Пређи на садржај

Срезојевци

Координате: 44° 01′ 11″ С; 20° 16′ 20″ И / 44.019666° С; 20.272333° И / 44.019666; 20.272333
С Википедије, слободне енциклопедије
Срезојевци
Cпоменик кнегињи Љубици у Срезојевцима
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 337
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 11″ С; 20° 16′ 20″ И / 44.019666° С; 20.272333° И / 44.019666; 20.272333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина538 m
Срезојевци на карти Србије
Срезојевци
Срезојевци
Срезојевци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Срезојевци су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 337 становника, што је значајно мање од пописа из 2002. када је било 424 становника (према попису из 1991. било је 578 становника). Срезојевци су удаљени 28 км од Горњег Милановца, налазе се надомак старог пута за Пожегу, као и јужно од села Брезна. Ово село са налази на надморској висини од 450 до 620 м и на површини од 2.502 ха.[1]

Срезојевци су некада припадали општини и црквеној парохији села Брезна, а школу су имали у селу. Сеоска слава је Бели четвртак.[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Срезојевцима (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Средоју Филиповићу у Срезојевцима, Крајпуташ Милошу Марићу у Срезојевцима и Крајпуташи Живану и Радовану Николићу у Срезојевцима.

Историја

[уреди | уреди извор]

На основу старог предања, мештани Срезојеваца и преци данашњих Вукомановића спасили су од Мађара немачког краља и римског цара Фридриха Барбаросу 1189. године када се кретао у Трећи крсташки рат. У знак захвалности према Вукомановићима, Барбароса је доделио племићку, кнежевску титулу (кнежеви левенштајн) и грб .[1]

На основу појединих извора, ово село било је скоро исељено 1690. године у сеоби Срба. Поновно веће насељавање је 1733. године када су у њега пристигли досељеници из Црне Горе, Старог Влаха, Босне и ужичког краја. Иако нема тачних података на основу чега је ово село добило име, претпоставља се да је од "срезивања грађе" јер је некад било богато шумом. Први пут се помиње овим именом 1718. године у аустријском попису.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 124 ратника. Погинуло их је 77 а 47 је преживело.[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У пописима село је 1910. године имало 671 становника, 1921. године 354, а 2002. године тај број је порастао на 433.[1]

Према попису из 2002. у насељу Срезојевци живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (48,3 код мушкараца и 48,2 код жена). У насељу има 148 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У Срезојевцима су рођени кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића, као и Алекса Вукомановић, професор Лицеја у Београду и супруг Мине Караџић.[1]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 788
1953. 829
1961. 840
1971. 781
1981. 692
1991. 578 573
2002. 424 433
2011. 337
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
418 98,58%
непознато
  
4 0,94%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 385. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]