Портал:Историја/Слика 2011.

Изабране слике

• Портал:Историја/Слика 2008.
• Портал:Историја/Слика 2009.
• Портал:Историја/Слика 2010.

01. недеља

Христово рођење, централни део византијског триптиха од слоноваче са краја 10. века, данас у Лувру.

02. недеља

Посмртна златна маска ахајског краља (16. век пре н.е.) из Микенског периода ткз. Агамемнонова маска коју је 1876. у Микени пронашао Хајнрих Шлиман, данас у Националном археолошком музеју у Атини

03. недеља

Мачу Пикчу, свети град Инка, саграђен око 1300, данас у Перуу.

04. недеља

Карејски типик, потпис Светог Саве из 1199. године.

05. недеља

Мухамед Али Џинах и Махатма Ганди у Бомбају 1944. године. Џинах је као вођа Свеиндијске муслиманске лиге један од оснивача Пакистана.

06. недеља

Пудинг од шљива у опасности: Британска карикатура Џејма Гилроја (1757-1815) из 1805. приказује Наполеона и британског председника владе Пита Млађег како деле свет.

07. недеља

Посета јапанског цара Хирохита Хирошими 1947. године.

08. недеља

Петроварадинска тврђава, снимак који је 1850. начинио Анастас Јовановић.

09. недеља

Сусрет пруског канцелара Бизмарка и француског цара Наполеона III после битке код Седана, илустрација из 1915. године.

10. недеља

Мозаик из цариградске царске палате из 5. века приказује двојицу венатора у борби са тигром.

11. недеља

Савезници код Брандербуршке капије у Берлину, 12. јул 1945. године. Совјетски генерали Георгиј Жуков, Константин Рокосовски и Василиј Соколовски у друштву са британским фелдмаршалом Бернардом Монтгомеријем.

12. недеља

Цртеж Лудости на маргини првог издања Похвале лудости (1515) Еразма Ротердамског. Цртеж је дело Ханса Холбајна Млађег, а примерак књиге је поседовао сам аутор.

13. недеља

Споменик кнезу Михаилу Обреновићу у Београду, око 1890. године.

14. недеља

Насловна страна одштампане књиге привилегије које су Србима ("илирском народу") издали хабзбуршки владари Леополд I и Јосиф I, а које је Карло VI потврдио 1732. године.

15. недеља

Паја Јовановић, Таковски устанак, слика из 1895. године, приказује подизање Другог српског устанка на црквени празник Цвети 11. априла (24. априла по грегоријанском календару) 1815. у Такову

16. недеља

Исусово ускрснуће, позноантички рељеф настао око 400. године у Риму или Милану, данас у Баварском народном музеју у Минхену.

17. недеља

Пјеро дела Франческа, Христово ускрснуће, фреска из 1463. године.

18. недеља

Атинска школа

Руски цар Николај II (десно) у пруској униформи у друштву свог рођака, немачког цара Вилхелма II (лево) који носи руску униформу. Два владара су сликана 1905, девет година пре избијања Првог светског рата у којима су се њихове две државе бориле на супротним странама.

19. недеља

Ричард Никсон напушта Белу кућу 9. августа 1974. након што је поднео оставку због афере Вотергејт.

Ричард Никсон напушта Белу кућу 9. августа 1974. након што је поднео оставку због афере Вотергејт.

20. недеља

Тијеполо, Нептун нуди Венецији дарове мора.

Ђовани Батиста Тијеполо, Нептун нуди Венецији дарове мора, 1748-1750, Дуждева палата у Венецији. Барокна слика која представља алегорију млетачке поморске премоћи на Средоземном мору.

21. недеља

Саксонски парадни шлем из Сатон Хуа (6. или рани 7. век) у Енглеској, данас у Британском музеју у Лондону.

22. недеља

Гробница и споменик кнезу Михаилу Обреновићу у београдској Саборној цркви. Кнез је убијен у атентату у Кошутњаку 29. маја/10. јуна 1868. године.

23. недеља

Модерна реконструкција апокрифног грба српског цара Стефана Душана из Охмућевићевог грбовникa из 16. века.

24. недеља

Краљ Милутин

Ктиторски портрет српског краља Стефана Уроша II Милутина, настао око 1315, са моделом задужбине - Краљевом црквом при манастиру Студеница

25. недеља

Пу Ји, последњи кинески цар од 1908. до 1924. године.

26. недеља

Урош Предић, Косовка девојка, слика из 1919. године.

27. недеља

Зид плача

Западни зид, како га Јевреји зову, или Зид плача, најсветије место јудаизма и једини остатак Другог храма (10. век пре м.е.) у Јерусалиму.

28. недеља

Аутопортрет Албрехта Дирера из 1484. године.

Аутопортрет тринаестогодишњег Албрехта Дирера из 1484. године.

29. недеља

Британски пропагандни плакат

Британски пропагандни плакат из Другог светског рата који позива Британке да у индустријским погонима одмене мобилисане мушкарце.

30. недеља

Антонис ва Дајк, Амброзије Милански забрањује цару Теодосију I да уће у цркву

Антонис ван Дајк, Амброзије Милански забрањује цару Теодосију I да уђе у цркву, прва трећина 17. века, Национална галерија у Лондону.

31. недеља

Данак у крви, османска минијатура

Данак у крви, османска минијатура, одведени дечаци приказани су при дну минијатуре.

32. недеља

Карта старог Египта

Карта старог Египта.

33. недеља

Сунчев камен

Сунчев камен, познат и као Астечки календар, изложен у Националном музеју антропологије у Мексико Ситију.

34. недеља

Кнежеви изборници

Кнежеви изборници бирају луксембуршког грофа Хенрика за цара Светог римског царства, минијатура из хронике посвећене Хенрику VII, Балдуинеј, израђене 1341. године

35. недеља

Повратак Велике беле флоте

"Добродошли кући!",карикатура објављена 22. фебрауара 1909. у Њујорк Хералду. Приказује повратак Велике беле флоте, америчке ратне морнарице која је у периоду од 16. децембра 1907. до22. фебруара 1909. опловила земљину куглу. На карикатури флоту дочекују Ујка Сaм, Џорџ Вашингтон и тадашњи амерички председник Теодор Рузвелт.

36. недеља

Повратак Велике беле флоте

Куле Светског трговинског центра у Њујорку после терористичког напада 11. септембра 2001. године.

37. недеља

Ника са Самотраке

Ника са Самотраке, чувена хеленистичка статуа грчке богиње победе Нике, израђена између 220. и 190. године пре н.е. Статуа Нике вероватно је била део споменика у част победе македонског краља Антигона II Гонате у поморској бици код Коса 255. пре н.е. над флотом египатског краља Птолемеја II Филаделфа

38. недеља

Панорама Почитеља у Херцеговини, историјског града медитеранско-оријенталног карактера.

Панорама Почитеља у Херцеговини, историјског града медитеранско-оријенталног карактера.

39. недеља

Печат кнеза Милоша са натписом: "Милош Обреновић први књаз српски".

40. недеља

Ремигије, епископ Ремса, крсти франачког краља Хлодовеха, споменик из 1896. испред катедрале у Ремсу.

41. недеља

Кнез Михаило Обреновић, говори на оснивању Српског ученог друштва 8. јуна 1842. године.

42. недеља

Александар Дима отац, француски књижевник, на карикатури из часописа Месец из 1866. године.

43. недеља

Замак Хуњади из 15. века, породични посед Јаноша Хуњадија, данас у месту Хунедоара у Румунији.

44. недеља

Александар Велики и Диоген, слика анонимног низоземског сликара из 17. века.

45. недеља

Немачки пропагандни плакат из Првог светског рата са представом Германије. Плакат, који је креирао Франц Здросен, појавио се 12. јануара 1917, са говором цара Вилхелма II у коме се критикује одбијање мировне понуде Немачке силама Антанте.

46. недеља

Форд-Т

Форд-Т произведен 1910. године , познатији као Лимена Лизи, први аутомобил који је састављан на покретној траци од 1908. године.

47. недеља

Основе за Зевсове статуе

Основе Зевсових статуа у Олимпији где су одржаване античке Олимпијске игре. Статуе су подизане од глобе које су морали да плате спортисти ухваћени у превари. Њихова имена била су на основи сваке од статуа које су служиле као упозорење.

48. недеља

Каравађо, Вечера у Емаусу

Каравађо, Вечера у Емаусу, слика настала 1602. или 1603, данас у лондонској Националној галерији

49. недеља

Салвадор Аљенде

Салвадор Аљенде, чилеански председник, на насловној страни аргентинског часописа Primera Plana из 1970. године.

50. недеља

Грчка ватра

Грчка ватра, византијско тајно оружје, запаљива смеша која је могла да гори на води, приказана на минијатури ткз. Мадридског рукописа Хронике Јована Скилице из 12. века.

51. недеља

Чаплин као Велики диктатор.

Чарли Чаплин у филму Велики диктатор из 1940. године. Чаплин је режирао, продуцирао, написао и глумио у сатиричном филму о фиктивном диктатору Аденоиду Хинкелу из Томаиније. Био је то његов први звучни филм и уједно најкомерцијалнији, као и прва велика јавна критика Хитлера и нацизма.

52. недеља

Сандро Ботичели, Поклоњење три краља малом Христу, око 1475. године. Као три краља приказани су чланови фирентинске породице Медичи, Козимо Старији клечи пред Христом, док су у централном делу слике, као преостала два краља, његови синови Пјеро и Ђовани. Фигура скроз десно која гледа у посматрача је сам сликар Сандро Ботичели.