Radoslav Čelnik
Radoslav Čelnik je bio srpski velikaš i sremski vojvoda, odnosno vladar Sremskog vojvodstva u prvoj polovini 16. veka.[1][2]
Istorija[uredi | uredi izvor]
U početku, Radoslav Čelnik je bio vrhovni komandant vojske Cara Jovana Nenada. Kada se 1527. godine, posle ubistva Cara Jovana Nenada, njegova vojska raspala, Radoslav Čelnik je sa delom nekadašnje careve vojske prešao iz Bačke u Srem i tamo stupio u tursku službu. Čelnik je zatim vladao Sremom kao turski vazal i uzeo je za sebe titulu sremskog vojvode, a rezidencija mu se nalazila u gradu Slankamenu.
Iako je bio vazal Osmanskog carstva, Radoslav Čelnik je takođe održavao tajne veze sa Habsburškom Monarhijom. Kada je turska vojska prolazila kroz Srem, Radoslav Čelnik se povukao na habsburšku teritoriju, ali kad su se Turci vratili iz svog pohoda, Čelnik se takođe vratio u Srem. Međutim, posle ovog povratka, njegova se vlast više nije protezala nad celim Sremom, a rezidencija mu se više nije nalazila u Slankamenu, nego u gradu Nebojcu, na reci Vuci u blizini Vukovara.
1530. godine, Čelnik je sklopio sporazum sa Habsburzima, prešao iz Srema na habsburšku teritoriju i, javno se odričući svog saveza sa Turcima, stupio u habsburšku službu.
Narodno predanje[uredi | uredi izvor]
Radoslav Čelnik je ostao zapamćen u narodnoj tradiciji kao junak narodne pesme „Od Srijema Rajko“, u kojoj je izložen razgovor između „Margite devojke“ i „Rajka vojevode“.
Na početku pesme Margita devojka šeta gradom Slankamenom i kune vojvodu Rajka ovim rečima:
- "... Bog t ubio Rajko vojevoda!
- Čim ti nasta na Srijem vojvoda,
- Tako nama Turci dodijaše..."
- "... Turski konji noge iskidaše
- Šetajući jutrom i večerom
- Na pločama polje razniješe
- Mećući se džide i lobuda..."
Kada je čuo šta Margita devojka govori, vojvoda Rajko joj odgovara:
- "... Sele moja, Margita đevojko!
- Nemoj kleti vojevodu Rajka!..."
Zatim se dalje u pesmi pominju gotovo sve najvažnije ličnosti naše prošlosti i njihove zadužbine, a pošto je nabrojao junake, sve „boljeg od boljega“, vojvoda Rajko svoj odgovor Margiti devojci završava ovako:
- "... Sve to bjehu naše vojevode
- Sve su bili, pa su preminuli
- Koji, sele, oni počinuše,
- A koji li oni izginuše,
- Danas toga nema nijednoga,
- Sam ostade u Srijemu Rajko,
- Kao suvo drvo u planini:
- Šta će sebe, a šta li će Srijemu?
- A šta li će u Srjemu Turcima!..."
Na kraju pesme, vojvoda Rajko poteže nož iza pojasa i ubija se, a i Margita devojka, koju su dirnule bolna prošlost našeg naroda i Rajkova smrt, uzima i sama Rajkov nož, te se i ona ubija.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Ivić 1914, str. 57-59, 64, 79, 83, 87-89, 93, 96-100, 103-104.
- ^ Lemajić 1995, str. 7-19.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Blagojević, Miloš; Medaković, Dejan (2000). Istorija srpske državnosti. 1. Novi Sad: Ogranak SANU.
- Božanić, Snežana (2007). „Srem u periodu od 1502. do 1526. godine”. Spomenica Istorijskog arhiva Srem. 6: 72—88.
- Dragojlović, Dragoljub (1989). „Pravoslavlje u Sremu u srednjem veku”. Manastir Šišatovac: Zbornik radova. Beograd: SANU. str. 25—30.
- Ivić, Aleksa (1914). Istorija Srba u Ugarskoj od pada Smedereva do seobe pod Čarnojevićem (1459-1690). Zagreb.
- Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703). Novi Sad: Matica srpska.
- Krstić, Aleksandar (2007). „Vreme turske vlasti u Sremu”. Srem kroz vekove: Slojevi kultura Fruške gore i Srema. Beograd: Vukova zadužbina. str. 75—101.
- Lemajić, Nenad (1995). „Srbi u Sremu i njihovi prvaci od kraja XV do kraja XVI veka”. Zbornik Matice srpske za istoriju. 52: 7—19.
- Popović, Dušan J. (1957). Srbi u Vojvodini. 1. Novi Sad: Matica srpska.
- Rokai, Peter; Đere, Zoltan; Pal, Tibor; Kasaš, Aleksandar (2002). Istorija Mađara. Beograd: Clio.
- Spremić, Momčilo (2007). „Srpski despoti u Sremu”. Srem kroz vekove: Slojevi kultura Fruške gore i Srema. Beograd: Vukova zadužbina. str. 45—73.
- Stojkovski, Boris (2009). „Srem i pokret cara Jovana Nenada”. Istraživanja. Filozofski fakultet u Novom Sadu. 20: 249—255.
- Ćirković, Sima (1982). „Poslednji despoti”. Istorija srpskog naroda. 2. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 479—490.
