Девети мај (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Ново Село (вишезначна одредница).
Девети мај
Девети мај.jpeg
Улаз у насеље
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Палилула (Ниш)
Становништво
Становништво
 — (2011) 4863
Положај
Координате 43°19′17″ СГШ; 21°48′54″ ИГД / 43.3214° СГШ; 21.8150° ИГД / 43.3214; 21.8150 Координате: 43°19′17″ СГШ; 21°48′54″ ИГД / 43.3214° СГШ; 21.8150° ИГД / 43.3214; 21.8150
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Девети мај на мапи Србије
Девети мај
Девети мај
Девети мај на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18250
Позивни број 018
Регистарска ознака NI

Девети мај (до почетка 1990-их година Ново Село) предграђе града Ниша. Налази се на подручју градске општине Палилула У Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве и Нишаве, удаљено око 6 км западно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 4305 становника (према попису из 1991. било је 3689 становника). Према попису из 2011. у Деветом мају има 4863 становника.

Историја[уреди]

Преисторијски налази (неолит) на локалитету званом Бубањ указују на веома стару насељеност. У турским изворима старијег периода не наилази се на помен Новог Села, због чега се може претпоставити да је млађег постанка, на шта упућује и његов назив. У турском попису из 1498. године, међутим, помиње се село Доњи Бубањ са 41 домом и 5 воденица, које је затим тајанствено ишчезло (вероватно крајем 17. или у првој половини 18. века). Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је назив Доњи Бубањ, а имало је 40 кућа, 4 удовичка домаћинства, 6 самачка домаћинства.[1] Истраживања на локалитетима Бубањ и КП Дом (гробови, грађевински материјал) показала су да је овде вероватно била позиција Доњег Бубња. Данашње насеље 9. мај (Ново Село) је посебно, млађе село, изван континуитета са Доњим Бубњем и можда је постало од издвојеног, прекоречног заселка Поповца, а можда и неким посебним дошљачким засељавањем. Ослобођење 1878. године га је затекло као сеоце у крчевинама на левој обали Нишаве са 11 домова и 85 становника, којим господари Мустафа бег из Ниша.

Захваљујући доброј земљи и још више близини прокупачког пута и Ниша, Ново Село је већ у међуратном периоду почело да привлачи досељенике. Насељавање је оријентисано како према сеоском насељу, тако и уз друм. Први се уз прокупачки пут, са његове северне стране, населио 1921. године Цветан Стефановић, ковач, пореклом из Александрова. Његову приземну кућу и радњу откупио је 1927. године Јован Јовић, сеоски столар, пореклом из Врањске Бање. Две године касније (1929) на раскрсници, на месту данашње самопослуге почела је са радом циглана-црепана Милана Јовића и ортака. Рушењем њеног последњег остатка (димњака) и примитивне механе до ње 1946/47. године настала је „ширина“, на којој ће се поткрај осме деценије 20. века сместити самоуслуга, сквер и пијаца. Године 1930. село има 41 домаћинство и 344 становника. Од 1930. до 1934. године уз друм су се заселила и два млина (оба су престала с радом после 1945. године). Захваљујући њима простор око друма добио је 1935/36. године електричну струју, док је сеоско насеље ову добило 1942/43. године. Успешан старт првих досељеника и добра пословна позиција на друму и уз раскрсницу привукла је и друге придошлице занатлије, па су се до 1940. године заселили: 1 ковач (А. Митровић из Бубња), 1 колар (Б. Стошић) и 1 поткивач (Д. Стошић), чију је поткивачницу Св. Костић из Лалинца 1937. године преправио у кафану.

После 1945. године дуж трасе пута за Прокупље и у сеоском насељу почело је засељавање и других занатлија (зидара, фарбара, стругара, механџија, пекара, трговаца, стаклара), као и домаћинства стражара у КП Дому и радника придошлица. У једном од предратних млинова (Никодија Игњатовића) уселио се мањи фабрички погон за прераду кожа и крзна (после интеграције са фабриком „Ђука Динић1980. године престао је са радом). Почев од 1946/50. године почела су се, поред других, досељавати и домаћинства са Косова којих је 1983. године било око 80. Иза 1960. године према подвожњаку и у старом селу почели су се насељавати пензионисани стражари КП Дома. Поред ових, велики број досељеника је дошао из Топлице, Добрича, Црне Траве и лесковачког краја. Многи од њих су радили у иностранству, а зарађени новац су пласирали у изградњу великих кућа.

Следећи горњи процес и као његова последица, дошло је поткрај осме деценије 20. века до физичког спајања Доњег Међурова, Чокота и Новог Села. Тако је крајем осме деценије настала овде приградска конурбација у којој је 1981. године пулсирало 1507 домаћинстава и 5805 становника. У овом процесу изменила се и економско-социјална структура домаћинстава Новог Села: године 1971. било је 31 пољопривредно, 38 мешовитих и 305 непољопривредних домаћинстава. Није се, међутим, изменио спонтани (стихијни) и рурални изглед насеља. Године 1979. урађен је детаљан урбанистички план насеља. Занимљиво је да је након овог чина насељавање застало, а нови дошљаци се радије оријентишу на села и терене изван домашаја урбанистичког плана.

Саобраћај[уреди]

До Насеља 9. Мај се може доћи градским линијама 10 Ћеле Кула - Јура - Насеље 9. Мај и линијом 36 Трг Краља Александра - Насеље 9. Мај - Мрамор, као и приградским линијама 25 ПАС Ниш - Доње Међурово - Чокот - Насеље 9. Мај, линијом 26 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај ( до улаза у насеље 9. Мај ) - Лалинац, линијом 33 ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Крушце - Лалинске Појате - Сечаница и линијом 36Л ПАС Ниш - Насеље 9. Мај - Мрамор - Мраморско Брдо - Мраморски Поток.

Демографија[уреди]

У насељу Девети мај живи 3295 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,3 година (35,8 код мушкараца и 36,7 код жена). У насељу има 1292 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 607
1953. 630
1961. 746
1971. 1.412
1981. 2.976
1991. 3.689 3.619
2002. 4.305 4.520
2011. 4.863
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
4.160 96,63 %
Роми
  
24 0,55 %
Црногорци
  
18 0,41 %
Македонци
  
11 0,25 %
Бугари
  
10 0,23 %
Југословени
  
6 0,13 %
Хрвати
  
5 0,11 %
Украјинци
  
1 0,02 %
Мађари
  
1 0,02 %
непознато
  
55 1,27 %


Референце[уреди]

  1. Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“
  2. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 155-156.

Спољашње везе[уреди]