Хиос

Хиос

Χίος
Хиос из свемира, јуни (1996).
Хиос
Географија
Координате	38° 24′ 00″ С; 26° 01′ 00″ И
Површина	910 km2
Администрација
Грчка
Највећи град	Хиос
Демографија
Становништво	52290  (2001)
Густина ст.	57,46 стан./km2

Хиос (грч. Χίος [Híos], антгрч. Χίος [Khíos]) је грчко острво. Острво управно чини најважнију општину у оквиру истоименог округа Хиос. Посједује површину величине од 842 km² и има око 50.000 становника (2000).

Положај

Хиос се налази у близини турске обале и припада егејским острвима а притом и јужним Спорадима. Дужина обале износи 213. km, па је притом Хиос пето по величини острво Грчке. Хиос је дуг 48 km, а ширина му износи од 13 до 24 km.

Мјеста на острву

Хиос-град или грчки Chios-Chora (грч. Χώρα) је име главног мјеста на острву. Хиос-град има отприлике 27.000 становника (2000). Поред овог мјеста, још постојећа мјеста су: Вронтадос - Vrontádos (грч. Βροντάδος), Кардамила - Kardámyla (грч. Καρδάμυλα), Лагада - Lagáda (грч. Λαγκάδα), Волизос - Volissós (грч. Βολισσός), Тсимиана - Thymianá (грч. Θυμιανά), Ненита - Nénita (грч. Νένητα) као и Мастикохорја ("Mastichochoria"), Места - Mestá (грч. Μεστά), Пирги Pyrgí (грч. Πυργί) и Олимпи - Olýmpi (грч. Ολύμποι). Важнија мјеста за инострани саобраћај са одговарајућом инфраструктуром су Карфас - Karfás (грч. Καρφάς), Аја Ермиони - Agia Ermióni (грч. Άγια Ερμιόνη), Коми - Kómi (грч. Κώμη) и Еборио - Emporió (грч. Εμπορειό). Под управу Хиоса рачунају се такође мале сјевероисточне групе острва Инузес - Inoússes (грч. Οινούσσες) и сјеверозападно положено острво Псара - Psará (грч. Ψαρά) и Антипсара - Antípsara (грч. Αντίψαρα)(18 sm).

Природне одлике

Унутрашњост острва Хиос са манастиром Неа Мони под заштитом УНЕСКОа

Острво је планинско, а најважнија планина је Пелинео са врхом на 1.297 m н. в., која се налази на северу острва Хиос. Источна обала Хиоса је ниска и плодна, па је погодна за насељавање. Западна обала је каменита и стрма.

Клима у префектури Хиос је у приморским деловима средоземна са топлим и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На већим висинама у унутрашњости острва она има нешто ошртију варијанту.

Историја

"Масакр на Хиосу“ - Ежен Делакроа

Острво Хиос је насељено већ пет миленијума. Археолошке ископине у пећинама Ајос Гале (Agios Gala) датирају из времена 3000 година прије Христа. У близини града Емборио постоје налазишта из времена 2.600-2.000 прије Христа. Први познати краљ на Хиосу називао се Амфиалос (Amphialos) или Амфиклос (Amphiklos), који је на Хиос дошао по једном пророчанству. Касније су се Јоњани из Мале Азије населили на ово острво. Око 700. прије Христа Хиос је био поморска сила и центар културе и трговине. То је било вријеме процвата за острво, а његови становници били су међу најбогатијима у егејском мору. Благостање острва нагло је прекинуто због развлачења персијског царства, које је освојило Хиос 512. п. н. е. Након што су Персијанци побијеђени у биткама код Саламине и Платеје, такође су протјерани властодршци са Хиоса. Острво је за вријеме Делског савеза доживјело свој други процват. Овај период завршио се Пелопонеским ратом, када се острво одваја од Атине и припаја Спарти. Тиме је дошло и вријеме нестабилности. Хиос је тада стварао различите савезе са Атином, Александром великим и Римљанима. У том период центар моћи се помјерио са егејског мора више на копно. Ране године првог миленијума означене су углавном бројним земљотресима. Хиос је од 1304.–29. и од 1346—1566. био колонија Ђеновљана.

Хиос је у раном новом добу био добро ситуирано и становништвом богато острво, које је прије свега било насељено произвођачима мастике. Иако су се становници показали као лојални према Османском царству, приликом грчког рата за независност (1821—1829), Турци су побили велики дио становника. Од 120.000 становника свега 15.000 је успјело побјећи. Они који су остали или су побијени или су пали под ропство (углавном произвођачи мастике). Кад је грчки слободоборац Константинос Канарис нешто касније запалио један турски адмиралски брод, на њему је страдао велики број преосталих заробљених Грка. Овај турски злочин одјекнуо је тада читавом Европом. Позната је слика „Масакр на Хиосу“ од Ежен Делакроа (Eugene Delacroix) (слика десно). 1881. године један земљотрес уништио је оно шта је преостало на острву. Тек 1911. до 1913. године Грци су поново населили ово острво.

Становништво

Главно становништво префектуре Хиос су Грци. Такође, 97% становништва живи на острву Хиосу. Број становника префектуре би био много већи да током 20. века није било великог исељавања у веће градове у земљи и иностранству.

Доминира градско становништво. Град Хиос је једини већи град у префектури.

Привреда

Улица у Пирги

Плажа Лефкатиа

Лангада

Префектура Хиос је због близине копна богатије водом од већине Егејских острва. Посебно је то значајно на нижем и равнијем југу острва, где постоје бројна обрадива поља. Поред маслиновог уља и вина Хиос је прије свега познат кроз производњу мастике, а посебно у јужним дијеловима (Mastichochoria ). Ту и у околини „мастикиних села“ Пиргија (Pyrgi), Месте (Mestá) и Олимпије (Olympia), расту одређене зимзелене стабљике мастике које посједују веома квалитетну природну смолу. Жетва траје од августа до краја октобра. Смолу, која се добија зарезивањем мастикиних стабљика, жене пажљиво одвајају и чисте пинцетама. Смола се касније, између осталог, користи за производњу уза (Ouzo), жвакаћих гума и слаткиша.

Последњих деценија нагло се развија туризам, нарочито око града Хиоса.

Легенда и истина

У селу Питиос Pitios наводно је рођен пјесник Хомер. Међутим многа мјеста у грчкој приписују себи ову привилегију. Са Хиоса највјероватније потичу предсократски филозофи Јон са Хиоса и Метродорос са Хиоса.

Општине

Општина	YPES-број	Сједиште	Поштански број	Позивни број
Аја Параскеви	3501	Аја Параскеви	811 02	22520-3
Ајас Мимас	5401	Тсимиано Хиу	821 00	22730-3
Амани	5402	Волизос	821 03	22740-2
Хиос	5409	Хиос	821 00	22710-2 кроз 4
Инузес	5407	Инузес	821 03	22710-52
Јонија	5403	Калимасја	821 00	22710-5 кроз 6
Кампохора	5404	Кампохора	821 00	22710-8
Кардамила	5405	Кардамила	823 00	22720-2
Мастихохори	5406	Пирги	821 02	22710-7
Омируполи	5408	Вронтадос	822 00	22710-9
Псара	5410	Псара	821 04	22740-6

• Види још: Општине префектуре Хиос

Личности

• Јоргос Дилвис
• Никос Јалурис
• Димитрис Варос
• Матеос Мундес

На Хиосу су рођени:

• Хипократ са Хиоса, грчки астроном и математичар
• Андреас Папандреу, грчки премијер
• Микис Теодоракис, грчки композитор и политичар
• Теопомпос, грчки писац историје
• Диодор Јерусалимски, јерусалимски патријарх (1981—2000)

Види још

• Грчка острва
• Грчка

Спољашње везе

• Острво Хиос: Опште информације као историја, плаже, градови, познате личности и манастири.(на њемачком)
• Chios : Карта острва.
• Chios-info : Хиос (Holiday.gr)
• http://www.travel-to-chios.com
• e-xios.gr: Портал за Хиос
• Chiosnet Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јануар 2021)
• Aplotaria Chios
• Chiosonline Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јун 2020)