194|url=http://www.iib.ac.rs/assets/files/IstorijskiCasopis52(2005).pdf}} |
|||
{{Географски региони Србије}} |
{{Географски региони Србије}} |
Верзија на датум 4. новембар 2019. у 18:14
Подунавље је назив за подручја уз Дунав лоцирана у Србији и Хрватској.
Историјски контекст
Назив Подунавље је историјски употребљаван као одредница за поједине бивше управне области. У Хабзбуршкој монархији је у 18. веку постојала Посавско-подунавска војна граница, док су у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, у првој половини 20. века, постојале Подунавска област (1922—1929) и Дунавска бановина (1929—1941).
Између 1980. и 1989. постојала је градска општина Подунавље у Новом Саду, док је источни део Републике Српске Крајине, понекад називан и Подунавска Крајина. Данас у Републици Србији постоји Подунавски округ.
-
Подунавска област, 1922-1929.
-
Дунавска бановина, 1931.
Градови и места у српском делу
- Футог
- Ветерник
- Нови Сад
- Сремска Каменица
- Петроварадин
- Сремски Карловци
- Земун
- Београд
- Панчево
- Смедерево
- Ковин
- Костолац
- Велико Градиште
- Голубац
- Кладово
Градови и места у хрватском делу
Види још
Литература
- Крстић, Александар (2005). „Сеоска насеља у Подунављу и Посавини Србије и јужне Угарске у 15. и првој трећини 16. века” (PDF). Историјски часопис. 52: 165—194.