Међународна ауто-ознака

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународна
ауто-ознака за Србију

Међународна ауто-ознака је ознака која показује у којој је држави моторно возило регистровано и обезбеђује јединствену идентификацију возила. Ранији називи за ауто-ознаку су међународно регистрационо слово[1] или међународни знак за промет.[2] Женевска конвенција за путни саобраћај из 1949. г. и Бечка конвенција за путни саобраћај из 1968. г. је зову означавајући знак државе регистрације.

Додела ознака је у надлежности Економске комисије УН за Европу као публикација Јединствени знакови коришћени на возилима у међународном саобраћају (енгл. Distinguishing Signs Used on Vehicles in International Traffic, скр. DSIT),[3] одобрена од стране Женевске конвенције за путни саобраћај[4] и Бечке конвенције за путни саобраћај.[5] Многе ауто-ознаке које су дефинисане након усвајања стандарда ISO 3166 се поклапају са двословним и трословним ISO кодовима. Југоисточни азијски Договор ... за обављање прекограничног превоза робе и људи користи и ISO и DSIT кодове: ISO кодове користе Бурма (MYA), Кина (CHN) и Камбоџа (KH); DSIT кодове користе Тајланд (Т) и Лаос (LAO); док вијетнамски код VN је истовремено и ISO и DSIT код.[6]

Женевска конвенција за путни саобраћај је ступила на снагу 26. марта 1952. године. Главна предност конвенције за возаче је обавеза држава потписница да прихвате легалност возила регистрованих у другим потписницама. Када се возило користи ван државе регистрације, мора имати међународну ауто-ознаку на задњој страни возила, одвојено од регистарске таблице.

Историја[уреди | уреди извор]

Париска конвенција из 1909. године[уреди | уреди извор]

Међународна конвенција у вези саобраћаја моторних возила, потписана у Паризу 1909. године, уводи приказивање јединствене национоналне ознаке на белој овалној плочици димензија 30 cm × 18 cm са црним словима. Конвенција захтева да плочица буде закачена на задњем крају возила, одвојено од регистрационе таблице. Такође, ознака је била ограничена на једно или два латинична слова.[7]

Париска конвенција из 1924. године[уреди | уреди извор]

Међународна конвенција у вези моторног саобраћаја, потписана 1924. године у Паризу, је усвојила назив јединствени знак. Максимална дужина знака је продужена на три слова, и конвенција је дозволила доделу ознака за зависне територије које имају одвојен систем регистрације возила.[8]

Ознаке по Париској конвенцији из 1924. године
Држава Ознака
 Немачка[а] D
 Сједињене Америчке Државе[а] US
 Аустрија[а] A
 Белгија[а] B
 Бразил BR
 Велика Британија и Северна Ирска[а] GB
 Олдерни[б] GBA
 Гибралтар[б] GBZ
 Гернси[б] GBG
 Џерзи[б] GBJ
 Малта[б] GBY
 Британска Индија[б] BI
 Бугарска[а] BG
 Чиле RCH
 Кина RC
 Колумбија CO
 Куба C
 Данска DK
 Гдањск DA
 Египат ET
 Еквадор EQ
 Шпанија[а] E
 Естонија EW
 Финска SF
 Француска[а][в] F
 Гватемала G
 Грчка[а] GR
 Хаити RH
 Мађарска[а] H
 Ирска SE
 Италија[а] I
 Летонија LR
 Лихтенштајн FL
 Литванија LT
 Луксембург L
 Мексико MEX
 Монако[а] MC
 Панама PY
 Парагвај PA
 Холандија[а] NL
 Холандска Источна Индија[г] IN
 Перу PE
 Персија PR
 Пољска PL
 Португалија[а] P
 Румунија[а] R
 Сар[д] SA
 Краљевина СХС[ђ] SHS
 Сијам SM
 Шведска[а] S
  Швајцарска[а] CH
Сирија и Либан[д] LSA
 Чехословачка CS
 Турска TR
 Совјетски Савез[е] SU
 Уругвај U
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ Originally in 1909 convention
  2. ^ а б в г д ђ Зависна територија Уједињеног Краљевства
  3. ^ Укључујући и Алжир, Тунис, Мароко и Француску Индију
  4. ^ Зависна територија Холандије
  5. ^ а б Француски мандат Лиге народа
  6. ^ Србија је била потписница конвенције из 1909. г.
  7. ^ Русија је била потписница конвенције из 1909. г.

Бечка конвенција из 1977. године[уреди | уреди извор]

Бечка конвенција о путном саобраћају, потписана 21. маја 1977. г. замењује раније конвенције у државама потписницама. У складу са чланом 48 конвенције, јединствени знак државе и даље мора бити постављен на задњем крају возила, али сада може бити, као у ранијим конвенцијама, бели овал са црним словима, одвојено од регистарске таблице, али исто тако може бити део дизајна регистрационе таблице, у ком случају мора бити присутан и на предњој таблици.

Унутар Европског економског простора (EEA), возила која носе регистарску таблицу у ЕУ формату не морају имати јединствени знак у виду овала. Такво означивање возила је такође прихваћено и ван ЕУ земаља.[9] Separate signs are also not needed for Canada, Mexico and the United States, where the province, state or district of registration is usually embossed or surface-printed on the vehicle registration plate.[тражи се извор]

Означавање возила у српском говорном подручју[уреди | уреди извор]

У српском говорном подручју, прве међународне ознаке су уведене 1909. године, у Србији (SB), Црној Гори (MN) и Аустроугарској (A за аустријски део царства и H за подручје Мађарске).

Након уједињења у Краљевину СХС, ознака је 1919. године промењена у SHS, а након преименовања у Краљевину Југославију 1929. године, и ознака је промењена у Y. Након Другог светског рата, ознака је 1953. године промењена у YU, која се задржала до распада државе 1992. године.

Ново-независне државе су 1992. године усвојиле нове ознаке: Словенија (SLO), Хрватска (HR), Босна и Херцеговина (BIH) и Македонија (MK). Савезна Република Југославија је наставила да користи ознаку YU до преименовања у Државну заједницу Србије и Црне Горе 2003. године, када је усвојена ознака SCG. Након разлаза 2006. године, Србија је усвојила ознаку SRB, а Црна Гора ознаку MNE.

Изглед ознаке[уреди | уреди извор]

Чешка таблица у ЕУ формату
Немачка таблица у ЕУ формату

Међународна ауто-ознаке се састоји од једног, два или три латинична слова, исписана црном бојом на белом овалном пољу. Минимална висина слова мора бити 100 mm, а минималне димензије овала су 175 mm × 115 mm. Ознака може бити изведена на више начина: лимена плочица облика елипсе, самолепљива налепница или нацртана директно на возилу, и поставља се на задњем крају возила, обично близу регистарске таблице.

У Европи, већина земаља користи ЕУ формат таблица, где је ознака државе део дизајна, на плавом ветикалном правоугаонику на левој страни таблице.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Georgano, G. N.; Andersen, Thorkil Ry. The New encyclopedia of motorcars, 1885 to the present. стр. 18. ISBN 0525932542. 
  2. ^ Harding, Anthony; Bird, Anthony (1980). Guinness Book of Car Facts and Feats: A Record of Everyday Motoring and Automotive Achievements. стр. 243. ISBN 0851122078. 
  3. ^ „Distinguishing Signs used on Vehicles in International Traffic” (PDF). United Nations Economic Commission for Europe. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 10. 2022. г. 
  4. ^ „Convention of Road Traffic signed at Geneva September, 19 1949 - Annex 4. Distinguishing Sign of Vehicles in International Traffic”. Auto Driver Club. NYS ZONE INC. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 2016-11-24. 
  5. ^ „Convention on Road Traffic on 8 November 1968 - Index Page”. Auto Driver Club. NYS ZONE INC. Приступљено 2016-11-24. 
  6. ^ „Annex 2: Registration of Vehicles in International Traffic” (PDF). Agreement between and among the Governments of the Kingdom of Cambodia, the People's Republic of China, the Lao People's Democratic Republic, the Union of Myanmar, the Kingdom of Thailand, and the Socialist Republic of Vietnam for the Facilitation of Cross-Border Transport of Goods and People. 2004. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2012. г. 
  7. ^ „1909 Paris Convention for the International Circulation of Motor Vehicles” (PDF). 
  8. ^ „International Convention Relative to Motor Traffic, Paris, 1924”. 
  9. ^ „Council Regulation (EC) No 2411/98”. Council of the European Union. 3. 11. 1998. 
Међународна ауто-ознака на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Међународна_ауто-ознака&oldid=26936747”