Marko Aurelije
Iz projekta Википедија
Marko Aurelije (lat. M. Annius Catilius Severus; od 130.g.: M. Annius Verus; posle usinovljenja od strane Pija 138.g.: M. Aelius Verus Aurelius Caesar; kao car: Imp. Caesar M. Aurelius Antoninius Augustus) - (rođen 26. aprila 121. godine u Rimu, umro 17. marta 180). godine u Vindoboni (danas Beč) bio je od 161. godine do svoje smrti rimski car. Rođen je kao Mark Katilije Sever, a pošto ga je usvojio car Antonin Pije, Marko je dobio ime Marko Elije Aurelije Ver, a kao car njegovo puno ime je glasilo: Marko Aurelije Antonin Avgust.
Marko Aurelije bio je poslednji rimski car koji je to postao usvajanjem. On je morao posle dugostrajnog mirnog perioda u istoriji Rima da se ponovo prihvati ratova. Veliki neprijatelji su mu bili Parti na istočnoj granici, a na drugom kraju sveta, Rim su napadali varvari, Markomani koji su ugrožavali dunavski limes. Marko Aurelije koji je vladao zajedno sa svojim bratom po usvojenju, Lucijem Verom umro je u tokom jednog pohoda protiv Germana. Zbog svojih „Razgovora sa samim sobom“, Marko Aurelije je bio poznat kao car-filozof.
Sadržaj |
[uredi] Život
[uredi] Poreklo
Pradeda Marka Aurelija došao je u Rim iz Španije. Pod carem Vespazijanom, on je postao pretor. Njegov sin, deda Marka Aurelija, postao je pod carem Hadrijanom gradski prefekt Rima. On je uspeo da svog sina, Anija Vera, oca budućeg cara, oženi za Domiciju Lucilu, jednu Hadrijanovu rođaku.
[uredi] Uspon ka vlasti
Nakon očeve rane smrti 128. godine, Marko Aurelije je rastao u kući svog dede. Već sa dvanaest godina razvio je interesovanje za filozofiju, što je skrenulo pažnju cara Hadrijana na njega. Upravo po Hadrijanovoj želji, Marka Aurelija je usvojio carev unuk, budući car Antonin Pije, 138. godine. Marko Aurelije je nastavio svoje obrazovanje uz vrhunske učitelje: Heroda Atika i Marka Kornelija Frontona.
Tokom vladavine Antonija Pija, 138-161. godine, Marko je bio u neposrednoj carevoj blizini. Posle njegove smrti, Marko je postao car, a svog adoptivnog brata Lucija Vera izabrao je za savladara. No, udeo Lucija Vera u vlasti je više bio formalan.
[uredi] Godine vladavine
U skladu sa svojim filozofskim učenjem, tokom svoje vladavine, Marko Aurelije se bavio, dokle god je to bilo moguće, unutrašnjim prilikama u državi.
Ali, ubrzo je došlo od ratova. Na početku izbio je rat sa Partima (161-166. godine). Rat je nominalno vodio Lucije Ver. Izbio je i rat protiv Markomana, par godina nakon završetka rata sa Partima. Markomanima su se pridružila i druga plemena: Kvadi i Sarmati.
Tokom rata sa ovim varvarima, Marko Aurelije je svoju bazu uspostavio u Sirmijumu, Karuntumu i Vindoboni. 175. godine upravnik provincije Sirije, Avidije Kasije, proglasio se za cara, ali je ubrzo, posle tri meseca, bio ubijen. Iako je u ratu protiv varvara imao uspeha - privremeno je i osnovao provinciju Sarmatiju, s druge strane Dunava - teška epidemija kuge u vojsci ga je primorala da sklopi mir. Zatim je otišao na istok Carstva da bi tamo primirio provincije posle ustanka Avidija Kasija.
23. decembra 176. godine, Marko Aurelije je u Rimu, zajedno sa svojim sinom Komodom, proslavio trijumf nad Germanima i Sarmatima. Prvog januara iduće, 177. godine, proglasio je Marko Aurelije za svog savladara rođenog sina Komoda.
Tokom njegove vladavine izbila je epidemija kuge. Takođe, 177. godine u Lugdunumu (današnjem Lionu) došlo je do progona hrišćana.
[uredi] Smrt i slava posle smrti
3. avgusta 178. godine započeo je Marko Aurelije, zajedno sa svojim sinom Komodom drugi rat protiv Markomana. Tokom ovog pohoda, car je umro, verovatno u Vindoboni, današnjem Beču. Drugi izvor kao mesto njegove smrti pominje Sirmijum, današnju Sremsku Mitrovicu. Njegov pepeo je prenet u rim i položen u mauzolej cara Hadrijana. U čast Marka Aurelija, Senat je podigao počasni stub. On se i danas može naći u Rimu.
Najpoznatija predstava Marka Aurelija je bronzana statua cara na konju u Rimu. Ona se od renesanse nalazi na trgu Kampidoljo, čiji je nacrt naparavio Mikelanđelo. Zbog oštećenja od atmosferilija, danas se statua nalazi unutar muzeja na istom trgu. Statua je preživela Srednji vek zahvaljujući tome što je u tom periodu portretisani car identifikovan sa prvim hrišćanskim rimskim carem Konstantinom Velikim.
[uredi] Porodica
Sa svojom ženom Faustinom, Marko je imao više dece, među kojima i Komoda, koji je postao car nakon očeve smrti.
[uredi] Car filozof
Marko Aurelije se tokom čitavog života bavio filozofijom. I kao car pohađao je filozofska predavanja. Njegovo delo, napisano na grčkom jeziku, Samome sebi (Meditations), sastoji se od misli i upozorenja koje je car samom sebi uputio tokom jednog ratnog pohoda protiv Markomana. Car Marko Aurelije jedan je od glavnih predstavnika poznostoičkog učenja
[uredi] Spoljašnje veze
 |
Vikicitat ima kolekciju citata srodnih sa:
|
- ((en)) Radovi cara Marka Aurelija na projektu Gutenberg
- ((Ελλ)) Originalni tekst dela „Samom sebi“ na grčkom jeziku
- ((en)) Engleski prevod dela „Samom sebi“
Principat 27 p. n. e. — 235:
Avgust • Tiberije • Kaligula • Klaudije I • Neron • Galba • Oton • Vitelije • Vespazijan • Tit • Domicijan • Nerva • Trajan • Hadrijan • Antonin Pije • Marko Aurelije • Lucije Ver • Komod • Pertinaks • Didije Julijan • Septimije Sever • Karakala • Makrin • Elagabal • Aleksandar Sever
Kriza III veka 235 - 284:
Maksimin I Tračanin • Gordijan I • Gordijan II • Pupijen i Balbin • Gordijan III • Filip Arabljanin • Decije Trajan • Trebonijan Gal ca Hostilijanom i Volusijanom • Emilijan • Valerijan • Galijen • Klaudije II • Kvintil • Aurelijan • Tacit • Florijan • Prob • Kar • Numerijan • Karin
Dominat 284 - 395:
Dioklecijan • Maksimijan • Konstancije I Hlor • Galerije • Sever II • Maksencije • Maksimin II Daja • Licinije • Konstantin I Veliki • Konstantin II • Konstans I • Konstancije II • Julijan Otpadnik • Jovijan • Valentinijan I • Valens • Gracijan • Valentinijan II • Teodosije I
Zapadno carstvo (395 - 476):
Honorije • Konstancije III • Jovan • Valentinijan III • Petronije Maksim • Avit • Majorijan • Libije Sever • Antemije • Olibrije • Glicerije • Julije Nepot • Romul Avgustul
Istočno (Vizantijsko) carstvo (395 - 1453):
Arkadije • Teodosije II • Markijan • Lav I • Lav II • Zenon • Vasilisk • Anastasije I • Justin I • Justinijan I • Justin II • Tiberije II Konstantin • Mavrikije • Foka • Iraklije • Iraklije Novi Konstantin • Irakliona • Konstans II Pogonat • Konstantin IV • Justinijan II Rinotmet • Leontije • Tiberije III Apsimar • Filipik • Anastasije II • Teodosije III • Lav III Isavrijanac • Konstantin V Kopronim • Lav IV Hazar • Konstantin VI • Irina • Nićifor I • Stavrakije • Mihailo I Rangabe • Lav V Jermenin • Mihailo II Amorijac • Teofilo • Mihailo III • Vasilije I Makedonac • Lav VI Mudri • Konstantin VII Porfirogenit • Roman I Lakapin • Roman II • Nićifor II Foka • Jovan I Cimiskije • Vasilije II Bugaroubica • Konstantin VIII • Roman III Argir • Mihajlo IV Paflagonac • Mihajlo V Kalafat • Konstantin IX Monomah • Zoja • Teodora • Mihajlo VI Stratiotik • Isak I Komnin • Konstantin X Duka • Roman IV Diogen • Mihajlo VII Parapinak • Nićifor III Votanijat • Aleksije I Komnin • Jovan II Komnin • Manojlo I Komnin • Aleksije II Komnin • Andronik I Komnin • Isak II Anđeo • Aleksije III Anđeo • Aleksije IV Anđeo • Aleksije V Duka Murzufl • Konstantin (XI) Laskaris • Teodor I Laskaris • Jovan III Duka Vatac • Teodor II Laskaris • Jovan IV Laskaris • Mihajlo VIII Paleolog • Andronik II Paleolog • Andronik III Paleolog • Jovan V Paleolog • Jovan VI Kantakuzin • Andronik IV Paleolog • Jovan VII Paleolog • Manojlo II Paleolog • Jovan VIII Paleolog • Konstantin XI Dragaš
