Тајландски залив — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 21: Ред 21:


Тајландско одељење за морске и обалне ресурсе приметило је да у просеку најмање 300 морских животиња — од којих су 60 одсто китови и делфини — умиру од једења пластичне опреме за пецање и смећа сваке године.<ref name="Nation-201805062">{{Cite news|url=http://www.nationmultimedia.com/detail/national/30344702|title=SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash|last=Wonggruang|first=Piyaporn|date=6 May 2018|work=The Nation|access-date=6 May 2018}}</ref> Бескичмењаци који се хране филтером, тестирани на обали провинције Чонбури, показали су висок ниво [[Микропластика|микропластике]], што је навело ауторе да упозоре да су „могући здравствени ризици када људи конзумирају ове контаминиране морске организме, посебно шкољке“.<ref name="MPB-2017">{{Cite journal|last=Thushari|first=GGN|last2=Senevirathna|first2=JDM|last3=Yakupitiyage|first3=A|last4=Chavanich|first4=S|date=2017-11-15|title=Effects of microplastics on sessile invertebrates in the eastern coast of Thailand: An approach to coastal zone conservation|journal=Marine Pollution Bulletin|volume=124|issue=1|pages=349–355|doi=10.1016/j.marpolbul.2017.06.010|pmid=28760587}}</ref>
Тајландско одељење за морске и обалне ресурсе приметило је да у просеку најмање 300 морских животиња — од којих су 60 одсто китови и делфини — умиру од једења пластичне опреме за пецање и смећа сваке године.<ref name="Nation-201805062">{{Cite news|url=http://www.nationmultimedia.com/detail/national/30344702|title=SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash|last=Wonggruang|first=Piyaporn|date=6 May 2018|work=The Nation|access-date=6 May 2018}}</ref> Бескичмењаци који се хране филтером, тестирани на обали провинције Чонбури, показали су висок ниво [[Микропластика|микропластике]], што је навело ауторе да упозоре да су „могући здравствени ризици када људи конзумирају ове контаминиране морске организме, посебно шкољке“.<ref name="MPB-2017">{{Cite journal|last=Thushari|first=GGN|last2=Senevirathna|first2=JDM|last3=Yakupitiyage|first3=A|last4=Chavanich|first4=S|date=2017-11-15|title=Effects of microplastics on sessile invertebrates in the eastern coast of Thailand: An approach to coastal zone conservation|journal=Marine Pollution Bulletin|volume=124|issue=1|pages=349–355|doi=10.1016/j.marpolbul.2017.06.010|pmid=28760587}}</ref>

Тајландско одељење за контролу загађења (ПЦД) процењује да се пластични отпад у земљи повећава по годишњој стопи од 12 одсто, или око два милиона [[тона]] годишње.<ref name="Nation-201805063">{{Cite news|url=http://www.nationmultimedia.com/detail/national/30344702|title=SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash|last=Wonggruang|first=Piyaporn|date=6 May 2018|work=The Nation|access-date=6 May 2018}}</ref>


== Референце ==
== Референце ==

Верзија на датум 7. јул 2022. у 15:49

Обала Тајландског залива у Кепу у Камбоџи

Тајландски залив је део Јужног кинеског мора, окружују га Тајланд, Камбоџа и Вијетнам. Северни део залива чини Бангкокшки залив на ушћу реке Чао Праја у близини Бангкока. Има површину од око 320.000 km². Његову границу одређује линија између рта Баи Бунг у јужном Вијетнаму и малезијског града Кота Бару. Тајландски залив је релативно плитак, углавном има дубину од 45 метара, а максимална дубина је 80 метара. Због топлог тропског времена у Тајландском заливу има доста коралних грбена тако да је то једно од најбољих места за туристичко роњење.

Животна средина

Корални гребени

У заливу Раја се налази 75.590 коралног гребена, од којих се пет посто сматра у плодном стању. У 2010. години дошло је до озбиљног избељивања корала на већини гребена у земљи. Избељивање гребена у Андаманском мору било је теже и обимније од оног у Тајландском заливу.[1] У 2016. први пут је откривено избељивање корала у Ко Талу и Ко Луам у провинцији Прачуап Кири Кан.[2] Научници су утврдили да избељивање почиње када температура морске воде порасте изнад 30 °Ц дуже од три недеље. С обзиром на продужени период температура до 32 °Ц на Ко Талу у Прачуап Кири Кан, пет до десет процената корала у овој области је већ избељено.[3]

Квалитет воде

Резултати мониторинга обалних вода у 2015. са 202 локације узорковања, прикупљених два пута годишње, указују да није утврђено да ниједна обална вода Тајланда није у одличном стању. Шеснаест посто обалне воде је било доброг квалитета, 72 посто је било доброг квалитета, 9 посто је било лошег квалитета и 3 посто је било врло лошег квалитета. Квалитет свих обалних вода је показао сличне проценте — већина је била приличног квалитета — осим за Унутрашњи залив Тајланда, где је обална вода била лоша до веома лоша. У поређењу са квалитетом приобалних вода измереним 2014. године, квалитет воде се погоршао.[4] За неке заливске воде покрајине Чачоенгсао, провинције Самут Сакхон, провинције Самут Пракан, Бангкока, провинције Рајонг, провинције Чонбури, провинције Фечабури, провинције Прачуап Кири Кан и провинције Сурат Тани процењено је да имају "обалне воде" или "вер" стање.[4] Сонгла је била једина провинција у заливу са приобалним водама оцењеним као „доброг“ квалитета.[4]

Рибарство

Од укупног тајландског морског улова, 41 посто је уловљено у Тајландском заливу, а 19 посто у Андаманском мору. Четрдесет посто је ухваћено у водама изван ИЕЗ Тајланда.[5]

Обална ерозија

Тајланд има 1.660 километара обале која се граничи са заливом. "Тешка ерозија", више од пет метара губитка обале годишње, погађа 670 километара од тог укупног броја. Барем део ерозије се може приписати крчењу шума мангрова како би се отворио простор за фарме шкампа.[6]

Загађење пластиком

У фебруару 2017, 10 километара дуга комад пластичног отпада пронађена је како плута у близини провинције Чумпхон.[7] Тајланд је међу највећим загађивачима пластике на свету. Више од половине „цурења пластичног отпада са копна“ у море потиче из само пет земаља: Кине, Индонезије, Филипина, Тајланда и Вијетнама.[8]

Тајландско одељење за морске и обалне ресурсе приметило је да у просеку најмање 300 морских животиња — од којих су 60 одсто китови и делфини — умиру од једења пластичне опреме за пецање и смећа сваке године.[9] Бескичмењаци који се хране филтером, тестирани на обали провинције Чонбури, показали су висок ниво микропластике, што је навело ауторе да упозоре да су „могући здравствени ризици када људи конзумирају ове контаминиране морске организме, посебно шкољке“.[10]

Тајландско одељење за контролу загађења (ПЦД) процењује да се пластични отпад у земљи повећава по годишњој стопи од 12 одсто, или око два милиона тона годишње.[11]

Референце

  1. ^ Oceans in the Balance, Thailand in Focus (PDF). Bangkok: Greenpeace Southeast Asia (Thailand). c. 2012. Приступљено 11. 7. 2017. 
  2. ^ Wipatayotin, Apinya (2016-04-04). „Rising sea temps bring coral bleaching to Gulf”. Bangkok Post. Приступљено 4. 4. 2016. 
  3. ^ Rujivanarom, Pratch (2018-05-29). „More coral reefs damaged by mass bleaching”. The Nation. Приступљено 2. 6. 2018. 
  4. ^ а б в Thailand State of Pollution Report 2015 (PDF). Bangkok: Pollution Control Department, Ministry of Natural Resources and Environment (Thailand). 2016. ISBN 978-616-316-327-1. Приступљено 5. 9. 2017. 
  5. ^ Oceans in the Balance, Thailand in Focus (PDF). Bangkok: Greenpeace Southeast Asia (Thailand). c. 2012. Приступљено 11. 7. 2017. 
  6. ^ Wipatayotin, Apinya (10. 12. 2017). „Shoring up defences”. Bangkok Post Spectrum. 10 (50). Приступљено 10. 12. 2017. 
  7. ^ Wonggruang, Piyaporn (6. 5. 2018). „SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash”. The Nation. Приступљено 6. 5. 2018. 
  8. ^ Stemming the Tide: Land-based strategies for a plastic- free ocean (PDF). Ocean Conservancy-McKinsey Center for Business and Environment. септембар 2015. стр. 3. Приступљено 6. 5. 2018. 
  9. ^ Wonggruang, Piyaporn (6. 5. 2018). „SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash”. The Nation. Приступљено 6. 5. 2018. 
  10. ^ Thushari, GGN; Senevirathna, JDM; Yakupitiyage, A; Chavanich, S (2017-11-15). „Effects of microplastics on sessile invertebrates in the eastern coast of Thailand: An approach to coastal zone conservation”. Marine Pollution Bulletin. 124 (1): 349—355. PMID 28760587. doi:10.1016/j.marpolbul.2017.06.010. 
  11. ^ Wonggruang, Piyaporn (6. 5. 2018). „SPECIAL REPORT: Alarm raised as Thailand drowns in plastic trash”. The Nation. Приступљено 6. 5. 2018. 

Спољашње везе

Тајландски залив на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај чланак везан за заливе је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајландски_залив&oldid=24919360”