Српски динар

За другу употребу, погледајте чланак Динар.

Српски динар
Новчаница од једне стотине динара
ISO 4217 код	RSD
Централна банка	Народна банка Србије
Веб-сајт	Званична презентација
Корисници	Србија
Инфлација	12,6 %
Симбол	РСД
Део валуте	100 пара

Српски динар је званична валута Републике Србије. Вредност једног динара је еквивалентна вредности 100 пара.

Међународна ознака валуте за динар је RSD, а шифра валуте 941.

На садашњим новчаницама су приказани портрети људи везаних за историју Србије и Народне банке Србије, а на кованом новцу приказани су српски манастири.

Историја српског динара

Датотека:Tsar Dusan's coin.gif

Кованица из 1346. године у част крунисања Цара Душана (НБС)

„Српски динар” се први пут помиње у архивским документима с краја 1214. године, у време Стефана Првовенчаног. Од тог времена све до пада Деспотовине 1459. године, динар су ковали готово сви српски владари. Он је представљао једно од најбитнијих обележја самосталности и државности српске државе у средњем веку. Сав средњовековни новац Србије се, због повлачења злата из оптицаја – појаве карактеристичне за тај период свуда у Европи – ковао искључиво у сребру.

Услед губитка самосталности српске државе, све до половине 19. века у употреби је био велики број различитих монета страних држава. У периоду турске превласти, на територији данашње Србије радило је неколико ковница турског новца – Ново Брдо, Кучајна и Београд. Назив последње врсте турског сребрног новца – пара (од арапске речи бара - што значи сребро), присутан је и данас као назив стотог дела савременог српског динара.

Новац

Вредност	Верзије у оптицају	Потпис гувернера	Портрет	Напред	Позадина	Димензије	Боја
10 динара	од 19. маја 2006.	Радован Јелашић	Вук Стефановић Караџић	Портрет Вука Стефановића Караџића, отворена књига и Вуков прибор за писање (експонати сталне поставке Музеја Вука и Доситеја у Београду), три слова модерне српске азбуке.	Фигура Вука Стефановића Караџића (детаљ са фотографије), учесници "Првог светословенског скупа" одржаног у Прагу 1848. године (детаљ са фотографије), фриз од слова, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на окер подлози.	62 x 131 мм	окержута, браон, зелена
	од 30. септембра 2011.	Дејан Шошкић
	од 24. маја 2013.	Јоргованка Табаковић
20 динара	од 18. јула 2006.	Радован Јелашић	Петар II Петровић Његош	Портрет Петра II Петровића Његоша, десно од портрета приказан је, линијским цртежом, Цетињски манастир.	Фигура Петра II Петровића Његоша у позадини, уместо његове статуе из маузолеја на планини Ловћен, детаљ са украсне минијатуре с првог словенског октоиха, штампаног на Цетињу 1494. године, планински масив Комова, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на зеленој подлози.	64 x 135 мм	зелена, окержута и дискретна црна
	од 30. септембра 2011.	Дејан Шошкић
	од 24. маја 2013.	Јоргованка Табаковић
50 динара	од 15. новембра 2005.	Радован Јелашић	Стеван Стојановић Мокрањац	Портрет композитора Стевана Стојановића Мокрањца, стилизовани приказ дела виолине, клавијатура и нотни запис из Мокрањчеве заоставштине.	Фигура Стевана Стојановића Мокрањца, мотив илуминације са Мирослављевог јеванђеља, нотни запис, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на љубичастој подлози.	66 x 139 мм	љубичаста, тон окер боје
	од 20. јуна 2011.	Дејан Шошкић
	од 28. фебруара 2014.	Јоргованка Табаковић
100 динара	од 2. јула 2003.	Млађан Динкић	Никола Тесла	Портрет научника Николе Тесле, формула за јединицу магнетне индукције, приказ електричног пражњења, приказ једног Теслиног постројења.	Фигура Николе Тесле (мотив са фотографије из Музеја Николе Тесле у Београду), цртеж Теслиног електромотора, “ Теслина голубица”, знак Народне банке Србије/велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на плавој подлози.	68 x 143 мм	плава, окержута и зелена
	од 17. септембра 2004.	Радован Јелашић
	од 20. октобра 2006.	Радован Јелашић
	од 11. маја 2012.	Дејан Шошкић
	од 24. маја 2013.	Јоргованка Табаковић
200 динара	од 2. јула 2005.	Радован Јелашић	Надежда Петровић	Портрет Надежде Петровић, приказ скулптуре Надежде Петровић, обриси цркве манастира Грачаница, сликарска четкица.	Фигура Надежде Петровић као добровољне болничарке у време Првог балканског рата, приказ цркве манастира Грачаница, део композиције с једне од слика Надежде Петровић, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на плавој подлози.	70 x 147 мм	браонцрвена, уз додатак плавих тонова
	од 30. септембра 2011.	Дејан Шошкић
	од 5. јула 2013.	Јоргованка Табаковић
500 динара	од 17. септембра 2004.	Радован Јелашић	Јован Цвијић	Портрет Јована Цвијића, географа.	Фигура Јована Цвијића, стилизовани приказ етно мотива, знак Народне банке Србије/ велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на зеленој подлози.	70 x 147 мм	плавозелена, црвенобраон, зелена и жута боја
	од 4. јуна 2007.	Радован Јелашић
	од 30. децембра 2011.	Дејан Шошкић
	од 7. децембра 2012.	Јоргованка Табаковић
1000 динара	од 24. марта 2003.	Млађан Динкић	Ђорђе Вајферт	Портрет Ђорђа Вајферта, приказ комплекса објеката Вајфертове пиваре, кинеграм "Свети Ђорђе убија аждају“.	Фигура Ђорђа Вајферта у седећем положају, део ентеријера зграде Народне банке Србије, приказ пригодне медаље; знак Народне банке Србије/велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на црвеној подлози.	72 x 151 мм	црвена, окержута, плавозелена
	од 15. септембра 2003.	Кори Удовички
	од 18. јула 2006.	Радован Јелашић
	од 30. децембра 2011.	Дејан Шошкић
	од 25. јула 2014.	Јоргованка Табаковић
2000 динара	од 30. децембра 2011.	Дејан Шошкић	Милутин Миланковић	Портрет Милутина Миланковића, централним делом новчанице доминира фигура Милутина Миланковића за радним столом, испод које је графички приказ његових прорачуна померања снежне границе за протекли део квартара од 600.000 година.	Фигура Милутина Миланковића, фрагмент стилизованог приказа сунчевог диска, а у централном делу доминира приказ Миланковићевог рада „Путања северног небеског пола“, велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на маслинастој подлози.	66 x 139 мм	доминирају сивомаслинасти тонови уз додатак жутонаранџасте и плаве боје
	од 7. децембра 2012.	Јоргованка Табаковић
5000 динара	од 2. јула 2003.	Млађан Динкић	Слободан Јовановић	Портрет Слободана Јовановића	Фигура Слободана Јовановића, фрагмент зграде Народне скупштине и стилизован приказ ентеријера скупштинске сале; знак Народне банке Србије/велики грб Републике Србије у горњем левом углу новчанице, на љубичастој подлози.	76 x 159 мм	тонови зелене, љубичасте и жуте
	од 26. новембра 2010.	Дејан Шошкић

Кованице српских динара

50 пара	1 динар	2 динара	5 динара
Датотека:50Para.jpg
Детаљ скулптуре „Србија” аутора Ђорђа Јовановића	Зграда НБС	Манастир Грачаница	Манастир Крушедол
10 динара	20 динара
Манастир Студеница	Храм Светог Саве на Врачару

Ковани српски новац

Историјат кованица

У 19. веку, у време владавине Карађорђа и кнеза Милоша, у Србији је у оптицају био велики број различитих монета, од турских до западноевропских. Током тог периода користиле су се 43 врсте страног новца, и то 10 златних, 28 сребрних и 5 бакарних. Међутим, упоредо са успешним политичким ослобађањем од турске зависности, почињу да се чине први кораци ка успостављању сопственог монетарног система, да би се, најзад, након више од четири столећа од ковања последњег српског средњовековног новца, у обновљеној Србији поново почело са његовим ковањем.

Суочен са проблемима које је изазивала употреба бројних врста новца у Кнежевини Србији, кнез Михаило Обреновић доноси решење о ковању српске монете. Тако је настао ковани новац израђен од легуре бакра у апоенима од 1, 5, и 10 пара, са ликом кнеза Михаила на аверсу и годином издања 1868. Динар, као новчана јединица је званично уведен у Србији 12. децембра 1873. године, када је Србија приступила Новчаној конвенцији коју су у Паризу 1865. потписале Француска, Белгија, Италија и Швајцарска. Донесен је закон о ковању новца - 20 и 10 динара у злату и сребрњака од пет, два, један и пола динара. Нова новчана јединица, динар, искована је у сребру 1875. године. Она је носила лик кнеза Милана, а израђена је у апоенима од 50 пара и 1 и 2 динара. Први златни новац у Србији, у номиналној вредности од 20 динара, искован је 1879. године. Поводом проглашења кнеза Милана за краља Србије 6. марта 1882. године искован је златни новац од 10 и 20 динара, популарно назван „миландор”.

Србија је своју националну монету уобличила усвојивши стандарде Латинске новчане уније, чије су строге одредбе прописивале степен финоће метала за израду кованог новца, као и ковничке стопе.

У каснијем периоду емитовано је још неколико врста кованог новца. Последња емисија новца са ликом владара из династије Обреновића потиче из 1897. године, када је у сребру искован новац од 1 и 2 динара са ликом краља Александра I Обреновића.

Династичка смена на престолу 1903. године донела је извесне промене у области издавања новца. Законом из 1904. године предвиђено је ковање металног новца са ликом новог владара, Петра I Карађорђевића. Из исте године је и прва емисија од пет различитих апоена новца кованог у бронзи и сребру, као и јубиларни сребрни новац од 5 динара са ликовима Карађорђа и Петра I, искован поводом стогодишњице Првог српског устанка. Та емисија новца, као и следеће две, из 1912. и 1915. године, коване су у Бечу. Избијањем рата прекинута је свака веза са том ковницом, па је део емисије из 1915. године искован у париској ковници. Новац са годином ковања 1917. израђен је у Америци.

Књажевина Црна Гора, иако од Берлинског конгреса 1878. године независна, сопствени новац добила је тек почетком 20. века. Законом о новцу, донетим 1910. године, а услед упућености Црне Горе према Аустрији, озваничено је везивање црногорске новчане валуте, перпера, за „крунски течај”, што значи да црногорски новац није кован по правилима Латинске уније. Из истих разлога Црна Гора је свој новац ковала у бечкој ковници и према аустријским узорима.

Први црногорски ковани новац издат је на основу указа књаза Николе 1906. године, и то од бронзе у номинали од 1 и 2 паре, а од никла у номинали од 10 и 20 пара. Сребрни новац је у Црној Гори почео да се кује 1909. године, у номинали од 1 и 5 перпера, док се с ковањем новца од 2 перпера у сребру започиње 1910. године. Први црногорски златници носе годину ковања 1910. и односе се на номиналу од 10, 20 и 100 перпера, а због ковања у емисијама малог обима, представљају ретке и вредне нумизматичке примерке.

По завршетку Првог светског рата, на територији новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у оптицају су се затекле разне врсте кованог новца. Тај новац је постепено замењиван и већ 1920. године емитован је ковани новац нове државе, када је прихваћено да национална новчана јединица буде динар, који се дели на 100 пара. Краљ Александар I Карађорђевић 1925. године емитује златни новац чија је вредност била 20 динара. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца 1929. године постаје Краљевина Југославија, па се приступило емитовању новца са новим називом државе.

Током 1931. године остварена је великом обиму емисија од 1 и 4 дуката, који иначе није представљао редован новац. На златницима од 1 дуката било је попрсје краља Александра, а на четвородукатима, поред лика краља Александра, и лик краљице Марије.

У периоду до 1941. године емитован је ковани новац различитих номинала и састава метала, а израђиван је углавном у Бечу. Са последњом емисијом кованог новца Краљевине Југославије, насталом 1938. године, новац је почео да се израђује у земљи, у Државној ковници у Топчидеру.

После Другог светског рата, први ковани новац Југославије емитован је 1945. године. Од тада до данас остварене су бројне емисије кованог новца, са временом у напреднијим техникама израде, као и бољег квалитета легура од којих је израђиван. Одговарајућим елементима као што су грб и назив државе емитента регистроване су све промене у државном уређењу које су се дешавале током протеклог периода.

Поред редовних емисија кованог новца, Народна банка Југославије издаје и пригодни ковани новац са наменом обележавања различитих манифестација, културних, спортских или неких других, од значаја за земљу или од ширег, међународног значаја. Тај новац се издаје такође поводом важних јубилеја који су у вези са одређеном личношћу, институцијом или догађајем. Од 1968. године, када је издата прва серија пригодног кованог новца, до данас реализована је 21 емисија тог типа новца. Особеност таквих издања јесте у томе што се за израду новца користе претежно племенити метали, али и легуре. За разлику од редовних издања, за пригодни ковани новац најчешће се примењује специјална техника израде, која обезбеђује бољи квалитет и већу изражајност приказаних мотива.

Новчанице

Новчанице у оптицају

У оптицају су новчанице са потписима гувернера Млађана Динкића, Кори Удовички, Радована Јелашића, Дејана Шошкића и Јоргованке Табаковић у апоенима 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 динара.

Новчанице које носе ознаку Народна банка Југославије, а са потписима су гувернера Млађана Динкића биле су у паралелном оптицају до 31. децембра 2006. године, када су коначно повучене и замењене искључиво новчаницама које носе ознаку Народна банка Србије. Изузев ознаке, старе и нове новчанице готово су истоветног дизајна, осим апоена од 500 и 2000 динара, који нису имали верзију са ознаком Народна банка Југославије, јер су по први пут пуштени у оптицај 2004, односно 2011. године.

Историјат новчаница

Током 18. века у већини европских држава из промета нестају злато и сребро, због чега се јавља потреба за папирним новцем. То представља разлог за појаву првог папирног новца и у Србији.

На територији данашње Србије, прва врста папирног новца, тачније новчане дознаке, појављује се 1848. године у Војводини, у Сремским Карловцима и Суботици. То су били асигнати, који су издавани на основу покрића националним добрима (непокретностима и сл.).

Прве новчанице у Кнежевини Србији, штампане 1876. године као новац Главне државне благајне за потребе финансирања српско-турског рата, никада нису пуштене у оптицај. Верује се да је за њих цртеже израдио познати српски песник и сликар Ђура Јакшић.

Будући да су 1884. године, оснивањем Привилеговане народне банке Краљевине Србије, створени услови за издавање новчаница, исте године је емитована новчаница од 100 динара. Она је била платива у злату, а израђена је у Белгији. Међутим, навикнут на метални новац, народ је ту новчаницу махом мењао за злато, тако да је тек банкнота од 10 динара издата 1885. године, платива у сребру, стекла поверење грађанства и била широко прихваћена, као и остале новчанице након тога, до избијања Првог светског рата.

Папирни новац Краљевине Србије из времена Првог светског рата

аверс

реверс

За време аустроугарске окупације, Народна банка улаже напоре да обезбеди резерве новчаница штампањем додатних количина у Француској и издавањем “ратне” новчанице у апоену од 50 динара, за коју је нацрт израдила Бета Вукановић, академски сликар. Да би се спречило уношење нових банкнота, у окупираној Србији је у званичном оптицају био углавном новац окупатора: круне, марке, леви и печаћене динарске новчанице.

Након завршетка Првог светског рата и конституисања нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, јавља се проблем валутног шаренила и потреба за уједначавањем новчаног система и нострификацијом новчаница. Емитент нове заједничке валуте, динара, било је Министарство финансија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, чиме је динар поново промовисан у националну монету.

Привилегована Народна банка Краљевине Србије 1920. године прераста у Народну банку Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и она исте године издаје новчанице у апоенима од 10, 100 и 1000 динара.

Стварањем Краљевине Југославије 1929. године, Народна банка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца постаје Народна банка Краљевине Југославије и штампа три новчанице, и то у Заводу за израду новчаница – Топчидер. До почетка Другог светског рата, Народна банка врши своју основну функцију емитовања новца.

После распада Краљевине Југославије, Народна банка Краљевине Југославије се трансформише у Српску народну банку, која проглашава српски динар и онемогућава употребу страних валута на оним територијама српске државе које су биле окупиране од суседних земаља.

Избегличка влада Краљевине Југославије 1943. године штампа серију новчаница која није пуштена у оптицај.

По завршетку Другог светског рата, нова власт уводи валутну реформу, замену окупацијског новца, и издаје серију новчаница Демократске Федеративне Југославије, чије су прве количине штампане у Москви. Динар остаје новчана јединица и у новој држави. У периоду од 1945. до 1992. године у Југославији је емитовано укупно 12 серија новчаница са 67 апоена.

Током периода хиперинфлације, 1993. године, тадашња Савезна Република Југославија је издала серију новчаница са енормним номиналним вредностима (5.000.000.000, 50.000.000.000 и 500.000.000.000 динара).

Галерија

• 
  Педесет српских динара са грбом окупиране Србије (1941-1944)

Види још

• Тржиште страних валута
• Југословенски динар
• Југословенска круна

Спољашње везе

• Народна Банка Србије - званичан вебсајт
• Сјај и беда динара - фељтон („Вечерње новости“, октобар 2010)
• Новчанице дуже вреде него што трају („Политика“, 23. новембар 2010)
• Динар и девизни курс, др Дејан Јововић, „Прометеј“, Београд
• Новчаница од 2000 динара са ликом Милутина Миланковића („Политика“, 23. децембар 2011)
• Прави и лажни новац у средњовековној Србији („Време“, 3. јул 2003), приступљено 29. 4. 2013.