Обличка Сена — разлика између измена
м разне исправке; козметичке измене |
Нема описа измене |
||
Ред 15: | Ред 15: | ||
}} |
}} |
||
'''Обличка Сена''' је насељено место [[Град Врање|града Врања]] у [[Пчињски округ|Пчињском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 52 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 126 становника). |
'''Обличка Сена''' је насељено место [[Град Врање|града Врања]] у [[Пчињски округ|Пчињском округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2002. у Србији|2002.]] било је 52 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 126 становника). |
||
== Порекло становништва == |
|||
Подаци датирају из [[1964]]. г.<ref> "Насеља" (др. Јован. Ф. Трифуноски: Врањска Котлина</ref> |
|||
Обличка Сена основана је у другој половини[[18. век|XVIII век]]а. Оснивач је био неки деда Милисав. досељен са [[Косово|Косова]]. Милисав је био храбар човек и имао је по једног побратима у суседним селима, [[Бојин Дел|Бојин Делу]] (Љуту) и Струганци. Милисав је имао честе сукобе са [[Арбанаси|Арбанасима]] насељеним у суседној Бељаници сада селиште- Тамо су једном дошли [[Арбанаси|Арбанаси]] из Бељанице. Они су му убили два брата, украли стоку и понели казан пун млека. Милисав је стигао ове [[Арбанаси|Арбанасе]] и убио их. После тога он се за неко време са породицом преселио у село [[Јовац|Јовац]] код [[Владичин Хан|Владичиног Хана]]. Касније се Милисав вратио у Обличку Сену где је продужио да се одупире [[Арбанаси|Арбанасима]]. Једном је ухватио њихову децу којој је отсекао уши. Затим су га потерали бељаначки [[Арбанаси|Арбанаси]] и он се сакрио у старој цркви села [[Тесовиште|Тесовишта]]. Веровало се да Милисав "куршуми нису могли да пробију". На самрти (умро је природном смрћу) Милисав је тражио, због мржње према [[Арбанаси|Арбанасима]], да не буде главом сахрањен према Бељаници, већ на север. Његов гроб правца север-југ и сада постоји. |
|||
'''У селу живе два рода:''' |
|||
* Милосавци (42 к., Св. Никола), деле се на мање групе: Деда Јовановци, Деда Стојковци, Деда Марковци, Деда Маринковци и Деда Миленковци. Оснивач овог рода је напред поменути деда Милисав, досељен око [[1770]]. г. из неког села на [[Косово|Косову]]. Генеалогија им је: Стојадин 70 година - Манча - Милош - Пеша - Јован - Милисав. Род се намножио од Милисављевих синова: Јована, Стојка, Марка, Маринка и Миленка. Они су били "[[Карађорђе|Карађорђеви]] вршњаци". |
|||
* Подгорци (8 к., Св. Никола), род је основао неки деда Станко, који се доселио са три сина око [[1830]]. г. Генеалогија им је: Димитрије 70 година - Милош - Стеван - Станко. Њихово порекло је из села [[Подгорце|Подгорца]] у [[Метохија|Метохији]]. Погорице је у Обличку Сену населио као чифчије неки господар [[Турчин|Турчин]] из [[Враље|Врања]]. Он је заграбио нешто земље од потомака Милисављевих. Између становника рода Милисавци и Подгорци трајала је велика мржња до [[1916]]. г.; нису се "пријатељили", међусобом нису говорили, чак су се на њивама гађали из пушака. За Подгорце се прича да су до [[1878]]. г. "више држали [[Турци|турску]] страну". |
|||
== Демографија == |
== Демографија == |
Верзија на датум 31. јул 2013. у 14:16
Обличка Сена | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пчињски |
Град | Врање |
Градска општина | Врање |
Становништво | |
— 2011. | 52 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 37′ 08″ С; 21° 55′ 20″ И / 42.618833° С; 21.922166° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 763 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 017 |
Регистарска ознака | VR |
Обличка Сена је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 52 становника (према попису из 1991. било је 126 становника).
Порекло становништва
Подаци датирају из 1964. г.[1]
Обличка Сена основана је у другој половиниXVIII века. Оснивач је био неки деда Милисав. досељен са Косова. Милисав је био храбар човек и имао је по једног побратима у суседним селима, Бојин Делу (Љуту) и Струганци. Милисав је имао честе сукобе са Арбанасима насељеним у суседној Бељаници сада селиште- Тамо су једном дошли Арбанаси из Бељанице. Они су му убили два брата, украли стоку и понели казан пун млека. Милисав је стигао ове Арбанасе и убио их. После тога он се за неко време са породицом преселио у село Јовац код Владичиног Хана. Касније се Милисав вратио у Обличку Сену где је продужио да се одупире Арбанасима. Једном је ухватио њихову децу којој је отсекао уши. Затим су га потерали бељаначки Арбанаси и он се сакрио у старој цркви села Тесовишта. Веровало се да Милисав "куршуми нису могли да пробију". На самрти (умро је природном смрћу) Милисав је тражио, због мржње према Арбанасима, да не буде главом сахрањен према Бељаници, већ на север. Његов гроб правца север-југ и сада постоји.
У селу живе два рода:
- Милосавци (42 к., Св. Никола), деле се на мање групе: Деда Јовановци, Деда Стојковци, Деда Марковци, Деда Маринковци и Деда Миленковци. Оснивач овог рода је напред поменути деда Милисав, досељен око 1770. г. из неког села на Косову. Генеалогија им је: Стојадин 70 година - Манча - Милош - Пеша - Јован - Милисав. Род се намножио од Милисављевих синова: Јована, Стојка, Марка, Маринка и Миленка. Они су били "Карађорђеви вршњаци".
- Подгорци (8 к., Св. Никола), род је основао неки деда Станко, који се доселио са три сина око 1830. г. Генеалогија им је: Димитрије 70 година - Милош - Стеван - Станко. Њихово порекло је из села Подгорца у Метохији. Погорице је у Обличку Сену населио као чифчије неки господар Турчин из Врања. Он је заграбио нешто земље од потомака Милисављевих. Између становника рода Милисавци и Подгорци трајала је велика мржња до 1916. г.; нису се "пријатељили", међусобом нису говорили, чак су се на њивама гађали из пушака. За Подгорце се прича да су до 1878. г. "више држали турску страну".
Демографија
У насељу Обличка Сена живи 52 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,9 година (58,6 код мушкараца и 67,6 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,93.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 1 | 4 | ||
75—79 | 2 | 1 | ||
70—74 | 2 | 3 | ||
65—69 | 8 | 10 | ||
60—64 | 4 | 4 | ||
55—59 | 1 | 2 | ||
50—54 | 3 | 0 | ||
45—49 | 1 | 0 | ||
40—44 | 1 | 0 | ||
35—39 | 0 | 0 | ||
30—34 | 1 | 1 | ||
25—29 | 2 | 0 | ||
20—24 | 1 | 0 | ||
15—19 | 0 | 0 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 0 | 0 | ||
0—4 | 0 | 0 | ||
Просек : | 58,6 | 67,6 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 27 | 7 | 18 | 2 | 0 | 0 |
Женски | 25 | 2 | 18 | 4 | 1 | 0 |
УКУПНО | 52 | 9 | 36 | 6 | 1 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 24 | 21 | 0 | 0 | 1 |
Женски | 21 | 20 | 0 | 0 | 1 |
УКУПНО | 45 | 41 | 0 | 0 | 2 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 |
Референце
- ^ "Насеља" (др. Јован. Ф. Трифуноски: Врањска Котлина
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.