Пређи на садржај

Брђани (Горњи Милановац)

Координате: 43° 58′ 09″ С; 20° 25′ 03″ И / 43.9692° С; 20.4175° И / 43.9692; 20.4175
С Википедије, слободне енциклопедије
Брђани
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 1041
Географске карактеристике
Координате43° 58′ 09″ С; 20° 25′ 03″ И / 43.9692° С; 20.4175° И / 43.9692; 20.4175
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина314 m
Брђани на карти Србије
Брђани
Брђани
Брђани на карти Србије
Остали подаци
Поштански број32303
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Брђани је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. године у њему живео је 1041 становник.

Село је удаљено 10 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу Чачка. Налази се на надморској висини од 250 до 500 м, а површине је 2.023 ха.

Историја

[уреди | уреди извор]

Брђани се први пут помињу у турском попису из 1476. године. Ово село се тада звало Сутеска. Након што је исељено пред најездом Турака, населили су га досељеници из брдовитих крајева Црне Горе, Старог Влаха, Херцеговине и ужичког краја.[1]

Брђани су били седиште Моравске капетаније Рудничке нахије. На планини Вујан и граници између села Брђани и Прислонице, Никола Милићевић Луњевица изградио је 1805. године манастир Вујан са црквом, чардаком и чесмом, посвећен Светом архангелу Гаврилу. То је уједно била и прва задужбина ослобођене Србије. Устанички војвода Лазар Мутап, рођен у суседној Прислоници, сахрањен је у припрати манастира. Након што је био тешко рањен у борби на Љубићу 1815. године, првобитно је био сахрањен код црквице у Горњој Трепчи. Затим је његов син Вук пренео његове кости и сахранио га у манастиру Вујан.[1]

Манастир Вујан се налази близу средњовековног манастира Обровин, запуштеног још 1597. године. Од њега могу се видети остаци часне трпезе.[1]

Село је имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији манастира Вујан. Сеоска слава је Спасовдан.[1]

У селу се налази етно-село са вајатима, салашем и воденицом.[2][3] Етно-село се зове „Галетово сокаче” и налази се уз реку Дичину.

Овде се налазе Црква Светог Пантелејмона у Брђанима, Крајпуташ механџији Ђорђу Јелићу у Брђанима, Крајпуташ Илији Стевановићу у Брђанима, Крајпуташ Крсти Топаловићу у Брђанима и Крајпуташ Милану Дамљановићу у Брђанима.

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 287 ратника. Погинуло их је 145 а 142 је преживело.[1]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 1463 становника, 1921. године 1150, а 2002. године тај број се попео на 1253.[1]

У насељу Брђани живи 1016 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,0 година (43,3 код мушкараца и 44,7 код жена). У насељу има 386 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.890
1953. 1.831
1961. 1.746
1971. 1.525
1981. 1.440
1991. 1.217 1.213
2002. 1.227 1.259
2011. 1.041
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
1.204 98,12%
Роми
  
7 0,57%
Југословени
  
2 0,16%
Црногорци
  
1 0,08%
Хрвати
  
1 0,08%
Македонци
  
1 0,08%
непознато
  
7 0,57%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 95. 
  2. ^ Етно-село „Галетово сокаче“ Брђани[мртва веза], Лиса, 2008
  3. ^ На Дичини воденица стара („Политика“, 19. новембар 2012)
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]