Портал:Фудбал/Биографија архива 2018.
Изабране биографије [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Карим Бензема (франц. Karim Benzema; Лион, 19. децембар 1987.) је француски фудбалер кабилско-алжирског порекла, који тренутно игра за Реал Мадрид.
Бензема је фудбал почео да тренира у екипи Брон тералион из Брона. Скаути Лиона су приметили његов таленат када му је било само девет година, те су га довели у своју омладинску школу. Бензема је постигао 38 голова у једној сезони за екипу Лиона до 16 година а затим и 12 голова на 14 утакмица за тим до 18 година. Све ово је довело до тога да му тренер прве екипе Пол Ле Ген пружи шансу у првом тиму.
За први тим је дебитовао 15. јануара 2005. против Меца. У игру је тада ушао у 77. минуту, Лион је победио са 2-0, а Бензема је асистирао код другог поготка. Пет дана после тога потписао је свој први професионални уговор. Током наредне две сезоне одиграо је 34 утакмице и постигао је шест голова. Свој први у дресу Лиона је постигао против Ајачоа, а први у Лиги шампиона ја дао против Розенборга.
Фебруар[уреди извор]
Tео Џејмс Волкот (енгл. Theo James Walcott; Лондон, 16. март 1989) професионални је енглески фудбалер који тренутно игра за Евертон, као и за репрезентацију Енглеске на позицији крилног нападача. Познат је као један од најбржих играча на планети.
Фудбалску каријеру започео је у Саутхемптону где је прво играо у млађим селекцијама, а потом и у првом тиму од 2005. године за који је одиграо 21 утакмицу и постигао 4 гола , након чега 2006. године прелази у Арсенал за 5 милиона енглеских фунти. У Арсеналу највећи део своје каријере играо је на позицији десног крила, али је од 2012. почео да игра и на позицији центарфора, због чега је у сезони 2012/2013 био најбољи стрелац Арсенала.
30. маја 2006. године Волкот је дебитовао за фудбалску репрезентацију Енглеске и постао најмлађи играч који је у историји наступао за ову репрезентацију стар 17 година и 75 дана. 6. септембара 2008. је био први пут у стартних 11 на званичној утакмици у квалификацијама за Светско првенство против репрезентације Андоре, а 10. септембра 2008. је постигао 3 гола против репрезентације Хрватске, и тако поред тога што су то његови први голови за репрезентацију, Тио Волкот је још једном ушао у историју као најмлађи играч репрезентације Енглеске који је постигао хет трик.
Март[уреди извор]
_-_%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%8F.jpg)
Сергеј Милинковић - Савић (Љеида, 27. фебруар 1995) је српски фудбалер који игра за италијански Лацио.
Милинковић-Савић је прошао кроз омладинску школу Војводине. Био је један од играча из те генерације који су играли за омладинске репрезентације Србије и освојили две узастопне титуле, заједно са Мијатом Гаћиновићем. Сходно томе, Милинковић-Савић је 26. децембра 2012. године потписао свој први професионални уговор са Војводином на три године.
Милинковић-Савић је дебитовао у поразу од 3:0 у Јагодини 23. новембра 2013. године. Први гол је дао на утакмици са Спартаком из Суботице 9. марта 2014. Укупно је играо на 13 првенствених утакмица и постигао три гола у сезони 2013/14. Такође је помогао Војводини да освоји куп Србије.
У јуну 2014. године потписао је петогодишњи уговор са белгијским клубом Генком и обукао дрес са бројем 20. Дебитовао је за клуб 2. августа 2014. у првом колу домаћег првенства против Серкл Брижа. Милинковић-Савић је постигао свој први гол за Генк на мечу против Локерена 18. јануара 2015. Укупно је постигао пет лигашких голова у 24 наступа током сезоне 2014/15.
Април[уреди извор]
Флорин Радучоју (рум. Florin Răducioiu; Букурешт, 17. март 1970) бивши је румунски фудбалер.
Радучоју је започео професионалну каријеру као фудбалер Динама из Букурешта, наступао је и у млађим категоријама. Тренер Мирчеа Луческу му је пружио прилику да се докаже на највишем нивоу када је имао само 17 година.
У сезони 1988/89, Радучоју је постао један од главних играча у тиму. Имао је импресиван деби у европском фудбалу тако што је стигао са тимом до четвртфинала Купа победника купова 1988/89 (поражени од Сампдорије), док су завршили на другом месту у лиги. Од 1989. до 1990. године, Радучоју је био један од најбољих играча у Румунији, а та година је била најважнија у његовој раној каријери. Освојио је румунско првенство и куп (хет-трик у финалу против Стеауе), полуфинале купа купова 1989/90, где је Динамо поражен од белгијског Андерлехта.
Након две сезоне у Серији А, придружио се Милану 1993. године, али са само седам одиграних утакмица, постигао је два гола и освојио УЕФА Лигу шампиона. Године 1994. отишао је у Шпанију где је играо за Еспањол.
Мај[уреди извор]
_juichend,_Bestanddeelnr_927-9293.jpg)
Вујадин Бошков (Бегеч код Новог Сада, 16. мај 1931 — 27. април 2014) је бивши српски фудбалер и фудбалски тренер.
Играо је у средњем реду. Као играч је одиграо 57 утакмица за југословенску репрезентацију. Највећи успех као тренер доживео је 1990. године када је освојио Куп победника купова са Сампдоријом. Такође је 1981. са Реал Мадридом дошао до финала Лиге шампиона. Осим тога је као тренер освојио првенство Шпаније, два пута шпански куп, једном првенство Италије и два пута италијански куп, те једном првенство Југославије.
Рођен је у селу Бегеч близу Новог Сада у Бунарској улици од оца Боје сеоског колара и мајке Марије. Вујадин је имао старијег брата који се звао Аца и који је био шест година старији од Вујадина, који је умро веома млад. Такође Вујадин има две млађе сестре сестру Верицу и сестру Даницу. Вујадин је завршио трговачку академију.
Бошков је дрес Војводине носио 14 година. Још као 15-годишњак дебитовао је за клуб у коме се афирмисао. Открио га је легендарни тренер Бане Секулић. За пуних 14 сезона, све до 1960. године одиграо је чак 512 утакмица у дресу Војводине.
Бошков је био у саставу тима који је играо прво финале националног купа у историји, 1951. године против Динама, био је члан екипе која је понела титулу вицешампиона Југославије, 1957. године, и исте године играла финале Средњоевропског купа против Вашаша.
Јуни[уреди извор]
Олег Саленко (рус. Олег Анатольевич Саленко, укр. Олег Анатолійович Саленко, Лењинград, 25. октобар 1969) бивши је руски и украјински фудбалер који је играо на позицији нападача.
Најпознатији је по томе што је успео да постигне пет погодака на једној утакмици Светског првенства. Тај подвиг остварио је на Светском првенству 1994. у САД на утакмици групне фазе против Камеруна, што му је помогло да постане најбољи стрелац првенства заједно са Христом Стоичковим.
Саленко је рођен 25. октобра 1969. у Лењинграду. Отац му је украјинског, а мајка руског порекла. Себе је сматрао Совјетом и тако се изјашњавао. Поникао је у млађим категоријама фудбалског клуба Дружба (Красноје Село) и Смена Лењинград.
Дебитовао је 17. новембра 1993. за репрезентацију Русије у мечу квалификација за Светско првенство 1994. против Грчке у Атини.
До сада је једини фудбалер који је успео да постигне пет погодака на једној утакмици Светског првенства. Тај подвиг је остварио на Светском првенству 1994. у САД на утакмици групне фазе против Камеруна, што му је помогло да постане најбољи стрелац првенства заједно са Стоичковим, са 6 погодака укупно.
Јули[уреди извор]
Алберто Јуниор Родригез Валделомар (познатији као Ел мудо) (Лима, 31. март 1984) је перуански професионални фудбалер, који игра на позицији центархалфа за ФК Атлетико Хуниор и репрезентацију Перуа.
Родригез је започео своју каријеру за ФК Спортинг кристал када је имао шеснаест година. Трогодишињи уговор потписао је 28. децембра 2006. године са ФК Брага, а 18. фебруара 2007. године одиграо је свој први лигашки меч за Брагу, против ФК Леирије. Четворогодишњи уговор потписао је са ФК Спортинг Лисабон, где се због повреда појавио на само 13 утакмица. У јулу 2013. године био је на позајмици у ФК Депортиво ла Коруња.
Родригез је 24. јула 2012. године потписао уговор са ФК Рио Аве. Након што се вратио у Лиму, заиграо је за Спортинг Кристал, Мелгар, Университарио де депортес и Атлетико јуниор.
За репрезентацију Перуа заиграо је на квалификацијама за Светско првенство у фудбалу 2006. године. За репрезентацију Перуа заиграо је на такмичењу Копа Америка 2007. године. Родригез је такође изабран да игра за репрезентацију на такмичењу Копа Америка 2011. године. За репрезентацију Перуа играо је и на Светском првенству у фудбалу 2018. године у Русији.
Август[уреди извор]
Зоран „Бата“ Мирковић (рођен 21. септембра 1971. у Београду) бивши је српски фудбалер, а данас фудбалски тренер.
Мирковић је током служења војног рока играо за Раднички из Свилајнца (сезона 1989/90). Своју професионалну каријеру је почео у Раду 3. марта 1991. године (Пролетер 2:1 Рад). Мирковић је провео три сезоне у ФК Рад као професионални играч и укупно одиграо 62 утакмице (пет у сезони 1990/91, 26 у сезони 1991/92, и 31 у сезони 1992/93.) и постигао један гол. Његове добре партије нису прошле незапажено па је 1993. године потписао за Партизан. Као играч београдских „црно-белих” за три сезоне је освојио три титуле (првенство Југославије у сезонама 1993/94. и 1994/95. и Куп Југославије 1993/94.). Носио је дрес са бројем 2. У Партизановом дресу је одиграо 82 утакмице (26 у сезони 1993/94, 29 у сезони 1994/95, и 27 у сезони 1995/96) и постигао један гол.
Мирковић је 1996. године потписао уговор са Аталантом из Бергама где је провео наредне две сезоне. Био је веома популаран код навијача. Добре партије у Аталанти нису промакле Марчелу Липију који га је 1998. довео у Јувентус. После четири године Мирковић напушта Италију и одлази у турски Фенербахче. Већ у првој сезони у Турској Мирковић је освојио првенство Турске и играо у финалу купа. Током друге године у Фенеру наступао је и у Лиги шампиона. За три сезоне је одиграо 71 утакмицу и постигао 3 гола.
У јануару 2004. године Мирковић се вратио у Партизан и потписао уговор на две и по године. У Партизану је остао до 2006. када се због константних проблема са леђима опростио од активног бављења фудбалом.
Септембар[уреди извор]
Ел Фарду Бен Набухан (франц. El Fardou Ben Nabouhane; 10. јун 1989) је коморски фудбалер који игра на позицији нападача. Тренутно наступа за Црвену звезду.
Прве фудбалске кораке је направио у локалном клубу РЦ Баракани и постао је касније тек други становник Мајотеа који је професионално почео да се бави фудбалом. Напустио је домовину са девет година и отишао у Француску. Сениорску каријеру је почео у екипи Ле Авра, али је углавном време проводио у ‘Б’ тиму. Након тога прелази у мање познати француски клуб Ван где је за три сезоне одиграо 92 утакмице и постигао 22 гола. Следећа станица била му је Грчка.
У земљи Хелена први тренер му је био Србин, бивши стратег Црвене звезде Ратко Достанић. Реч је о клубу Верија у ком се Бен задржао две сезоне. Био је више него ефикасан, постигао је 25 голова и имао је 13 асистенција. То је била препорука да се пресели у највећи грчки клуб Олимпијакос. Ипак, у Пиреју места за момка са Коморских острва није било. Прво је послат на позајмицу у Левадијакос за који је 12 утакмица постигао два гола, а онда је 2016. године прешао код Владана Милојевића у Паниониос и био један од најзаслужнијих за повратак Атињана на европску сцену. На 34 утакмице постигао је девет голова.
Лета 2017. је добио шансу у првом тиму Олимпијакоса али ипак није се наиграо у дресу Атињана. Наступио је у тек две утакмице грчког првенства, исто толико у Купу, док је у квалификацијама за Лигу шампиона играо четири пута, а у групи две утакмице. Постигао је укупно два гола, оба против Партизана у Београду, у квалификацијама за Лигу шампиона. У јануару 2018. потписао је уговор са Црвеном звездом.
Октобар[уреди извор]
Портал:Фудбал/Биографија октобар 2018
Новембар[уреди извор]
Милан Павков (Бегеч, 9. фебруар 1994) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача, а тренутно наступа за Црвену звезду.
Играо је за ФК Нови Сад и Младост Бачки Петровац, потом се придружио ЧСК Челареву у сезони 2013/14. У првој сезони Павков је имао 27 наступа и постигао 8 голова. Након сезоне 2014/15. у којој је Павков био најбољи стрелац Српске лиге Војводина са 18 голова на 27 мечева, ЧСК Челарево је изборило пласман у Прву лигу Србије.
У лето 2015. године је потписао уговор са Војводином. Дебитовао је на утакмици против Младости из Лучана 9. августа 2015. Споразумно је раскинуо уговор са Војводином 2. јуна 2016. године. Укупно је за новосадски тим одиграо 15 утакмица при чему је забележио две асистенције.
Дана 4. јула 2016. године, Павков је потписао трогодишњи уговор са Радничким из Ниша. Постигао је два гола против Вождовца 10. септембра 2016. године, био је проглашен за најбољег играча 8. кола Суперлиге. Такође је постигао још три гола до краја 2016. године, у мечевима против Партизана, Рада и Црвене звезде.
Почетком 2017. године, Павков је прешао у београдску Црвену звезду. За њега је Црвена звезда платила 300 хиљада евра Радничком. Прву утакмицу за Звезду је одиграо против Новог Пазара 18. фебруара 2017. године. Након што је остатак сезоне пропустио због повреде, Павков се вратио у тим следеће сезоне.
Дана 27. јула 2017. године, Павков се вратио у Раднички на једногодишњу позајмицу. Током 2017. године у српској Суперлиги, Павков је постигао 23 гола на 33 одиграних мечева, био други стрелац сезоне, иза Александра Пешића.
Вратио се у Црвену звезду лета 2018. године, тренер Владан Милојевић му је пружио шансу да игра. Био је један од бољих играча на мечу против Ред бул Салцбурга када је Звезда изборила пласман у Лигу шампиона.
Павков је 6. новембра 2018. постигао два гола за Црвену звезду у победи против енглеског Ливерпула од 2:0 у 4. колу групне фазе Лиге шампиона.
Децембар[уреди извор]
Марко Гобељић (Краљево, 13. септембра 1992) српски је фудбалер који тренутно наступа за Црвену звезду. Важи за универзалног играча, способног да одигра на већем броју позиција на терену.
Гобељић је фудбалом почео да се бави у локалној школи Бубамари 1991, одакле је касније прешао у Слогу. За клуб из родног града као сениор је наступао у периоду од 2010. до 2014. године, а након своје прве сезоне, у којој је са екипом освојио прво место на табели у Српске лиге Запад, пласирао се у други степен фудбалског такмичења, Прву лигу Србије. У том такмичењу је, касније, одиграо 89 утакмица и постигао 6 погодака, док је током сезоне 2013/14. на већем броју утакмица носио капитенску траку. У свом матичном клубу Гобељић је променио већи број позиција на терену, а најчешће је наступао као централни везни играч, или десни бек.
Прешавши у крушевачки Напредак, лета 2014, Гобељић је потписао свој први професионални уговор у каријери. Исте године дебитовао је у Суперлиги Србије, али је по њеном окончању испао из такмичења, након баража за опстанак са екипом Металца из Горњег Милановца. Већ наредне сезоне, клуб је поново изборио пласман у први ранг такмичења, док је Гобељић изабран у тим Прве лиге Србије, према оценама Спортског журнала. Током такмичарске 2016/17. тренери Драган Ивановић и Вук Рашовић Гобељића су најчешће користили у нападу, где је деловао као полушпиц, или крило и на тај начин забележио више голова и асистенција. По један погодак постигао је и против Црвене звезде и против Партизана.
Током 2016. и почетком 2017. године, тадашњи селектор репрезентације Србије, Славољуб Муслин, Гобељића је позивао у национални тим састављен од играча из домаћег такмичења, који је у том периоду наступио на сусретима са екипама Катара и Сједињених Америчких Држава.
Лета 2017, пред почетак нове сезоне, Гобељић је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом. Исте године, са својим новим клубом изборио је пласман у групну фазу Лиге Европе. Тренер Владан Милојевић га је користио на неколико позиција на терену, те је између осталих, на утакмицама против Краснодара, Гобељић у игру улазио као замена за левог бека. Нешто касније, он је свој први Вечити дерби одиграо на истој позицији. По окончању такмичарске сезоне, Гобељић је награђен као члан екипе која је освојила трофеј намењен прваку Србије у фудбалу. Почетком наредне сезоне, са тимом се пласирао у групну фазу Лиге шампиона, што је Црвена звезда урадила по први пут од када такмичење постоји под тим именом.
Дана 26. септембра 2018, на утакмици између крушевачког Напретка и Црвене звезде, Гобељић је постигао погодак који је оцењен као најефективнији и један од најлепших у његовој каријери.