Самоа — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м sablon
Ред 1: Ред 1:
{{Координате|14_S_172_W_type:country_region:WS|13°-15° ЈГ Ш, 171°-173° ЗГД}}
{{Кутијица за државе |
{{Кутијица за државе |
име државе = Независна Држава Самоа |
име државе = Независна Држава Самоа |

Верзија на датум 20. октобар 2016. у 04:43

Независна Држава Самоа
Malo Sa'oloto Tuto'atasi o Samoa
Independent State of Samoa
Крилатица: Fa'avaei le Atua Samoa (Самоа се заснива на Богу)
Химна: The Banner of Freedom
Положај Самое
Главни градАпија
Службени језиксамоански, енглески
Владавина
Облик државеПарламентарна демократија
 — О ле Ао о ле МалоТупуа Тамасесе Тупуола Туфуга Ефи
 — ПремијерТуилаепа Саилеле Малиелегаои
Историја
Независностод Новог Зеланда 1. јануара 1962.
Географија
Површина
 — укупно2.831 km2(174)
 — вода (%)0,3
Становништво
 — 2011.187.820 [1](188)
 — густина65 ст./km2
Економија
ВалутаСамоанска тала
 — стоти део валуте‍100 сена‍
Остале информације
Временска зонаUTC +13
Интернет домен‍.ws‍
Позивни број+685

Самоа, или званично Независна Држава Самоа (самоански: Malo Sa'oloto Tuto'atasi o Samoa, енглески: Independent State of Samoa), позната и као Западна Самоа, држава је у јужном Пацифику у Полинезији.[2] Ова држава обухвата већи, западни, део архипелага Самоа, па се зове још и Западна Самоа, за разлику од Источне (Америчка Самоа − америчка територија).

Пре стицања независности била је УН протекторат, новозеландска административна прекоморска територија и немачка колонија. Налази се 2900 km североисточно од Новог Зеланда. Површина износи 2831 km², а главни град је Апија са 40.000 становника. [3]

Главни извозни производи Самое су риба и копра.

Природне одлике

Два главна острва Самое: Саваји (северно) и Уполу (јужно)

Самоа заузима западни део истоименог архипелага, а састоји се од 9 острва, од којих су највећа Саваји и Уполу. Главни град Самое, Апија, смештен је на острву Уполу. Острво Саваји налази се у северозападном, а Уполу у југоисточном делу државе. Ова два острва одвојена су пролазом Аполима. Већа острва су брдовита и вулканског порекла, местимично окружена коралним гребенима. Клима је топла тропска с малим температурним колебањима током године и великим количинама падавина. Температуре се крећу од 23 °C до 30 °C. Бујне тропске шуме покривају половину територије. Вегетација је тропска (јединствена за ова острва).[3]


Историја

Самоа је била насељена већ 1000 година п. н. е. Острва су открили Холанђани у првој половини 18. века, а потом су их истраживале француске поморске експедиције.

Уговором из Берлина 1899. Немачка и САД поделиле су архипелаг Самоа. САД су узеле мањи, источни део архипелага, данашња Америчка Самоа, а Немачка већи, западни део - тзв. Немачка Самоа. На почетку Првог светског рата Нови Зеланд је без борбе преузео Западну Самоу од Немачке.[4] Она је 1959. године стекла самоуправу, а независност 1962. године[3], а за дан независности изабран је 1. јун.[5][6]

Друштвене одлике

Према процени из 2004. године, Самоа има 181.000 становника, од којих 22 % насељава урбано, а 78 % рурално подручје. Већи градови су Апија, Сиуму, Фалеалуло, Фагамало. Већину становништва чине Самоанци (Полинежани) са 92,6 %, док остатак чине Евронежани, са 7,4 %. Главна религија Самое је хришћанство, и то махом протестантизам, са 97 %. Нешто мало, око 2 % чине бахаји, док остали верници чине 1 % популације. Самоа је по површини 167, а по броју становника 175. од 195 држава света.

Самоа је по уређењу конститутивна монархија, а службени језици су самоански и енглески језик. Она има буџет од 95,30 милиона $, а просечан БДП по становнику износи 1.750 $. Монетарна јединица Самое је тала (100 сена). Од већих и значајнијих организација, Самоа је чланица Уједињених нација (од 1976), Комонвелта, Светске здравствене организације и ММФ-а.[3]

Галерија

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ а б в г Денис Шехић, Атлас Америке, Аустралије и Океаније. Политика, 1. изд, Београд, 2007. год. ISBN 978-86-86809-01-8
  4. ^ „Imperialism as a Vocation: Class C Mandates”. Приступљено 27. 11. 2007. 
  5. ^ "Celebration of Samoa’s Independence Day", Te Ara Encyclopedia of New Zealand. Retrieved 1 June 2014.
  6. ^ "Independence Day", United Nations. Retrieved 1 June 2014.

Спољашње везе