Здравље жена

С Википедије, слободне енциклопедије
Симбол здравља жена.

Здравље жена разликује се од здравља мушкараца на много начина. Здравље жена је пример здравља популације, које је Светска здравствена организација дефинисала као „стање потпуног физичког, менталног и социјалног благостања, а не само одсуство болести и немоћи.“ Многи покрети указали су на проблем да се под здравље жена најчешће подразумева њихово репродуктивно здравствено стање, те се залажу за ширу дефиницију здравља жена која укључује целокупно здравствено стање. Разлике у здравственом стању изражене су и додатно нарушене у неразвијеним земљама и земљама у развоју, у којима су жене, у главном, у неповољном положају.

Иако је индустријализација смањила родну разлику и променила стандарне животне параметре и сада жене у развијеним земљама живе дуже од мушкараца, у многим здравственим областима, женска популација оболева раније, има теже клиничке слике и лошије исходе. Род остаје важна друштвена одредница здравља, с обзиром да на здравље жена не утиче само њихова биологија, већ и други услови попут сиромаштва, запослења и породичних обавеза. Жене су већ дуго у неповољнијем положају у многим аспектима, попут социјалне и економске моћи која им ограничава приступ животним потребама, укључујући здравствену заштиту, а што је већи ниво неповољности, као што је случај у земљама у развоју, то је већи штетни утицај на здравље.

Репродуктивно и сексуално здравље жена значајно се разликује у поређењу са здрављем мушкараца. Чак и у развијеним земљама света, трудноћа и порођај представљају значајан ризик по здравље жена. Процењује се да сваке године умре око четири милиона породиља, са великим разликама у заступљености између развијених и неразвијених земаља. Поред коморбидитета и прееклампсије, на смртност породиља и трудница утичу и многе друге нерепродуктивне болести попут кардиоваскуларних. Сексуално преносиве инфекције имају озбиљне последице по здравље жена и новорођенчад, а пренос инфекција са мајке на дете доводи до исхода као што су мртворођена деце и новорођеначка смрт. Такође, болести попут запаљења карлице доводе до неплодности. Поред неплодности, многа друга стања, попут контроле рађања, непланиране трудноће или непристојна сексуална активност лоше утичу на жене.

Иако су стопе водећих узрока смрти код кардиоваскуларних болести, плућних болести и канцера сличне код жена и мушкараца, жене имају различита искуства. Рак плућа је претекао све остале врсте рака као водећи узрок смрти од рака код жена. Затим долази рак дојке, рак дебелог црева, јајника, материце и грлића материце. Иако је пушење главни узрок рака плућа, међу женским непушачима је ризик од развоја рака три пута већи него код мушкараца који не пуше. У развијеним државама рак дојке остаје најчешћи рак код жена и једна је од најважнијих хроничних болести женске популације. Упркост томе, у неразвијеним државама и државама у развоју рак грлића материце остаје један од најчешћих карцинома, често повезан са хуманим папилома вирусом (ХПВ), који се најчешће преноси сексуалним односом. ХПВ вакцина, заједно са скринингом, даје добру контролу ових болести. Друга важна здравствена питања за жене укључују кардиоваскуларне болести, депресију, деменцију, остеопорозу и анемију. Главна препрека унапређењу женског здравља била је њихова недовољна заступљеност у истраживачким студијама, а неједнакост је решена (у Сједињеним Америчким Државама и другим западним државама) успостављањем центара за изтраживање женског здравља и покретањем великих клиничких испитивања попут Иницијативе за женско здравље.

Дефиниције и подручје[уреди | уреди извор]

Искуства жена са здравственим стањем и болестима разликују се од искустава мушкараца због јединствених биолошких и социјалних разлика. Биолошке разлике варирају од фенотипа до ћелијске биологије и показују јединствени ризик за потенцијални развој лошег здравља.[1] Светска здравствена организација (СЗО) дефинише здравље као „стање потпуне физичке, менталне и социјалне добробити, а не само одсуство болести или немоћи“.[2] Здравље жена је пример здравља становништва и здравља одређене дефинисане популације.[3]

Здравље жена описано је као „крпасти простирка са празнинама“ (енгл. a patchwork quilt with gaps).[4] Иако се многа питања око женског здравља односе на њихово репродуктивно здравље, укључујући здравље мајки и рађање детета, здравље гениталија и дојки и ендокрино (хормонско) здравље, укључујући менструацију, контролу рађања и менопаузу, шире разумевање женског здравља требало би да обухвати све аспекте здравља жена.[5] СЗО сматра да је непримерен нагласак на репродуктивном здрављу главна препрека у осигурању приступа квалитетној здравственој заштити за све жене.[1] Болести које погађају и мушкарце и жене, попут кардиоваскуларних болести или остеопорозе, такође се различито манифестују код жена.[6] Питања здравственог стања жена такође укључују медицинске ситуације у којима се жене суочавају са проблемима који нису директно повезани са њиховом биологијом, попут родно диференцираног приступа медицинском лечењу и других социоекономских фактора.[6] Здравље жена посебно забрињава због широко распрострањене дискриминације жена у свету, због чега су оне у неповољном положају.[1]

Бројни заговорници здравствених и медицинских истраживања, попут Друштва за истраживање женског здравља у Сједињеним Америчким Државама, подржавају ову ширу дефиницију, уместо пуких питања специфичних за женску анатомију човека, укључујући подручја у којима постоје биолошке полне разлике између жена и мушкараца. Поједина истраживања закључила су да је здравствена заштита и приступ здравственом систему потребнија женама него мушкарцима. Иако је делимично узрок тога њихова потреба за редовном контролом репродуктивних органа, оне такође имају више хроничних нерепродуктивних здравствених проблема као што су кардиоваскуларне болести, рак, менталне болести, дијабетес и остеопороза.[7] Друга важна перспектива је схватање да догађаји током читавог животног циклуса (или животног тока), од рађања до старења, утичу на раст, развој и здравље жена. Перспектива животног тока једна је од кључних стратегија Светске здравствене организације.[8][9][10]

Глобална перспектива[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Глобално здравље

Родне разлике у осетљивости и симптомима болести и одговору на лечење у многим здравственим областима нарочито су уочљиве када се гледају из глобалне перспективе.[11][12] Већина доступних информација долази из развијених земаља, али ипак постоје значајне разлике између развијених и земаља у развоју у погледу женске улоге и здравља.[13] Глобално гледиште је дефинисано као „подручје за проучавање, истраживање и праксу које даје приоритет побољшању здравља и постизању здравствене равноправности за све људе широм света“.[14][15][16] Светска здравствена организација је 2015. године идентификовала десет главних проблема у здрављу жена као што су рак, репродуктивно здравље, здравље мајки, вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ), полно преносиве инфекције, насиље, ментално здравље, незаразне болести, младост и старење.[17]

Очекивано трајање живота[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Очекивано трајање живота

Очекивани животни век жена је дужи од мушкарца и оне имају ниже стопе смртности током целог живота, без обзира на расу и географски регион. Историјски гледано, жене су имале веће стопе смртности, првенствено због смрт на порођају. У индустријализованим земљама, посебно најнапреднијим, родни јаз се смањио и преокренуо након индустријске револуције.[6] Упркос смањењу разлика у лечењу и доступности здравствене заштите, у многим здравственим областима жене раније оболевају од тежих болести и са лошијим изгледима за излечење.[18]

Упркос овим разликама, водећи узроци смрти у Сједињеним Америчким Државама изузетно су слични код мушкараца и жена, на челу са срчаним болестима, које чине четвртину свих смртних случајева, праћених раком, плућним болестима и можданим ударом. Иако жене имају мању учесталост смрти од ненамерних повреда (видети доле) и самоубистава, оне имају већу учесталост деменције (Гроновски и Шиндлер, табела I).[6][19]

Главне разлике у очекиваном животном веку жена између развијених и земаља у развоју леже у годинама плодности. Ако жена преживи овај период, разлике између та два региона постају мање изражене, јер у каснијем животу незаразне болести (НЦД) постају главни узроци смрти жена у целом свету, а кардиоваскуларне смрти чине 45% смртних случајева старијих жене, затим рак (15%) и плућне болести (10%). То ствара додатно оптерећење за ресурсе земаља у развоју. Промена начина живота, укључујући исхрану, физичку активност и културне факторе који фаворизују већу телесну величину жена, доприносе све већем проблему са гојазношћу и дијабетесом међу женама у овим земљама и повећавају ризике од кардиоваскуларних болести и других незаразних обољења.[11][20]

Жене које су социјално маргинализоване чешће умиру у млађем узрасту од жена које то нису.[21] Жене које имају поремећаје злоупотребе опојних дрога, које су бескућнице, сексуалне раднице или затворене особе имају знатно краћи живот од осталих жена.[22] У било које доба, жене у овим преклапајућим, стигматизираним групама имају отприлике 10 до 13 пута већу вероватноћу да умру од типичних жена исте доби.[22]

Социјални и културни фактори[уреди | уреди извор]

Такође погледајте: Родна равноправност и родне разлике у здравству
Логотип који комбинира мушке и женске симболе и знак једнакости у центру за означавање родне равноправности, како се користи у петом циљу одрживог развоја који се бави родном равноправношћу.

Здравље жена позиционирано је у ширем опсегу знања које, између осталог, наводи и Светска здравствена организација, која пола полаже као друштвену одредницу здравља.[23] Иако на здравље жена утиче њихова биологија, на здравствено стање се одражавају и други друштвени фактори, попут сиромаштва, запослења и породичних обавеза, и њихови утицаји не би требало да буду засењени.[24][25]

Жене су традиционално у неповољном положају у погледу економског и социјалног статуса и моћи, што заузврат смањује њихов приступ животним потребама, укључујући здравствену заштиту. Упркос побољшањима у западним земљама, жене остају у неповољном положају у односу на мушкарце.[6] Јаз међу половима у здравству још је акутнији у земљама у развоју у којима су жене релативно у неповољнијем положају. Поред родне неједнакости, ту си и специфични процеси болести који су типични само за жене и који стварају специфичне изазове у превенцији и здравственој заштити.[18]

Чак и након успеха у приступу здравственој заштити, жене су дискриминисане.[26] Ову појаву је политичка теоретичарка и феминисткиња Ирис Јоунг назвала „унутрашњим искључивањем“, супротно од „спољашњег искључивања“.[27]

Разлике у понашању такође играју значајну улогу у којој жене показују нижи ризик, укључујући мању употребу дувана, алкохола и дрога чиме се смањује ризик од смртности од повезаних болести, укључујући рак плућа, туберкулозу и цирозу. Остали фактори ризика који су нижи за жене укључују несреће на моторним возилима. Професионалне разлике изложиле су жене мање индустријским повредама, иако ће се то вероватно променити, као и ризик од повреда или смрти у рату. Свеукупно су такве повреде допринеле 3,5% смртних случајева код жена у поређењу са 6,2% у Сједињеним Америчким Државама, 2009. године. Стопе самоубистава су такође мање код жена.[28][29]

Социјални поглед на здравље у комбинацији са признањем да је род социјална одредница здравља помаже многобројним пружаоцима здравствених услуга женама широм света. Службе за здравствену заштиту жена, као што је Леицххардт Wомен'с Цоммунитy Хеалтх Центре, који је основан 1974. године[30] и који је први женски здравствени центар основан у Аустралији, пример је приступа здрављу жена у пружању услуга женском становништву.[31]

Здравље жена је питање којим су се позабавиле многе феминисткиње, посебно када је реч о репродуктивном здрављу, а међународни женски покрет био је одговоран за већи део усвајања агенди за побољшање женског здравља.[32]

Биолошки фактори[уреди | уреди извор]

Жене и мушкарци се разликују у својој хромозомској конституцији, протеин генетским производима, генском утискивању, експресији гена, сигналним путевима и хормонском окружењу. Све ово захтева опрез при екстраполацији информација добијених из биомаркера жена и мушкараца. Жене су посебно рањиве у два периода живота. Младе жене и адолесценти су изложени ризику од полно преносивих болести, непланиране трудноће и несигурног побачаја, док старије жене често имају мало ресурса и у неповољном су положају у односу на мушкарце.[6] Такође, старије жене изложене су већем ризику од деменције и злостављања, као и лошег здравственог стања.[17]

Репродуктивно и сексуално здравље[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Репродуктивно здравље
Такође погледајте: Репродуктивна правда

Жене се суочавају са многим јединственим здравственим проблемима везаним за репродукцију и сексуалност, и они су узрочници трећине свих здравствених проблема које су жене имале током репродуктивних година (од 15. до 44. године), од којих је небезбедан секс главни фактор ризика, посебно у земљама у развоју.[17] Репродуктивно здравље подразумева широк спектар питања, укључујући здравље и функцију структура и система укључених у репродукцији, трудноћу, порођај и одгајање деце, укључујући антенаталну и перинаталну негу.[33][34] Глобално гледано, када се посматра здравље жена, фокус је усмерен на репродуктивно здравље, што није случај у развијенијим земљама света. Такође, посебна пажња се посвећује заразним болестима у трудноћи, попут маларије. Многи здравствени проблеми са којима се жене из неразвијених области сусрећу су релативно непозната у развијеним државама. Један од таквих случајева је распрострањеност сечења женских гениталија у неразвијеним државама, за шта у развијеним економијама не постоји одговарајућа клиничка испитивања и ресурси информација.[11]

Материнско здравље[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Материнско здравље
Wомен рецеивинг траининг ин мидwиферy, усинг а модел, ин Папуа Неw Гуинеа
Обука за бабицу у Попу Новиј Гвинеји
Wоман wитх инфант аттендинг матернал хеалтх цлиниц ин Афгханистан
Клиника за здравље мајки у Авганистану

Упркос напретку у акушерској науци и пракси, трудноћа представља значајан здравствени ризик, чак и у развијеним земљама.[35] Смртност мајки остаје главни проблем у глобалном здравству и сматра се сентинелним догађајем у процени квалитета здравствених система.[36] Адолесцентна трудноћа представља посебан проблем, било да је то намеравана или ненамерна и да ли је у браку или не. Трудноћа резултира велике промене у животу девојчице, посебно физичке, емоционалне, социјалне и економске, и угрожава њен прелазак у одрасло доба. Адолесцентна трудноћа, најчешће, потиче из недостатка избора код девојчица или из злоупотребе. Дечји бракови (видети доле) имају велики допринос адолесцентној трудноћи широм света, јер се 90% порођаја девојчица узраста од 15 до 19 година догоди у браку.[37]

Материнска смрт[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Смрт породиље

У 2013. години око 289.000 жена (у просеку око 800 дневно) у свету умрло је због компликација у трудноћи, уз велике разлике између развијених и земаља у развоју.[11][38] Смртност мајки у западним земљама непрекидно је падала и чини предмет документовања годишњих извештаја и статистика.[39] Ипак, између 1987. и 2011. године, смртност мајки у Сједињеним Америчким Државама порасла је са 7,2 на 17,8 смртних случајева на 100.000 живорођених, што се одражава у размери материнске смртности (Матернал Морталитy Ратио, ММР).[39] Супротно томе, стопе до 1.000 по рођењу пријављене су у остатку света,[11] са највишим стопама у супсахарној Африци и Јужној Азији, које чине 86% таквих смртних случајева.[40][38] Ове смрти се ретко истражују, али Светска здравствена организација сматра да је 99% ових смртних случајева, од којих се већина догоди у року од 24 сата од порођаја, могуће спречити ако постоје одговарајућа инфраструктура, обука и медицинска опрема.[41][38] У слаборазвијеним землајама, здравље мајки додатно угрожава сиромаштво и неповољни економски фактори који поред ограничавања квалификованог особља, утиче и на целокупну здравствену инфраструктуру (постојање и приступ болница, медицинску опрему, залихе и остало). Друге потешкоће укључују културни став према сексуалности, контрацепцији, браку деце, порођају у кући и способност препознавања хитних медицинских случајева. Директни узроци смрти породиља су крварење, еклампсија, отежан пород, сепса и неквалификовани абортус. Поред тога, маларија и АИДС узрокују додтне компликације трудницама. У периоду 2003–2009. године, крварења су била водећи узрок смрти, чинећи 27% узрока смртних случајева у земљама у развоју и 16% у развијеним земљама.[42][43]

Нерепродуктивно здравље остаје важан индикатор здравља мајки. У Сједињеним Америчким Државама водећи узроци смрти мајке су кардиоваскуларне болести (15% смртних случајева), ендокрини, респираторни и гастроинтестинални поремећаји, инфекције, крварења и хипертензивни поремећаји трудноће (Гроновски и Шиндлер, табела II).[6]

Уједињене нације су 2000. године развиле Миленијумски развојни циљ 5 (Милленниум Девелопмент Гоал - МДГ)[44] да би побољшале здравље мајки.[45] Циљ 5А тежио је смањењу смртности мајки за три четвртине у периоду од 1990. до 2015. године, користећи два показатеља, 5.1 ММР и 5.2 удео порођаја којима је присуствовало квалификовано здравствено особље (лекар, медицинска сестра или бабица). Рани извештаји указују на то да је МЦР 5 постигао најмањи напредак од свих МЦР-а.[46][47] До циљаног датума 2015. године материнска смртност је опала само за 45%, са 380 на 210, од ​​чега се већина догодила након 2000. године. Међутим, ово побољшање се догодило у свим регионима, али највише материнске смртности је и даље био у Африци и Азији, мада је у Јужној Азији био највећи пад, са 530 на 190 (64%). Најмањи пад забележен је у развијеним земљама, са 26 на 16 (37%). Што се тиче порођаја уз асистенцију, овај проценат је порастао са 59 на 71%. Иако су бројеви били слични и за развијене и за регионе у развоју, постојале су велике разлике од 52% у Јужној Азији до 100% у Источној Азији. Ризици од умирања у трудноћи у земљама у развоју и даље су четрнаест пута већи него у развијеним земљама, али у подсахарској Африци, где је ММР највећи, ризик је 175 пута већи.[40] При постављању циљева МЦР-а, квалификовано потпомогнуто рођење сматрало се кључном стратегијом, али и показатељем приступа нези. Такође постоје значајне разлике у регионима са 31% нижом стопом у руралним областима земаља у развоју (56 наспрам 87%), али у Источној Азији нема разлике, док разлика у Централној Африци износи 52% (32 насупрот 84%).[38] Завршетком МЦР кампање у 2015. години постављениу се нови циљеви за 2030. годину у оквиру кампање Циљеви одрживог развоја.[48][49] Здравље мајки ставља се под Циљ 3, поглавље Здравље, с циљем да се смањи глобални однос смртности мајки на мање од 70.[50] Међу алатима који се развијају за постизање ових циљева је СЗО-ова листа сигурног порођаја.[51]

Побољшање здравља мајки, поред стручне помоћи приликом порођаја, захтеваће рутинску антенаталну негу, основну хитну акушерску негу, укључујући доступност антибиотика, окситотика, антиконвулзива, могућност ручног уклањања задржане плаценте, обављање инструменталних порођаја и негу после порођаја.[11] Истраживања су показала да су најефикаснији програми који се фокусирају на образовање пацијената и заједнице, пренаталну негу, хитно акушерство (укључујући приступ царским резовима) и превоз.[42] Као и за здравље жена уопште, решења за здравље мајки захтевају широк поглед који обухвата многе друге циљеве МЦР-а, попут сиромаштва и статуса, а с обзиром на то да се већина смртних случајева догоди у непосредном интрапарталном периоду, препоручено је да интрапартумска нега (порођај) буде главна стратегија.[40] СЗО је у новембру 2016. издала нове смернице о антенаталној нези.[52]

Компликације у трудноћи[уреди | уреди извор]

Поред смрти у трудноћи и при порођају, сама трудноћа може резултирати многе здравствене проблеме који нису фатални, укључујући акушерске фистуле, ектопичну трудноћу, превремени пород, гестацијски дијабетес, хиперемезу гравидарум, хипертензивна стања, укључујући прееклампсију и анемију.[35] На глобалном нивоу, нефаталне компликације у трудноћи увелико надилазе смрт мајки, са процењених 9,5 милиона случајева болести повезаних са трудноћом и 1,4 милиона скоро фаталних (опасних по живот) компликација. Компликације у трудноћи могу бити физичке, менталне, економске и социјалне. Процењује се да ће 10–20 милиона жена сваке године развити физички или ментални инвалидитет, који је последица компликација у трудноћи или неадекватне неге.[40] Сходно томе, међународне агенције су развиле стандарде за акушерску негу.[53]

Акушерска фистула[уреди | уреди извор]
А роw оф wомен патиентс ин бед ин ан Етхиопиан фистула хоспитал
Хоспитализоване жене у Етиопији

Једно од најозбиљнијих и најсмртоноснијих стања након порођаја су стварање везиковагиналних и ректовагиналних фистула. Иако се она успешно оперише, многим женама хируршки поступак није доступан.[54] Везиковагиналне фистуле се могу јавити након порођаја, гинеколошких и уролошких операција и и након уклањања захтевају да се сваки даљи пород жене обавља царским резом. Иако је настанак акушерских фистула изузетно ретко у развијенијим земљама, процењује се да се годишње у сведу догоди 100.000 оваквих случајева и да тренутно око два милиона жена живи са овим стањем. Највише акушерских фистула забележено је у Африци и деловима Азије.[40][54][55] До развоја ових фистула најчешће долази услед неадекватног порођаја који се обавља у нехигијенским условима и без одговарајућег медицинског кадра. Жене које имају акушерску фистулу често су изложена и другим последицама, као што су избегавање, погоршано ментално здравље или друштвено одбацивање.[11][56][54] Широм погођеним регионима, организују се многобројне кампање у лечењу и превенцији акушерских фистула[57] а Уједињене нације усвојиле су предлог да се сваки 23. мај обележавао дао Међународни дан за окончање акушерских фистула.[58] Превенција укључује обесхрабривање тинејџерске трудноће и брака са децом, адекватну исхрану и приступ квалификованој нези, укључујући и могућност царског реза.[11]

Сексуално здравље[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Сексуално здравље

Контрацепција[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Контрацепција и планирање породице
Wомен оутсиде оф а Фамилy Планнинг Ассоциатион оффице ин Малаyсиа
Жене испред канцеларије Удружења за планирање породице у Малезији

Способност одлучивања да ли ће и када затруднети од виталног је значаја за женску аутономију и добробит, а контрацепција може заштитити девојке и младе жене од ризика ране трудноће, а старије жене од повећаних ризика од нежељене трудноће. Адекватан приступ контрацепцији може ограничити вишеплодне трудноће, смањити потребу за потенцијално небезбедним побачајем и смањити морталитет и морбидитет мајки и деце. Неки баријерни облици контрацепције, попут кондома, такође смањују ризик од СПИ и ХИВ инфекције. Приступ контрацепцији омогућава женама да информисано доносе одлуке о свом репродуктивном и сексуалном здрављу, поспешује оснаживање и побољшава изборе у образовању, каријери и учешћу у јавном животу. На друштвеном нивоу, приступ контрацепцији је кључни фактор у контроли раста становништва, што резултира утицајем на економију, животну средину и регионални развој.[59][60] Утемељено на овим чињеницама, Уједињене нације приступ контрацепцији сматрају људским правом које је кључно за родну равноправност[61] и оснаживање жена које спашава животе и смањује сиромаштво, а контрола рађања се сматра међу 10 великих достигнућа у јавном здравству 20. века.[62]

Да би се оптимизовала контрола жена над трудноћом, неопходно је да културолошко одговарајући савети и средства за контрацепцију буду широко, лако и приступачно доступни свима који су [Људска сексуална активностсексуално активни, укључујући и адолесценте. У многим деловима света приступ контрацепцији и услугама планирања породице веома је тежака или је уопште нема. Са овим се сусрећу и жене у развијеним државама. Такође, културолошке и верске традиције могу створити препреке за приступ. У периоду од 1990. го 2014. године, праћена употреба одговарајућих контрацепција код жена, порасла је незнатно уз значајну регионалну варијабилност. Иако је глобална посматрано употреба око 55%, у Африци може бити и до 25%. Око 222 милиона жена широм света немају или имају ограничен приступ контрацепцији. Потребан је одређени опрез у тумачењу доступних података, јер се преваленција контрацепције често дефинише као „проценат жена које тренутно користе било који метод контрацепције међу свим женама у репродуктивном добу (тј. у доби од 15 до 49 година, ако није другачије назначено) које су у браку или у заједници. Група „ин-унион“ укључује жене које живе са својим партнером у истом домаћинству и које нису у браку према брачним законима или обичајима неке земље.“[63] Ова дефиниција више одговара рестриктивном концепту планирања породице, али изоставља контрацептивне потребе свих осталих жена и девојака које су или би требало да буду сексуално активне, које су у ризику да затрудне и које нису у браку или „у заједници“.[64][65][59][60]

Три сродна циља МДГ5 били су наталитет адолесцената, преваленција контрацепције и незадовољена потреба за планирањем породице (где је преваленција + незадовољена потреба = укупна потреба), које је надзирао Одељење за становништво Одељења за економска и социјална питања УН-а.[66] Употреба контрацепције била је део циља 5Б (универзални приступ репродуктивном здрављу), као индикатор 5.3.[67] Процена МДГ5 у 2015. години показала је да се међу паровима широм света употреба повећала са 55% на 64%. са једним од највећих пораста у Субсахарској Африци (13 до 28%). Последице, незадовољене потребе, благо су опале широм света (15 до 12%).[38] У 2015. години ови циљеви су постали део СДГ5 (родна равноправност и оснаживање) у оквиру циља 5.6 који гласи: Обезбедити универзални приступ сексуалном и репродуктивном здрављу и репродуктивним правима, где је показатељ 5.6.1 проценат жена у животном добу од 15 до 49 године које се информишу у вези са сексуалним односима, употребом контрацепције и репродуктивном здрављем (стр. 31).[68]

Многе жене у земљама у развоју и у развијеним регионима и даље имају значајне препреке приступу контрацепцији. Оне укључују законодавне, административне, верске и економске препреке. Много пажње је усмерено на спречавање адолесцентне трудноће. Институт за прекоморски развој (ОДИ) идентификовао је низ кључних препрека, како на страни понуде, тако и на страни потражње, укључујући интернализацију социо-културних вредности, притисак чланова породице и когнитивне баријере (недостатак знања), које је потребно отклонити.[69][70] Чак и у развијеним регионима многе жене, посебно оне у неповољном положају, могу се суочити са значајним потешкоћама у приступачности које могу бити финансијске и географске, али се такође могу суочити са верском и политичком дискриминацијом.[71] Жене су такође водиле кампање против потенцијално опасних облика контрацепције, као што је коришћење разних неисправних интраутериних уређаја (контрацепцијска спирала), посебно модела познатог под именом „Далкон штит“ (Далкон Схиелд).[72]

Абортус[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Абортус
Wомен царрyинг плацардс саyинг "Абортион Ригхтс Ноw"
Жене демонстрирају за права на абортус, Дублин, 2012. године.

У поређењу са спонтаним прекидом трудноће (побачај), абортус је намерни прекид трудноће. Абортус је уско повезан са контрацепцијом у смислу контроле и регулације репродукције жена и често је подложан сличним културним, верским, законодавним и економским ограничењима. Тамо где је приступ контрацепцији ограничен, жене се окрећу абортусу. Сходно томе, стопе абортуса могу се користити за процену незадовољених потреба за контрацепцијом.[73] Међутим, абортус је носио велике ризике по живот и здравље жена током већег дела историје. Ризици постоје и данас и они су у многоме већи у земљама у развоју или тамо где законска ограничења приморају жене да траже нелегалне услуге.[74][73] Приступ сигурном и легалном абортусу често је ускраћен одређеним социоекономским групама. Ова питања су често била предмет политичких и феминистичких кампања у којима су се износила различита гледишта на питање женских права, моралне вредности и здравља жене.

На глобалном нивоу, 2005. године било је 87 милиона нежељених трудноћа, од којих је 46 милиона прибегло абортусу. Од тог броја сматра се да је 18 милиона абортуса било небезбедно, што је резултирало 68.000 смртних случајева. Већина ових смртних случајева догодила се у земљама у развоју. Уједињене нације сматрају да се смртнос може смањити обезбеђивањем приступа легалном и сигуром прекиду трудноће и нези жене након абортуса. Стопе абортуса смањене су у развијеним земљама, али не и у земљама у развоју. Између 2010 и 2014. године било је 35 абортуса на 1.000 жена старости од 15 до 44 годиа, што је укупно око 56 милиона абортуса годишње.[42] Уједињене нације дале су препоруке за здравствене раднике да пруже приступачнију и сигурнију негу за време абортуса и након њега. Саставни део неге након абортуса укључује обезбеђивање адекватне контрацепције.[75]

Полно преносиве болести[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Полно преносиве болести

Важан аспект сексуалног здравља за жене укључују полно преносиве болести (ППБ) и сечење женских гениталија (ФГЦ). Полно преносиве болести су глобални здравствени приоритет јер имају озбиљне последице за жене и новорођенчад. Преношење полно преносиве болести са мајке на дете може довести до рађање мртве бебе (мртворођенчад), неонаталне смрти, мале телесне тежине бебе и недоношчади, сепсе, упале плућа, неонаталног коњунктивитиса и урођених деформација. Сифилис у трудноћи проузрокује преко 300.000 феталних и неонаталних смртних случајева годишње и 215.000 новорођенчади са повећаним ризиком од смрти услед недоношчади, мале порођајне тежине или урођених болести.[76]

Болести попут хламидије и гонореје такође су чести узрочници запаљенских болести карлице (ПИД) и последичне неплодности код жена. Још једна важна последица неких полно преносивих болести, попут гениталног херпеса и сифилиса, троструко повећава ризик од заразе ХИВ-ом, а такође може утицати на његово напредовање.[77] Жене и девојке широм света у већем су ризику да оболе од ХИВ/АИДС-а. Полно преносиве болести су заузврат повезане са небезбедном сексуалном активношћу под којом се подразумева проституција, силовање и неупотреба сретства за заштиту и контрацепцију.[76]

Сакаћење женских гениталних органа[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Генитално сакаћење жена
Традитионал мидwифе ин Африца ат а цоммунитy меетинг, еxплаининг тхе дангерс оф цуттинг фор цхилдбиртх
Традиционална бабица у Африци на састанку заједнице, објашњава ризик и опасности од сакаћења женских гениталија и утицај тог поступка на порођај.

Сакаћење женских гениталних органа Светска здравствена организација (СЗО) дефинише као „сваки поступак који укључују делимично или потпуно уклањање спољашњих женских гениталија или наношење друге повреде женских гениталних органа из немедицинских разлога”. Овај поступак се понекад назива „женским обрезивањем”, мада овај термин погрешан и обмањује јер подразумева да је аналоган обрезивању препуција са мушког пениса.[78] Сходно томе, термин сакаћење усвојен је како би нагласио тежину дела и његово место у кршењу људских права. Поред тога, појам обрезивање се избегава како би се избегло вређање културног сензибилитета који би ометао дијалог за промене. Да би препознале ове тачке гледишта, неке агенције користе сложеније термине.[78]

Процењује се да је тренутно више од 200 милиона жена широм света осакаћено.[79] Ова пракса се примењује у око 30 земаља Африке, Азије и Блиског Истока. Сакаћење полних органа повезује се са верским, националним и социоекомским класама. Главни аргумент за спровођење ове праксе, који за циљ има да оправда и легитимише поступак јесу хигијена, плодност, очување чедности, верски обреди, појачано сексуално задовољство мушких партнера и слично.[11] Количина ткива који се одстрањује варира и Светска здравствена организација сакаћење женских гениталија класификује у четири врсте. Количина сакаћења се креће од делимичног до потпуног уклањања клиториса са или без клиторидектомије, што је прва врста. Друга врста подразумева сечење велике стидне усмине, док трећа врста подразумева сужавање вагиналног отвора шивењем ткива преко уретера интроитуса, са или без ексцизије клиториса (инфибулација). Код овог типа сакаћења, ствара се мали отвор који омогућава испуштање урина и менструалне крви. У четвртој груп спадају све остале промене у којој обично спадају мања сакаћења у односу на остале три врсте.[80]

Иако се у неким деловима света ови поступци правдају као део локалне традиције, многе медицинске и културне организације и покрети отворено се супростављају овој пракси с образложењем да је непотребна и штетна. Краткорочни ефекти по здравље жена могу укључивати крварење, инфекцију, сепсу, па чак и резултирати смрт, док дугорочни ефекти укључују диспареунију, дисменореју, вагинитис и циститис.[81] Поред тога, сакаћење женских гениталних органа доводи до компликација током трудноће, порођаја и зачећа.[82] За дефибулацију је потребно квалификовано особље. Многобројне светске организације, као што су СЗО, УНИЦЕФ,[83] УНФПА[84] и Амнестy Интернатионал[85] изразиле су противљењу пракси сакаћењу полних органа жена. Многе владе лобирају код држава да се сакаћење законом забрани и кажњава. Такође, улажу се значајни напори у информисању погођених жена и дизању свести о штетним ефектима као и аспектима људских права.[11]

Подаци показују да је одређени напредак постигнут али да је велики број девојчица од 14 година и мање и даље изложено сакаћењу.[86] Процењује се да је њихов број око 44 милиона а у неким регионима чак 50% свих девојчица узраста око 11 година је претрпело сакаћење полног органа.[85] Крај ово праксе сматра се једним од неопходних циљева у постизању Миленијумских развојних циљева, док су Уједињене нације крај сакаћења прогласиле циљем одрживог развоја. Дан 6. фебруар је познат као Међународни дан нулте толеранције на сакаћење женских гениталија. Највећи фокус су тренутно пет милиона девојчица из 17 афричких земаља које су изложене могућности сакаћења.[86][87]

Неплодност[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Неплодност

Само у Сједињеним Америчким Државама неплодност погађа 1,5 милиона парова.[88][89] Многи парови лече неплодност уз помоћ медицински асистиране репродукције (МАР).[90] У Сједињеним Америчким Државама је 2010. године спроведено 147.260 поступака вантелесне оплодње (ИВФ), што је резултирало 47.090 живорођених беба.[91] У 2013. години овај број се повећао на 160.521 поступака и 53.252 беба.[92] Такође, око половине вантелесне оплодње резултира порођајима са више порода, што је заузврат повезано са повећањем морбидитета и морталитета мајке и детета. Узроци за то укључују повећани крвни притисак мајке, прерано рођење и малу порођајну тежину. Поред тога, све више жена дуже чека да затрудне и траже МАР.[92]

Дечји брак[уреди | уреди извор]

Постер оф yоунг Африцан гирл адвертисинг а 2014 суммит цонференце ин Лондон аддрессинг Фемале Генитал Мутилатион анд Цхилд Марриаге
Постер са конференције у Лондон из 2014. године, која се бавила питањем дечјх бракова и сакаћењу женских полних органа.

Дечји брак (укључујући брачну или ванбрачну заједницу)[93] дефинише се као брак особа млађих од осамнаест година и сматра се за један од древних обичаја. У 2010. години процењено је да се 67 милиона жена, које су тада биле у двадесетим годинама, удало пре него што су напуниле осамнаест година, а да би у следећој деценији тај број премашио 150 милиона, што је еквивалентно 15 милиона годишње. Овај број се повећао на 70 милиона до 2012. године. У земљама у развоју једна трећина девојчица се уда за малолетника, а 1:9 њих се уда пре 15. године.[94] Дечји брак је најчешћа пракса у Јужној Азији (48% жена), Африци (42%) и Латинској Америци и Карибима (29%). Највећа преваленција је у западној и субсахарској Африци. Проценат девојчица које су се удале пре осамнаесте године износи чак 75% у земљама као што је Нигер (Ноур, Табела I).[11][94] Већина дечијих бракова укључује девојчице. На пример, у Малију је однос девојчица и дечака 72:1, док је у земљама попут Сједињених Америчких Држава однос 8:1. Брак се може договорити и склопити већ при рођењу, с тим што се девојчица шаље у кућу свога мужа већ са седам година.[11]

Бројни су културолошки фактори који оправдавају ову праксу. Ту спадају финансијска будућност детета, њен мираз, социјалне везе и социјални статус, превенција предбрачног секса, ванбрачне трудноће и полно преносивих болести. Аргументи против ове праксе укључују прекид образовања и губитак изгледа за запослење, а тиме и економски статус, као и губитак нормалног детињства и емоционално сазревање и социјалну изолацију. Дечији брак доводи девојчицу у положај у којој је она у великом дисбалансу моћи и наставља родну неједнакост која је на првом месту допринела таквој пракси.[95][96] Такође у случају малолетничког брака поставља се питања људских права, сексуалних активности без пристанка и принудног брака, а заједнички извештај СЗО и Интерпарламентарне уније из 2016. године ставља ова два концепта заједно и препознаје их као дечји, рани и присилни брак (ЦЕФМ, што је енглески акроним од Цхилд, Еарлy и Форцед Марриаге). Исту класификацију дао је и Самит посвећен девојакам 2014. године.[97] Поред тога, вероватноћа трудноће у млађем добу повезана је са већим медицинским ризицима за мајку и дете, вишеструким трудноћама и мањим приступом нези.[98][11][95] Такође, трудноћа је међу водећим узроцима смрти девојчица старости од 15 до 19. година. Девојчице у дечијим браковима су чешће жртве насиља у породици.[94]

Како би се прекинула пракса малолетничког брака, уложени су значајни међународни напори, а у многим државама је минимална старосна граница за ступање у брак регулисана законом. Уједињене нације[99] и њене агенције,[100] попут Канцеларије високог комесара за људска права, УНФПА,[101] УНИЦЕФ[93][95] и СЗО[97] спроводе многобројне бракове у циљу смањења и окончања склапања дечјих бракова. Као и код многа других глобална питања која утичу на здравље жена, сиромаштво и родну неједнакост, циљ кампања је промену културолошких ставова.[102] Дечји бракови су предмет међународних конвенција и споразума попут Конвенције о уклањању свих облика дискриминације жена (ЦЕДАВ, 1979) (члан 16)[103] и Универзалне декларације о људским правима.[104] Године 2014. организована је конференција под именом „Гирл Суммит” чији су домаћини били УНИЦЕФ и Велика Британија.[105][106] Учесници су се окупили у Лондон како би дискутовали о будућим корацима. Исте године Генерална скупштина Уједињених нација донела је резолуцију, која између осталог[107]

Апелује на све државе да донесу, спроводе и подржавају законе и политике усмерене на спречавање и окончање дечјих, раних и присилних бракова и заштите оне који су у опасности, и обезбеде да се брак закључи само уз информисању, слободну и потпуну сагласност супружника који намеравају да се узму.

Међу невладиним организацијама (НВО) које раде на окончању дечијих бракова су „Гирлс нот Бридес”,[108] Хришћанско удружење младих жена (Yоунг Wомен'с Цхристиан Ассоциатион (YWЦА)),[109] Међународни центар за истраживање жена (ИЦРВ) и Хуман Ригхтс Wатцх (ХРW).[110] Иако питање дечјих бракова није изричито обухваћено првобитним Миленијумским развојним циљевима, извршен је знатан притисак да се окончање брака између деце укључи у Циљеве одрживог развоја усвојених у септембру 2015. године,[107] где је окончање ове праксе до 2030. године циљ број 5.[111] Иако се постиже одређени напредак у смањењу дечијих бракова, посебно за девојке млађе од петнаест година, статистички подаци су и даље забрињавајући.[112] Напори да се окончају дечији бракови обухватају законодавство и обезбеђивање спровођења одлука, заједно са оснаживање свести код жена и девојчица.[94][95][97][96] Да би се подигла свест, године 2012. успостављен је Међународни дан девојчица,[а] а Уједињене нације се посветиле целу 2012. годину у промоцији циља за окончање бракова између деце.[114]

Менструални циклус[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Менструални циклус и Менопауза
Дијаграм људског тела који приказује делове погођене менопаузом.

Менструални циклуси жена, отприлике месечни циклус промена у репродуктивном систему, могу представљати значајне изазове за жене у репродуктивним годинама (од раних тинејџерских до око педесетих година). Ту спадају физиолошке промене које могу утицати на физичко и ментално здравље, затим симптоми овулације и редовног испуштања унутрашње слузнице материце (ендометријум) праћено вагиналним крварењем (менструацијом). Почетак менструације (менархе) може бити алармантан за неспремне девојке и погрешно схваћен. Менструација женама може представљати превелик терет у смислу њихове способности да учествују у активностима. Такође, приступ менструалним помагалима као што су тампони и хигијенски улошци може бити теретно. Ово је посебно изражено међу сиромашнијим социо-економским групама где куповина уложака и тампона може представљати финансијски терет и у земљама у развоју. у којима менструација може бити препрека за образовање девојчица.[115]

Једнаки изазов за жене су физиолошке и емоционалне промене повезане са престанком менструације (менопауза или климактерија). Иако се типично јављају постепено при крају пете деценије животу, нередовно крварење, престанак овулације и менструације праћен је значајним променама у хормоналној активности, како самог јајника (естроген и прогестерон), тако и хипофизе (фоликул стимулишући хормон или ФСХ и лутеинизирајући хормон или ЛХ). Ове хормоналне промене могу бити повезане и са нус појавама као што су валунзи и локале промене на репродуктивном тракту, као што су смањени вагинални секрети и подмазивање. Иако менопауза може донети олакшање од симптома менструације и страха од трудноће, она такође може бити праћена емоционалним и психолошким променама повезаним са симболиком губитка плодности и подсетником на старење и могућим губитком пожељности. Иако се менопауза обично јавља природно као физиолошки процес, може се јавити и раније (превремена менопауза) као резултат болести или медицинске или хируршке интервенције. Када се менопауза догоди прерано, негативне последице могу бити теже.[116][117]

Друга питања[уреди | уреди извор]

Остала питања репродуктивног и сексуалног здравља укључују сексуално образовање, пубертет, сексуалност и сексуалну функцију.[118][119] Жене такође имају бројна питања везана за здравље дојки и гениталног тракта, која спадају у опсег гинекологије.[120]

Непродуктивно здравље[уреди | уреди извор]

Рак[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Рак (болест)

Жене и мушкарци имају приближно једнак ризик да умру од рака. Око четвртине свих смртних случајева проузроковано је обољењем од карцинома и он је други најзаступљенији узрочник смрти. Међутим, релативна учесталост различитих карцинома варира између жена и мушкараца. У 2012. години, у Сједињеним Америчким Државама карцином плућа, дојке и дебелог црева било је најчешће обољење од рака у женској популацији. Поред тога, жене су одолевале од карцинома јајника, материце, (укључујући карциноме ендометријума и грлића материце) (Гроновски и Шиндлер, табела III).[6][121] Слични подаци забележени су и за 2016. годину.[122] Стопа смртности од рака нагло је расла током двадесетог века. У новије време, забележен је тренд пада са опадањем употребом дуванских производа. У периоду између 1991. и 2012. године, стопа смртности код жена опала је за 19% (мање него код мушкараца). Почетком двадесетог века смрт од рака материце (тела материце и грлића материце) била је водећи узрок смрти од рака код жена, које су имале већу смртност од рака у односу на мушкарце. Након проналаска Папаниколау скрининг теста (Папа тест), од 1930-их па надаље, смртност услед рака материце је опадала, првенствено због ниже стопе смртности од рака грлића материце. То је резултирало укупним смањењем броја смртних случајева од рака код жена између четрдесетих и седамдесетих година прошлог века, када је пораст стопе рака плућа довео до укупног повећања. Педесетих година прошлог века, рак дојке је постао водећи узрок смрти од рака код жена и на првом месту се налазио све до 1980-их када је преовладао рак плућа. Сва три карцинома (плућа, дојке, материца) сада опадају у стопи смртности од рака (Сиегел и сар. Слика 8).[122] Рак плућа је и даље на првом месту и више жена умре од рака плућа него од рака дојке, материце и јајника заједно. Укупно 20% људи код којих је дијагностикован карцином плућа никада није пушило. Такође, жене непушачи имају три пута већу шансу да оболе од рака плућа у односу на мушкарце који не пуше.[123]

Жене имају мању животну вероватноћу да им се дијагностикује рак (38% наспрам 45% код мушкараца), али је већа вероватноћа да ће им рак бити дијагностикован у ранијој доби.[7]

Рак дојке[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Рак дојке

Рак дојке је други најчешћи рак на свету и најчешћи злоћудни тумор код жена. Такође је међу десет најчешћих хроничних болести жена и значајан допринос губитку квалитета живота (Гроновски и Шиндлер, табела IV).[6] На глобалном нивоу рак дојки чини 25% свих карцинома. У 2016. години рак дојке најчешћи је дијагностикован међу женама у развијеним земљама и земљама у развоју, чинећи готово 30% свих случајева, а широм света забележено је милион и по случајева обољења и преко пола милиона смртних исхода, што рак дојке сврстава на пето место најчешћих разлога смрти код канцерогених обољења и на другом месту по учесталости у развијенијим регионима. Највише оболелих жена има у Северној Америци а најмање у источној и средњој Африци, док се стопа морталитета креће од 25% у развијенијим земљама до 62% у земљама у развоју.[17][124]

Рак грлића материце[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Рак грлића материце

На глобалном нивоу, рак грлића материце је четврти најчешћи рак међу женама, посебно оним нижег социоекономског статуса. Жене у овој групи имају смањен приступ здравственој заштити, високу стопу дечјих и присилних бракова и изложеније су полигамији и полно преносивим болестима. Сви ови фактори излажу их већем ризику од рака грлића материце.[11] У земљама у развоју рак грлића материце чини 12% случајева рака међу женама и други је водећи узрок смрти. Године 2012. забележено је преко 500.000 случајева обољења и 250.000 смртних исхода од ове болести. Највећа стопа је у источној Африци и средњој Африци, где је рак грлића материце најчешћи рак код жена. Стопа смртности од 52% такође је већа у земљама у развоју него у развијеним земљама (43%), а стопа смртности варира између региона света.[125][17][124]

Рак грлића материце повезан је са хуманим папилома вирусом (ХПВ), који је такође један од узрочника рака вулве, вагине, ануса и орофаринкса. Готово 300 милиона жена широм света заражено је ХПВ-ом, једном од најчешћих полно преносивих инфекција, а 5% од 13 милиона нових случајева рака у свету приписује се ХПВ-у.[126][77] У развијеним земљама, скрининг за рак грлића материце помоћу Папа теста идентификовао је велики број предканцерогене промене на грлићу материце, барем код оних жена које имају приступ здравственој заштити. Такође, програм вакцине против ХПВ је доступан у 45 земаља света. Програми скрининга и превенције имају ограничену доступност у земљама у развоју, иако се убрајају у јефтине програма[127] за које није потребна скупа технологија.[125] Ако се глобално примени, ХПВ вакцинација са 70% покривености могла би спасити животе 4 милиона жена од рака грлића материце, јер се већина случајева јавља у земљама у развоју.[6]

Карцином јајника[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Карцином јајника

Карцином јајника је водећи узрок смрти од рака репродуктивних органа и пети најчешћи узрок смрти жена од карцинома у Сједињеним Америчким Државама. Не постоји ефикасан програм скрининга и претежно се болест јавља у индустријским земљама. Будући да је карцином углавном асимптоматски у најранијим фазама, више од 50% жена има рак III или вишег стадијума (проширен изван јајника) у тренутка када им је дијагностикована, што има за последицу лошу прогнозу и теже лечење.[122][6]

Душевно здравље[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Душевно здравље

Скоро 25% жена ће током живота имати проблема са душевним здрављем.[128] У односу на мушкарце, жене су у већем ризику од анксиозности, депресије и психосоматских тегоба. Глобално гледано, депресија је једна од водећих болести у свету.[17] У Сједињеним Америчким Државама жене имају депресију двоструко чешће од мушкараца. Економски трошкови депресије код америчких жена процењују се на 20 милијарди долара сваке године. Ризици од депресије код жена повезани су са променом мормонског окружења које жене доживљавају, укључујући пубертет, менструацију, трудноћу, порођај и менопаузу.[123] Такође, жене другачије метаболизују лекове који се користе за лечење депресије у односу на мушкарце.[123][129] Стопе самоубистава услед депресије су мање код жена него код мушкараца (<1% наспрам 2,4%),[28][29] али су водећи узрок смрти жена млађих од 60 година.[17] У Уједињеном Краљевству, основана је Женска радна група за ментално здравље са циљем да проучи разлике у искуствима и потребама менталног здравља између жена и мушкараца.[130]

Деменција[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Деменција и Алцхајмерова болест

Преваленца Алцхајмерове болести у Сједињеним Америчким Државама процењује се на 5,1 милиона, а од тог броја две трећине су жене. Штавише, много је вероватније да ће жене бити примарне неговатељице одраслих чланова породице са депресијом, тако да сносе и већи ризике и терете ове болести. Доживотни ризик за жену од развоја Алзхеимерове болести двоструко је већи од ризика за мушкарце. Део ове разлике може бити последица очекиваног трајања живота, али и промена хормонског статуса током њиховог живота такође може имати значајну улогу. Такође, значајну улогу имају и разлике у експресији гена.[123] Смртни случајеви од деменције већи су код жена него код мушкараца (4,5% умрлих наспрам 2,0%).[6]

Здравље костију[уреди | уреди извор]

Остеопороза је на шестом месту међу хроничним болестима код жена у Сједињеним Америчким Државама, са укупном преваленцом од 18%, и много вишом стопом која укључује бутну кост, врат или лумбалну кичму код жена, која износи око 16% код жена и код мушкараца (4%) старијих од 50 (Гроновски и Шиндлер, табела IV).[6][7][131] Остеопороза је фактор ризика за фрактуру костију и око 20% старијих грађана који имају фрактуру кука умире у року од годину дана.[6] [132] Јаз међу половима је углавном резултат смањења нивоа естрогена код жена након менопаузе. Показало се да хормонска супституциона терапија (ХСТ) смањује овај ризик за 25–30%[133] и била је чест разлог за њено прописивање током 1980-их и 1990-их. Међутим, студија Женске здравствене иницијативе (ЖЗИ) показала је да су штетности ове терапије већи од њене користи,[134] што је допринело паду употребе ХСТ-а.

Анемија[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Анемија

Анемија је главни глобални здравствени проблем жена.[135] Жене су погођене анемичним стањем више од мушкараца, и процењује се да је око 30% жена анемично, док је код трудница та учесталост у рангу од око 42%. Анемија је повезана са низом негативних здравствених исхода, укључујући лош исход трудноће и оштећену когнитивну функцију (смањена концентрација и пажња).[136] Главни узрок анемије је недостатак гвожђа. У Сједињеним Америчким Државама анемију услед недостатка гвожђа има 37% трудница, али глобална преваленција износи чак 80%. Анемија започиње у адолесценцији, при менструалном губитку крви, који се састоји од повећане потражње за гвожђем у расту. Трудноћа доводи до даљег трошења гвожђа.[6]

Насиље[уреди | уреди извор]

Главни чланци: Насиље над женама и Насиље у породици

Жене доживљавају насиље другачије од мушкараца. Уједињене нације су насиље према женама дефинисали као:[137]

„...свако дело родно заснованог насиља која доводе или могу да доведу до физичке, сексуалне, психичке, односно економске повреде или патње за жене, обухватајући и претње таквим делима, принуду или произвољно лишавање слободе, било у јавном, било у приватном животу.” (Уједињене Нације, Декларација о уклањању насиља над женама, 1993)

Насиље над женама може имати различите облике, укључујући физички, сексуални, емоционални и психолошки облик, и може се дешавати током читавог живота. Структурно насиље може бити уграђено у законодавство а може бити и систематска мизогинија од стране организација против група жена. Починитељ насиља може да буде било ко: од државе, странца, познаника, рођака, па до партнера и може се манифестовати у читавом спектру, од дискриминације преко узнемиравања, сексуалног злостављана и силовања до физичког повређивања и фемицида (убиства). Такође, културолошке праксе, као што је сакаћење женских гениталија, могу бити узрок насиља над женама.[138][139]

Нефатално насиље над женама има озбиљне импликације на физичко, ментално и репродуктивно здравље жена и сматра се не само изолованим догађајима, већ систематским обрасцем понашања који крши њихова права, али такође ограничава њихову улогу у друштву и захтева систематски приступ у решавању.[140]

Светска здравствена организација (СЗО) процењује да је 35% жена у свету током свог живота доживело физичко или сексуално насиље и да је најчешћа претрпела насиље од стране партнера. Око 30% жена у вези пријављује такво искуство, а 38% убистава жена починили су њихови партнери. Ове бројке могу бити и до 70% у неким регионима.[141] Фактори ризика од насиља над женама укључују ниска образовна постигнућа, родитељско искуство, злостављање у детињству, неравноправност полова и културни ставови који омогућавају да се насиље сматра прихватљивијим.[142]

Светска здравствена организација је на својој скупштини 1996. године насиље прогласила глобалним здравственим приоритетом, ослањајући се и на Декларацију Уједињених нација о уклањању насиља над женама (1993)[137] и на препоруке Међународне конференције о становништву и развоју (Каиро, 1994) и Четврте светске конференције о женама (Пекинг, 1995).[143] Светска здравствена организација објавила је свој извештај 2002. године фокусиран на на сексуалном насиљу и насиљу од стране партнера.[144] У међувремену, Уједињене нације су овај проблем сврстале у свој акциони план на Генералној скупштини која је усвојила Миленијумску декларацију у септембру 2000. године, којом је, између осталог, показана решеност за „борбом против свих облика насиља над женама и применом Конвенције о уклањању свих облика дискриминације жена“.[145] Један од Миленијумских циљева (МРЦ 3) била је промоција родне равноправности и оснаживање жена, у циљу настојења да се елиминишу сви облици насиља над женама, као и примена Конвенције о уклањању свих облика дискриминације жена.[103] Овим је препознато да је уклањање насиља, укључујући дискриминацију, предуслов за постизање свих осталих циљева побољшања здравља жена. Међутим, касније су упућене критике јер насиље није увршћено у експлицитне циљеве, као „недостајући циљ“.[146][87] У евалуацији МЦР-а 3, насиље је остало главна препрека постизању целокупних циљева. У наследнику одрживог развоја, који такође експлицитно наводе сродна питања дискриминације, дечје бракове и сечење гениталија, један циљ је наведен као „Елиминисање свих облика насиља над свим женама и девојкама у јавној и приватној сфери“ до 2030. године.[111][147][141]

Ентитет Уједињених нација за равноправност полова и оснаживање жена, познат и под називом УН Wомен изразио је уверење да је насиље над женама "укорењено у родно заснованој дискриминацији и социјалним нормама и родним стереотипима", и заговарају праксу да се поред помоћи жртвама насиља, приступи и превенцији и отклањању основних и структурних узрока. Ентитет препоручује развој програма усмереног на оба пола како би се промовисала једнакости и поштовање. Ова стратегија укључује широк спектар образовних и културних промена укључујући и напоре за спровођење препорука Комисије Уједињених нација за статус жена (2013).[148][149][150][151] У склопу ових напора, Међународни дан девојчица 2014. године је био посвећен окончању насиља.[114] Светска здравствена скупштина је такође усвојила глобални план акције за борбу против насиља над женама.[152]

Жене у здравственим истраживањима[уреди | уреди извор]

Лого оф Wомен'с Хеалтх Инитиативе, депицтинг wомен оф тхрее дифферент рацес то индицате диверситy
Лого Женске здравствене иницијативе

Промене у начину на који су визуелно приказане истраживачке етике након Нирнбершких процеса (1946) довеле су до атмосфере протекционизма група за које се сматрало да су рањиве, што је често било законски регулисано. То је резултирало релативно недовољном заступљеношћу жена у клиничким испитивањима. Положај жена у истраживању додатно је компромитован 1977. године, када је као одговор на трагедије проузроковане талидомидом и диетилстилбестролом, Америчка управа за храну и лекове (ФДА) забранила женама у родној доби да учествују у раној клиничкој фази испитивања. У пракси се ова забрана често примењивала врло широко како би се искључиле све жене.[153][154] Жене, барем оне у родној доби, такође су сматране неприкладним испитаницима због њихове флуктуације хормоналних нивоа током менструалног циклуса. Међутим, истраживања су показала значајне биолошке разлике међу половима у стопама осетљивости, симптомима и одговору на лечење у многим главним областима здравља, укључујући болести срца и поједине карциноме. Ова искључења представљају претњу за примену лекова заснованих на истраживањима над женама и представљају компромис у погледу неге која се нуди и женама и мушкарцима.[6][155]

Све већи фокус на женска права у Сједињеним Америчким Државама током 1980-их усредсредио је пажњу на чињеницу да многи лекови који се преписују женама никада нису били тестирани на женама у родној доби и да постоји релативно мало основних истраживања о здрављу жена. Као одговор на ово, Национални институт за здравље (НИХ) је 1990. године основао Канцеларију за истраживање здравља жена (ОРWХ)[156] како би смањио неједнакост. Године 1993. Национални закон о ревитализацији здравствених завода званично је преокренуо америчку политику захтевајући да клиничка испитивања III фазе, која финансира Национални институт за здравље, морају да укључују жене.[123] То је резултирало повећањем броја жена ангажованих у истраживачке студије. Следећа фаза била је специфично финансирање великих епидемиолошких студија и клиничких испитивања усредсређених на здравље жена, попут Женске здравствене иницијативе (1991), највеће студије о превенцији болести спроведене у САД-у. Њена улога била је проучавање главних узрока смрти, инвалидитета и слабости код старијих жена.[157] Упркос овом очигледном напретку, жене су и даље недовољно заступљене.[158] У 2006. години жене су учествовале у мање од 25% клиничких испитивања објављених 2004. године.[159] Проучавање истих аутора пет година касније открило је мало доказа о побољшању. Друга студија открила је учесталост између 10–47% жена у клиничким испитивањима болести срца, упркос преваленцији срчаних болести код жена.[160] Рак плућа је водећи узрок смрти од рака међу женама, али иако се број жена испитаних у студије рака плућа повећава, и даље је далеко мања вероватноћа да ће бити испитане у односу на мушкарце.[123]

Један од изазова у процени напретка у овој области је број клиничких студија које или не пријављују пол испитаника или им недостаје статистичка моћ за откривање родних разлика.[159][161] Ово су још увек била питања у 2014. години. Додатна брига је чињеница да већина студија на животињама такође искључује женке или не узима у обзир разлике у полу. На пример, упркос већој учесталости депресије међу женама, мање од половине студија на животињама користе женске животиње.[123] Сходно томе, бројне агенције за финансирање, као и научни часописи траже од истраживача да се изричито баве питањима пола у својим истраживањима.[162][163]

Сродно питање је укључивање трудница у клиничке студије. С обзиром да друге болести могу постојати истовремено са трудноћом, потребне су информације о одговору и ефикасности интервенција током трудноће, али етичка питања у вези са фетусом ово питање чини сложенијим. Ова пристрасност према половима делимично се надокнађује покретањем великих епидемиолошких студија о женама, попут Студије о здрављу медицинских сестара (1976),[164] Женске здравствене иницијативе[165] и Студије о здрављу црних жена.[166][6]

Жене су такође биле предмет злоупотребе и занемаривања у истраживањима здравствене заштите, као што је ситуација откривена у „Цартwригхт Инqуирy“ на Новом Зеланду (1988), у којој су истраживања две феминистичке новинарке[167] открила да жене са абнормалностима грлића материце нису добиле третман лечења у оквиру експеримента. Женама није речено о постојању абнормалностима и неколико њих је касније умрло.[168]

Националне и међународне иницијативе[уреди | уреди извор]

Лого фор тхе Унитед Натионс Сустаинабле Девелопмент Гоалс wитх тхе УН сyмбол абове тхе wордс "Сустаинабле Девелопмент Гоалс". Тхе "О" ин гоалс беинг а раинбоw оф цолоурс
Лого пројекта „Циљеви одрживог развоја”

Многе земље широм света, поред проблема неравноправности полова, сврстало је здравље жена у своје националне иницијативе. Тако је на пример, 1991. године у Сједињеним Америчким Државама, Одељење за здравство и социјалне услуге основало Канцеларију за здравље жена у циљу побољшања здравља жена у САД, кроз координацију са осталим агенцијама.[169][170] Године 1994. Центар за контролу и превенцију болести основао је сопствену Канцеларију за здравље жена, која је формално одобрена Законом о приступу здравственој заштити из 2010. године.[171][172]

На међународном нивоу, многе агенције Уједињених нација попут Светске здравствене организације (СЗО), Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА)[173] и УНИЦЕФ-а[174] спроводе специфичне програме о здрављу жена и здрављу мајки, као и о сексуалном и репродуктивном здрављу.[1][175] Поред тога, глобални циљеви Уједињених нација баве се многим питањима везаним за здравље жена, и директно и индиректно. Ту спадају Миленијумски развојни циљеви из 2000. године (МРЦ)[145][44] наследник овог програма, Циљеви одрживог развоја који је усвојени у септембру 2015. године, након извештаја о напретку Миленијумских развојних циљева (Тхе Милленниум Девелопмент Гоалс Репорт 2015).[176][64] Осам циљева (искорењивање екстремног сиромаштва и глади, постизање универзалног основног образовања, промоција родне равноправности и оснаживање жена, смањење стопе смртности деце, побољшање здравља мајки, борба против ХИВ/АИДС-а, маларије и других болести, обезбеђивање одрживости) баве се директно или индиректно питањем здравља жена.[44][11][48][111][177]

Циљеви и изазови[уреди | уреди извор]

Непалесе wомен еxамининг патиент'с моутх ин орал хеалтх цлиниц
Жена у Непала подучава се оралној хигијени.

Истраживања су приоритет у побољшању здравља жена. Поједина истраживања јединствена су за жене, нека обухватају болести које више погађају женски пол а поједина истраживања баве се факторима ризика између жена и мушкараца.[6] Због тога, равнотежа полова у истраживачким студијама мора бити на одговарајући начин уравнотежена како би се омогућила анализа која ће открити интеракције између пола и других фактора. Гроновски и Шиндлер предлажу да се научне публикације обавезују да приликом истраживања и објављивања резултата узму у обзир неравноправност полова и да у својим финансирањима, подрже пројекте који укључују оба пола. Такође, сугерише се здравственим организацијама да подстичу укључивање жена у клиничка испитивања. Претходних година забележен је напредак на овом пољу а 2006. године Друштво за истраживање здравља жена основало је Организацију за проучавање полних разлика и покренуло часопис „Биологy оф Сеx Дифференцес” ради даљег проучавања ових разлика.[6]

Да би се налази истраживања имплементирали у клиничкој пракси, потребан је временски период. Клиничка медицина треба да укључи информације које су већ доступне из истраживачких студија о различитим начинима на које болести погађају жене и мушкарце. Многе „нормалне“ лабораторијске вредности нису исте за мушкарце и жене а такође су различити и критеријуми за раст и развој. Такође, разлика у половима се мора узети у обзир и код дозирања одређених лекова.[6]

А гроуп оф wомен ин Индиа рецеивинг инструцтион ин хеалтх едуцатион
Група жена у Индији присуствује предавању из здравственог образовања

Приступ жена здравственој заштити и даље је изазов, како у земљама у развоју, тако и у развијеним државама. У Сједињеним Америчким Државама, пре него што је ступио на снагу Закон о приступачној здравственој заштити, 25% жена у родној доби није имало здравствено осигурање.[178] У недостатку одговарајућег осигурања, жене ће вероватно избећи важне кораке за сопствено здравље, као што су рутински систематски преглед, превентивни скрининзи и тестирања и пренатална нега. Ситуацију погоршава чињеница да су жене које живе испод границе сиромаштва у већем ризику од непланиране трудноће, непланираног порођаја и изборног побачаја. Додатном финансијском оптерећењу у овој групи су лоша образовна постигнућа, недостатак превоза, нефлексибилни распореди рада и потешкоће у добијању неге о деци, а све то ствара препреке приступу здравственој заштити жена. Ови проблеми су много гори у земљама у развоју. Мање од 50% порођаја у овим земљама присуствују пружаоци здравствених услуга (нпр. Бабице, медицинске сестре, лекари) што доводи до веће стопе смртности мајки, (до 1: 1.000 живорођених). Такође, искључују се посете гинекологу иако је СЗО прописала да је потребно најмање четири пренаталне посете.[179] Недостатак здравствених радника, установа и ресурса доприносе високом степену морбидитета код жена због неизбежних стања као што су акушерске фистуле, полно преносиве болести и рак грлића материце.[6]

Канцеларија за истраживање здравља жена у Сједињеним Америчким Државама верује да је један од најбољих начина за унапређење истраживања у здрављу жена повећање удела жена укључених у здравствену заштиту и здравствена истраживања, као и преузимање вођства у влади, центрима за високо образовање и приватном сектору.[157] За остваривање ових циљева даје се бесповратна финансијска помоћ.[180] Национална научна фондација у Сједињеним Државама наводи да жене стичу само половину доктората који се додељују у науци и инжењерству, попуњавајући само 21% редовних професорских места у науци и 5% оних у инжењерству, док зарађују само 82% накнаде у односу на истим позицијама на којима се налазе мушкарци. Ова разлика је израженија у Европи.[180]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Усвојен децембара 2011. а обележава се сваког 11. октобра.[113]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г WХО 2016, Wомен'с Хеалтх
  2. ^ WХО 1948.
  3. ^ НЛМ 2015.
  4. ^ Цланцy & Массион 1992.
  5. ^ МацЕацхрон 2014.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с Гроноwски & Сцхиндлер 2014.
  7. ^ а б в Wоод ет ал 2009.
  8. ^ WХО 2016, Лифе-цоурсе
  9. ^ Леwис & Бернстеин 1996.
  10. ^ Галеа 2014.
  11. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Ноур 2014.
  12. ^ ГХД 2014.
  13. ^ Мацфарлане ет ал 2008.
  14. ^ Коплан ет ал 2009.
  15. ^ Боyд-Јудсон & Јамес 2014.
  16. ^ Коблинскy, Тимyан & Гаy 1993.
  17. ^ а б в г д ђ е Бустрео 2015.
  18. ^ а б Yоунг 2014.
  19. ^ ЦДЦ 2016, Лифе Еxпецтанцy
  20. ^ Стевенс ет ал 2013.
  21. ^ Алдридге ет ал. 2017. "Алл-цаусе стандардисед морталитy ратиос wере сигнифицантлy инцреасед ин 91 (99%) оф 92 еxтрацтед датапоинтс анд wере 11·86 (95% CI 10·42–13·30; И2=94·1%) ин фемале индивидуалс."
  22. ^ а б Алдридге ет ал. 2017.
  23. ^ WХО 2016, Социал детерминантс оф хеалтх
  24. ^ Марсхалл 2013.
  25. ^ Марсхалл & Трацy 2009.
  26. ^ Прингле 1998.
  27. ^ Yоунг 2000.
  28. ^ а б ЦДЦ 2016, Мен'с хеалтх
  29. ^ а б ЦДЦ 2016, Леадинг Цаусес оф Деатх
  30. ^ ЛWЦХЦ 2016.
  31. ^ Стевенс 1995.
  32. ^ Еллсберг 2006.
  33. ^ WХО 2016, Сеxуал анд репродуцтиве хеалтх
  34. ^ ЦДЦ 2016, Репродуцтиве хеалтх
  35. ^ а б ЦДЦ 2016, Прегнанцy Цомплицатионс
  36. ^ Јоинт Цоммиссион 2010.
  37. ^ Блум & Гатес 2015.
  38. ^ а б в г д УН 2015б.
  39. ^ а б ЦДЦ 2016, Прегнанцy Морталитy Сурвеилланце Сyстем
  40. ^ а б в г д Филиппи ет ал 2006.
  41. ^ СДГ 2016, Цхецклист
  42. ^ а б в WХО 2005б.
  43. ^ Саy ет ал 2014.
  44. ^ а б в МДГ 2016.
  45. ^ WХО 2016, [1]
  46. ^ Росенфиелд ет ал 2006.
  47. ^ Рицардо & Верани 2010, Матернал, Неwборн анд Цхилд Хеалтх
  48. ^ а б СДГ 2016.
  49. ^ Хансен & Сцхелленберг 2016.
  50. ^ СДГ 2016, Гоал 3: Хеалтх
  51. ^ WХО 2016, Сафе Цхилдбиртх Цхецклист
  52. ^ WХО 2016, Гуиделинес он антенатал царе Нов. 2016
  53. ^ УНФПА 2016, Сеттинг стандардс фор емергенцy обстетриц царе
  54. ^ а б в УНФПА 2016, Обстетриц фистула
  55. ^ WХО 2016, 10 фацтс он обстетриц фистула
  56. ^ Јонес 2007.
  57. ^ УНФПА 2016, Цампаигн то енд Фистула
  58. ^ УН 2016, Интернатионал Даy то Енд Обстетриц Фистула
  59. ^ а б Сингх & Дарроцх 2012.
  60. ^ а б WХО 2016, Фамилy планнинг: Фацт Схеет Н°351 (2015)
  61. ^ УНФПА 2016, Фамилy планнинг
  62. ^ ЦДЦ 2016, Публиц Хеалтх Ацхиевементс ин тхе 20тх Центурy
  63. ^ Биддлецом ет ал 2015.
  64. ^ а б УН 2015.
  65. ^ УНДЕСА 2016, Цонтрацептиве преваленце
  66. ^ УНДЕСА 2016, МДГс
  67. ^ WХО 2016, МДГ 5: импрове матернал хеалтх
  68. ^ СДГ 2016, СДГ5 Метадата Марцх 2016
  69. ^ ОДИ 2016, Барриерс то цонтрацептион
  70. ^ Преслер-Марсхалл & Јонес 2012.
  71. ^ АЦОГ 2016, Аццесс то Цонтрацептион 2015
  72. ^ Грант 1992.
  73. ^ а б Седгх ет ал 2016.
  74. ^ Ганатра ет ал 2014.
  75. ^ WХО 2016д.
  76. ^ а б WХО 2016, Wомен'с хеалтх: Фацт схеет Н°334 (2013)
  77. ^ а б WХО 2016, Сеxуаллy трансмиттед инфецтионс: Фацт Схеет Н°110 (2015)
  78. ^ а б УНФПА 2016, Фреqуентлy Аскед Qуестионс
  79. ^ WХО 2016, Фемале генитал мутилатион
  80. ^ WХО 2016, Цлассифицатион оф фемале генитал мутилатион
  81. ^ Ноур 2004.
  82. ^ Ноур ет ал 2006.
  83. ^ УНИЦЕФ 2016, Фемале генитал мутилатион/цуттинг
  84. ^ УНФПА 2016, Фемале Генитал Мутилатион
  85. ^ а б Амнестy Интернатионал 2010.
  86. ^ а б УН 2016, Интернатионал Даy оф Зеро Толеранце фор Фемале Генитал Мутилатион
  87. ^ а б „СДГ 5: Ацхиеве гендер еqуалитy анд емпоwер алл wомен анд гирлс]”. УН Wомен. 
  88. ^ ЦДЦ 2016, Инфертилитy
  89. ^ Цхандра ет ал 2013.
  90. ^ ЦДЦ 2016, Ассистед Репродуцтиве Тецхнологy
  91. ^ Сундерам ет ал 2013.
  92. ^ а б Сундерам ет ал 2015.
  93. ^ а б УН 2016, Цхилд марриаге а виолатион оф хуман ригхтс
  94. ^ а б в г ИЦРW 2015.
  95. ^ а б в г УНИЦЕФ 2016, Ендинг Цхилд Марриаге
  96. ^ а б Вариа 2016.
  97. ^ а б в WХО & ИПУ 2016.
  98. ^ Ноур 2006.
  99. ^ УН 2016, Неw УН инитиативе аимс то протецт миллионс оф гирлс фром цхилд марриаге
  100. ^ ОХЦХР 2016.
  101. ^ УНФПА 2016, Цхилд марриаге
  102. ^ Гирлс нот Бридес 2016, Абоут Цхилд Марриаге
  103. ^ а б ОХЦХР 2016, ЦЕДАW
  104. ^ ОХЦХР 2016, УДХР
  105. ^ ДФИД 2014.
  106. ^ Гирл Суммит 2014.
  107. ^ а б ПМНЦХ 2014.
  108. ^ Гирлс нот Бридес 2016.
  109. ^ ИЦРW 2016.
  110. ^ ХРW 2016.
  111. ^ а б в СДГ 2016, Гоал 5: Гендер Еqуалитy
  112. ^ Аедy 2016.
  113. ^ УН 2016, Интернатионал Даy оф тхе Гирл Цхилд
  114. ^ а б WХО 2016, Интернатионал Даy оф тхе Гирл Цхилд
  115. ^ ОWХ 2012, Менструатион анд тхе менструал цyцле
  116. ^ Сеаман & Елдридге 2008.
  117. ^ ОWХ 2012, Менопаусе
  118. ^ Бармак 2016.
  119. ^ Wолф 2012.
  120. ^ Лоуе & Сајатовиц 2004.
  121. ^ Сиегел ет ал 2012.
  122. ^ а б в Сиегел ет ал 2016.
  123. ^ а б в г д ђ е Јохнсон ет ал 2014.
  124. ^ а б ИАРЦ 2016, Цанцер фацтс 2012
  125. ^ а б Саслоw 2013.
  126. ^ Форман ет ал 2012.
  127. ^ РТЦОГ 2003.
  128. ^ Стеббинс 2004.
  129. ^ Росентхал 2004.
  130. ^ „Тхе Wомен'с Ментал Хеалтх Таскфорце репорт”. ГОВ.УК (на језику: енглески). Приступљено 2019-02-17. 
  131. ^ ЦДЦ 2012.
  132. ^ Сургеон Генерал 2004.
  133. ^ Вицкерс ет ал 2007.
  134. ^ Мансон ет ал 2013.
  135. ^ Фриедман ет ал 2012.
  136. ^ Мурраy-Колб & Беард 2007.
  137. ^ а б УН 1993.
  138. ^ Wаттс & Зиммерман 2002.
  139. ^ WХО 2016, Виоленце агаинст wомен
  140. ^ Гарцíа-Морено ет ал 2013.
  141. ^ а б „Фацтс анд фигурес: Ендинг виоленце агаинст wомен”. УН Wомен. 
  142. ^ WХО 2016, Виоленце агаинст wомен: Фацт Схеет Н°239 (2016)
  143. ^ WХА 1996.
  144. ^ Круг ет ал 2005.
  145. ^ а б УН 2000.
  146. ^ УН Wомен 2016ц.
  147. ^ „Ендинг виоленце агаинст wомен”. УН Wомен. 
  148. ^ ЦСW 2016.
  149. ^ ЦСW 2016, 57тх Сессион 2013
  150. ^ ЦСW 2013.
  151. ^ „Фоцусинг он превентион: Ендинг виоленце агаинст wомен”. УН Wомен. 
  152. ^ WХО 2016, WМА Глобал Ацтион План
  153. ^ МцЦартхy 1994.
  154. ^ Сцхиебингер 2003.
  155. ^ Регитз-Загросек 2012.
  156. ^ ОРWХ 2016.
  157. ^ а б Пинн 1994.
  158. ^ Геллер ет ал 2011.
  159. ^ а б Геллер ет ал 2006.
  160. ^ Ким ет ал 2008.
  161. ^ Лиу & ДиПиетро Магер 2016.
  162. ^ Гахаган ет ал 2015.
  163. ^ Гахаган 2016.
  164. ^ НХС 2016.
  165. ^ WХИ 2010.
  166. ^ БWХС 2016.
  167. ^ Цонеy & Бункле 1987.
  168. ^ Цартwригхт 1988.
  169. ^ ОWХ 2012.
  170. ^ ОWХ 2012, Висион, миссион, хисторy
  171. ^ ЦДЦ 2016, Wомен'с хеалтх
  172. ^ ЦДЦ 2016, Абоут ЦДЦ
  173. ^ УНФПА 2016.
  174. ^ УНИЦЕФ 2016.
  175. ^ УНИЦЕФ 2016, Матернал анд неwборн хеалтх
  176. ^ WХО 2016, Девелопмент Гоалс Репорт 2015
  177. ^ Гарцíа-Морено & Амин 2016.
  178. ^ Козхиманнил 2012.
  179. ^ WХО 2016, Матернал анд перинатал хеалтх
  180. ^ а б Схен 2013.


Библиографија[уреди | уреди извор]

Симпозијуми и серије[уреди | уреди извор]

Чланци[уреди | уреди извор]

Репродуктивно и сексуално здравље[уреди | уреди извор]

Здравље мајки[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Поглавља[уреди | уреди извор]

Извештаји и документа[уреди | уреди извор]

Уједињене нације[уреди | уреди извор]

Веб-сајтови[уреди | уреди извор]

Вести[уреди | уреди извор]

Истраживање о здрављу жена[уреди | уреди извор]

Организације[уреди | уреди извор]

Пружаоци здравствених услуга за жене[уреди | уреди извор]
Унитед Натионс[уреди | уреди извор]
СЗО[уреди | уреди извор]
Центри за контролу и превенцију болести[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Здравље жена на Викимедијиној остави.


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zdravlje_žena&oldid=27677617”