Пређи на садржај

Бацање кладива

С Википедије, слободне енциклопедије
Такмичар у бацању чекића на Горштачким играма у Шкотској

Бацање кладива (енгл. hammer throwing, нем. Hammerwurf, фр. lancement du marteau, рус. метание молота) је једна од атлетских бацачких дисциплина.[1]

Раније се сматрало да је ова атлетска дисциплина само за снажне људе, а данас да је за оне који желе да постану снажни. Бацање кладива развија цели комплекс психомоторичких особина (снагу, окретност и брзину), па изразито појачава осећај равнотеже.

Историјски развој

[уреди | уреди извор]

Прва такмичења у овој дисциплини срећу се у Уједињеном Краљевству, где су забележени први постигнути резултати. Бацао се тешки ковачки чекић, који је због дуге дрвене дршке диктирао кретање са замасима претежно у хоризонталној равни. Касније је дрвена дршка замењена ланцем, а затим жицом. У почетку се бацало са линије, затим из круга пречника 2,5 м и најзад из круга пречника 2,135 м.

Из Велике Британије та дисциплина се пренела у суседне, а касније и у остале земље. Ипак бацање кладива због посебних услова под којима се изводи (посебно бацалиште, заштитна мрежа, опасност од кидања жице и сл.) није тако распрострањена дисциплина, као што су друга бацања.

Први резултат забележен је 10. маја 1828. у Великој Британији када је Енглез Адам Вилсон бацио кладиво 27,74 м[2]. Први званични најбољи резултат на свету регистрован је 1883. године, а постигао га је Џон Груера (Велика Британија), са резултатом од 30,85 м.[3]. Истакнутији такмичар почетком 20. века био је Џон Фланаган (САД) који је 13 пута поправљао најбољи резултат док се није 1909 учврстио на 56,19 .[3]. Амерички бацачи су доминирали до 1928. године када је Ирац Патрик О'Калахан на Олимпијским играма у Антверпену постао олимпијски победник са тадашњим олимпијским рекордом 51,39 м.

У Југославији се бацање кладива појавило одмах после 1918. године. Први забележени рекорд поставио је Ђуро Гашпар 1920. године са резултатом 31,84 м.[3]. Највећи успех постигао је Иван Губијан, освајањем сребрне медаље на Олимпијским играма у Лондону 1948. године. То је била прва олимпијска медаља у атлетици за југословенску атлетику уопште, а и дан данас једина медаља у дисциплини бацања кладива.

Бацање кладива у мушкој конкуренцији је на програму других Олимпијских игара у Паризу 1900 године и од тада је на програму Олимпијских игара. Американац Џон Фланаган је први атлетичар који је победио у бацању кладива на Олимпијским играма.

У женској конкуренцији бацање кладива почело се развијати много касније па је на Олимпијске игре, уведено тек у Сиднеју 2000. године.

Бацач кладива

На Светском и Европском првенству у атлетици на програму је од самог почетка Светском 1983. године у Хелсинкију, односно Европском 1934. у Торину.

У женској конкуренцији бацање кладива је ушло у програм на Светском првенству 1999. године у Севиљи, а на Европском првенству 1998. у Будимпешти.

Због специфичних услова за такмичење бацање кладива није на програмима атлетских првенстава која се одржавају у дворани.

Правила такмичења

[уреди | уреди извор]

Кладиво се баца из круга пречника 2,135 м. Дозвољена је употреба рукавице за заштиту руке. Бацач може да започне бацање иако се кладиво у полазном положају лежи изван круга за бацање. Ако се у току извођења прекине жица, такмичар може поновити бацање. Бацање се признаје само онда, ако није прекинуто кретање због тога што је за време избацивања или окрета кладиво дотакло тло унутар круга или ван њега.

Цело кладиво које бацају мушкарци мора да буде тешко најмање 7,257 kg, дуго највише 122 цм. Пречник главе кладива треба да има најмање 10,2 цм, а највише 12,0 цм. Дебљина жице треба да има најмање 3 мм. Дужина дршке кладива је 105 мм., а њена ширина 110 мм. Пречник металног материјала од којег је дршка израђена треба да буде 55 мм. Ради заштите бацача, судија и публике круг за бацање кладива ограђен је заштитном мрежом пречника 7,60 м. и висине најмање 2,74 м. Мрежа је отворена у правцу бацања, а отвор износи 6 м. Сектор за одређивање простора у који треба да падне кладиво одређен је углом од 45°.

Кладиво за жене је тешко 4 kg.

Светски рекорди

[уреди | уреди извор]

Први светски рекорд у бацању кладива ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1913. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 86,74 метра а постигао га је Јуриј Седих из СССРа, данас Русије на Европском првенству у Штутгарту 30. августа 1986. Код жена рекорд држи Анита Влодарчик из Пољске резултатом 82,98 који је остварила у Варшави, 28. августа 2016.

Листа најбољих резултата у бацању кладива — мушкарци

[уреди | уреди извор]

Ово је листа 10 атлетичара који су најдаље бацили кладиво, са стањем на дан 7 децембар 2023. године.[4] (Напомена: неки атлетичари су више пута пребацила дужину од 83.93 м. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)

Ранг Резултат Име Датум рођења Држава рођења и
садашња држава		 Место Датум
1. 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955.  Совјетски Савез
 Русија		 Штутгарт, Немачка 30. август 1986.
2 86,73 Иван Тихон 4. јуни 1976.  Совјетски Савез
 Белорусија		 Брест, Француска 3. јул 2005.
3. 86,04 Сергеј Литвинов 23. јануар 1958.  Совјетски Савез
 Русија		 Дрезден, Источна Немачка 30. август 1986.
4. 84,90 Вадим Девјатовски 20. март 1977.  Совјетски Савез
 Белорусија		 Минск, Белорусија 27. јул 1996.
5. 84,86 Коџи Мурофуши 8. октобар 1974.  Јапан Праг, Чешка Република 29. јун 2003.
6. 84,62 Игор Астапкович 4. јануар 1963.  Совјетски Савез
 Белорусија		 Севиља, Шпанија 6. јун 1992.
7. 84,48 Игор Никулин 14. август 1960.  Совјетски Савез
 Русија		 Лозана, Швајцарска 12. јул 1990.
8. 84,40 Јиржи Там 5. фебруар 1957.  Совјетски Савез
 Естонија		 Банска Бистрица, Чехословачка 9. септембар 1984.
9. 84,19 Адријан Ануш 28. јун 1973.  Мађарска Сомбатхељ, Мађарска 10. август 2002.
10. 83,93 Павел Фајдек 4. јун 1989.  Пољска Шћећин, Пољска 9. август 2015.

Листа најбољих резултата у бацању кладива — жене

[уреди | уреди извор]

Ово је листа 10 атлетичарки које су најдаље бациле кладиво, са стањем на дан 7 децембар 2023. године.[5] (Напомена: неке атлетичарке су више пута пребацила дужину од 77,68 м. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)

Ранг Резултат Име Датум рођења Држава рођења и
садашња држава		 Место Датум
1. 82,98 Анита Влодарчик 8. август 1985.  Пољска Варшава, Пољска 28. август 2016.
2. 80,31 Диана Прајс 8. јун 1993.  САД Јуџин, САД 26. јун 2021.
3. 80,17 Брук Андерсон 23. август 1995.  САД Тусон, САД 20. мај 2023.
4. 79,42 Бети Хајдлер 14. октобар 1983  Немачка Хале, Немачка 21. мај 2011.
5. 78,80 Татјана Лисенко 9. октобар 1983.  Совјетски Савез
 Русија		 Москва, Русија 16. август 2013.
6. 78,69 Аксана Мјањкова 28. март 1982.  Совјетски Савез
 Белорусија		 Минск, Белорусија 18. јул 2012.
7. 78,62 Камрин Роџерес 7. јун 1999.  Канада Лос Анђелес, САД 26. мај 2023.
8. 78,00 Џани Касановоид 19. јануар 1995.  САД Тусон, САД 21. мај 2022.
9. 77,78 Гвен Бери 29. јун 1989.  САД Хожов, Пољска 8. јун 2018.
10. 77,68 Женг Ванг 14. децембар 1987.  Кина Ченгду, Кина 29. март 2014.

Рекорди мушки

[уреди | уреди извор]

(стање 7. децембар 2023)

Резултат Име Датум рођења Држава Место Датум
СР 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955.  Совјетски Савез
 Русија		 Штутгарт, Немачка 30. август 1986.
ОР 84,80 Сергеј Литвинов 23. јануар 1958.  Совјетски Савез
 Русија		 Сеул Јужна Кореја 26. септембар 1988.
ЕР 86,74 Јуриј Седих 11. јун 1955.  Совјетски Савез
 Русија		 Штутгарт, Немачка 30. август 1986.
САР 82,71 Руди Винклер 6. децембар 1994.  Сједињене Америчке Државе Јуџин, САД 20. јун 2021.
ЈАР 78,63 Вагнер Хозе Алберто Домингос 26. март 1983.  Аргентина Цеље, Словенија 19. јун 2016.
АФР 81,27 Мостафа Елгамел
  1. октобар 1988.
  Јужна Африка Каиро, Египат 21. март 2014.
АЗР 84,86 Коџи Мурофуши 8. октобар 1974.  Јапан Праг, Чешка Република 29. јун 2003.
ОКР 79,29 Стјуарт Рандел 30. јун 1972.  Аустралија Вараждин, Хрватска 6. јул 2002.
РС 67,93 Јован Странић 26. јун 2004.  Србија
АК Војводина, Нови Сад		 Птуј, Словенија 23. мај 2023.

Рекорди жене

[уреди | уреди извор]

(стање 7. децембар 2023)

Резултат Име Датум рођења Држава Место Датум
СР 82,98 Анита Влодарчик 8. август 1985.  Пољска Варшава, Пољска 28. август 2016.
ОР 82,29 Анита Влодарчик 8. август 1985.  Пољска Рио, Бразил 15. август 2016.
ЕР 82,98 Анита Влодарчик 8. август 1985.  Пољска Варшава, Пољска 28. август 2016.
САР 80,31 Диана Прајс 8. јун 1993.  САД Јуџин, САД 26. јун 2021.
ЈАР 73,74 Џенифер Далгрен 21. април 1984.  Аргентина Буенос Ајрес Бразил 10. април 2010.
АФР 75,49 Анете Нека Ечикунвоке 29. јул 1996.  Нигерија Тусон, САД 22. мај 2021.
АЗР 77,68 Женг Ванг 14. децембар 1987.  Кина Ченгду, Кина 29. март 2014.
ОКР 74,61 Лорен Брус 23. март 1997.  Нови Зеланд Тусон, САД 20. мај 2021.
РС 66,41 Сара Саватовић 5. октобар 1993.  Србија
АК Нови Београд		 Ејмс, САД 15. мај 2015.

Легенда:

  • СР: светски рекорд
  • ОР: олимпијски рекорд
  • ЕР: европски рекорд
  • САР: рекорд Северне Америке
  • ЈАР: рекорд Јужне Америке
  • АФР: рекорд Африке
  • АЗР: рекорд Азије
  • ОКР: рекорд Океаније
  • РС: рекорд Србије

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 116. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ Најбољи резултати пре ИААФ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јул 2007)
  3. ^ а б в Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975
  4. ^ „Hammer Throw - men - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-12-07. 
  5. ^ „Hammer Throw - women - senior - outdoor”. worldathletics.org. Приступљено 2023-12-07. 

Види још

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Бацање кладива на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бацање_кладива&oldid=26819776”