Бановина Хрватска (средњи век)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За чланак о истоименој бановини Краљевине Југославије, погледајте чланак Бановина Хрватска.
Бановина Хрватска
Грб Средњовековне Бановине Хрватске
Грб
Hungary 13th century.png
Угарске покрајине у 13. вијеку
Географија
Континент Европа
Регија Балкан
Земља Flag of Hungary (15th century, rectangular).svg Краљевина Угарска
Друштво
Званични језици латински, говорни језик: Хрватски
Религија Католичанство
Законодавна власт сабор
Владавина
Титула владара бан
Владар Угра (први),
Крсто I Франкопан Озаљски (задњи)
Оснивање 1102.
Престанак 1527.
Догађаји
Унија са Угарском 1102.
Битка на Мохачу 29. август 1526.
Укључење у Хабзбуршку монархију 1527.
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Coat of arms of Croatia 1495.svg Краљевина Хрватска Краљевина Хрватска (Хабзбуршка монархија) Flag of the Kingdom of Croatia (Habsburg).svg
Портал:Историја

Бановина Хрватска је назив за покрајину средњовековне Угарске. Настала је од територије некадашње независне Краљевине Хрватске која је након 1102. дошла под врховну власт Краљевине Угарске. Врховна власт Угарске над овом територијом је потрајала све до 1526. године.

Име[уреди]

Ова територија је званично имала статус бановине, али је називана и краљевином. Забележено је да је 1351. године одржан најстарији сабор "Краљевине Хрватске и Далмације“.[1]

Историја[уреди]

Смрт Стјепана II Трпимировића 1091. је значила, не само изумирање династије Трпимировић, него и губитак посљедњег хрватског краља. Послије 11 година сукцесионе кризе, угарски краљ Коломан је завладао Хрватском 1102. и Далмацијом 1107. године. Иако је Бановина Хрватска де јуре имала посебан статус, малу аутономију и свој парламент, власт је де факто била у Будиму. Угарски краљ је именовао хрватског бана, који је имао обавезу управљања администрацијом, судством, финансијама и предводио је хрватску војску у ратовима. Војском су командовали угарски краљеви, а они су поред тога још и дијелили донације властелинима, те потврђивали законе донесене на хрватском и славонском сабору (Славонија је тада чинила посебну угарску бановину).

Године 1526. Османлије наносе коначан војни пораз средњовековној Угарској, а Хрватска затим долази под власт Хабзбуршке монархије. Као и читава Краљевина Угарска, и Хрватска се почетком новог вијека постепено смањивала падајући под власт Османског царства које се ширило на њен рачун.

Територија[уреди]

Бановина Хрватска је првобитно укључивала и приморске и панонске делове некадашње Краљевине Хрватске, да би потом из ње била издвојена Бановина Славонија. Крајем 15. века, ове две бановине су поново спојене у једну.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]