JAS 39 Грипен

JAS 39 грипен

JAS 39 грипен
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Дужина	14,1
Размах крила	8,4
Висина	4,5
Површина крила	25,54
Празан	6.620
Нормална полетна	8.720
Макс. маса при узлетању	14.000 kg
Мотори	1× Волво аеро РМ12 турбофен по лиценци од Џенерал Електрик F404-400
Потисак	54 kN, с допунским сагоревањем 80 kN
Макс. брзина на Hопт	2.410 km/h
Плафон лета	17.000 m
Брзина пењања	15.300 m/min

JAS 39 грипен (енгл. griffin) је вишенаменски једномоторни борбени авион четврте генерације, с могућношћу даљег развоја (4+). Производи га шведска компанија Саб (швед. Saab). Назив JAS му наглашава вишенаменску улогу. То су почетна слова од шведских речи: jagt, attak, spaning, што значи ловац, јуришник и извиђач. Развијен је и производи се као резултат доследне шведске стратегије вишегодишњег ослонца на властити развој и производњу борбених авиона. Без обзира што су развој пратиле значајне тешкоће, швеђани су истрајали до краја, и не само да су обезбедили своме ваздухопловству квалитетан борбени авион, него су га понудили и на иностраном тржишту. „Грипен“ замењује старије авионе Саб 35 дракен и 37 вигген, у шведском ваздухопловству. Концепционо се заснива на аеродинамичкој конфигурацији делта крило спрегнуто с канардом, пројектованом релаксираном уздужном статичком стабилношћу, на основу примене електричних команди лета (енгл. fly-by-wire control systems). Покреће га двопроточни турбомлазни мотор Волво РМ12, а постиже максималну брзину адекватну Маховом броју 2. Касније је авион модификован за НАТО стандарде, са могућношћу пуњења горивом у лету.

Шведска влада је 1979. године почела развојне студије за вишенаменски авион, респективан као ловац, за подршку и за извиђачке задатке. Саб је конципирао нови пројекат и развио га у авион JAS 39 грипен, чији је први прототип полетео 1988. године, након два удеса, током прототипског развоја и развојних испитивања. Разлози су били у скривеним грешкама у софтверу електричних команди лета. „Грипен“ је уведен у оперативну употребу шведског ваздухопловства у 1997. години. Надограђене варијанте, које се заснивају на интеграцији напредније опреме, повећању аутономије лета и долета, уведене су оперативну употребу у 2003. години. У току је даљи његов развој, у побољшану варијанту, у развоју је од 2014. године, означена са JAS 39 E/F грипен, под називом Грипен следеће генерације (JAS 39 грипен NG или Супер – JAS).

„Грипен“ је уведен у оперативну употребу у ратним ваздухопловствима Шведске, Чешке Републике, Мађарске и Јужноафричке Републике, а наручила га је и Тајландска краљевска авијација. За његов инострани пласман повољна околност је била та што су остали слични програми развоја једномоторних борбених авиона прекинути. То су израелски Лави, југословенски Нови авион, а индијском LCA су значајно снижени захтеви и пролонгирана динамика реализације. У таквим околностима, „Грипен“ је остао без конкуренције. Остао је сам на светском тржишту једномоторног борбеног авиона четврте генерације. Формирано је неколико партнерстава у заједничким напорима иностраног пласмана са више иностраних авионских компанија. Један пример таквих напора је „Грипен Интернатионал“, представља заједничко партнерство између Саба и британског „БАЕ системс“ формирано 2001. године, успешно су извезли „Грипена“ у Јужну Африку. Касније је та организација укинута, под оптужбом за коришћено подмићивање за обезбеђење извоза авиона.

Одлуке и тактичко–технички–захтеви

Крајем осамдесетих година прошлог века, шведско министарство за ваздухопловне технологије (FMV-F), почело је да размишља о набавци вишенаменског борбеног авиона за дејства у свим временским условима. Намера је била да авион уђе у оперативну употребу, у шведско ваздухопловство, у првој половини последње деценије прошлог века и да замени авионе Саб 35 дракен и 37 вигген.

Средином осамдесетих година 20. века, шведска влада је одобрила средства за пројектну дефиницију авиона. Истовремено, индустријска група компанија Саб–сканија, Волво флугмотор, Ериксон и ФФВ аеротехна, формирала је заједничку компанију Индустрија JAS-а, са задатком израде предлога програма за развој и производњу авиона.

На основу позитивне оцене израђеног предлога, шведски парламент 6. маја 1982. године, одлучио је да се наручи 140 авиона (од којих 20 двоседа) до 2000. Одлучено је да се у функцији развоја и индустријализације произведе пет прототипова и тридесет предсеријских авиона.

У време Хладног рата, Шведска је имала специфичну дефиницију доктрине одбране земље. То је доминантно утицало на дефиницију концепције и начина употребе „Грипена“, у систему заштите и одбране територије Шведске. Шведска територија има малу оперативну дубину, близу тадашњег разграничења НАТО-а и Варшавског савеза, и делимично се граничи с морем, што је значајно уважавано при дефиницији доктрине одбране. Ове одреднице доктрине одбране земље биле су основа за тактичко–техничке–захтеве (ТТЗ) за развој овог борбеног авиона. ТТЗ је прецизирао вишенаменску употребу, једноставно одржавање и аутономију оперативне употребе у растреситом распореду стационирања авиона „Грипен“, у околини великог броја аеродрома и ауто-путева.

Циљ је био авион са двоструко мањом масом у односу на Виген, под условом да и даље има исти капацитет за ношење корисног терета и да може полетати и слетати с полуприпремљених стаза, димензија 800x16 m.

Овакви специфични захтеви утицали су на концепцију авиона у аеродинамичким решењима, конфигурацији, структури, избору мотора и положају усисника ваздуха, авионске и земаљске опреме и прилагођавању систему везе и командовања.

Путем јавног конкурса, ЈАС 39 грипен, добио је име „Грифин“ (енгл. griffin), који је символ на логу Саба.

Развој

Изглед Грипена у три пројекције.

Уговор за развој пет прототипова и прозводњу тридесет предсеријских авиона, потписан је 30. јуна 1982.. Израда прототипске пројектне документације започета је 1984, а први лет првог прототипа реализован је 9. децембра 1988. године.

Швеђани су имали недовољно искуства и недовољно развијене капацитете у неким технологијама неопходним за ову генерацију авиона. Определили су се да то надокнаде кроз технолошку подршку иностраних фирми. За мотор су се ослонили на Џенерал Електрик (САД), за структуру од композита, команде лета и за стајне органе на британске фирме, првенствено на Бритиш Аероспејс (Уједињено Краљевство).

Определили су се за властиту производњу америчког мотора F404–GE–400, по лиценцној документацији. После одређених модификација, освојили су лиценцну производњу мотора, под ознаком RM 12, у фирми Волво. Мотор F404–GE–400 је при избору добио предност над француским M88, фирме Снекма (франц. Snecma). Превагнула је статистички доказана велика поузданост мотора F404–GE–400, с огромним бројем сати рада и лета на многим познатим авионима. За разлику од тога, M88 је још увек био у развоју са факторм извесног ризика.

Склопљен је уговор с Британцима о сарадњи на развоју и производњи структуре крила прототипова авиона од композитних материјала. Команде лета су се развијале с подељеном одговорношћу. Швеђани су развијали софтвер, а Британци хардвер. Ово се у реализацији показало као лоша подела рада. Већ после неколико летова, први прототип је 2. фебруара 1989. године доживео удес због скривене грешке у софтверском делу команди лета. Губитак првог прототипа у овом удесу проузроковао је кашњење програма за око 15 месеци, колико је требало стручњацима да пронађу и отклоне грешку.

Други прототип је полетео 4. маја 1990. године. Овај прототип је изгубљен 18. августа 1993. због неподешености преносног односа у командом систему, пилотске палице–канара.

Без обзира на тешку ситуацију у коју је програм запао са губитком прва два прототипа, развој Грипена коначно је био завршен са позитивним резултатима испитивања у лету.

У оперативну употребу JAS 39A је уведен 1995, а за њим и двосед у верзији JAS 39B.

Серијска производња

Влада Шведске је одлучила да се Грипеном опреме 22 формацијске јединице, с укупно 350 авиона. Прва наруџбина је бројала 204 примерака, у стандарду једноседа JAS 39А (176 ком) и двоседа JAS 39B (28 ком) до краја 2007, а до краја 2008. године укупно 236 авиона.

Швеђани планирају да 2012. заврше производњу за сопствене потребе. Производња за иностране кориснике се одвија допунском динамиком, према закљученим уговорима.

Према уговору о кооперацији, британска фирма BAE задржала је производњу стајних органа и секције везе крило-труп као компензацију за уложено знање, искуство и пренос технологије у развој и производњу Грипена.

Поред основних стандарда Грипена, A и B, производе се и стандарди C и D, које карактеришу повећани потисак мотора и осавремењена опрема.

Верзија JAS 39C је усклађена с стандардима НАТО-а у погледу наоружања и електронике, а обезбеђено је и допуњавање горивом у лету.

Накнадно ће се сви Грипени типова A и B модификацијама довести на стандарде C, односно D.

Опис авиона

Концепција авиона

Концепција Грипена има обележје традиционалне шведске аеродинамичке школе, са шемом делта крила и канара (франц. canard) и тактичко-техничких захтева (ТТЗ), који произилазе из доктрине одбране њихове територије.

Швеђани су давно применили аеродинамичку шему делта крило–канар, још на своме познатом авиону AJS 37 Виген (швед. AJS37 Vigen), који је полетео 1967. године. Они, поред Француза, имају најзначајнија искуства с тим аеродинамичким решењем. То решење обезбеђује добре летне карактеристике у све три области брзина (подзвучној, крозвучној и надзвучној), што је важан услов за постизање вишенаменских карактеристика. Поред тога, равнотежни узгон на канару се сабира са узгоном крила, што побољшава аеродинамику авиона. Аеродинамику крила употпуњава могућност обарања његове нападне ивице, на режимима лета с великим нападним углом.

Све површине за управљање авионом се померају са хидрауличким покретачима на које се преноси управљачки дигитални сигнал преко електричних команди лета (енгл. fly-by-wire), уз троструко надгледање. Подешена је уздужна статичка стабилност за изабрани режим лета без резерве стабилности (статички неутрална стабилност). На овај начин је максимално смањен потребни отклон канара за уздужно уравнотежење (тримовање) авиона. Такође је смањен отпор, а повећан узгон (побољшана је равнотежна полара), што укупно побољшава аеродинамику авиона, то јест перфомансе лета. Изабраним законима управљања и система команди лета, оптимизиран је одговор авиона на изражену жељу пилота преко управљачке ручице (палице) и контролисана је динамика авиона.

Изглед уградње радара на Грипен.

Процењује се да је, због примене композитних материјала, смањена маса структуре Грипена за око 25%. Композитни материјали су првенствено коришћени у структури узгонских површина. Рамењаче и окови крила су метални, а остали делови су композитни. Ове структуре су за прототипове развијене и произведене у британској фирми Бритиш Ероспејс. Коришћена је класична (старија) технологија међусобног спајања делова у склоп, помоћу елемената за везу (закивци и завртњи). Савременије је решење да су сви делови од композита полимеризовани (укључујући и рамењаче). Полимеризацијом се међусобно везују сви елементи у јединствен склоп (Авион Рафал, Евроловац, Лави и Нови авион). На овај начин се постижу већи ефекти у смањењу масе структуре, али је сложенији поступак њихове оправке при оштећењу.

Авионска и земаљска опрема је модуларног типа, савремено интегрисана, с детекцијом отказа и брзом провером.

Због захтева за коришћење полуприпремљених полетно-слетних стаза, усисници су постављени високо, на бочној страни трупа авиона. Због једноставности и смањења масе усисници су фиксне геометије.

Кабина је опремљена пилотским седиштем британске фирме Мартин Бекер 10L (енгл. Martin Baker).

Авион Грипен је успешна синтеза једноставности, савремених и ефикасних давача, наоружања и респективних перформанси. Остварене су вишенаменске карактеристике, с преносом и приказом пилоту мешовитих података о тактичкој ситуацији и о ефектима вишенаменског дејства његовог авиона.

Опрема

Кабина је оптимизирана по критеријуму рационалног уравнотежења једноставности и ефикасности. Пилоту је остварен подесан амбијент за извршавање сложених задатака. Без сувишних и беспотребних делова, пилоту се поуздано преносе тактичке ситуације и ефекти његових дејстава. При томе се аутоматски врши селекција по приоритету података и циљева.

Кабина је опремљена горњим широкоуганим (нишанским) холографским показивачем и три доња вишенаменска приказивача у боји. Средњи доњи вишенаменски приказива показује навигацијске податке у боји као и мапу терена. Бочни доњи вишенамански приказивач приказују податке о лету, мотору и модове рада нападно-навигацијског система (врсту борбеног задатка).

Грипен је опремљен и вишенаменским доплерским радаром PS-05, фирме Ериксон.

У режиму рада ваздух—ваздух, радар може да претражује на великој даљини уз истовремено праћење и прикупљање података за више циљева.

У условима блиске борбе, радар PS-05 обезбеђује брзо претраживање циљева на малим удаљеностима, а у условима борбе ван визуелног домета (енгл. Beyond Visual Range-BVR), осветљава циљ и ажурира потребне параметре за вођење ракета средњег домета.

При вођењу борбе ваздух—земља, радар PS-05 обезбеђује претраживање терена, одређивање приоритетних циљева, мапирање терена и мерење раздаљине до циља. Цео сензорски систем за праћење и прикупљање података се састоји из два дела: радара у носу авиона (слика горе десно) и уређаја за осматрање на принципу инфрацрвеног зрачења (енгл. FLIR), који је смештен у подвесном контејнеру.

За вођење електронске борбе развијен је специјални систем заштите од ометања. Тај систем има ознаку EWS39 (енгл. Electronic Warfare Sistem), уграђен је у авион и с њим је софтверски интегрисан систем ометача уграђен у подвесни контејнер A100. За потребе Грипена развијен је и нови, ефикаснији ометач.

Извиђачка опрема је интегрисана у посебан контејнер који се по потреби подвешава на Грипен.

Ако је пилот принуђен да у току лета промени одлуку о борбеној употреби авиона, а према наметнутим новим приоритетом задатка, може да изврши реконфигурацију софтвера рачунара задатака. При томе се подразумева да, ако прелази на задатак ваздух—ваздух, одбацује све терете који нису у тој функцији.

Сви авионски системи интегрисани су преко дигиталне магистрале података, стандардизоване као MIL–STD 1553B.

Команде за управљање системима авиона које су везане за брзо реаговање пилота, интегрисане су на ручицама гаса и управљања авионом. То су команде лета и команде за управљање мотором и оружјем. Ове команде су, за све време извршавања борбеног задатка, увек под једном од руку пилота, а обе руке се налазе стално на ручицама за управљање авионом и његовим мотором, систем (HOTAS енгл. hands on throtle and stick).

Погон

Илустрација принципа двопроточности турбо-млазног мотора.

Изглед мотора Ројлс-Ројлс RB.199

Француски мотор М-88-2.

Слика притвореног издувника на Грипену.

Грипени у пару, у лету.

У периоду програмирања авиона Грипен, на располагању су била четири мотора приближне класе. То су били амерички мотори PW 1120, фирме Прат Витнеј и F404-GE-400, фирме Џенерал Електрик, француски мотор M88, фирме Снекма и британски RB199 фирме Ројлс-Ројлс. Сва четири мотора су, у принципу, развијани за двомоторне авионе. За једномоторне авионе морају бити подешени, првенствено с уградњом неопходних допунских агрегата. Тактичко-технички захтеви Грипена су дефинисали његову вишенаменску борбену намену, равноправно распоређену на три врсте задатака, те је и његов мотор морао задовољити тај критеријум. За мотор вишенаменског авиона се захтева да компромисно испуни услове опречних режима лета, не нарушавајући значајније своје карактеристике.

Задаци ваздух—ваздух (борба у ваздуху) захтевају укључено допунско сагоревање, при чему је потребан велики расположив потисак уз прихватљиву потрошњу горива. Гориво треба да траје за све време вођења борбе и да га има довољно за повратак авиона у своју базу.

Поређење карактеристика конкурентских мотора

параметри	мотори
	PW 1120	F404-GE-400	M88	RB199-99
дужина [mm]	4.110	4.040	3.520	3.640
пречник уводника [mm]	776	708	700	754
маса, с флуидом [kg]	1.337	1.061	901	1.068
степен сабијања, πc	27	26	24	23
степен двопроточности, μ	0,19	0,28	0,40	1,0
потисак, с допунским сагоревањем СДС, [kN]	90,62	82,60	84,70	80,80
потисак, без допунског сагоревања БДС, [kN]	60,11	54,00	54,40	44,13
специфична потрошња СДС, [kg/kNh]	193,62	178,00	184,00	220,00
специфична потрошња ВДС, [kg/kNh]	81,30	85,90	81,10	68,00
пораст потиска од БДС до СДС за, [%]	50,8	53,0	55,7	70,2
однос потиска и масе [kN/kg]	0,0678	0,0778	0,0940	0,0749
температура испред турбине [T] (степ.К)	1.680	1.780	1.850	1.700
комопресор
број степени ниског притиска	3	3	3	3
број степени средњег притиска	-	-	-	3
број степени високог притиска	10	7	6	6
турбина
број степени ниског притиска	2	1	1	1
број степени средњег притиска	-	-	-	1
број степени високог притиска	1	1	1	2

Задаци подршке ваздух—земља, извиђања и крстарења у зони очекивања, се изводе при режиму рада мотора без допунског сагоревања. Ти задаци се извршавају на већој удаљености од места базирања, дуго трају и за њих су неопходне прихватљиве вредности потиска, с економичном потрошњом горива. Гориво се мора штедети за прихват евентуално наметнутне борбе и за безбедан повратак у базу. Најлакша је победа непријатеља у борби у ваздуху ако се противник примора да потроши гориво, у току извршавања задатка, и да због тога мора напустити сув авион.

Са овом проблематиком усаглашења потрошње горива и постизања потребног расположивог потиска, у разним контрадикторним условима лета авиона, у најужој вези је управо избор мотора. У другој половини прошлог века су развијени двопроточни мотори, чији је принцип рада илустрован на слици десно на почетку овог поглавља. Од степена двопроточности зависи и ниво вишенаменске примењивости мотора.

Вођење ваздушне борбе је на режимима великих брзина и висина лета. Мотори, тих једнонаменских авиона, ловаца пресретача, намењених искључиво за те задатке, су без двопроточности. Код њих сав флуид протиче кроз централни пресек (језгро) мотора. Ови мотори имају добре карактеристике на режиму са, а лошије без допунског сагоревања. Мањи им је попречни пресек, па и чеони отпор авиона. Од разматраних мотора, у горњој табели, те услове најбоље испуњава PW 1120. Супротно томе, велика проточност погодује економичном раду на базном потиску, а то је лет на малој висини при подзвучним брзинама. Од разматраних мотора је најближи томе RB 199.

Према истраживањима и искуству, вишенаменском мотору највише одговара двопроточност $\mu \approx 0,5$. То значи да је количина флуида која струји око језгра мотора двоструко мања од количине флуида која струји кроз језгро.

При процени погодности мотора су важне и друге карактеристике, као што су однос потиска и масе, а пре свега поузданост, што је од доминантног значаја за укупну поузданост авиона.

Швеђани су се определили за проверен и уходан F404-GE-400, наспрам млађег и перспективнијег мотора M88, који је у то време био у завршној фази развоја.

Мотор F404-GE-400 је модификован и индустријализован, у лиценцној производњи, у шведској фирми Волво, у стандарду RM12. Модификацијом F404-GE-400 у стандард RM12 је повећана двопроточност за 5%, ојачана је структура за отпорност против удара птица масе до 0,5 kg, замењен је материјал турбинског кола и побољшан је уређај за допунско сагоревање за око 10%.

Влада Шведске је потписала уговор у октобру 2007. године за развој и демонстрацију појачаног мотора на Грипену, на бази побољшаног F404G, с F/A-18Е/F Супер Хорнета. Овај мотор има потисак од 98 kN и дигитални електронски систем управљања FADEC (енгл. Full Authority Digital Engine Control). У функцији овог развоја је изграђен авион демонстратор, који носи ознаку JAS 39NG Грипен. Његово увођење у оперативну употребу је планирано до 2010. године.

Сматра се да мотор RM12 има потенцијал развоја до коначних 130 kN.

Упоредне карактеристике варијанти Грипена (JAS 39 A,B,C,D)

Разлика у карактеристикама једноседог и двоседог Грипена, у почетном и у побољшаном стандарду, је приказана у наредној табели.

Упоредне карактеристике варијанти авиона Грипен

Распоред линија подвешавања наоружања и другог спољњег терета.

Грипенов топ Маузер БК-27, калибра 27 mm.

карактеристике авиона и лета	бројне вредности за варијанте
	JAS 39A	JAS 39B	JAS 39C	JAS 39D
дужина, [m]	14,10	14,10	14,80	14,80
маса, празног, [kg]	6.622	6.850	6.250	6.350
маса унутрашњег горива, [kg]	2.436	2.436	2.310	2.310
потисак мотора БДС, [kN]	54	54	70	70
потисак мотора СДС, [kN]	80,0	80,0	96,0	96,0
минимална дужина полетања, [m]	800	800	650	650
минимална дужина слетања, [m]	600	600	550	550
номинални долет, [km]	1.600	1.450	2.100	1.910
максимални долет, [km]	3.000	2.720	3.940	3.580
долет на малој висини, [km]	960	870	1.260	1.150
Максимална брзина на нивоу мора, [km/h] (Махов број)	1.100 (0,9)	1.050 (0,86)	1.300 (1,06)	1.220 (1,00)
Максимална брзина на висини 9150 [m], [km/h] (Махов број)	2.150 (1,97)	2.025 (1,86)	2.525 (2,31)	2.350 (2,15)
Макс. брзина БДС, на висини 9150 [m], [km/h] (Махов број)	1.000 (0,92)	900 (0,82)	1.400 (1,28)	1.100 (1,01)
Минимална брзина, [km/h]	180	190	170	180

JAS 39 Грипен NG

Најновија верзија, названа је Грипен следеће генерације (JAS 39 Грипен NG) (NG енгл. Next Generation), а развој је у завршној фази. То је већи авион двосед, са већом носивошћу оружја, са јачим мотором и са већом количином горива. Промовисан је 23. априла 2008. године, а прототип је полетео 27. маја 2008. Лет је трајао 30 минута. Поред повећања габарита авиона и повећања потиска мотора (98 kN), надограђена је опрема, модификовани су стајни органи, а уведена су и друга побољшања. Максимална маса при полетању је повећана на 16.000 kg. С обзиром на повећање количине горива, долет је такође повећан на 4.070 km.

Наоружање

Крстарећа ракета Taurus KEPD 350.

Ракета AIM-120 AMRAAM, настала је са унапређењем АИМ-9 Сајдвиндер.

Део арсенала Грипеновог наоружања.

Грипен је опремљен стрељачким, ракетним, бомбардерским наоружањем и извиђачком опремом за извршавање свих врста задатака, предвиђених у оквиру његове вишенаменске улоге.

У структуру авиона, уграђен је топ BK-27 Маузер, калибра од 27 mm с 120 граната. Каденца (брзина паљбе) топа је 1.700 граната у минути. Цев топа се може заменити без вађења његове целине из авиона.

Подвешавање ракетног и бомбардерског наоружања, контејнера с опремом за извиђање и ометање и резервоара за гориво је обезбеђено на укупно 7 линија (спољних носача). Две су линије на крају крила, за ношење ракете ваздух—ваздух AIM-9 Сајдвајндер. Ове ракете су у свим варијантама наоружања. Може да носи оружје и гориво, масе до 3.600 kg. Грипен носи спољне терете (средства) у разним комбинацијама, из оквира наведеног асортимана.

Наведен је највећи могући број комада, сваког појединог средства, у било којој могућој комбинацији подешавања.

• 6 × Rb.74 (AIM-9 Сајдвајндер) или Rb 98 (IRIS-T)
• 6 × Rb.99 (AIM-120) или MICA
• 4 x Rb.71 (Скајфлеш) или Метеор
• 4 x Rb.75(AGM-65 Маверик)
• 2 x KEPD.350 (пројектил Таурус)
• 4 x ласерски воћена бомба
• 4 x ракетна спремника (енгл. rocket pods) 13,5 cm.
• 2 x Rbs.15F Против бродски пројектил
• 2 x Bk.90 Кластер бомбе
• 8 x бомбе (Mark 82)
• 1 x ALQ-TLS (ECM) контејнер са опремом за извиђање и ометање
• 1 x резервоар с горивом

Планер контејнер (с крилима) BK-90 је намењен за дисперзију суб-муниције. Димензије су му: дужина 3,5 m, размах крила 1 m, ширина трупа 0,63 m и маса 600 kg. При одбацивању на висини лета од 50 m и брзини адекватној M = 0,9, долет му је 10 km. Дисперзијом суб-муниције се оствари дејство по површини тла, елиптичног облика, ширине 250 m и дужине 400 m. Такво дејство је веома ефикасно против живе силе.

Ракетно средство Таурус је моћно оружје, масе 1.400 kg и оперативног долета 500 km на висини лета 50–60 m. Ово средство има аутономно управљање и навигацију.

Оперативна употреба

Испуњењем специфичних тактичко–техничких–захтева, Грипен је оспособљен за базирање и употребу у појединачном распореду (изван већих база), користећи полу-припремљене полетно–слетне стазе и делове ауто-путева. Ту му аутономију омогућују остварене експлоатационе карактеристике, једноставна припрема за лет, кратко време рада на одржавању и са коришћењем једноставне земаљске опреме. Припрема за борбено полетање је с једним авио–механичарем и са петорицом специјалиста, у потребном времену трајања до 10 минута. Ово је једна од кључних оперативних карактеристика, и сматра се значајном предношћу, с којом се смањује рањивост авиона као појединачног циља. С овом карактеристиком се повећава борбено напрезање авиона, а с тиме и укупна ефикасност ваздухопловства. У доктрини одбране Шведске је приоритетан задатак одбране од агресије из ваздуха. У том систему је предвиђено да Грипени имају најважнију улогу, с распоредом на 25 већих и на 50 мањих база, као и на већем броју појединачних локација базирања, поред ауто-путева и цивилних аеродрома у Шведској.

Посебан квалитет ефикасности Грипена, у задацима одбране, је његова интеграција у систему везу за размену података, с ознаком CDL 39. Овај систем обезбеђује размену података у реалном времену, између свих многобројних подсистема интегрисаних у противваздухопловној одбрани и систему извиђања, обавештавања и јављања. Сигнали (подаци) сензора с авиона (радар, ФЛИР, извиђачка опрема итд.) се размењују као и подаци са система Авакса у реалном времену, преко канала заштићених од прислушкивања и ометања. Истовремено су ти подаци присутни на командним местима и у оперативним центрима. Домет ових сигнала је, између два релеја, до 500 km. Грипен може имати и функцију командног авиона, помоћу везе за размену података, при чему има увид у ситуацију на авионима пратиоцима, на њихову опрему и оружје. Може чак преузети и управљање с појединим њиховим оружјем, које је за то подешено. Грипен је један од првих авиона на свету интегрисан у систем противваздухопловне одбране преко везе за размену података, на овом технолошком нивоу.

Датотека:JAS Gripen II-2.jpg

Грипен Мађарског ваздухопловства, на стајанци Аеродрома Батајница, у оквиру аеромитинга, 13. септембра 2009..

Корисници

• Шведска. Грипени су у оперативној употреби од 1995. у Шведском ратном ваздухопловству, које тренутно располаже са: 204 авиона, од којих су 28 двоседа JAS 39 B (138 су једноседи JAS 39 А). Швеђани су дали у закуп неколико Грипена двоседа купцима из Чешке Републике и Мађарске. У 2007. поручено је за Шведско ратно ваздухопловство 100 JAS 39C/D Грипена
• Мађарска, испоручено 14 Грипена (стандарда „C“ и „D“), у оквиру тога су два двоседа.
• Чешка Република, испоручено 14 Грипена, од чега два двоседа.
• Јужноафричка Република, испоручено 28 Грипена у 2008.
• Тајланд, потписан је уговор 11. фебруара 2008. године, за испоруку 6 авиона. Донета је одлука за набавку још шест. Од укупно планираних 12 Грипена, биће 8 једноседа типа „C“ и 4 двоседа типа „D“.
• Уједињено Краљевство, користе се у центру за обуку пробних пилота.

JAS 39 у свету.

   ——— Тренутна употреба,

   ——–Уговорена употреба,

   —Потенцијална употреба,

Потенцијални корисници

• Бразил
• Швајцарска
• Индија
• Хрватска

• Бугарска
• Данска
• Румунија
• Норвешка

Упоредиви авиони

• Миг-29
• F/А-18 Хорнет
• F/A-18Е/F Супер Хорнет
• Ченгду J-10
• Мираж 2000

• F-16 фајтинг фалкон
• Авион Рафал
• Јурофајтер тајфун
• Лави
• LCA

Галерија

• 
  Грипен после полетања.
• 
  Грипен у лету.
• 
  Грипени после слетања, након извршеног задатка.
• 
  Грипен на стајанци.
• 
  Вртложни траг, услед индукованог отпора на Грипену у лету.
• 
  Грипен, после слетања (2003).
• 
  Грипен на изложби.
• 
  Грипена разгледају посетиоци изложбе.
• 
  Грипен чешког ваздухопловства.
• 
  Грипен у чешком ваздухопловству.
• 
  Грипен у чешком ваздухопловству.
• 
  Грипен на промоцији у мађарском ваздухопловству, 2007.
• 
  Грипен на промоцији у мађарском ваздухопловству.
• 
  Грипен на промоцији у мађарском ваздухопловству, 2007.
• 
  Грипен у ваздухопловству Јужне Африке.

Литература

• „Viggens test Gripen avionics”. Flight International. Surrey, UK: IPC Transport Press. 123 (3844): 64—65. 2—8. 1. 1983. ISSN 0015-3710. Архивирано из оригинала 3. 11. 2013. г. Приступљено 19. 1. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Gripen flies unstable”. Flight International. London, UK: Flight global: 3. 11—17. 12. 1988. ISSN 0015-3710. Архивирано из оригинала 12. 1. 2014. г. Приступљено 12. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Saab/Gripen prototype crashes”. Flight International. London, UK: Reed Business Information: 2—3. 11. 2. 1989. ISSN 0015-3710. Архивирано из оригинала 13. 11. 2012. г. Приступљено 12. 12. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Resonance problem hits Gripen Engine”. Flight International. London, UK: Reed Business Information. 145 (4406): 15. 2—8. 2. 1994. ISSN 0015-3710. Архивирано из оригинала 16. 12. 2013. г. Приступљено 16. 12. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „BAe offers Gripen to Oman to replace Jaguar”. Flight International. London, UK: Reed Business Information. 151 (4567): 10. 26. 3. — 1. 4. 1997. ISSN 0015-3710. Архивирано из оригинала 16. 12. 2013. г. Приступљено 16. 12. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• „Saab JAS 39 Gripen: um herdeiro da tradição nórdica” [Saab JAS 39 Gripen: nordic tradition inheritance]. Aviões de combate a jacto (на језику: Portuguese). Portugal: Altaya, Planeta de Agostini. 17. Saab JAS 39 Gripen (Suécia): 197. 2011. ISBN 978-989-651-217-0. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Acharya, Amitav (2009). Constructing a Security Community in Southeast Asia: ASEAN and the Problem of Regional Order. London: Taylor & Francis. ISBN 0-415-41428-8. 
• Björeman, Carl (2009). År av uppgång, år av nedgång : försvarets ödesväg under beredskapsåren och det kalla kriget [Years of rise, years of decline: defense during standby years and the Cold War] (на језику: Swedish). Stockholm: Svenskt militärhistoriskt bibliotek. ISBN 978-91-85789-58-0. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Brändström, Annika (2003). Coping with a Credibility Crisis: The Stockholm JAS Fighter Crash of 1993 (PDF). Stockholm, SE: Swedish National Defence College. ISBN 91-87136-72-4. 
• Chant, Christopher; Taylor, Michael Jogn Haddrick (1999). The Role of the Fighter & Bomber. Philadelphia, PA: Chelsea. ISBN 0-7910-5419-5. 
• Coelho, Janet Tappin (4. 2. 2014), „Saab confirms twin seat Gripen F development for Brazil”, IHS Defence Weekly, Rio de Janeiro: Jane's, Приступљено 12. 2. 2014, „Saab has confirmed to IHS Jane's that Brazil's aerospace industry will be given the opportunity to develop a two-seater version of the Gripen NG” CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Cross, Michael (13. 2. 1986). „Swedes unveil New Combat craft”. New Scientist. 109 (1495): 27. ISSN 0262-4079. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Eden, Paul, ур. (2004). „Saab JAS 39 Gripen”. Encyclopedia of Modern Military Aircraft. New York: Amber Books. ISBN 1-904687-84-9. 
• Eliasson, Gunnar (2010). Advanced Public Procurement as Industrial Policy: The Aircraft Industry as a Technical University. New York: Springer. ISBN 1-4419-5848-7. 
• Elliott, Simon (16—22. 6. 1993). „Swedish air force in air defense revamp”. Flight International: 30. Приступљено 19. 1. 2014. „The first Saab JAS 39 Gripen for the Swedish air force was handed over to the Defence Material Administration on the 8 June at Saab's Linkoping site.” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Forsberg, Randall (1994). The Arms Production Dilemma: Contraction and Restraint in the World Combat Aircraft Industry. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 0-262-56085-2. 
• Frawley, Gerard (2002). The International Directory of Military Aircraft, 2002–2003. Fishwyck, ACT, AU: Aerospace. ISBN 1-875671-55-2. 
• Frédriksen, John C (2001). International Warbirds: an Illustrated Guide to World Military Aircraft, 1914–2000. Santa Barbara, CA, US: ABC-CLIO. ISBN 1-57607-364-5. 
• Frisberg, Bo (1998). Ada in the JAS 39 Gripen flight control system. Lecture Notes in Computer Science. стр. 1411. 
• Gaines, Michael 'Mike' (19—25. 3. 1989). „Software fault caused Gripen crash”. Flight International. London, UK: Reed Business Information: 4. ISSN 0015-3710. Архивирано из оригинала 12. 1. 2014. г. Приступљено 12. 1. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Green, William; Swanborough, Gordon (1987). „The Gripen: an ambitious 'Jack of all Trades'”. Air International. Lincolnshire, UK: Key Publishing: 224—30. ISSN 0306-5634. 
• Griffiths, Dave (март 2000). „AFM Evaluates the Gripen”. AirForces Monthly. Stamford, UK: Key Publishing. 13 (144). ISSN 0955-7091. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Henk, Dan (2006). South Africa's Armaments Industry: Continuity and Change After a Decade of Majority Rule. Lanham, MD: University Press of America. ISBN 0-7618-3481-8. 
• Jasper, Chris; Rolander, Niclas (2014-10-23), Saab closes in on Gripen deal in Brazil opening up Latin America, Bloomberg, Приступљено 2014-10-23 .
• Jenkins, Dennis R (2000). F/A-18 Hornet: A Navy Success Story. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-134696-1. 
• Jennings, Gareth (18. 12. 2013), „Brazilian F‐X2 gives fresh impetus to Saab's Sea Gripen concept”, Jane's Defence Weekly, London: Jane's CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• ——— (9. 3. 2014), „Saab to offer Gripen C/D upgrades, pushes exports”, Defence Weekly, Linköping, SE: IHS Jane's 360, „…Saab is currently in discussions with Malaysia and has received interest in the Gripen from Botswana. Other export hopes include Belgium, Denmark, Estonia, Finland, Indonesia, Latvia, Lithuania, Peru, Portugal, and the Philippines…” CS1 одржавање: Формат датума (веза).
• Keijsper, Gerard (2003). Saab Gripen: Sweden's 21st Century Multi-role Aircraft. Aerofax. Leicester, UK: Midland Publishing. ISBN 1-85780-137-7. 
• Lake, Jon (2008). „Gripen C/D”. Air International (supplement). Lincolnshire, UK: Key Publishing. ISSN 0306-5634. 
• Larrabee, F Stephen (2003). NATO's Eastern Agenda in a New Strategic Era. Santa Monica, California: RAND. ISBN 0-8330-3467-7. 
• Larsson, Jörgen; Ekrot, Richard (19—24. 9. 2010). The Cobra Helmet Mounted Display System for Gripen (PDF). 27th International Congress of the Aeronautical Sciences. Nice, France: ICAS. Paper ICAS2010-P6.12. Приступљено 12. 2. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Lindqvist, Gunnar; Widfeldt, Bo (2003). Rikets flygplanköp — JAS 39 Gripen [The Kingdom's aircraft purchases: JAS 39 Gripen] (на језику: Swedish). Nässjö, SE: Air Historic Research. ISBN 91-973892-5-0. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Linner, Anders; Wigert, Lars; Ahlgren, Jan (2002), Gripen, The First Fourth Generation Fighter (fact book), Jonsson, Jan foreword (hardcover, transl. from 5th Swedish изд.), Swedish Air Force, FMV and Saab Aerospace, ISBN 978-91-972803-8-9 .
• Lorell, Mark A (2002). Going Global? US Government Policy and the Defense Aerospace Industry. Santa Monica, California: RAND. ISBN 0-8330-3193-7. 
• Matláry, Janne Håland; Ø̈sterud, Ø̈yvind (2007). Denationalisation of Defence: Convergence and Diversity. London: Ashgate. ISBN 0-7546-7119-4. 
• „Signal”. 49. Fairfax, VA: Armed Forces Communications and Electronics Association. 1994. ISSN 0037-4938. 
• Spick, Michale 'Mike' (2000). „Saab JAS 39 Gripen”. The Great Book of Modern Warplanes. St. Paul, Minnesota: MBI. ISBN 0-7603-0893-4. 
• Spreen, Wesley E (2007). Marketing in the International Aerospace Industry. London: Ashgate. ISBN 0-7546-4975-X. 
• Stohl, Rachel; Grillot, Suzette (2009). The International Arms Trade. Cambridge, UK: Polity. ISBN 0-7456-4154-7. 
• Sweetman, Bill (март 1993). „Bargain fighter”. Popular Science. Winter Park, Florida: Bonnier. 242 (3): 3. ISSN 0161-7370. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Williams, Mel, ур. (2003). Superfighters: The Next Generation of Combat Aircraft. London: AIRtime. ISBN 1-880588-53-6. 
• Winchester, Jim, ур. (2004). „Saab JAS 39 Gripen”. Modern Military Aircraft. Aviation Factfile. Rochester, Kent, UK: Grange. ISBN 1-84013-640-5. 

Види још

• Рафал
• F-22 раптор
• Нови авион
• Аеродинамика
• САБ

Коришћени извори

• О Грипену генерално и у детаљима
• Текстуално и визуелно о Грипену
• Опширно о Грипену

Спољашње везе

• Супер Грипен
• Грипен на веб сајту
• Технички подаци и перформансе Грипена
• Технологија Грипена
• Видео на коме је приказан JAS 39 Грипен
• Цене борбених авиона