Пређи на садржај

Главна страна

С Википедије, слободне енциклопедије
Сјајан чланак

Петар Кочић

Петар Кочић
Петар Кочић

Петар Кочић (Стричићи код Бање Луке, 29. јун 1877Београд, 27. август 1916) био је српски књижевник и политичар. Сматра се једним од првих писаца модерне у српској књижевности, али и личношћу која је својим животом и политичком делатношћу постала узор различитим политичким струјама у потоњој историји српског народа.

Студирао је на Бечком универзитету од 1899. до 1904. године, а након кратког боравка у Београду био је постављен за професора српске гимназије у Скопљу, одакле је био отпуштен након писања сатиричног чланка, те се 1905. вратио у Сарајево. У Босни и Херцеговини је започео политичку борбу за побољшање положаја српског становништва залагажући се посебно за ослобађање кметова. Писао је ватрене чланке против аустроугарске управе, учествовао у великом народном штрајку (1906) и радио на окупљању српских снага. Аустроугарска власт је у Кочићу видела велику опасност те је радила на сузбијању његове политичке делатности. Три пута је био хапшен и затваран због новинских чланака и критике власти. Укупно је провео две године у затвору и то већином у самици, што је негативно утицало на његово душевно здравље. У Бањој Луци је покренуо лист Отаџбина. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у сељачким масама и код напредне омладине, па је изабран и за посланика Босанско-херцеговачког сабора, али је ову функцију напустио 1913. због погоршања здравља. Године 1914. примљен је у душевну болницу у Београду, где је дочекао почетак Првог светског рата и где је након две године преминуо.

Добар чланак

Логос

Логос (гр. λόγος — ум, реч, говор, словесност, смисао, начело, закон, наука и др.) вишезначан је филозофски и теолошки појам. Изворно, логос је битан појам античке грчке филозофије, који исказује принцип, светски ум, објективни закон по коме се све догађа. У Хераклитовој филозофији означава говор природе који само мудрац чује и разуме. Касније су га преузели хришћански теолози да би њиме означавали Исуса Христа, као божански логос.

Називи готово свих наука грађени су према грчкој лексици и садрже наставак логиа што упућује на логос о нечему (логика, психологија, гносеологија, онтологија, аксиологија, итд.). У старогрчком језику логос има многобројна значења повезана са говором. Још у Хомеровим еповима појам логоса је употребљаван у следећим значењима: реч, говор, исказ, својство, истина, ред, воља, разум, ум, учење, законитост, аксиом, божји ум, клица постајања. Реч логос је изведена из глагола „легеин“ који је у префилозофској употреби имао два основна значења: „сабрати или скупити“ и „казати или именовати“. Временом је у речи логос сабрано и изражено грчко разумевање суштине језика као мишљења и казивања истине бића. Према општем веровању старих Грка, све што је било, све што јесте и све што ће бити има свој тајанствени логос (говор).

Изабрани списак

Филмографија Алфреда Хичкока

Студијска рекламна фотографија Хичкока 1955.
Студијска рекламна фотографија Хичкока 1955.

Алфред Хичкок (1899–1980) био је енглески редитељ и филмски стваралац. Популарно познат као „мајстор напетости“ због употребе иновативних филмских техника у трилерима, Хичкок је започео своју каријеру у британској филмској индустрији као дизајнер шпица, наслова и уметнички директор бројних немих филмова снимљених током раних 1920-их. Његов редитељски деби био је The Pleasure Garden из 1925. године. Хичкок је потом урадио филм The Lodger: A Story of the London Fog, што је био његов први комерцијални и критички успех. Године 1940. Хичкок је прешао у холивудску продукцију, од којих је први био психолошки трилер Ребека, са Лоренсом Оливијеом и Џоан Фонтејн у главним улогама. Добио је прву номинацију за Оскара за најбољу режију, а филм је освојио Оскара за најбољи филм. Хичкок је поново радио са Фонтејн следеће године на филму Сумња, у којем је такође глумио Кери Грант. Године 1943. Хичкок је режирао још један психолошки трилер Сенка сумње, у којем су глумили Тереза Рајт и Џозеф Котен. Три године касније, поново је сарађивао са Грантом у филму Озлоглашена, у којем је такође глумила Ингрид Бергман. У низу даљих филмских остварења, наставио је сарадњу са Бермановом, као и Грејс Кели и нитом тада најпопуларнијих глумаца.

Као признање за свој рад, Хичкок је добио награду Британске академије филмске и телевизијске уметности (БАФТА), Меморијалну награду Ирвинг Г. Талберг, Удружење режисера америчке награде за животно дело и Златног глобуса награде Сесил Б. Демил. Добио је две звезде на Булевару славних у Холивуду као признање за његова достигнућа на филму и телевизији. Године 1980. Хичкок је одликован Орденом Британског царства.

Недавни догађаји

Вести

Доналд Трамп, новоизабрани председник САД
На данашњи дан

12. новембар

Занимљивости

Да ли сте знали

Изабрана слика

Хемичарка посматра вртлог који се формирао приликом отицања течности из суда.
Хемичарка посматра вртлог који се формирао приликом отицања течности из суда.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 697.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 389.766 корисника отворило налог, а од тога је 1.036 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти