Luksemburg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Veliko Vojvodstvo Luksemburg
Groussherzogtum Lëtzebuerg  (luksemburški)
Großherzogtum Luxemburg  (nemački)
Grand-Duché de Luxembourg  (francuski)
Krilatica: Желимо да останемо оно што јесмо
(luks. Mir wëlle bleiwe wat mir sinn)
(nem. Wir wollen bleiben, was wir sind)
(franc. Nous voulons rester ce que nous sommes)
Himna: Наша отаџбина
(luks. Ons Hémécht)
(nem. Unsere Heimat)
(franc. Notre patrie)
Položaj Luksemburga
Glavni gradLuksemburg
Službeni jezikluksemburški, nemački, francuski
Vladavina
 — Veliki vojvodaAnri
 — PremijerGzavije Betel
 — Potpredsednik VladeFransoa Boš
 — Potpredsednik VladeDen Kerš
Istorija
Nezavisnost1839. i 1867.
Geografija
Površina
 — ukupno2.586,4 km2(168)
 — voda (%)0,60 %
Stanovništvo
 — 2017.[1]590.678(170)
 — gustina228,38 st./km2
Ekonomija
ValutaEvro1
 — stoti deo valuteцент
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +1, +2 (CET, CEST)
Internet domen.lu
Pozivni broj+352

1 pre 2002. Luksemburški franak

Luksemburg (luks. Lëtzebuerg, nem. Luxemburg, franc. Luxembourg),[2] ili zvanično Veliko Vojvodstvo Luksemburg (luks. Groussherzogtum Lëtzebuerg, nem. Großherzogtum Luxemburg, franc. Grand-Duché de Luxembourg) je država na zapadu Evrope sa istoimenim glavnim gradom.[3] Ime Luksemburg potiče od trđave Lucilinburhuk, oko koje se razvio glavni grad. Luksemburg je jedino Veliko vojvodstvo na svetu.

Po državnom uređenju je parlamentarna monarhija na čelu sa velikim vojvodom Anrijem. Graniči se sa Francuskom (dužina granice 73 km), Belgijom (148 km) i Nemačkom (138 km). Luksemburg je s površinom od 2586 km2 druga najmanja zemlja Evropske unije.

Luksemburg je jedna od zemalja osnivača Evropske ekonomske zajednice, organizacije koja je prethodnik današnje Evropske unije,[4][5] a zajedno sa Belgijom i Holandijom čini zemlje Beneluksa. Od marta 1970. godine, Luksemburg je članica „Organisation internationale de la Francophonie” (Međunarodne organizacije frankofonskih zemalja). Jedan je od osnivača NATO saveza.

Poreklo imena[uredi | uredi izvor]

Naziv Luksemburg potiče od dvorca Lucilinburhuk, kasnije poznatog i kao Lützelburg. To je mali dvorac, oko kojeg je izgrađen današnji grad Luksemburg. Luksemburg je nastao u nekadašnjem Svetom rimskom carstvu kao grofovija, a danas je poslednje veliko vojvodstvo na svetu.

Geografija[uredi | uredi izvor]

Mapa Luksemburga

Luksemburg je jedna od najmanjih država u Evropi. Rangiran je kao 167. država u svetu po veličini. Pokriva oko 2.586 km². Na zapadu se graniči sa belgijskom provincijom Luksemburg, koji je (sa 4.443 km²) skoro dvostruko veći od države Luksemburg.

Po državnom uređenju je parlamentarna monarhija na čelu sa Velikim Vojvodom Henrijem. Graniči se sa Francuskom (dužina granice 73 km), Belgijom (148 km) i Nemačkom (138 km). Luksemburg je s površinom od 2.586 km² druga najmanja zemlja Evropske unije. Luksemburg je jedna od zemalja osnivača Evropske Ekonomske Zajednice, organizacije koja je prethodnik današnje Evropske unije, i zajedno sa Belgijom i Holandijom čini zemlje Beneluksa. Od marta 1970. godine, Luksemburg je članica Međunarodne organizacije frankofonih zemalja). Jedan je od osnivača NATO saveza.

Istočnu granicu Luksemburga čine tri reke, Mozel, Sauer i Our.

Položaj[uredi | uredi izvor]

Države sa kojima se Luksemburg graniči su: Nemačka, Francuska i Belgija. Površina države iznosi 2.586,4 km².

Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Vode[uredi | uredi izvor]

Kroz Luksemburg prolazi jedna reka, Mas. A samo jedan mali, južni deo Luksemburg, deli reku Mozel sa Nemačkom.

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Klima[uredi | uredi izvor]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Istorija Luksemburga počinje sa izgradnjom Luksemburškog zamka godine 963. Grad se razvio oko ove tvrđave, koja je postala središte male, ali strateški važne države. Vladajuća dinastija Luksemburga je ušla u krizu 1437, jer nije imala muškog naslednika. Tokom vekova, Luksemburška tvrđava je dograđivana i proširivana. Njeni gospodari bili su Burboni, Habzburzi, Hoencolerni, i republikanski Francuzi. Posle poraza Napoleona, Ugovorom u Parizu 1815, Luksemburg je ostao kao sporna teritorija između Pruske i Holandije. Na Bečkom kongresu, Luksemburgu je dat status Velikog vojvodstva u personalnoj uniji sa Holandijom. Luksemburg je takođe postao član Nemačke konfederacije, a pruske trupe su bile stacionirane u tvrđavi.

Belgijska revolucija iz 18301839. znatno je smanjila teritoriju Luksemburga, jer je frankofonski zapadni deo vojvodstva postao Provincija Luksemburg u Belgiji. Luksemburška nezavisnost je potvrđena nizom međunarodnih ugovora u 19. veku.

Holandski kralj je ostao suveren Velikog Vojvodstva Luksemburg, tj. Luksemburg i Holandija su bili u personalnoj uniji, sve do 1890. Tada je umro kralj Viljem III, i holandski presto je nasledila njegova kći Vilhelmina, dok je Veliki Vojvoda Luksemburga postao Adolf od Nasau-Vajlburga (pravo nasleđa u Luksemburgu je imao samo muški potomak, po Salijskom zakonu).

Luksemburg je okupirala Nemačka u toku Prvog svetskog rata, ali je država zadržala svoje političke mehanizme. U Drugom svetskom ratu, Luksemburg je formalno postao deo Trećeg rajha 1942.

Vlada Luksemburga u izbeglištvu je prekinula tradiciju neutralnosti, i pridružila se saveznicima u borbi protiv nacističke Nemačke. Mala grupa luksemburških dobrovoljaca se borila u bici za Normandiju. Luksemburg je bio jedan od osnivača Ujedinjenih nacija, 1946, NATO-a, 1949, i Evropske ekonomske zajednice (današnja Evropska unija), 1957. Godine 1999, Luksemburg je prihvatio evro kao svoju valutu.

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Gradovi u Luksemburgu

Luksemburg danas ima dvanaest zvanično priznatih gradskih naselja. Uprkos status gradova oni nisu urbanizovana područja. Oni su slični opštinama, ali imaju drugačiji pravni status.

Grb Ime Kanton Okruzi Površina
(km²)
Stanovništvo
(2005)
Coat of arms diekirch luxbrg.png
Dikirh
Diekirch
Dikrech
Dikirh Dikirh 12,42 6.165
Coat of arms differdange luxbrg.png
Diferdanž
Differdange
Déifferdeng
Eš-sur-Alzet Luksemburg 22,18 19.005
Coat of arms dudelange luxbrg.png
Didelanž
Dudelange
Diddeleng
Eš-sur-Alzet Luksemburg 21,38 17.618
Coat of arms echternach luxbrg.svg
Ehternah
Echternach
Iechternach
Ehternah Grevenmaher 20,49 4.507
Coat of arms esch alzette luxbrg.png
Eš sir Alzet
Esch-sur-Alzette
Esch-Uelzecht
Eš-sur-Alzet Luksemburg 14,35 28.000
Coat of arms ettelbruck luxbrg.png
Etelbrek
Ettelbruck
Ettelbréck
Dikirh Dikirh 15,18 7.364
Coat of arms grevenmacher luxbrg.png
Grevenmaher
Grevenmacher
Gréiwemaacher
Grevenmaher Grevenmaher 16,48 3.966
Coat of arms Luxembourg City.png
Luksemburg (grad)
Luxembourg
Lëtzebuerg
Luksemburg Luksemburg 51,46 76.420
Coat of arms remich luxbrg.png
Rejmeh
Remich
Réimech
Rejmeh Grevenmaher 5,29 2.986
Coat of arms rumelange luxbrg.png
Rumelanž
Rumelange
Rëmeleng
Eš-sur-Alzet Luksemburg 6,83 4.495
Coat of arms vianden luxbrg.png
Vijanden
Vianden
Veianen
Vianden Dikirh 9,67 1.561
Coat of arms wiltz luxbrg.png
Vilc
Wiltz
Wolz
Vilc Dikirh 19,37 4.587

Privreda[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Nacionalna agencija za statistiku”. Arhivirano iz originala na datum 18. 01. 2018. Pristupljeno 10. 01. 2018. 
  2. ^ „Luxembourg”. The American Heritage Dictionary of the English Language (5th izd.). Boston: Houghton Mifflin Harcourt. 2014. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ „Decision of the Representatives of the Governments of the Member States on the location of the seats of the institutions (12 December 1992)”. Centre virtuel de la connaissance sur l'Europe . Arhivirano iz originala na datum 13. 10. 2019. Pristupljeno 13. 10. 2019. 
  5. ^ History: The Definitive Visual Guide. New York, New York: Dorling Kindersley Limited. 2010. str. 452—453. ISBN 978-0-7566-7456-4. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]