Srpsko-crnogorska ofanziva u Bosnu
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Srpsko-crnogorska ofanziva u Bosnu | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Deo Srpske kampanje | |||||||
| |||||||
Sukobljene strane | |||||||
Kraljevina Srbija Kraljevina Crna Gora | Austrougarska | ||||||
Komandanti i vođe | |||||||
Miloš Božanović Janko Vukotić | Oskar Poćorek | ||||||
Jačina | |||||||
Sandžačka vojska Užička vojska | 6. armija |
Srpsko-crnogorska ofanziva u Bosnu bila je ofanziva srpske vojske i crnogorske vojske izvedena u toku septembra i oktobra 1914. godine. Srpska Užička vojska i crnogorska Sandžačka vojska prodrle u Bosnu preko Drine u jačini od 55 bataljona i 78 topova. Srpsko-crnogorske jedinice nizale su uspehe. Jedinice su stigle do Jahorine, da bi 25. septembra ušle u Pale, a zatim ovladale Romanijom početkom oktobra. Austrougarska je izvršila protivudar u oktobru. Borbe su bile pune obrta, ali su se srpsko-crnogorske jedinice povukle na Drinu do 24. oktobra. Time je završena ofanziva u Bosnu.
Pozadina
[uredi | uredi izvor]Na crnogorskom delu fronta trupe austrougarskog 16. korpusa zauzele su Pljevlja 19. avgusta 1914. godine. Međutim, zbog poraza u Cerskoj bici ova ofanziva je obustavljena. Na poziv kralja Nikole 21. avgusta na Cetinje stiže srpska vojna misija koju je predvodio general Božidar Janković i pukovnik Petar Pešić sa Putnikovim Zajedničkim planom dejstva. Crnogorska komanda je reorganizovana, snage su pregrupisane, uspostavljenja je Vrhovna komanda 24. avgusta. Za načelnika je postavljen general Božidar Janković. Umesto Pljevaljske divizije uspostavljena je Sandžačka vojska pod komandom serdara Janka Vukotića i Drinski odred pod komandom divizijara Mitra Martinovića. Promenjena je komanda Lovćenskog odreda gde je knjaz Petar preuzeo komandu i Hercegovačkog odred kome je sada zapovedao vojvoda Đuro Petrović.
Ofanziva u Bosnu
[uredi | uredi izvor]Sandžačka vojska je izvršila protivnapad 26. avgusta i istog dana oslobodila Pljevlja. Sandžačka vojska je dobila zadatak da prodere u pravcu Sarajeva i Kalinovika, dok je Užička vojska dobila zadatak da prodre preko Han Pijeska ka Vlasenici, poruši železničku prugu u dolini Krivaje i da smelim manevrom olakša situaciju na Drini. Krajem avgusta i septembra crnogorska vojska je prešla granicu na pojedinim delovima i povratila izgubljene teritorije. Borbe su bili jake i pune obrta, ali srpsko-crnogorske jedinice su uspele da uspešno odbrane svoju granicu. Dok su se vodili rovovske borbe na obalama Drine jedinice Užičke i Sandžačke vojske prodrle su u jugoistočnu Bosnu. Sandžačka vojska izbila je na Jahorinu, da bi 25. septembra istureni delovi ušli u Pale. Romanijom je ovladano 2. i 3. avgusta. Divizijar Mitar Martinović je sa svojim Drinskim odredom uspešno delovao u sektoru Kalinovika. Užička vojska je uspela da ovlada Višegradom, Sokolcem i Han Pijeskom i prekine komunikaciju Sarajevo-Vlasenica. Austrougarska vojska je u oktobru izvršila protivudar, i sa dosta obrta, u bici na Glasincu uspela je da natera Sandžačku vojsku na povlačenje. Sandžačka vojska se povukla na desnu obalu Drine do 24. oktobra.
Posledice
[uredi | uredi izvor]Ofanziva Užičke i Sandžačke vojske razvijala se parcijalno i mlitavo. Zbog sporih priprema i nepoznavanja situacije kod neprijatelja, kao i zbog nedovoljno jasnog cilja, ofanziva je krenula tek kada je na glavnom frontu nastalo zatišje. Bila je prisutna i nedovoljna saglasnost između srpskog i crnogorskog komandovanja. Sve ovo je omogućilo generalu Oskaru Poćoreku da sa glavnog fronta izdvoji znatne snage i njima najpre zaustavi, a potom i da odbaci Užičku i Sandžačku vojsku preko Drine sredinom oktobra. Prodor Užičke i Sandžačke vojske u istočnu Bosnu imao bi znatno veći efekat i uticaj na razvoj situacije na glavnom frontu da je bio izvršen u vreme protivudara srpske Prve armije na Mačkovom kamenu i da je izvođen po jedinstvenom planu.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Andrej Mitrović, Srbija u Prvom svetskom ratu, Beograd, 1984.
- Savo Skoko, Petar Opačić, Vojvoda Stepa Stepanović u ratovima Srbije 1876—1918, BIGZ, Beograd 1979.
- Popović, Nikola B. (2000). Srbi u Prvom svetskom ratu 1914—1918. Novi Sad: Društvo istoričara Južnobačkog i Sremskog okruga.