Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Георгијевски лента
Сјајан чланак

Храм Светог Саве у Београду

Мала црква Светог Саве и храм Светог Саве
Мала црква Светог Саве и храм Светог Саве

Храм Светог Саве у Београду највећи је српски православни храм и представља највећу православну цркву на свијету која је у употреби. Налази се у општини Врачар, на источном дијелу Светосавског платоа. Планирано је да буде сједиште епископије и главни саборни храм Српске православне цркве. Посвећен је Светом Сави, оснивачу Српске православне цркве и једној од најзначајнијих личности у српској историји.

Саграђен је на претпостављеном мјесту гроба Светог Саве, гдје су спаљене његове мошти. Велики везир Коџа Синан-паша наредио је да се ковчег са Савиним моштима пренесе из манастира Милешева у Београд, гдје га је 1595. године ставио на ломачу и спалио. Међутим, тачно мјесто спаљивања није утврђено са сигурношћу, а сматра се да је оно било на брду „Чупина умка”, на Ташмајдану, на мјесту између данашње Цркве Светог Марка и спортског комплекса, а које се тада звало Врачар.

Идеја за изградњу Храма потекла је у 19. вијеку од стране Матије Бана. Одбор за изградњу храма, на челу са патријархом Варнавом, 1930. године, одабрао је архитекте Богдана Несторовића и Александра Дерока којима ће бити повјерена израда пројекта. Одлука је донијета након другог одржаног конкурса, у раздобљу од 1926. до 1927. године. На овом новом конкурсу, на којем се нису додијељивале прва и трећа награда, Несторовић је добио награду за друго мјесто, а затим је касније одлучено да му се у изради пројекта придружи и Дероко. Одлука је сматрана изненађујућом и подстакла је велику јавну дебату у тадашњој Југославији. Нови планирани изглед храма одступао је од смјерница конкурса које су издате 1926. године и храм је требало да по димензијама и архитектури реплицира Аја Софију.

Камен темељац је положен 1935. године. а екстеријер храма је завршен 2004. године. Од тада до данас изводе се радови на уређењу ентеријера. Живописање средишњег дијела храма изведено је у техници мозаика, за шта је била заслужна Руска академија умјетности, а оно је трајало од 2016. до 2020. године.

Добар чланак

Немања Бјелица

Немања Бјелица у дресу репрезентације Србије
Немања Бјелица у дресу репрезентације Србије

Немања Бјелица (рођен 9. маја 1988. у Београду) јесте српски кошаркашки функционер и бивши кошаркаш. Тренутно врши функцију спортског директора у турском клубу Бахчешехир. Током играчке каријере првенствено је играо на месту крила, али је по потреби играо и на позицијама плејмејкера и крилног центра. Био је стандардан члан кошаркашке репрезентације Србије.

Примарна позиција му је била крило али може да игра и по потреби на позицијама плејмејкера и крилног центра. Године 2009. био је изабран за најбољег спортисту Спортског друштва Црвене звезде. Драфтован је 2010. године у другој рунди НБА драфта. Проглашен је за најкориснијег играча Евролиге 2015. године, а уједно је био и члан најбоље петорке овог такмичења.

Кошарку је почео да тренира са седам година код тренера Аце Јањића. Касније је прошао млађе селекције Партизана и 2000. године дошао до ширег списка за пионирску репрезентацију. Међутим управа Партизана је распустила читаву генерацију 1988. годиште у којој су били још Сава Лешић, Стефан Синовец и Вук Малиџан, и фокусирала се на 1989. годиште коју је прогласила талентованијом. Каријеру је наставио у екипи Суперфунда где је играо у јуниорској лиги Србије. Заједно са Савом Лешићем био је најбољи играч тима. И поред сјајних партија у јуниорском тиму, ипак није успео да одигра ниједан меч за први тим Суперфунда. Касније је на позив Богдана Тањевића тренирао у Риминију, који је тада играо у другој Италијанској лиги. Али пошто су већ имали два странца није забележио ниједан наступ.

Изабрани списак

Дискографија групе Queen

Логотип групе Квин
Логотип групе Квин

Британска рок група Квин састојала се од певача Фредија Меркјурија (преминуо 1991), гитаристе Брајана Меја, бубњара Роџера Тејлора и басисте Џона Дикона (напустио групу 1997). Основана 1970. године, група Квин је објавила свој дебитантски албум Queen 1973. године. Упркос томе што није одмах стекла успех, група је стекла популарност у Уједињеном Краљевству својим другим албумом Queen II 1974. године.

Њихова песма из 1975. године названа „Bohemian Rhapsody”, била је на првом месту девет недеља (и додатних пет недеља 1991. године) и трећи је најпродаванији сингл свих времена у Уједињеном Краљевству. У САД, „Bohemian Rhapsody” је доспела у Билборд 40 листу у три различите деценије, достигавши 9. место у свом оригиналном издању 1975. године, друго место 1992. године након што се појавила у филму Вејнов свет, и још једном у топ 40 након објављивања филма о Квину Боемска рапсодија. Албум Greatest Hits из 1981. године је најпродаванији албум у историји Уједињеног Краљевства са 6 милиона проданих копија до 2014. године. Компилација Greatest Hits II из 1991. године је такође један од десет најпродаванијих албума свих времена у УК, са 3,8 милиона проданих копија до 2012. године.

Недавни догађаји

Вести

Никола Јокић
На данашњи дан

10. мај

Нацисти спаљују књиге
Занимљивости

Да ли сте знали

Бар-код
Бар-код

Изабрана слика

Европска пчеларица је птица из реда Coraciiformes. На фотографији пар птица фотографисан у Француској; женка (напред) чека улов мужјака.
Европска пчеларица је птица из реда Coraciiformes. На фотографији пар птица фотографисан у Француској; женка (напред) чека улов мужјака.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 689.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 369.049 корисника отворило налог, а од тога је 1.016 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти