Срезојевци

Срезојевци
Срезојевци;
	Cпоменик кнегињи Љубици у Срезојевцима
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	337
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 11″ С; 20° 16′ 20″ И / 44.019666° С; 20.272333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	538 m
	Срезојевци Срезојевци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Срезојевци су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 337 становника, што је значајно мање од пописа из 2002. када је било 424 становника (према попису из 1991. било је 578 становника). Срезојевци су удаљени 28 км од Горњег Милановца, налазе се надомак старог пута за Пожегу, као и јужно од села Брезна. Ово село са налази на надморској висини од 450 до 620 м и на површини од 2.502 ха.^[1]

Срезојевци су некада припадали општини и црквеној парохији села Брезна, а школу су имали у селу. Сеоска слава је Бели четвртак.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Срезојевцима (општина Горњи Милановац), Крајпуташ Средоју Филиповићу у Срезојевцима, Крајпуташ Милошу Марићу у Срезојевцима и Крајпуташи Живану и Радовану Николићу у Срезојевцима.

Историја

На основу старог предања, мештани Срезојеваца и преци данашњих Вукомановића спасили су од Мађара немачког краља и римског цара Фридриха Барбаросу 1189. године када се кретао у Трећи крсташки рат. У знак захвалности према Вукомановићима, Барбароса је доделио племићку, кнежевску титулу (кнежеви левенштајн) и грб .^[1]

На основу појединих извора, ово село било је скоро исељено 1690. године у сеоби Срба. Поновно веће насељавање је 1733. године када су у њега пристигли досељеници из Црне Горе, Старог Влаха, Босне и ужичког краја. Иако нема тачних података на основу чега је ово село добило име, претпоставља се да је од "срезивања грађе" јер је некад било богато шумом. Први пут се помиње овим именом 1718. године у аустријском попису.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 124 ратника. Погинуло их је 77 а 47 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 671 становника, 1921. године 354, а 2002. године тај број је порастао на 433.^[1]

Према попису из 2002. у насељу Срезојевци живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,2 година (48,3 код мушкараца и 48,2 код жена). У насељу има 148 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,86.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

У Срезојевцима су рођени кнегиња Љубица, супруга кнеза Милоша Обреновића, као и Алекса Вукомановић, професор Лицеја у Београду и супруг Мине Караџић.^[1]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	788
1953.	829
1961.	840
1971.	781
1981.	692
1991.	578	573
2002.	424	433
2011.	337

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	418	98,58%
непознато	4	0,94%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	1	0
80+	5	10
75—79	13	12
70—74	20	19
65—69	22	23
60—64	23	18
55—59	6	15
50—54	15	12
45—49	12	28
40—44	13	11
35—39	13	8
30—34	13	12
25—29	15	5
20—24	8	10
15—19	8	6
10—14	11	10
5—9	6	8
0—4	2	11
Просек :	48,3	48,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	142	156	190	202	204	178	148

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	34	50	19	15	15	11	1	2	1	0	2,86

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	187	47	121	15	3	1
Женски	189	18	123	47	1	0
УКУПНО	376	65	244	62	4	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	77	26	0	0	39
Женски	34	20	0	1	6
УКУПНО	111	46	0	1	45
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	3	0	6
Женски	0	0	4	1	0
УКУПНО	0	0	7	1	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	1
Женски	0	0	1	1	0
УКУПНО	0	0	2	1	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 385.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 385.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]