Вуков и Доситејев музеј

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 44°49′16″ СГШ; 20°27′32″ ИГД / 44.82102° СГШ; 20.45888° ИГД / 44.82102; 20.45888

Вуков и Доситејев музеј
Muzej Vuka i Dositeja, Februar 2016.png
Оснивање 1949.
Локација Београд
 Србија
Посетиоци око 1.500 посетилаца месечно
Директор Љиљана Чубрић
Адреса Господар Јевремова 21

Вуков и Доситејев музеј основан је 1949. Налази се у згради некадашње Велике школе, коју је као Лицеј отворио 1808. велики српски просветитељ и први српски министар просвете Доситеј Обрадовић. Музеј има стручну библиотеку, са мањом читаоницом и састоји се из два дела - у приземљу је део посвећен Доситеју Обрадовићу, а на спрату део о животу и делу Вука Стефановића Караџића.[1]

Заоставштину Вука Караџића откупила је својевремено српска држава од његове кћерке Мине Вукомановић. Овамо су пренесене и све личне и породичне ствари Вука Караџића чуване у Народном музеју, као и један део архивског материјала из заоставштине похрањене у Српској академији наука и уметности - дипломе, посетнице, разне забелешке, рачуни и рецепти.[2]

Личне ствари, библиотека и рукописи Доситеја Обрадовића однети су на различите стране 1813. године, па је било теже сакупити аутентичан материјал за музејску поставку. У Иригу су пронађене књиге у библиотеци манастира Хопово из доба када је у њему био Доситеј Обрадовић. На једној је и оригинални Доситејев запис о томе да је књигу причитао.

Зграда музеја

Историја саме зграде[уреди]

Зграду је саградио непознати, богати Турчин почетком 18. века. Представља типичан примерак градске стамбене културе из тог времена. Кућа је подељена на две независне грађевинске целине:

Сваки од ових делова је имао сопствене улазе и посебна степеништа.

Ослобођењем Београда 1806. године створени су услови да се овде 1808. отвори Велика школа, претеча универзитета. Школа је радила до 1813. Доситеј је био оснивач а Вук један од првих 30 ученика!

Данашњи музеј је у простору селамлука.

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]