Алстонин

С Википедије, слободне енциклопедије
Алстонин
IUPAC име
(19α,20α)-16-(Метоксикарбонил)-19-метил-3,4,5,6,16,17-хексадехидро-18-оксајохимбан-4-иум
Идентификатори
ATC кодnone
PubChemCID 441979
ChemSpider149308
Хемијски подаци
ФормулаC21H21N2O3
Моларна маса349,402496 g/mol
  • O=C(OC)\C1=C\O[C@H]([C@H]5[C@@H]1Cc3[n+](ccc4c2ccccc2nc34)C5)C
  • InChI=InChI=1S/C21H20N2O3/c1-12-16-10-23-8-7-14-13-5-3-4-6-18(13)22-20(14)19(23)9-15(16)17(11-26-12)21(24)25-2/h3-8,11-12,15-16H,9-10H2,1-2H3/p+1/t12-,15-,16-/m0/s1
  • Key:WYTGDNHDOZPMIW-RCBQFDQVSA-O

Алстонин је индолни алкалоид и могући антипсихотички састојак разних биљних врста, укључујући Alstonia boonei, Catharanthus roseus, Picralima nitida, Rauwolfia caffra и Rauwolfia vomitoria.[1] У приклиничким испитивањима је показано да алстонин ублажује хиперлокомоцију индуковану дејством МК-801, као и дефицит радне меморије и друштвено повлачење.[2] У приклиничким студијама је такође показано да он испољава дејства слична анксиолитицима.[1] Он умањује амфетамином индуковану леталност и стереотипност, као и апоморфином индуковану стереотипност.[1] Он умањује халоперидолом индуковану каталепсију.[3] Сматра се да су та дејства посредована стимулацијом 5-HT2C рецептора.[4] Он такође, слично клозапину, инхибира поновно преузимање глутамата у хипокампалним режњевима.[5] За разлику од клозапина, он не манифестује проконвулзивно дејство код мишева.[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Елисабетскy, Е; Цоста-Цампос, L (2006). „Тхе Алкалоид Алстонине: А Ревиеw оф Итс Пхармацологицал Пропертиес” (ПДФ). Евиденце-басед Цомплементарy анд Алтернативе Медицине. 3 (1): 39—48. ПМЦ 1375234 Слободан приступ. ПМИД 16550222. дои:10.1093/ецам/нек011. 
  2. ^ Линцк, ВМ; Бесса, MM; Херрманн, АП; Иwу, MM; Окуњи, ЦО; Елисабетскy, Е (2012). „5-ХТ2А/C рецепторс медиате тхе антипсyцхотиц-лике еффецтс оф алстонине”. Прогресс ин Неуро-Псyцхопхармацологy анд Биологицал Псyцхиатрy. 36 (1): 29—33. ПМИД 21925231. дои:10.1016/ј.пнпбп.2011.08.022. 
  3. ^ Линцк, ВМ; Херрманн, АП; Пиато, ЛН; Детаницо, БЦ; Фигуеир, M; Флóрио, Ј; Иwу, MM; Окуњи, ЦО; Леал, МБ; Елисабетскy, Е (2011). „Алстонине ас ан Антипсyцхотиц: Еффецтс он Браин Аминес анд Метаболиц Цхангес” (ПДФ). Евиденце-Басед Цомплементарy анд Алтернативе Медицине. 2011 (418597). дои:10.1093/ецам/неп002. 
  4. ^ Гросс, Г; Геyер, МА, ур. (2012). Цуррент Антипсyцхотицс. Хандбоок оф Еxпериментал Пхармацологy. 212. Спрингер Берлин Хеиделберг. ИСБН 978-3-642-25761-2. ИССН 1865-0325. дои:10.1007/978-3-642-25761-2. 
  5. ^ Херрманн, АП; Лунарди, П; Пилз, ЛК; Трамонтина, АЦ; Линцк, ВМ; Окуњи, ЦО; Гонçалвес, ЦА; Елисабетскy, Е (2012). „Еффецтс оф тхе путативе антипсyцхотиц алстонине он глутамате уптаке ин ацуте хиппоцампал слицес”. Неуроцхемистрy Интернатионал. 61 (7): 1144—1150. ПМИД 22940693. дои:10.1016/ј.неуинт.2012.08.006. 
  6. ^ Цоста-Цампос L, Иwу M, Елисабетскy Е (2004). „Лацк оф про-цонвулсант ацтивитy оф тхе антипсyцхотиц алкалоид алстонине”. Јоурнал оф Етхнопхармацологy. 93 (2-3): 307—310. ПМИД 15234769. дои:10.1016/ј.јеп.2004.03.056. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alstonin&oldid=26727096”