Duhovi (praznik)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Duhovi
Freska pentekostalne golubice (koja predstavlja Svetog Duha) u Karlskiršu u Beču, Austrija.
TipHrišćanski
ZnačenjeSlavi silazak Svetog Duha na apostole i druge Isusove sledbenike; rođenje Crkve
ObeležavaRimokatolici, istočni katolici, starokatolici, luterani, istočni pravoslavci, orijentalni pravoslavci, anglikanci i drugi hrišćani
Od7. nedelja posle Uskrsa; Uskrs + 49 dana
PraznovanjeCrkvene službe, svečani obroci, procesije, krštenja, konfirmacija, rukopoloženje, narodni običaji, plesovi, prolećni i šumski obredi, svečana odeća
TradicijaMolitva, bdenje, post (pred festival), novene, povlačenja, sveto pričešće, jektenija

Duhovi, trojice, trojčindan ili pedesetnica (grč. πεντηκοστή [pentekostē] — „pedeseti dan”) hrišćanski je praznik kojim se proslavlja silazak Svetog Duha na apostole u Jerusalimu, 50 dana nakon Hristovog Vaskrsenja. Odatle i izraz proslava pedesetnice, pentekoste itd.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Pentekostes, El Greko. Muzej Prado

Naziv Duhovi je doslovce preuzeto iz staroslovenskog, gde je to dativ jednine, a u stvari se odnosi na Duha Svetog koji je jedan, a ne na više duhova kako se to odomaćilo u imenu koje ovaj praznik danas nosi.[1][2][3]

Septuaginta koristi izraz Pentēkostē u kontekstu „praznika Pedesetnice“ samo dva puta, u Knjizi o Tovitu i 2 Makaveja, koji su deuterokanonske/apokrifne knjige u Bibliji.[4][5][6] Izraz Duhovi se pojavljuje u Septuaginti kao jedan od naziva za Festival nedelja.[7]

Prevodioci Septuaginte su tu reč koristili i u dva druga smisla: za označavanje jubilarne godine (Leviticus 25:10),[4] događaj koji se dešava svake 50. godine, i u nekoliko odlomaka hronologije kao redni broj.[i] Izraz su u književnosti helenističkog judaizma takođe koristili Filon Aleksandrijski i Josif Flavije.[3]

Zaleđina[uredi | uredi izvor]

U judaizmu Festival nedelja (hebr. שבועות Šavuot) je Festival žetve koji se slavi sedam nedelja i jedan dan nakon prvog dana Pashe (praznik beskvasnih hlebova) u Deuteronomy 16:9 ili sedam nedelja i jedan dan nakon Sabata prema navodu u Leviticus 23:16.[9] Praznik nedelja naziva se i praznikom žetve u Exodus 23:16 i danom prvih plodova u Numbers 28:26.[10] U Exodus 34:22 naziva se „prvim plodom žetve pšenice.“[11] Datum za „Praznik sedmica“ prvobitno je bio dan nakon punih sedam nedelja po prvoj žetvi žita.[12][13] U jevrejskoj tradiciji pedeseti dan je bio poznat kao Festival nedelja.[10][11] Stvarno pominjanje pedeset dana potiče iz Leviticus 23:16.[1][14]

Tokom helenističkog perioda, drevni praznik žetve takođe je postao dan obnove Nojevog zaveta, opisanog u Genesis 9:8-17, koji je uspostavljen između Boga i „svakog tela na zemlji“.[7] Do tada su neki Jevreji već živeli u dijaspori. Prema Acts 2:5-11, u Jerusalimu je bilo Jevreja iz „svakog naroda pod nebom“, koji su verovatno posetili grad kao hodočasnici tokom Pedesetnice. Posebno su hoj epidemountes (οἱ ἐπιδημοῦντες) identifikovani kao „posetioci“ Jerusalima iz Rima. U ovu grupu posetilaca ulaze i Jevreji i „prozeliti“ (προσήλυτος, prozelitos); ponekad prevedeno kao „obraćen u judaizam“, prozelit se odnosio na nejevreje koji su se u potpunosti pridržavali Mojsijevih zakona, uključujući i obrezivanje..[15] Spisak naroda predstavljenih u biblijskom tekstu uključuje Parte, Medijce, Elamite, Mezopotamiju, Judeju,[ii] Kapadokiju, Pont, Aziju, Frigiju, Pamfiliju, Egipat, Kirenu i one koji su bili u poseti iz Rima.[16] Naučnici su spekulisali o mogućem ranijem književnom izvoru za spisak nacija, uključujući astrološki popis Pavla Aleksandrijskog i različite reference na jevrejsku dijasporu pisaca iz doba Drugog hrama (posebno Filona Aleksandrijskog).[17]

Značaj praznika[uredi | uredi izvor]

Hrišćani ovaj praznik slave i kao dan „rođenja Crkve” budući da Dela apostolska donose da su apostoli puni Duha Svetoga govorili tako da su ih mogli razumeti ljudi svih naroda i jezika, a mnoštvo se „dalo krstiti te su primili Duha Svetoga”. Inače to je i jasno otvaranje spasonosnog poslanja Crkve prema svima a ne samo prema Jevrejima.

Praznovanje[uredi | uredi izvor]

U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.

Ovaj praznik slave pravoslavci, katolici i mnoge druge hrišćanske crkve.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Napomena[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kao deo fraze ἐπ᾽ αὐτὴν ἔτους πεντηκοστοῦ καὶ ἑκατοστοῦ[8](ep autēn etous pentēkastou kai hekatostou, „u sto pedesetoj godini“, ili neke varijacije te fraze u kombinaciji sa drugim brojevima za definisanje preciznog broja godina, a ponekad i meseci. Vidi: „... u sto pedesetoj godini ...“ 1 Maccabees 6:20, „u sto pedeset prvoj godini ...“ 1 Maccabees 7:1, „Takođe prvi mesec sto pedeset druge godine ... “1 Maccabees 9:3, sa drugim primerima u 1 Maccabees 9:54 i 2 Maccabees 14:4.[4]
  2. ^ Postoje značajna neslaganja među modernim naučnicima oko tumačenja „Judeje” u Delima 2:9. Tertulijan i Avgustin su preveli „Judeju“ iz Dela 2:9 kao Jermenijam (Jermenija), dok ju je Jeronim nazvao Sirijom, a Jovan Zlatousti ju je povezao sa Indijom. Savremeni naučnici su predložili dodatne mogućnosti, uključujući Kilikiju, Joniju i Lidiju.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Bratcher, Robert G; Hatton, Howard (2000). A handbook on Deuteronomy. New York: United Bible Societies. ISBN 978-0-8267-0104-6. 
  2. ^ Deuteronomy 16:10
  3. ^ a b Danker, Frederick W; Arndt, William; Bauer, Walter (2000). A Greek-English lexicon of the New Testament and other early Christian literature. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-03933-6. 
  4. ^ a b v Gerhard, Kittel; Friedrich, Gerhard; Bromiley, Geoffrey William, ur. (2006). „Pentecost”. Theological dictionary of the New Testament. Prevod: Geoffrey William Bromiley. Grand Rapids, Michigan: Eerdmans. ISBN 978-0-8028-2243-7. 
  5. ^ Bromiley, Geoffrey William, ur. (2009). „Pentecost”. The International standard Bible encyclopedia (2 izd.). Grand Rapids, Michigan: W.B. Eerdmans. 
  6. ^ Tobit 2:12 Maccabees 12:32
  7. ^ a b Jansen, John Frederick (1993). „Pentecost”. Ur.: Metzger, Bruce M; Coogan, Michael D. The Oxford Companion to the BibleNeophodna slobodna registracija. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504645-8. doi:10.1093/acref/9780195046458.001.0001. Pristupljeno 2018-12-02. 
  8. ^ „Septuagint (LXX), 1 Maccabees 6:20”. academic-bible.com: The Scholarly Portal of the German Bible Society. German Bible Society. Pristupljeno 9. 6. 2017. 
  9. ^ Balz, Horst Robert; Schneider, Gerhard (1994). Exegetical dictionary of the New Testament. ISBN 978-0-8028-2803-3. 
  10. ^ a b Keil, Carl Friedrich; Delitzsch, Franz (2011). Commentary on the Old Testament. Peabody, Massachusetts: Hendrickson Publishers. ISBN 978-0-913573-88-4. 
  11. ^ a b Gaebelein, Frank E (1984). The expositors Bible commentary with the New International Version of the Holy Bible in twelve volum. Grand Rapids, MI: Zondervan. ISBN 978-0-310-36500-6. 
  12. ^ Leviticus 23:16
  13. ^ Numbers 28:28–31
  14. ^ NIV archaeological study Bible an illustrated walk through biblical history and culture : New International Version. Grand Rapids, Mich.: Zondervan. 2005. ISBN 978-0-310-92605-4. 
  15. ^ Longenecker, Richard N. (2017). Acts. Zondervan. ISBN 978-0-310-53203-3. 
  16. ^ NIV, Archaeological Study Bible: An Illustrated Walk Through Biblical History and Culture. Zondervan. 2010. ISBN 978-0-310-87018-0. 
  17. ^ Gilbert, Gary (2002). „The List of Nations in Acts 2: Roman Propaganda and the Lukan Response”. Journal of Biblical Literature. 121 (3): 497—529. ISSN 0021-9231. JSTOR 3268158. doi:10.2307/3268158. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Duhovi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Духови_(празник)&oldid=27553262”