Битка код Вучјег дола

Из Википедије, слободне енциклопедије
Text document with red question mark.svg Овај чланак садржи списак литературе (папирне изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе.
Битка код Вучјег дола
Део Црногорско-турског рата
Црногорска застава из битке, оштећена од турских метака.
Црногорска застава из битке, оштећена од турских метака.
Време: 18. јули 1876.
Локација: Вучји до код Билеће, Херцеговина
(Општина Никшић, Застава Црне Горе Црна Гора)
Резултат: Одлучан пораз Отоманске империје
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Књажевина Црна Гора, херцеговачки устаници Османско царство
Заповедници
Никола I Петровић
Бајо Бошковић
Јоле Пилетић
Пеко Павловић
Петар Вукотић
Осман паша
Селим паша
Муктар паша
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
- 17 црногорских батаљона
- 11 херцеговачких батаљона
- 4 топа
- 24 батаљона
- 12 топова
Губици
- 70 погинулих и 118 рањених - 4000 погинулих и рањених
- погино Селим-паша
- погинула 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра
- изгубљено око 3000 пушака и 21 застава
{{{подаци}}}

Вучји до, зараван око 6 km источно од Билеће, на којој се 1876. водила одлучујућа битка између Турака и Црногораца.

У црногорско-турском рату 1876-78, црногорски Северни одред јачине 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона и 4 топа, после неуспеха на Бишини, повукао се из рејона Невесиња и прикупио 27. јула увече у селу Врбици с предстражама између Вучјег дола и Билеће. Тога дана књаз Никола је распоредио све снаге у 4 бригаде, а резерву од 6 батаљона задржао под својом непосредном командом.

Турске снаге (24 батаљона и 12 топа) под Мухтар-пашом наступиле су за Северним одредом и стигле у Билећу 27. јула 1876.

Турци су 28 јула са 16 батаљона и 12 топова кренули правцем Билећа - Вучји до – Убли; у претходници су се налазила 4 батаљона и 2 топа под Селим-пашом; за њима су наступали 5 батаљона и 3 топа под Осман-пашом, са задатком да пре Вучјег дола скрену ка Голом брду (кота 1049) и Вардару (кота 1129) ради заштите левог бока главнине; главнина јачине 9 батаљона и 7 топова наступала је под непосредном командом Мухтар-паше, а испред ње башибозук (око 1000 људи).

Битка на Вучијем Долу. Илустрација из илустрованог часописа „Орао“ за 1877. г.

Црногорско-херцеговачке предстраже изложене дејству артиљеријске ватре повукле су се на Кокот (кота 1249), Ковчег (кота 1216) и Голо брдо (кота 1049 и кота 1073). Бригаде из логора у селу Врбици кренуле су ка положајима Вардар - Ковчег и избиле колоном на десно крило под сердаром Јолем Пилетићем, на центар под сердаром Бајом Бошковићем и на лево крило под војводом Петром Вукотићем, за њим војвода Пеко Павловић, а књаз Никола са 6 батаљона на Кокот (кота 1249). У међувремену, турска претходница се под ватром црногорско-херцеговачких предстража развила у стрељачки строј, заузела Ковчег (кота 1216) и продужила према Кокоту, а снаге под Осман-пашом су преко Радмиловића Дубраве (део села Баљака) продужиле покрет према Вардару (кота 1129). За то време Северни одред избио је на положаје Вардар и Кокот и кад су се Турци приближили на 1000-1500 m кренуо им у сусрет. Мада без подршке артиљерије, која је била упућена у Убле, лево крило Северног одреда је у снажном налету разбило башибозук који је у бекству у пролазу, кроз редове низама, начео њихов морал. Северни одред је заузео на јуриш Ковчег (кота 1216), ликвидирао турску артиљеријску посаду и запленио топове; ту је погинуо Селим-паша; десно крило Северног одреда разбило је, за то време, колону под Осман-пашом, запленило топове, заробило цео батаљон Турака и Осман-пашу. Мухтар-паша успео је да развије за борбу само део главнине, коју су одмах напали већ развијени црногорски батаљони и натерали је да већим делом баци оружје и у паници побегне према Билећи. Разбијене турске снаге гонио је Северни одред до утврђења у Билећи, из којег је Мухтар-паша, сутрадан, одступио према Требињу.

У бици су Турци имали 4000 погинулих и рањених; међу погинулим сем Селим-паше налазила су се 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра; заплењено је око 3000 пушака, 21 застава, и др. Северни одред имао је 70 погинулих и 118 рањених.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Гавро Вукотић, Рат 1876 Црне Горе са Турском, Цетиње 1929. (COBISS.SR-ID:30379271)
  • Љ. Полескић, Бој на Вучјем долу 28. јула 1876, Ратник, X/1940
  • Димитрије Трифуновић, пешадијски потпуковник у пензији, Вучји до, Војна енциклопедија (друго издање), том X, стр. 626, Војноиздавачки завод Београд, Београд 1975.
  • Милутин Миљушковић Велике црногорске битке:Вучји до и Фундина, Подгорица 1997. (COBISS.SR-ID:121793031)

Спољашње везе[уреди]