Нићифор I (византијски цар)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Нићифор I Цариградски.
Нићифор I

Нићифор I и његов син и наследник Ставракије
Нићифор I и његов син и наследник Ставракије

Порекло и породица

Нићифор I (умро 26. јула 811) је био византијски цар, који је владао од 802. до 811. године. Погинуо је у бици код Плиске против Бугара. Бугарски кан Крум је од његове лобање направио пехар за вино.

Успон[уреди]

Породица му је била арапског порекла, а он је патриције из Селеукидске Сидере. Царица Ирина га је поставила на место логотета државне благајне. Уз помоћ евнуха и патриција успео је да свргне и протера Ирину и уместо ње да преузме престо 31. октобра 802. године. Свога сина Ставракија је крунисао као савладара 803. године.

Један од његових најбољих војсковођа Вардан Турчин се побунио 803. године. Добио је и подршку других команданата, а посебно каснијих царева Лава Јерменин и Михаила Аморијца. Међутим, Нићифор је придобио Лава и Михаила, а војску је успео да распрши, па је Вардан био присиљен да се покори. После је послан у манастир. Слично је поступио и током завјере, коју је предводио патриције Арсебер.

Реорганизација[уреди]

Нићифор се окренуо општој реорганизацији царства, створио је нове теме на Балкану и ојачао је границе. Ту је започео пресељење становништва у Анадолији и поновну хеленизацију подручја. Пошто је требао много новаца да би ојачао војску тражио је начина да повећа приходе царства. Са својим строгим порезима изгубио је наклоност својих поданика, а посебно свештенства. Иако је за патријарха поставио иконодула Нићифора црквени историчари као Теофан Исповедник описивали су га као непријатеља,

Односи са Западом[уреди]

Са Карлом Великим склопио је 803. споразум, али није признавао да је Карло Велики цар. Односи међу њима су се погоршали и дошло је до рата због Венеције од 806. до 810. године. Нићифор је 807. угушио млетачку побуну, али имао је велике губитке у сукобу са Францима. Конфликт се решио тек након Ниђифорове смрти, када су Венеција, Истра, обала Далмације и јужна Италија припали Истоку, а Рим, Равена и пентаполис су припали Западу.

Рат са Арапима и Бугарима[уреди]

Није исплаћивао данак, који је царица Ирена договорила да плаћа калифу Харуну ал Рашиду. Био је зато спреман на рат са Арапима. У том рату доживео је тежак пораз 805. код Краса у Фригији. Упади непријатеља у Малу Азију присилили су га да склопи мир, по коме је требао плаћати данак од 30.000 златника годишње. Након смрти Харуна ал Рашида 809, у калифату је дошло до борби за наслеђе, па је Нићифор имао слободне руке, да се обрачуна са Крумом од Бигарске, који је харао северним границама и који је баш тада 809. заузео Сердику (Софију) и уништио гарнизон од 6.000 људи.

Нићифор је 811. напао Бугарску са 80.000 војника. Два пута је победио Крума и опљачкао је бугарску престолницу Плиску. Током Нићифорова повлачења византијска војска је ухваћена у заседи на планинским прелазима. Ту је и уништена 26. јула 811. године. Нићифор је погинуо у тој бици. Кан Крум је од његове лобање направио пехар за вино.

Извори[уреди]



Претходник:
Ирина
Византијски цареви
(802811)
Наследник:
Ставракије
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}