Lazar Mojsov

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
LAZAR MOJSOV
Lazar Mojsov.jpg
Lazar Mojsov
Datum rođenja (1920-12-19)19. decembar 1920.
Mesto rođenja Negotino, kod Velesa

 Kraljevina SHS
Datum smrti 25. avgust 2011.(2011-08-25) (90 god.)
Mesto smrti Beograd
 Srbija
Supruga Ljiljana Mojsova
Profesija političar
Učešće u ratovima Narodnooslobodilačka borba
Čin pukovnik u rezervi
predsednik Predsedništva SKJ
Period 20. oktobar 198020. oktobar 1981.
Prethodnik Josip Broz Tito
Naslednik Dušan Dragosavac
Savezni sekretar
inostranih poslova SFRJ
Period 19821984.
Prethodnik Josip Vrhovec
Naslednik Raif Dizdarević
predsednik Predsedništva
SFR Jugoslavije
Period 15. maj 198715. maj 1988.
Prethodnik Sinan Hasani
Naslednik Raif Dizdarević
Odlikovanja
Orden zasluga za narod sa zlatnim vencem
Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem
Orden bratstva i jedinsta
Orden rada sa crvenom zastavom
Partizanska spomenica 1941.

Dr Lazar Mojsov (Negotino, kod Velesa, 19. decembar 1920Beograd, 25. avgust 2011), diplomata, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i društveno-politički radnik SFR Jugoslavije i SR Makedonije. Od 20. oktobra 1980. do 20. oktobra 1981. godine obavljao je funkciju predsednika Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije. Od 15. maja 1987. do 15. maja 1988. godine obavljao je funkciju predsednika Predsedništva SFR Jugoslavije.

Biografija[uredi]

Lazar Mojsov rođen je 19. decembra 1920. godine u Negotinu kod Velesa. Završio je i stekao doktorat na Pravnom fakultetu u Beogradu. Učestvovao je u akcijama naprednih studenata.

Narodnooslobodilačka borba[uredi]

Narodnooslobodilačkom pokretu priključio se 1941, a u Narodnooslobodilačku borbu stupio je 1943. godine. Za vreme rata bio je politički radnik u Drugoj makedonskoj brigadi i pri Glavnom štabu NOV i PO Makedonije.

Bio je većnik na Prvom zasedanju Antifašističkog sobranja narodnog oslobođenja Makedonije, održanom 2. avgusta 1944. godine.

Posleratna karijera[uredi]

Posle oslobođenja bio je na raznim dužnostima:

Biran je za poslanika Republičke i Savezne skupštine u više saziva. U Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije biran je na Sedmom i Osmom kongresu.

Umro je u Beogradu i sahranjen u četvrtak 25. avgusta 2011. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.[1][2]

Literarni rad i odlikovanja[uredi]

Bavio se novinarskim i publicističkim radom. Neka od njegovih dela su „Bugarska radnička partija (komunista) i makedonsko nacionalno pitanje“ (1948) i „Oko pitanja makedonske nacionalne manjine u Grčkoj (1954). Bio je predavač i pisao je o međunarodnim odnosima.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i većeg broja jugoslovenskih odlikovanja.

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Jugoslovenski savremenici: ko je ko u Jugoslaviji. „Hronometar“, Beograd 1970. godina.
  • Makedonska enciklopedija (knjiga druga). „MANU“, Skoplje 2009. godina.