Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Новак Ђоковић

Новак Ђоковић (Београд, 22. мај 1987) српски је тенисер. На првом месту АТП листе је провео 426 недеља што је најдужи период у историји отворене ере. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји. Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери је освојио рекордне 24 титуле на гренд слем турнирима: десет пута Отворено првенство Аустралије, седам пута Вимблдон, четири пута Отворено првенство САД и три пута Ролан Гарос. Један је од петорице тенисера у Опен ери који су освојили гренд слем каријере. Освајањем Ролан Гароса 2016. постао је први тенисер, након Рода Лејвера 1969, са победама на сва четири гренд слем турнира у низу и једини који је то остварио на три различите подлоге. Први је тенисер у Опен ери који је освојио сваки гренд слем турнир минимум три пута. Рекордер је по освојеним трофејима на Отвореном првенству Аустралије и једини који је тријумфовао три пута по два пута заредом у Опен ери. Држи рекорд са осам завршених година као први тенисер света и по заради од турнира у мушком синглу.

Освајач је рекордних седам титула на АТП финалу и једини који је тријумфовао четири пута заредом. Ђоковић је први и једини играч који је освојио свих девет турнира из АТП Мастерс 1000 серије, једини који је бар два пута освајао све мастерсе 1000. Укупно је освојио четрдесет турнира ове категорије и држи рекорд, те има шест освојених у једној сезони по чему је рекордер. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године и у АТП купу 2020. године.

Цео чланак 311 сјајних чланака

Добар чланак

Немањићи — рађање краљевине

Немањићи — рађање краљевине је српска драмска играна телевизијска серија, снимљена 2017. године, чије је премијерно приказивање почело 17. фебруара 2018.

Представља највећи продукцијски подухват у историји српске телевизије, будући да је за њу ангажовано 218 глумаца и 2700 статиста која је снимана на преко 200 локација. Серијалом који је обухватио 200 година владавине најутицајније српске средњовековне династије обележава се 800 година од настанка Српског краљевства и крунисања Стефана Првовенчаног. Пројекат је настао у режији Марка Маринковића, по сценарију Гордана Михића, у продукцији РТС. Улога Стефана Немање поверена је Младену Нелевићу, његове супруге Ане Немањић — Дубравки Мијатовић; њихове синове Стефана Првовенчаног, Вукана Немањића и Растка Немањића — Светог Саву, играју Војин Ћетковић, Небојша Глоговац и Драган Мићановић (тим редоследом); српску краљицу Ану Дандоло тумачи Слобода Мићаловић. Негативне критике серије су углавном биле везане за језик којим се говори у серији, ефекте и спорну глуму.

Цео чланак 408 добрих чланака

Изабрани списак

Списак епизода серије Бекство из затвора

Лого серије

Бекство из затвора је америчка драмска криминалистичка ТВ серија премијерно приказана на Фоксу (29. августа 2005. године). Серија је истовремено емитована на каналу Глобал у Канади, али и у десетинама других земаља широм света. Произвела ју је Adelstein-Parouse Productions, у сарадњи с мрежама Rat, Original и 20th Century Fox. Радња се врти око два брата: Мајкла Скофилда (Вентворт Милер) и Линколна Бароуза (Доминик Персел).

У првој сезони, Линколн бива осуђен на смртну казну због злочина који није починио, након чега Мајкл намерно доспева у исти затвор у којем му брат чека извршење смртне казне, да би му помогао да побегне. Радња друге сезоне се фокусира на хватању затворских бегунаца, док трећа сезона приказује Мајклове покушаје бега из једног панамског затвора. У четвртој сезони, завера која је сместила Линколна у затвор се открива и скоро сви добијају оно чему су тежили. У петој сезони се изводи највеће, последње бекство: избављење Мајкла из јеменског затвора.

Цео чланак 110 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

11. јун — Потпредседник Малавија Саулос Чилима и девет других путника погинуло је у авионској несрећи.
8. јун — У Београду одржан је први Свесрпски сабор. Неколико десетина институција Републике Србије и Републике Српске потписало је документа о сарадњи, као и Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.
8. јун — Златан Ибрахимовић је званично завршио репрезентативну каријеру на пријатељској утакмици Србија — Шведска.
6. јун — Данска, Грчка, Пакистан, Панама и Сомалија изабране за нове несталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, са двогодишњим мандатом почев од јануара 2025.
19. мај — Председник Ирана Ебрахим Раиси настрадао је у хеликоптерској несрећи код града Варзакана на северу Ирана.
18. мај — Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.
15. мај — Председник Владе Словачке Роберт Фицо је рањен у атентату након састанка са члановима Владе у Хандлови.

Остале вести

На данашњи дан

15. јун

1215 — Енглески краљ Џон без Земље је својим печатом потврдио Велику повељу слободе.
1520 — Папа Лав X екскомуницирао је Мартина Лутера булом у којој је осудио као јерес Лутерове тезе о индулгенцијама, о догмама и уређењу Католичке цркве.
1862 — На Чукур-чесми у Београду турски војник убио српског дечака што је изазвало сукобе у граду.
1903 — Након убиства Александра Обреновића у Мајском преврату, Скупштина Србије изабрала је Петра Карађорђевића (на слици) за краља Србије.
1907 — Почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Србију и Црну Гору, усвојиле 13 конвенција о законима и обичајима ратовања („Хашке конвенције”).
1982 — Предајом аргентинских снага Британцима на Фолкландским Острвима окончан је Фолкландски рат у којем је погинуло око 1000 људи.
1992 — Српски књижевник Добрица Ћосић изабран за првог председника СР Југославије.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

… да је новчана јединица Панаме балбоа добила име по истраживачу Васку де Балбои?
… да је Вук Стефановић Караџић правило пиши као што говориш преузео од немачког филолога Јохана Кристофа Аделунга и да је оно познато као Аделунгов принцип?
… да је првобитно име стрип јунака Загора било Ајакс, али да се аутор Серђо Бонели предомислио када је сазнао да постоји детерџент тог имена?
… да Кинези зову Кинески зид Чанг Ченг?
… да је први ректор Београдског универзитета био хемичар Сима Лозанић (на слици)?
… да је Сан Марино најстарија република на свету, која још увек постоји?
… да се откуцаје срца плавог кита могу чути са више од 2 километра удаљености?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Данте Габријел Росети - Sir Galahad at ruined Chapel, 1857-59

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 690.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада су на Википедији на српском језику 373.354 корисника отворила налог, а од тога је 1.258 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна