Стара планина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стара планина
Stara planina16.jpg
Стара планина (врх Бабин зуб)
Географске карактеристике
Највиша тачкаБотев врх
Ндм. висина2.376 m
Координате42°43′03″ СГШ; 24°55′00″ ИГД / 42.7175° СГШ; 24.916667° ИГД / 42.7175; 24.916667 Координате: 42°43′03″ СГШ; 24°55′00″ ИГД / 42.7175° СГШ; 24.916667° ИГД / 42.7175; 24.916667
Географија
Стара планина на мапи Бугарске
Стара планина
Стара планина
Државе Србија  Бугарска
МасивКарпатско-балканске планине
ГрупаБалканске планине

Стара планина или Балкан планина, припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 km.

Стара планина се већим делом налази у Бугарској, а знатно мањим делом на југоистоку Србије. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 m) у Бугарској, а у Србији Миџор (2169 m).

Стара планина удаљена је 330 km од Београда, 70 km од Ниша, 100 km од Зајечара, 50 km од Књажевца или Пирота.[1]

Име[уреди]

У време Римљана, масив се звао Хемус (Haemus). Историчари кажу да тај назив потиче од трачке речи “saimon” што значи “планински ланац”. Словени су је називали Маторни гори, а Турци Коџа Балкан или само Балкан. Назив “Балкан” је персијског порекла и значи “брдовити крај”.[2]

Постоји још и назив Ћипровачки Балкан[3].

Географија[уреди]

Шуме Старе планине

Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Целу територију Старе планине и њено подгорје саставља Торлак а источна половина се назива Висок (пре Височки срез).[4] Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице,[1] а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске.[2] У меридијанском правцу се пружа скоро 100 km, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 km (Пиротска котлина-Сребрна глава).

На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 m н. в.).

Део Старе планине у Србији регионално припада Источној Србији, и административно се простире на територијама четири општине, Зајечар, Књажевац, Пирот и Димитровград. Планиниски масив Старе планине састоји се из Заглавка и Висока, у којима доминирају Трговишки и Бели Тимок, односно Височица и Топлодолска река.

Врхови[уреди]

Врхови у Србији[уреди]

Изразитији врхови Старе планине су:

Често се Старој планини припаја и Видлич (1413 m н. в.) чији планински венац припада горњем Понишављу, међутим то није потпуно тачно. Видлич представља просторну антиклиналу, која је навучена преко старопланинске зоне, те стога, и морфолошки и тектонски, представља једну засебну целину.

Највиша тачка Старе планине у Србији је врх Миџор са висином од 2169 m н. в, а најнижа тачка је на излазу из долине Прлитског потока (132 m н. в.).

Врхови у Бугарској[уреди]

У Бугарској је највиши врх Ботев (2376 m н. в.).

Клима[уреди]

У оквиру планинских климатских региона на Старој планини се могу издвојити:

  • Прелазни или субпланински климатски регион на висинама између 600 и 1250 m н. в.
  • Прави планински климатски регион на висинама између 1250 и 1900 m н. в.
  • Високопланински климатски регион на висинама изнад 1900 m н. в.

Плеистоцена (вирм 3) снежна граница на Старој планини се налазила на висини од око 1700 m н. в.

Спорт и рекреација[уреди]

Скијаши на Старој планини

Стара планина је под снегом готово пет месеци годишње и има одличан потенција за изградњу дугих стаза за алпско скијање. Бабин зуб, који се налази на надморској висини од 1.758 м, један је од најлепших крајолика Старе планине. Маркантне стене Бабиног зуба завршавају се југозападно Миџора (надморске висине 2.169 м), највишег врха Старе планине и Србије. Бабин зуб је заштићени природни резерват.

На Бабином Зубу налази се скијашки центар “Бабин зуб”, који чине стазе на локацијама “Коњарник”, “Сунчана долина” и “Маркова ливада”. Скијалиште “Бабин зуб” поседује четвороседну жичару “Коњарник”, ски лифт “Сунчана долина”, као и дечији ски вртић са покретном траком “Маркова ливада”. На локацији “Јабучко равниште” налази се прва гондола у Србији. Више од 13 km одлично уређених стаза, различитих тежина, припремљене су за скијаше свих категорија. За љубитеље екстремних спортова обезбеђена је стаза за слободну вожњу. У ски центру Стара планина је изграђен систем за вештачко оснежавање.[5]

Изграња мини хидроелектрана[уреди]

Последњих година Стара планина је доспела у жижу српске јавности због изградње више десетина мини хидро-електрана (МХЕ) у заштићеној парка природе на Старој планини.[6] Мештани и активисти окупљени око иницијативе Одбранимо реке Старе планине сматрају да би се овиме ”неке од најлепших и најчистијих река у Србији исушиле и превеле у цев”, чиме би се ”извршио екоцид несагледивих размера који би довео до уништења природних станишта биљних и животињских врста”.[7] Протесте ове еколошке иницијативе је подржало више јавних личности.[8]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 „Stara planina Srbija, Knjaževac”. Turizzam.com. Приступљено 20. 1. 2019. 
  2. 2,0 2,1 „Stara planina, prirodni rezervat u dve države”. Serbia.com. Приступљено 20. 1. 2019. 
  3. ^ "Дело", Београд 1895. године
  4. ^ "Дело", Београд 1. јул 1895. године
  5. 5,0 5,1 „Ski centar Stara planina - O centru”. Skijališta Srbije. JP Skijališta Srbije. Приступљено 20. 1. 2019. 
  6. ^ шOdbranimo reke Stare planine!
  7. ^ шOdbranimo reke Stare planine!
  8. ^ Protest protiv MHE u Beogradu

Спољашње везе[уреди]