Богатир — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница
ознаке: Визуелно уређивање везе до вишезначних одредница
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Viktor Vasnetsov - Богатыри - Google Art Project.jpg|мини|„Богатири“ - Добриња Никитич, [[Илија Муромец|Иља Муромец]] и [[Аљоша Попович|Аљоша Поповић]] (слика [[Виктор Васњецов|В. М. Васњецова]], 1881-1898)]]
[[Датотека:Viktor_Vasnetsov_-_Богатыри_-_Google_Art_Project.jpg|мини|360x360пискел|Три најпознатија богатира, [[Добриња Никитич]], [[Илија Муромец]] и [[Аљоша Попович|Аљоша Поповић]], појављују се заједно на слици [[Виктор Васњецов|Виктора Васњецова]] из 1898. ]]
'''Богатир''' ({{lang-rus|богатырь|p=bəɡɐˈtɨrʲ|a=Ru-богатырь.ogg}}) је основни [[Стоцк карактер|лик]] у средњовековним источнословенским [[Биљине (књижевност)|легендама]], сличан западноевропском [[Витез луталица|витезу који лута]] . Богатири се јављају углавном у [[Кијевска Русија|руским]] епским песмама — [[Биљине (књижевност)|''биљинама'']]. Историјски гледано, настали су за време владавине [[Владимир I Велики|Владимира Великог]] (Велики кнез Кијевски од 980. до 1015.) као део његових елитних ратника (''[[дружина]]''<ref>{{Cite book|url=https://books.google.com/books?id=tSXaAAAAMAAJ|title=Byliny; Heroic Tales of Old Russia|last=Pronin|first=Alexander|date=1719|publisher=Possev|page=26|quote=Stay in my druzhina and be my senior bogatyr, chief above all the others.|access-date=2019-01-05}}</ref>), сродних витезовима Округлог стола.<ref name=":02">{{Cite book|title=An Anthology of Russian Folk Epics|last=Bailey|first=James|last2=Ivanova|first2=Tatyana|publisher=M.E. Sharpe|year=1998|location=New York}}</ref> Традиција описује богаташе као ратнике огромне снаге, храбрости и јунаштва, који ретко користе магију док се боре против непријатеља<ref name=":02" /> како би одржали аспект биљина „лабаво заснован на историјским чињеницама“. Карактеришу их јаки гласови, патриотских и религиозних тежњи, бранили су Русију од страних непријатеља (нарочито номадских [[Туркијски народи|турских]] степских народа или угро-финских племена у периоду пре монголских инвазија) и њихове вере.<ref>{{Cite web|url=http://www.vehi.net/brokgauz/all/013/13165.shtml|title=Богатыри|website=www.vehi.net|archive-url=https://web.archive.org/web/20130206212101/http://www.vehi.net/brokgauz/all/013/13165.shtml|archive-date=2013-02-06|url-status=dead|access-date=2018-03-21}}</ref> У савременом руском језику реч ''богатир'' означава храброг хероја, спортисту или физички снажног човека.<ref>{{Cite book|title=Translators, interpreters, and cultural negotiators : mediating and communicating power from the Middle Ages to the Modern Era|date=2014-11-20|others=Federici, Federico M.,, Tessicini, Dario|isbn=9781137400048|location=New York, NY|oclc=883902988}}</ref>
{{Радови у току}}
'''Богатири''' ([[Руски језик|рус.]] Богатыри) су јунаци [[Биљине (књижевност)|биљина]] и легенди, одликују се великом снагом и извођењем подвига религиозне или патриотске природе. У историјским записима и [[Летопис|летописима]] постоје индиције да су се неки догађаји који су прерасли у епове заиста одиграли у правој историји. Богатири су чували [[Рус (регион)|Русију]], као граничници и стражари.

Дуго су се епови преносили усмено, све док се за њих нису заинтересовали научници, филолози и [[Фолклор|фолклористи]].

У правој историји, основу [[Војска древне Русије|војске Древне Русије]] чинили су [[Дружина|борци]] - "храбри", "витезови", "богатири", - војна елита руских земаља и кнежевина, тешко наоружани коњаници и пешаци.Такође би се могли користити у решавању административних и економских проблема – као судије, управници, порезници, амбасадори итд.


== Етимологија ==
== Етимологија ==
Према етимолошком речнику М. Фасмера, реч „богатырь” је позајмљена од старих Турака. „баɣатур” (отуда [[Мађарски језик|мађ.]] bátor „смелый“), [[Болгарски језик|болг.]] βαγατουρ; [[Чагатајски језик|чагат.]] batur "храбар, војсковођа"; [[Киргиски језик|киргиз]]. баатыр "херој", "храбар"; [[Шорски језик|шор]]. paɣattyr "херој"; [[Монголски језик|монг]]. bagatur; [[Калмички језик|калм]]. bātr̥; као и почасни надимак багатур за посебне војне заслуге у војсци још од времена [[Џингис-кан|Џингис-кана]] и [[Тамерлан|Тамерлана]]. Објашњење порекла од [[Ирански језици|иранског]] или [[Индоаријски језици|индоаријевског]] „баɣапуϑра” је веома сумњиво.<ref>{{Cite journal|last=Доброва|first=В.А.|date=2017|title=Работа со словообразовательной моделью на уроках русского языка в начальных классах|url=http://dx.doi.org/10.18411/spc-04-12-2017-06|journal=Научные тенденции: Педагогика и психология|publisher=ЦНК МНИФ «Общественная наука»|doi=10.18411/spc-04-12-2017-06}}</ref> Многи стручњаци теже (древној) турској етимологији појма.<ref>{{Cite journal|last=Аникин|first=А.Е.|date=2017-06-06|title=Русский этимологический словарь. Вып. 11 (глюки—грайка)|url=http://dx.doi.org/10.31912/rusetdic.2018-11|doi=10.31912/rusetdic.2018-11}}</ref>
Реч ''богатир'' није словенског порекла.<ref>C. Fleischer, ''"Bahādor"'', in ''[[Encyclopædia Iranica]]''</ref> Термин је забележен најмање од 8. века,<ref name=":2">{{Cite book|title=Translators, interpreters, and cultural negotiators : mediating and communicating power from the Middle Ages to the Modern Era|date=2014-11-20|others=Federici, Federico M.,, Tessicini, Dario|isbn=9781137400048|location=New York, NY|oclc=883902988}}</ref> Према етимолошком речнику М. Фасмера, реч „богатырь” је позајмљена од старих Турака. „баɣатур” (отуда [[Мађарски језик|мађ.]] bátor „смелый“), [[Болгарски језик|болг.]] βαγατουρ; [[Чагатајски језик|чагат.]] batur "храбар, војсковођа"; [[Киргиски језик|киргиз]]. баатыр "херој", "храбар"; [[Шорски језик|шор]]. paɣattyr "херој"; [[Монголски језик|монг]]. bagatur; [[Калмички језик|калм]]. bātr̥; као и почасни надимак багатур за посебне војне заслуге у војсци још од времена [[Џингис-кан|Џингис-кана]] и [[Тамерлан|Тамерлана]]. Објашњење порекла од [[Ирански језици|иранског]] или [[Индоаријски језици|индоаријевског]] „баɣапуϑра” је веома сумњиво. Многи стручњаци теже (древној) турској етимологији појма.<ref name=":13">{{Cite web|url=http://www.vehi.net/brokgauz/all/013/13165.shtml|title="Богатыри", Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона|website=www.vehi.net|access-date=2018-03-21}}</ref>


Према историјском и етимолошком речнику П. Ја. Черниха, реч је источног порекла и забележена је у многим језицима: турском, монголском, бурјатском, иранском, хиндском.<ref>{{Cite journal|last=Маркова|first=Елена|date=2020|title=Учебный словарь универбатов современного русского языка: новизна, структура, принципы описания|url=http://dx.doi.org/10.18485/slavistika.2020.24.2.19|journal=Славистика|volume=24|issue=2|pages=291–298|doi=10.18485/slavistika.2020.24.2.19|issn=1450-5061}}</ref>
Према историјском и етимолошком речнику П. Ја. Черниха, реч је источног порекла и забележена је у многим језицима: турском, монголском, бурјатском, иранском, хиндском.<ref>{{Cite journal|last=Маркова|first=Елена|date=2020|title=Учебный словарь универбатов современного русского языка: новизна, структура, принципы описания|url=http://dx.doi.org/10.18485/slavistika.2020.24.2.19|journal=Славистика|volume=24|issue=2|pages=291–298|doi=10.18485/slavistika.2020.24.2.19|issn=1450-5061}}</ref>


Према [[Лав Гумиљов|Лаву Гумиљову]], „''багадур”'' је реч [[Монголски језици|монголског]] порекла, која је у [[Туркијски језици|турски]] језик ушла у 6. веку.<ref>{{Cite journal|date=2002|title=Стенограмма заседания Президиума Совета Национальностей ЦИК Союза С.С.Р. от 25-го апреля 1931 года|url=http://dx.doi.org/10.1353/imp.2002.0029|journal=Ab Imperio|volume=2002|issue=2|pages=361–413|doi=10.1353/imp.2002.0029|issn=2164-9731}}</ref> Многи западни истраживачи такође подржавају монголско-турску верзију порекла. Извори познају различите правописне верзије: bahadar, bahadir, bahadur, batur, batyr, bator.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/883902988|title=Translators, interpreters, and cultural negotiators : mediating and communicating power from the Middle Ages to the Modern Era|date=2014|others=Federico M. Federici, Dario Tessicini|isbn=978-1-137-40003-1|location=New York, NY|oclc=883902988}}</ref>
Према [[Лав Гумиљов|Лаву Гумиљову]], „''багадур”'' је реч [[Монголски језици|монголског]] порекла, која је у [[Туркијски језици|турски]] језик ушла у 6. веку. Многи западни истраживачи такође подржавају монголско-турску верзију порекла. Извори познају различите правописне верзије: bahadar, bahadir, bahadur, batur, batyr, bator.


Овај термин је позајмљен не само у староруски језик, већ и на друге језике: пољски, персијски, мађарски. Неки етимолози верују да су сличне речи у неповезаним језицима настале независно и да их могу сматрати извором руске речи.
Овај термин је позајмљен не само у староруски језик, већ и на друге језике: пољски, персијски, мађарски. Неки етимолози верују да су сличне речи у неповезаним језицима настале независно и да их могу сматрати извором руске речи.
Ред 18: Ред 13:
Сама реч „богатырь“ се први пут појављује у књизи Сарницког, објављеној без навођења места 1585. „Descriptio veteris et novae Poloniae cum divisione ejusdem veteri et nova“, где се каже: „Rossi… de heroibus suis, quos Bohatiros id est semideos vocant, aliis persuadere conantur“.
Сама реч „богатырь“ се први пут појављује у књизи Сарницког, објављеној без навођења места 1585. „Descriptio veteris et novae Poloniae cum divisione ejusdem veteri et nova“, где се каже: „Rossi… de heroibus suis, quos Bohatiros id est semideos vocant, aliis persuadere conantur“.


Реч ''витязь'' је германског порекла,<ref>{{Cite journal|last=Дзиццойты Ю|first=А. .|date=2018-12-20|title=ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЙ СЛОВАРЬ ИРАНСКИХ ЯЗЫКОВ|url=http://dx.doi.org/10.23671/vnc.2018.1-2.37962|journal=NARTAMONGÆ|issue=1-2|doi=10.23671/vnc.2018.1-2.37962|issn=1810-8172}}</ref> од *''víking-'', што је дало, између осталог, и други [[Старонордијски језик|сканд]]. víkingr, првобитно позајмљен у западнословенске језике (уп. [[Чешки језик|чеш]]. vítěz, [[Горњолужичкосрпски језик|горњл]]. wićaz „херој“). Према неким научницима,<ref>{{Cite journal|last=Маркова|first=Елена|date=2020|title=Учебный словарь универбатов современного русского языка: новизна, структура, принципы описания|url=http://dx.doi.org/10.18485/slavistika.2020.24.2.19|journal=Славистика|volume=24|issue=2|pages=291–298|doi=10.18485/slavistika.2020.24.2.19|issn=1450-5061}}</ref> реч може да потиче од глагола ''витать'' или заједничког словенског *''vitь'' „плен“.
Реч ''витязь'' је германског порекла, од *''víking-'', што је дало, између осталог, и други [[Старонордијски језик|сканд]]. víkingr, првобитно позајмљен у западнословенске језике (уп. [[Чешки језик|чеш]]. vítěz, [[Горњолужичкосрпски језик|горњл]]. wićaz „херој“). Према неким научницима, реч може да потиче од глагола ''витать'' или заједничког словенског *''vitь'' „плен“.


У руским изворима реч ''витязь'' се јавља једном у Перејаславској хроници, након чега се појављује тек у 16. веку.
У руским изворима реч ''витязь'' се јавља једном у Перејаславској хроници, након чега се појављује тек у 16. веку.
Ред 24: Ред 19:
У Древној Русији, уместо касније позајмљеног „богатырь“, реч „''храбр''“ је свуда коришћена за означавање елитног ратника и борца.
У Древној Русији, уместо касније позајмљеног „богатырь“, реч „''храбр''“ је свуда коришћена за означавање елитног ратника и борца.


Упркос лингвистичким истраживањима савремених научника, популарна етимологија везује реч богатир са руским: 'Бог'.<ref>Compare [[Alexander Afanasyev| Alexander Nikolayevich Afanasyev]]'s introduction to his Народные русские сказки [Russian popular folk-tales], first published in 1873.</ref><ref>Saskia Pronk-Tiethoff, [[doi:10.1163/9789401209847|''The Germanic Loanwords in Proto-Slavic'']] (Brill, 2013), pp. 96–98. Based on [https://openaccess.leidenuniv.nl/handle/1887/20185 her PhD diss].</ref>
== Студија и извори ==
[[Датотека:Vrubel Bogatyr.jpg|мини|[[Михаил Александрович Врубел|Михаил Врубель]] ''—'' ''Богатир'' (1898)]]
Први пут руске епове објавио је 1804. Андреј Јакубович у оквиру Збирке древних руских песама Кирше Данилова. Верује се да је Кирша Данилов радио у фабрикама Демидов 1740-их и у исто време саставио сопствени рукопис, који је касније пао у руке Калаидовича. Уз епове, у његовој збирци су биле историјске песме и шаљивџије, често непристојног садржаја, што је онемогућавало објављивање без цензуре. Године 1818. изашло је друго, потпуније издање збирке Кирше Данилова, које је приредио познати филолог Константин Калаидович.


== Преглед ==
Међутим, систематско прикупљање епова почело је у Русији тек од средине 19. века, када су за то почеле да се организују научне експедиције. Павел Николајевич Рибников (1832-1885) и Александар Федорович Хилфердинг (1831-1872) постали су најауторитативнији сакупљачи и издавачи епова у то време. Више од 200 епских текстова укључено је у четворотомни „Песме које је прикупио П. Н. Рибников“. А.Ф.Хилфердинг је објавио 318 епова.
[[Датотека:Victor_Vasnetsov_-_Knight_at_the_Crossroads_-_Google_Art_Project.jpg|мини|245x245пискел|''Витез на раскршћу'', [[Виктор Васњецов]] (1882)]]
У многим [[Рус (народ)|руски,]] епски, песмама, названим [[Биљине (књижевност)|Биљине]], истакнуте су приче о овим јунацима, као и неколико хроника, укључујући Галицијско-Волинску хронику из 13. века. Претпоставља се да су неки богатири историјске личности, док су други, попут дива [[Свиатогор|Свјатогора]], чисто измишљени и вероватно потичу из [[Стара словенска вера|словенске паганске митологије]]. Епске песме се обично деле у три збирке: митолошки епови, старије приче које су се причале пре оснивања Кијевске Русије и преношења хришћанства у регион, а обухватале су магију и натприродно; кијевски циклус, који садржи највећи број богатира и њихових прича ([[Илија Муромец]], Добриња Никитич и [[Аљоша Попович]]); и новгородски циклус, фокусиран на [[Садко|Садка]] и [[Василиј Буслајев|Василија Буслајева]], који осликава свакодневни живот Новгорода.<ref name=":022">{{Cite book|title=An Anthology of Russian Folk Epics|last=Bailey|first=James|last2=Ivanova|first2=Tatyana|publisher=M.E. Sharpe|year=1998|location=New York}}</ref>
[[Датотека:Садко,_богатый_новгородский_гость.jpg|мини|246x246пискел|[[Андреј Рјабушкин]] . Садко, богати новгородски трговац, 1895.]]
Многе приче о богатирима врте се око двора [[Владимир I Велики|Владимира I Кијевског]] (958–1015) и називају се Кијевским циклусом. На његовом двору су служили најистакнутији богаташи или витјазе: трио [[Аљоша Попович|Аљоша Поповић]], [[Добриња Никитич]] и [[Илија Муромец]]. Сваки од њих има тенденцију да буде познат по одређеној карактерној особини: [[Аљоша Попович|Аљоша Поповић]] по својој памети, [[Добриња Никитич]] по храбрости, а [[Илија Муромец]] по физичкој и духовној снази и интегритету, и по посвећености заштити своје отаџбине и народа. Већина тих богаташких авантура су измишљене и често укључују борбене змајеве, дивове и друга митска бића. Међутим, сами богатири су се често заснивали на стварним људима. Доказано је да су постојали историјски прототипови Добриње Никитича (војсковође [[Добриња|Добриње]] ) и Илије Муромеца.


[[Новгородска република]] је произвела специфичну врсту хероја, авантуристе, а не племенитог ратника. Најистакнутији примери били су [[Садко]] и [[Василиј Буслајев]] који су постали део Новгородског циклуса народне епике.<ref name=":023">{{Cite book|title=An Anthology of Russian Folk Epics|last=Bailey|first=James|last2=Ivanova|first2=Tatyana|publisher=M.E. Sharpe|year=1998|location=New York}}</ref>
Слике руских хероја и витезова се широко одражавају у делима познатих уметника, на пример, Михаила Александровича Врубела - декоративни панел "Богатырь", или [[Виктор Васњецов|Виктора Михајловича Васњецова]] - "Богатыри " (слика коју је сликао скоро 20 година) .


Митолошки епови су укорењени у натприродном и шаманизму, а везани су за паганизам. <ref name=":024">{{Cite book|title=An Anthology of Russian Folk Epics|last=Bailey|first=James|last2=Ivanova|first2=Tatyana|publisher=M.E. Sharpe|year=1998|location=New York}}</ref> Најистакнутији јунаци у овим еповима су Свјатогор и Волх Всеславјевич; они се обично називају „Старији Богатири“.
Богатири имају мање-више заједничка својства за њих: снагу и младост. Иако се у еповима често говори о „старом козаку“ [[Илија Муромец|Иљи Муромецу]], међутим, овде реч стар не значи „оптерећен годинама“, већ само зрео, искусан у војним пословима.


Каснији значајни богатири такође укључују оне који су се борили на страни [[Александар Невски|Александра Невског]], укључујући Василија Буслајева и оне који су се борили у [[Битка на Куликовом пољу|Куликовској бици]].
=== Слика ===
Свеукупност војничке храбрости и љубазног, поштеног расположења главне су одлике руског јунака, али само физичка храброст није довољна, потребно је и да све активности јунака имају религиозни и патриотски карактер. Уопште, људи идеализују своје јунаке, а ако хиперболично представљају њихове физичке квалитете: снагу, спретност, тежак ход, заглушујући глас, продужени сан, онда ипак немају ону бруталну прождрљивост других монструозних дивова који се појављују у еповима, који се не спадају у категорију богатира.


Богатири и њихове херојске приче утицали су на многе личности у руској књижевности и уметности, попут [[Александар Пушкин|Александра Пушкина]], који је написао епску бајку из 1820. године [[Руслан и Људмила]], [[Виктор Васњецов|Виктора Васњецова]] и [[Андреј Рјабушкин|Андреја Рјабушкина]], чија уметничка дела приказују<ref>{{Cite book|title=Russian fairy tales|last=Afanasʹev|first=A.N.|last2=Guterman|first2=Norbert|last3=Jakobson|first3=Roman|last4=Alexeieff|first4=Alexandre|year=2006|isbn=0394730909|location=[New York]|oclc=166025}}</ref> многе богатире из различитих циклуса народне епике. Богатири се такође помињу у причама о чудима у разигранијем светлу, као у Фоми Береникову, причи у збирци прича Александра Афанасјева под називом ''Руске бајке'' са Аљошом Поповићем и Илијом Муромецом.
=== Биљине ===
[[Датотека:Богатыри на конях.jpg|мини|[[Виктор Васњецов]] ''—'' ''Богатири на коњу'' (1896)]]
{{Главни чланак|Биљине (књижевност)}}[[Биљине (књижевност)|Биљине]] су се у почетку проучавала помоћу две методе: упоредне и историјске. Први је довео до два гледишта:


Анимациони студио Ред Медуса,<ref>{{Cite web|url=http://redmedusa.com/|title=Red Medusa}}</ref> са седиштем у Русији, направио је анимирану пародију на богатире под називом „Три руска Богатира“, у којој насловни ликови — снажни и упорни, али не претерано бистри — надјачавају различите противнике из бајки, поп културе и модерног живота.<ref>[https://www.youtube.com/c/bogatursonline/about About Three Russian Bogaturs], YouTube.com. Retrieved 2 September 2020.</ref>
# Да су јунаци митолошка бића ([[Орест Федорович Милер|Орест Милер]], Марте и други),


== Женски богатир ==
# Да су одраз типова страних књижевности ([[Владимир Васиљевич Стасов|В. В. Стасов]])<ref>{{Cite journal|last=Burykin|first=Aleksey A.|date=2019-12-23|title=The Cat in Folklore Traditions of the Kalmyks, Other Mongolic and Far Eastern Peoples|url=http://dx.doi.org/10.22162/2619-0990-2019-46-6-1221-1231|journal=Oriental studies|volume=46|issue=6|pages=1221–1231|doi=10.22162/2619-0990-2019-46-6-1221-1231|issn=2619-0990}}</ref>; јунаци служе као одраз живих личности.
[[Датотека:Sergey_Solomko_005.jpeg|мини|257x257пискел|СС Соломко. Руски богатир, Настасја Корољевична.]]
[[Датотека:Настасья_Микулична.jpg|мини|190x190пискел|Настасја Микулична, ћерка [[Микула Сељаниновицх|Микуле Сељаниновича]] (уметност А. Рјабушкина, 1898)]]
Иако није толико истражен, женски богатир или пољаница је жена ратница сродна [[Амазонке|Амазонкама]]. Многе од познатијих пољаница су жене познатих мушких богатира, као што је Настасја Никулична,<ref name=":3">{{Cite book|title=Encyclopedia of Russian & Slavic myth and legend|last=Dixon-Kennedy|first=Mike|date=1998|publisher=ABC-CLIO|isbn=1576070638|location=Santa Barbara, Calif.|oclc=39157488}}</ref> жена Добриње Никитича. Жена богатирка парира мушкарцима у снази и храбрости са причама у којима су детаљно описани случајеви у којима су спасавали своје мужеве и надмудрили непријатеља.<ref name=":3" /> Често се виде како раде са јунацима у причама које помињу њихово присуство.


== Познати богатири ==
Плодови оваквих погледа су изузетни по својим крајностима, али у исто време и по дубоком проучавању предмета дела: О. Милер, „Иља Муромец и Богатирство Кијев”; В. В. Стасова, „О пореклу руске епике“; П. А. Бессонова, "Белешка" уз збирку Кирејевског.
Већина богаташа је измишљена, али се верује да је заснована на историјским прототиповима:


* [[Илија Муромец|Илијаа Муромец]], који се сматра највећим од богатира, из [[Муром|Мурома]]<ref>{{Cite book|title=An Anthology of Russian Folk Epics|last=James Bailey|last2=Tatyana Ivanova|date=2015|publisher=Routledge|isbn=978-0-873-32641-4|page=28}}</ref>
Али мало-помало је преовладало друго, умереније мишљење (Ф.И. Буслаев) о присуству разних елемената у епици: историјских, свакодневних, позајмљених и, у врло малој, готово занемарљивој мери, митских. Пошто је, према овом мишљењу, биљине такорећи скуп многих хетерогених елемената, онда јунаци не чине интегралне чисте типове, већ су у извесној мери и конгломерати различитих личности: историјских, легендарних, симболичких итд. Често се дешава да се један карактерни лик из једног јунака пренесе на другог и да се један заплет временски поклопи са више јунака.
* [[Добриња Никитич]] – из [[Рјазањ|Рјазања]]<ref>{{Cite book|title=An Anthology of Russian Folk Epics|last=James Bailey|last2=Tatyana Ivanova|date=2015|publisher=Routledge|isbn=978-0-873-32641-4|page=81}}</ref> (на основу историјског војсковође [[Владимир I Велики|Владимира I]])
* [[Аљоша Попович]] („Аљоша свештеников син“) – из [[Ростов|Ростова]],<ref>{{Cite book|title=An Anthology of Russian Folk Epics|last=James Bailey|last2=Tatyana Ivanova|date=2015|publisher=Routledge|isbn=978-0-873-32641-4|page=123}}</ref> варалица међу богаташима који је најпознатији по својој памети.
* [[Еупатије Коловрат|Евпатиј Коловрат]] богатир описан у Причи о уништењу Рјазања, борио се са војском монголског владара Бату Кана
* [[Свиатогор|Свјатогор]], џиновски витез који је своју снагу завештао Иљи Муромецу (чисто измишљено)
* [[Василиј Буслајев]] из [[Велики Новгород|Новгорода]]
* [[Аника ратник]]
* [[војвода Степанович|Војвода Степанович]]
* Дунај Иванович
* Волга Свјатославович (вероватно заснована на [[Олег Вешти|Олегу Новгородском]] или [[Всеслав од Полоцка|Всеславу Полоцком]]<ref>Всеслав Брячиславич // Биографический справочник — Мн.: «Белорусская советская энциклопедия» им. Петруся Бровки, 1982. — Т. 5. — С. 129. — 737 с.</ref>)
* Сукхман Богатир
* [[Никита Крзнар]]
* [[Микула Сељаниновицх|Микула Сељанинович]] („Микула сељанин син“)


Неки од историјских ратника су такође ушли у фолклор и постали познати као богатири:
Главни представници ове интерпретације у 19. веку били су [[Александар Николајевич Веселовски|А. Н. Веселовски]], [[Михаил Георгијевич Халански|М. Г. Халански]] и [[Иван Николајевич Жданов|И. Н. Жданов]]. Комбиновање две методе, историјске и компаративне, носи са собом огромне потешкоће. До сада не постоји ниједна књига у којој би се јунаци разматрали у свим околностима под којима се појављују у биљинама: сва доступна дела посвећена су само проучавању неких заплета, неких сцена из живота јунака, неких аспеката њихове делатности итд.


* [[Гаврила Алексич]] из [[Велики Новгород|Новгорода]], који је служио [[Александар Невски|Александру Невском]] у [[Битка на Неви|бици на Неви]] (историјска)
== Класификација ==
* [[Ратмир]] из [[Велики Новгород|Новгорода]], који је служио [[Александар Невски|Александру Невском]] у [[Битка на Неви|бици на Неви]] (историјска)
Биљине се деле на дела претхришћанског и хришћанског периода. Легенде о [[Свјатогор|Свјатогору]], [[Микула Сељанинович|Микули Сељаниновичу]], [[Волга Свјатославич|Волги]] припадају предхришћанском циклусу, које припадају такозваним „лутајућим заплетима“, укорењеним у заједничким религиозним и култним елементима претхришћанске Европе. Владимирово доба је можда постало језгро једног опсежног хришћанског епског циклуса, заснованог на поузданим историјским догађајима и личностима.
* [[Александар Пересвет|Пересвет]], који се жртвовао Татарима у [[Битка на Куликовом пољу|Куликовској бици]] (историјски)


== Богатири у филмовима ==
Истраживачи који не воде рачуна о православној природи биљина нису развили консензус о подели јунака. То је због чињенице да до сада ни једну особину њиховог карактера нису сви препознали као толико карактеристичну да би их у складу са њом поделили у групе. Зато се једни уопште не питају за поделу јунака на групе, други (знатна већина) их деле на старије и млађе, и на крају (М. Г. Халански), разматрају их у односу на хронологију и деле на хероје предтатарског, татарског и посттатарског доба. Али ни они који јунаке деле на старије и млађе не слажу се међу собом који су јунаци старији, а који млађи.
[[Датотека:Zmei_Gorinich_(colour_fixed).jpg|мини|249x249пискел|Виктор Васњецов. Добриња Никитич и змај, 1913–1918.]]


* Филмови [[Александар Птушко|Александра Птушка]]:
Нема сумње само о [[Свјатогор|Свјатогору]], кога сви сврставају у старешине; али већ у погледу [[Микула Сељанинович|Микуле Сељаниновича]], [[Волга Свјатославич|Волге Свјатославича]], Дона, [[Дунав Иванович|Дунава Ивановича]] и неких других постоје несугласице, будући да их присталице историјског погледа сматрају млађим херојима, супротно мишљењу других који их изједначавају са Свјатогором. Сви ови јунаци припадају такозваном кијевском циклусу, коме се не прикључују само два новгородска јунака и два или три одвојена, на пример. Саул Леванидович и Суровец-Суздалец.
** ''[[Садко (филм)|Садко]]'' (Садко, 1952)
** ''[[Иља Мурометс (филм)|Илија Муромец]]'' (Ильа Муромец, 1956)
** ''[[Руслан и Људмила (филм)|Руслан и Људмила]]'' (Руслан и Лудмила, 1972), заснована на [[Руслан и Људмила|истоименој фантазијској песми]] [[Александар Пушкин|Александра Пушкина]].
* Анимирани филмови [[:en:Soyuzmultfilm|Soyuzmultfilm]] (режија Иван Аксенчук):
** ''Иља Мурометс'' (1975)
** ''Иља Мурометс и Славуј разбојник'' (1978)


* Melnitsa Animation серија ''Три Богатира'' :
Дакле, поред мале групе последње две категорије, имамо једну огромну категорију кијевских хероја, окупљених око великог кнеза Владимира. Сада остаје да се одлучи да ли су се сви типови хероја заиста развили на југу, или су првобитно били локални хероји, сваки певани у свом региону, а затим повезани само са Кијевом и именом Владимир. Ово питање је нераскидиво повезано са питањем порекла биљина; овде ћемо само рећи да већина истраживача препознаје јунаке као типове формиране у Јужној Русији, са чиме се не слаже М. Г. Халански, који доказује да су се јуначки типови у почетку појављивали у регионалним, независним епским народним делима.
** ''[[Аљоша Поповић и змија Тугарин|Аљоша Поповић и змија]]'' Тугарин (Алеша Попович и Тугарин Змеј, 2004)
** ''[[Добриња Никитич и Змеј Горинич|Добриња]]'' Никитич и Змеј Гориницх (Добрина Никитич и Змеј Горинич, 2006)
** ''[[Иља Муромец и Славуј разбојник]]'' (Ильа Муромец и Соловеј-Разбојник, 2007)
** ''[[Три Богатира и Шамаханска краљица|Тхе Тхрее Богатирс анд Схамакхан Куеен]]'' (Три богатира и Шамаханскаа царица, 2010)
** ''[[Три Богатира на далеким обалама|Тхе Тхрее Богатирс он Дистант Схорес]]'' (Три богатира на дальних берегах, 2012)
** ''Тхе Тхрее Богатирс: Цоурсе оф тхе хорсе'' (Три богатира: Ход конем)
** ''Три Богатира и морски краљ'' (Три богатира и Морској царь)


* Остали филмови:
Група хероја повезаних са кнезом Владимиром и градом [[Кијев|Кијевом]] подељена је на старије и млађе. Што се тиче принципа поделе, Орест Милер се не слаже баш са другима: он прво дели јунаке на проводаџије и непроводаџије, а тек онда, заузврат, дели непочинитеље на старије и млађе јунаке. За основу своје поделе узима чињеницу да се сви епови који говоре о проводаџијама одликују суморним, грубим, дивљим карактером и стога носе отисак веома дубоке старине.
** ''[[Александар Невски (филм)|Александар Невски]]'' (Александр Невскиј, 1938) [[Сергеј Ајзенштајн|Сергеја Ајзенштајна]] . Иако је заснован на стварној историји, филм такође показује снажан утицај ''билине'' и као споредни лик приказује билинског богатира [[Василиј Буслајев|Василија Буслајева]] .
** ''[[Битка код Керженца]]'' (1971)
** ''Василиса Микулишна'' (1975, [[Роман Давидов]] ), анимирана адаптација истоимене билине.
** ''[[Кнез Владимир (филм)|Кнез Владимир]]'' (Кназь Владимир, 2006) такође комбинује стварну средњовековну историју са фантазијом и фолклором.
** ''[[Последњи витез (филм)|Последњи витез]]'' (2017), комедија која деконструише руски фолклор.


== Богатири у књигама ==
По О.Милеру, проводаџисање овде треба схватити у митолошком значењу добијања светлог бића и проводаџије су најпотпуније слике дивљих, несаломивих сила природе; делују одвојено, не братиме се са другим јунацима, немају ни најмањи историјски тајминг; они укључују: Ивана Удовкина сина, Михаила Потиак, Дунаја Ивановича, Хотена Блудовича. Други истраживачи не узимају у обзир ову поделу, сматрајући проводаџије истим херојима као и остали, већ само хронолошки најстаријим и стога дивљим типовима, сачуваним без каснијих ублажавања.


* Књиге Џенифер Естеп
=== Стари богатири ===
** ''Crimson Frost'' (2013)
[[Датотека:19-v 2h Vasnetsov.jpg|мини|[[Виктор Васњецов]] ''—'' ''Витез на раскршћу'' (1878)]]
** ''Midnight Frost'' (2013)
О. Милер међу старије јунаке наводи само [[Свјатогор|Свјатогора]], [[Волга Свјатославич|Волгу Свјатославича]] и [[Микула Сељанинович|Микулу Сељаниновича]]; П. А. Бесонов додаје још [[Samson|Самсона]], [[Сухман Одихмантјевич|Сухана]] и даље [[Полкан|Полкана]], Павла Прохоркина, Коливана Ивановича, Ивана Коливановича, Самсона Ивановича, Самсона Самојловича и Молофера (Малафеја); неки додају и Дон Ивановича и [[Дунав Иванович|Дунава Ивановича]]. Као што знате, О. Милер на све јунаке гледа као на персонификацију разних природних појава: у старијим јунацима он види страшне појаве, непријатељске према људима, које се дешавају током зиме; тако, на пример, у лику Свјатогора персонификовани су гигантски облаци који покривају цело небо; млађи богатири су такође природни феномени, али корисни за људе, који се јављају током лета; прелазни каликси су лутајући облаци који сипају кишу; Обојицу су у почетку представљала божанства, али неке - њихова старија генерација, титани, разарачи, а друге - чувари људи.
** ''Killer Frost'' (2014)
* Књиге Робина Бриџса
** The ''Katerina'' Trilogy (''The Gather Storm'' (2012), ''The Unfailing Light'' (2012), ''The Morning Star'' (2013))
* Књиге Џона Конроа
** ''Summer Reign'' (2018)


== Такође видети ==
У биљинама, први су натприродна бића, вукодлаци обдарени невероватном моћи, док други имају потпуно људски лик, имају велику, али више не титанску, не елементарну моћ, и скоро сви живе у време Владимира. Марте види и древна словенска божанства у старијим јунацима.<ref>{{Cite journal|last=Enders|date=1936-10-17|title=Jahrbuch der Versuchs- und Lehranstalt für Brauerei in Berlin. 24. Bd. 1934. Herausgegeben von W. Rommel. Preis geb. RM. 9.—. 25. Bd. 1935. Herausgegeben und redigiert von H. Fink u. W. Rommel. Preis geb. RM. 9,—. Verlag Paul Parey, Berlin|url=http://dx.doi.org/10.1002/ange.19360494210|journal=Angewandte Chemie|volume=49|issue=42|pages=773–773|doi=10.1002/ange.19360494210|issn=0044-8249}}</ref>


* [[Биљине (књижевност)]]
=== Млади богатири ===
* [[Стара словенска вера]]
[[Датотека:Богатырь.jpg|мини|[[Виктор Васњецов]] ''— Богатир'' (1878)]]
* [[Виктор Васњецов]]
Млађи богатири се, пак, деле на домаће и гостујуће; у последње спадају: [[Славуј Будимирович]] (са чиме се не слажу М. Г. Халански и делимично А. Н. Веселовски), [[Чурило Пленкович]], [[Војвода Степанович]] и други.


== Извори ==
Као што смо већ рекли, са овом поделом се потпуно не слаже М. Г. Халански, који јунаке дели на типове који припадају предтатарској, татарској и посттатарској ери, односно московској: [[Добриња Никитич|Добрињу Никитич]], [[Иван Даниловича|Ивана Даниловича]] и [[Аљоша Попович|Аљошу Поповића]] сврстава у прву групу; до другог: хероји на предстражи, [[Одолишће]], [[Илија Муромец]], [[Василиј Игњатијевич]] и хероји који су се „пребацили“; до трећег: [[Микула Сељанинович]], [[Хотен Блудович]], [[Чурило Пленкович]], [[Војвода Степанович]], Данил Ловченин, [[Славуј Будимирович]]. Осим тога, исти аутор дели јунаке према областима у којима су их, по његовом мишљењу, стварали људи; па он у [[Кијевска област|Кијевској области]] рангира само самог [[Владимир Црвено сунце|Владимира]], Добрињу, као и [[Волга Свјатославич|Волгу Свјатославича]], [[Ставр Годинович|Ставра Годиновича]], [[Иван Данилович|Ивана Даниловича]], Чурилу Пленковича и делом [[Иван Годинович|Ивана Годиновича]].
<references />
{{Словенска митологија}}{{Нормативна контрола}}


[[Категорија:Руски фолклор]]
== Богатири Кијевске Русије ==

=== Свјатогор ===
{{Главни чланак|Свјатогор}}
[[Датотека:Ivan Bilibin 022.jpg|мини|[[Иван Билибин]] ''—'' [[Илија Муромец]] и [[Свјетогор|Свјатогор]] (1900-те)]]
Свјатогор је страшни џин, кога ни земља не држи, лежи на планини у неактивности, када Иља дође код њега. Други епови говоре о његовом браку, о сусрету са земаљским жудњама и смрти у магичном гробу. У неким еповима Свјатогора је заменио каснији лик [[Samson|Самсон]] (првобитно Саксон), који је назван по свом патрониму Коливановичем, Самојловичем или Васиљевичем.

О. Милер сматра да је његово име чисто кијевско, настало од „святой” и „гора”, што означава хероја величине планине; по његовом мишљењу, Свјатогор је у почетку служио као персонификација огромних, непокретних облака који су прекривали цело небо. У овој особи, према О. Милеру, која уме да „помеша земаљско са небеским“, постоји нешто елементарно, титанско, непријатељско према земљи. Биљина је изворни мит о Свјатогору. Уследила је његова потпуна идентификација са Самсоновим ликом, што је каснија ознака за Свјатогора и делимично његов префикс у неким детаљима.

Према А. Н. Веселовском (Билтен Европе, 1875, април), постоје неке несумњиве сличности између Свјатогора и Аника ратника, јунака једног стиха књижевног порекла, који зависи од византијске песме о Дигенису. На основу истог стиха, Петров (Зборник радова Кијевске богословске академије, 1871, Кс) приближава Свјатогора Јегору Храбром. В. Волнер такође види две речи у имену Свјатогора: свети и Јегор, тако би име Свјатогор израсло на хришћанском тлу; О. Милер се буни против тога, рекавши да не постоји унутрашња веза између Свјатогора и Јегора Храброг. Било како било, постоје места где се дешава такво поређење: Јегор Свјатогор. В. Волнер, објашњавајући порекло неких детаља у епу, приближава их стиху о Јегору у неколико епизода.

И. Н. Жданов објашњава израз Јегор Свјатогор на начин да прво име служи као право име, а друго као епитет. Истим епитетом сматра и епско име јунака „Свјатогор“, који се налази и у облику „херој Свјатогорски“; његово право име било је Самсон (уп. „О књижевној историји руске епске поезије“, стр. 164). Тако бисмо у личности Свјатогора, према контроверзној верзији И. Н. Жданова, имали неколико блиских личности: Самсона, Јегора, Анике, Мојсија, нартског хероја итд., а према О. Милеру, и Протословенско божанство које је контролисало гигантске облаке.

=== Микула Сељанинович ===
{{Главни чланак|Микула Сељанинович}}
[[Датотека:Микула Селянинович.jpg|мини|[[Андреј Петрович Рјабушкин|Андреј Рјабушкин]] ''—'' ''Микула Сељанинович'' (1895)]]
Микула Сељанинович се налази у два епа: о [[Свјатогор|Свјатогору]] и о [[Волга Свјатославича|Волги Свјатославичу]]. И на њега гледају другачије: О. Милер у свом „Опыте” каже да се својом вештином издваја од низа старијих хероја; он је представник пољопривредног живота, који поседује не квантитативну, као Свјатогор, већ квалитативну снагу, која се може назвати издржљивошћу. Он представља појаву млађих хероја, иако и даље остаје пољопривредно божанство. На другом месту („[[Илија Муромец|Иља Муромец]]“) О. Милер Микулу назива орачем, првобитно оличењем небеске громаде, док је његова магична ждребеница, која се не може сустићи, облак грома.<sup>[''додати извор'']</sup>

Микула је првобитно био бог земљорадњея<sup>[''додати извор'']</sup> и о томе постоје подаци у епу.

Народ замишља облаке како лете ногама и ору по небу – муња сече небо као плуг кроз земљу. Садашње име не узима Св. Николе, али испод њега лежи древно божанство грома и муње. Он јако подсећа на руског бога Перуна, који је и заштитник земљорадника.<sup>[''додати извор'']</sup> Порфијев, следећи Буслаева, каже да је у личности Микуле Сељаниновича представљена слика моћног херојског сељака-орача, који одговара чешком орачу. Његова страшна снага, поређење са Свјатогором и друге особине у којима је приказан показују да је његов тип, као и тип Свјатогора, настао под утицајем лика неког титанског створења, које је вероватно било оличење земље или покровитеља или бога пољопривреде.

На то указује торба са земљом, којом је Микула приказан и која, очигледно, није ништа друго до слика земље. Али он сам више не представља земљу као елеменат, већ идеју сталоженог пољопривредног живота, у који даје своју снагу и значај. По В. Волнеру, Микула је једноставно св. Никола, иако је могуће, по његовом мишљењу, и објашњење њега као персонификације пољопривреде. Са Николом, али не свецем, већ са ривалом Александра Великог на Олимпијским играма, Всеволод Милер пореди Микулу; Микула производи двоножац од чвора који је везао Гордија, орач по пореклу. О Микули говори и А. Н. Веселовски у свом есеју „Јужноруска епика“; по његовом мишљењу, Микула Сељанинович служи, можда, као одраз краља-орача западних легенди: „грандиозни лик краља-орача“, каже А.Н., остатак је нехотице покренуо питања и нашао се у нашој науци - а митолошко објашњење, можда без икаквог права на то. А. Н. Веселовски приближава еп о Волги и Микулу познатој западноевропској легенди „Путовање Карла Великог у Јерусалим и Цариград“; прихватајући такво објашњење, Микула Сељанинович би био одраз византијског цара Хугона.

=== Волга Свјатославович, или Волх Всеславич ===
{{Главни чланак|Волга Свјатославович}}
[[Датотека:Волга Всеславьевич.jpg|мини|[[Андреј Петрович Рјабушкин|Андреј Рјабушкин]] ''—'' ''Волга Свјатославович'' (1895) ]]
Главни епови о Волги говоре о његовом чудесном рођењу од змије, путовању у Индију и сукобу са Микулом Сељаниновичем. Волга Свјатославович, вукодлак и ловац, један је од најстаријих Пропових богатира. У његовој слици он проналази остатке [[Тотемизам|тотемизма]], док је ранија школа фолклора настојала да га идентификује са стварним историјским личностима, посебно са пророком [[Олег Вешти|Олегом]]. Али митови о Волги су древни словенски, он је чаробњак вукодлак.

=== Сухан, или Сухманти, или Сухман Дамантиевич ===
{{Главни чланак|Сухман Одихмантевич}}

О Сухану, или Сухмантију и Сухману Дамантиевичу, постоји један еп, који говори како Сукхан, увређен Владимиром, одузима себи живот. П. А. Бесонов у њему види митско биће, док В. Волнер у епу види сентиментални утицај најновије писане књижевности.

Такође говори о митском значењу витеза да је у монголском језику сухан – кнез реке, вероватно позајмљен из староруског.

Сухман у епу одлази мајци Непре-Реци, и он сам постаје река.

Заправо, јасно је да је јунак прехришћанин, он је вода, син реке.

=== Коливан ===
{{Главни чланак|Коливан}}
Од Ивана Коливановича и Коливана Ивановича, који су првобитно чинили једну личност, у еповима су остала само имена, по којима је, наравно, тешко са сигурношћу судити.

=== Дунав Иванович ===
{{Главни чланак|Дунав Иванович}}
[[Дунав Иванович]] припада броју хероја-проводаџија; према И. В. Јагичу (Архив И), он је персонификација реке [[Дунав]], о чему сведочи епитет „тихи” који га непрестано прати у епу. О. Милер у њему види и оличење реке, али не садашњег Дунава, већ реке уопште; сматра да је реч Дунав првобитно била заједничка именица. Ова река није била земаљска, већ небеска, она је генерално била резервоар воде, облака, па је јунак, у ствари, митско створење, персонификација облака.

Већ једно удварање Дунаву, према О.Миллеру, указује на митски карактер јунака. Свакодневна страна епа се од свих осталих епова разликује по старини општег колорита: обичаји овде још нису ублажени сталоженим животом и земљорадњом. С друге стране, у Ипатијевској хроници под 1281. и 1287. г. помиње се намесник кнеза Владимира Василковича Дунава. Аксаков у Дунаву види искључиво борца: „Дунав не личи на друге јунаке; очигледно странац из других земаља, бујан духом, одликује се неким посебним поносним држањем.

Према В. В. Стасову, космички елементарни мит је сачуван у епу о Дунаву и у томе се слаже са О. Милером. Он се с њим не слаже у томе што у Дунаву не види сећања на митско биће које су Руси наследили од својих аријевских предака, већ једноставно тип позајмљен из митолошких азијских легенди. Дакле, он приближава Дунав Соми, богу месеца, јунаку једне приче у Харивансу, са Бгригом из Махабхарате, са Брахманом Сактидевом из збирке Сомадева; тако, према В.В.Стасову, Индију треба признати као отаџбину Дунава.

=== Илија Муромец ===
{{Главни чланак|Илија Муромец}}
[[Датотека:Solovej.jpg|мини|[[Иван Билибин]] ''—'' Илија Муромец и Славуј разбојник ]]
Број млађих хероја почиње са њиховим главним представником, чуваром руске земље, [[Илија Муромец|Илијом Муромцем]]. Он је, у поређењу са другим јунацима, посвећен огромној литератури, али, упркос чињеници, и питање о њему остаје далеко од разјашњења. Овде ћемо се ограничити на указивање на оригиналније ставове научних истраживача о овом јунаку, ставови су изузетно различити и контрадикторни, јер једни виде у Иљи митско биће, други га виде као представника руске сељачке класе, трећи сматрају да је позајмљени тип, и, коначно, 4. посматрају га као мешавину хетерогених елемената: митских, историјских, домаћих и страних. Само његово име Муромец изазива неслагање око тога да ли је то било првобитно или не.

Пошто је народна фантазија повезивала пророка Илију са Перуном, било је сасвим природно да се особине Перуна, бога грома, пренесу на Илију од Муромеца, који је носио име пророка Илије, да би се признало нешто сасвим супротно, наиме, да је Илија Муромец, као бог грома, првобитно имао сасвим друго име, а тек тада је, због зближавања са Илијом пророком, преузео данашње име од овог потоњег. О. Милер сасвим одређено говори о митолошком значају Илије Муромеца: он каже да иако Илија постаје глава млађих богатира, схваћених већ у земском историјском смислу, ипак, у основи било које његове авантуре, главни, иако замагљен, скоро увек се може видети, мит.

Првобитно је био божанство грома, затим је постало пољопривредно божанство и на крају херој земљорадње. Дебели слојеви историјских и свакодневних слојева постављени су на главни мит, а под њиховим утицајем се променио Иљин лик; где, на пример, тамо где Илија прелази са одбрамбене позиције на офанзивну, он је одраз судбине руске земље. Према О. Милеру, Илија од других хероја је ближи Потику и Добрињи. Други истраживачи епике не говоре тако уопштено и разбијају епове о Муромецима у посебне заплете и покушавају да објасне сваки тренутак посебно. Главне тачке епа о Илији су следеће: Илија седи у кревету већ тридесет година; прима власт од пролазних калика (према неким еповима, од [[Свјатогор|Свјатогора]]), обавља први сељачки посао; добивши родитељски благослов, одлази у Кијев; на путу хвата Славуја разбојника, ослобађа [[Чернигов]] од [[Татари|Татара]] и среће сељане, којима говори о [[Аљоша Попович|Аљоши Поповичу]].

Стигавши у Кијев, пирује са Владимиром и Аљоша га гађа ножем; затим Илија - на херојској предстражи, заједно са својом другом "крстном браћом"; борба против Поленице, Соколника, Жидовина; лоши односи са Владимиром; напад Татара на Кијев, Калин, Одолишће; битка са Татарима, хероји се везују за Илију; три "путовања" Иље Муромеца. Нису све тачке подједнако развијене у литератури: некима је посвећено релативно много студија (на пример, битка са његовим сином Соколником), док скоро нико до сада није детаљно проучавао.

1988. године Међуресорна комисија Министарства здравља Украјинске ССР извршила је испитивање моштију Светог Илије Муромецког. За добијање објективних података коришћена је најсавременија техника и ултрапрецизна опрема. Резултати истраживања су невероватни. Утврђена је старост - 40 - 55 година, откривени су такви недостаци кичме, који нам омогућавају да говоримо о преношењу парализе удова од стране нашег јунака у младости (строго у складу са животом). Утврђено је да је узрок смрти велика рана у пределу срца. Нажалост, смрт Илије Муромеца датира прилично приближно - XI—XII век.

=== Аљоша Попович ===
{{Главни чланак|Аљоша Попович
}}

=== Добриња Никитич ===
{{Главни чланак|Добриња Никитич}}













== Извори ==

Верзија на датум 4. мај 2022. у 22:54

Три најпознатија богатира, Добриња Никитич, Илија Муромец и Аљоша Поповић, појављују се заједно на слици Виктора Васњецова из 1898.

Богатир (рус. богатырь) је основни лик у средњовековним источнословенским легендама, сличан западноевропском витезу који лута . Богатири се јављају углавном у руским епским песмама — биљинама. Историјски гледано, настали су за време владавине Владимира Великог (Велики кнез Кијевски од 980. до 1015.) као део његових елитних ратника (дружина[1]), сродних витезовима Округлог стола.[2] Традиција описује богаташе као ратнике огромне снаге, храбрости и јунаштва, који ретко користе магију док се боре против непријатеља[2] како би одржали аспект биљина „лабаво заснован на историјским чињеницама“. Карактеришу их јаки гласови, патриотских и религиозних тежњи, бранили су Русију од страних непријатеља (нарочито номадских турских степских народа или угро-финских племена у периоду пре монголских инвазија) и њихове вере.[3] У савременом руском језику реч богатир означава храброг хероја, спортисту или физички снажног човека.[4]

Етимологија

Реч богатир није словенског порекла.[5] Термин је забележен најмање од 8. века,[6] Према етимолошком речнику М. Фасмера, реч „богатырь” је позајмљена од старих Турака. „баɣатур” (отуда мађ. bátor „смелый“), болг. βαγατουρ; чагат. batur "храбар, војсковођа"; киргиз. баатыр "херој", "храбар"; шор. paɣattyr "херој"; монг. bagatur; калм. bātr̥; као и почасни надимак багатур за посебне војне заслуге у војсци још од времена Џингис-кана и Тамерлана. Објашњење порекла од иранског или индоаријевског „баɣапуϑра” је веома сумњиво. Многи стручњаци теже (древној) турској етимологији појма.[7]

Према историјском и етимолошком речнику П. Ја. Черниха, реч је источног порекла и забележена је у многим језицима: турском, монголском, бурјатском, иранском, хиндском.[8]

Према Лаву Гумиљову, „багадур” је реч монголског порекла, која је у турски језик ушла у 6. веку. Многи западни истраживачи такође подржавају монголско-турску верзију порекла. Извори познају различите правописне верзије: bahadar, bahadir, bahadur, batur, batyr, bator.

Овај термин је позајмљен не само у староруски језик, већ и на друге језике: пољски, персијски, мађарски. Неки етимолози верују да су сличне речи у неповезаним језицима настале независно и да их могу сматрати извором руске речи.

Сама реч „богатырь“ се први пут појављује у књизи Сарницког, објављеној без навођења места 1585. „Descriptio veteris et novae Poloniae cum divisione ejusdem veteri et nova“, где се каже: „Rossi… de heroibus suis, quos Bohatiros id est semideos vocant, aliis persuadere conantur“.

Реч витязь је германског порекла, од *víking-, што је дало, између осталог, и други сканд. víkingr, првобитно позајмљен у западнословенске језике (уп. чеш. vítěz, горњл. wićaz „херој“). Према неким научницима, реч може да потиче од глагола витать или заједничког словенског *vitь „плен“.

У руским изворима реч витязь се јавља једном у Перејаславској хроници, након чега се појављује тек у 16. веку.

У Древној Русији, уместо касније позајмљеног „богатырь“, реч „храбр“ је свуда коришћена за означавање елитног ратника и борца.

Упркос лингвистичким истраживањима савремених научника, популарна етимологија везује реч богатир са руским: 'Бог'.[9][10]

Преглед

Витез на раскршћу, Виктор Васњецов (1882)

У многим руски, епски, песмама, названим Биљине, истакнуте су приче о овим јунацима, као и неколико хроника, укључујући Галицијско-Волинску хронику из 13. века. Претпоставља се да су неки богатири историјске личности, док су други, попут дива Свјатогора, чисто измишљени и вероватно потичу из словенске паганске митологије. Епске песме се обично деле у три збирке: митолошки епови, старије приче које су се причале пре оснивања Кијевске Русије и преношења хришћанства у регион, а обухватале су магију и натприродно; кијевски циклус, који садржи највећи број богатира и њихових прича (Илија Муромец, Добриња Никитич и Аљоша Попович); и новгородски циклус, фокусиран на Садка и Василија Буслајева, који осликава свакодневни живот Новгорода.[11]

Андреј Рјабушкин . Садко, богати новгородски трговац, 1895.

Многе приче о богатирима врте се око двора Владимира I Кијевског (958–1015) и називају се Кијевским циклусом. На његовом двору су служили најистакнутији богаташи или витјазе: трио Аљоша Поповић, Добриња Никитич и Илија Муромец. Сваки од њих има тенденцију да буде познат по одређеној карактерној особини: Аљоша Поповић по својој памети, Добриња Никитич по храбрости, а Илија Муромец по физичкој и духовној снази и интегритету, и по посвећености заштити своје отаџбине и народа. Већина тих богаташких авантура су измишљене и често укључују борбене змајеве, дивове и друга митска бића. Међутим, сами богатири су се често заснивали на стварним људима. Доказано је да су постојали историјски прототипови Добриње Никитича (војсковође Добриње ) и Илије Муромеца.

Новгородска република је произвела специфичну врсту хероја, авантуристе, а не племенитог ратника. Најистакнутији примери били су Садко и Василиј Буслајев који су постали део Новгородског циклуса народне епике.[12]

Митолошки епови су укорењени у натприродном и шаманизму, а везани су за паганизам. [13] Најистакнутији јунаци у овим еповима су Свјатогор и Волх Всеславјевич; они се обично називају „Старији Богатири“.

Каснији значајни богатири такође укључују оне који су се борили на страни Александра Невског, укључујући Василија Буслајева и оне који су се борили у Куликовској бици.

Богатири и њихове херојске приче утицали су на многе личности у руској књижевности и уметности, попут Александра Пушкина, који је написао епску бајку из 1820. године Руслан и Људмила, Виктора Васњецова и Андреја Рјабушкина, чија уметничка дела приказују[14] многе богатире из различитих циклуса народне епике. Богатири се такође помињу у причама о чудима у разигранијем светлу, као у Фоми Береникову, причи у збирци прича Александра Афанасјева под називом Руске бајке са Аљошом Поповићем и Илијом Муромецом.

Анимациони студио Ред Медуса,[15] са седиштем у Русији, направио је анимирану пародију на богатире под називом „Три руска Богатира“, у којој насловни ликови — снажни и упорни, али не претерано бистри — надјачавају различите противнике из бајки, поп културе и модерног живота.[16]

Женски богатир

СС Соломко. Руски богатир, Настасја Корољевична.
Настасја Микулична, ћерка Микуле Сељаниновича (уметност А. Рјабушкина, 1898)

Иако није толико истражен, женски богатир или пољаница је жена ратница сродна Амазонкама. Многе од познатијих пољаница су жене познатих мушких богатира, као што је Настасја Никулична,[17] жена Добриње Никитича. Жена богатирка парира мушкарцима у снази и храбрости са причама у којима су детаљно описани случајеви у којима су спасавали своје мужеве и надмудрили непријатеља.[17] Често се виде како раде са јунацима у причама које помињу њихово присуство.

Познати богатири

Већина богаташа је измишљена, али се верује да је заснована на историјским прототиповима:

Неки од историјских ратника су такође ушли у фолклор и постали познати као богатири:

Богатири у филмовима

Виктор Васњецов. Добриња Никитич и змај, 1913–1918.

Богатири у књигама

  • Књиге Џенифер Естеп
    • Crimson Frost (2013)
    • Midnight Frost (2013)
    • Killer Frost (2014)
  • Књиге Робина Бриџса
    • The Katerina Trilogy (The Gather Storm (2012), The Unfailing Light (2012), The Morning Star (2013))
  • Књиге Џона Конроа
    • Summer Reign (2018)

Такође видети

Извори

  1. ^ Pronin, Alexander (1719). Byliny; Heroic Tales of Old Russia. Possev. стр. 26. Приступљено 2019-01-05. „Stay in my druzhina and be my senior bogatyr, chief above all the others.” 
  2. ^ а б Bailey, James; Ivanova, Tatyana (1998). An Anthology of Russian Folk Epics. New York: M.E. Sharpe. 
  3. ^ „Богатыри”. www.vehi.net. Архивирано из оригинала 2013-02-06. г. Приступљено 2018-03-21. 
  4. ^ Translators, interpreters, and cultural negotiators : mediating and communicating power from the Middle Ages to the Modern Era. Federici, Federico M.,, Tessicini, Dario. New York, NY. 2014-11-20. ISBN 9781137400048. OCLC 883902988. 
  5. ^ C. Fleischer, "Bahādor", in Encyclopædia Iranica
  6. ^ Translators, interpreters, and cultural negotiators : mediating and communicating power from the Middle Ages to the Modern Era. Federici, Federico M.,, Tessicini, Dario. New York, NY. 2014-11-20. ISBN 9781137400048. OCLC 883902988. 
  7. ^ „"Богатыри", Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона”. www.vehi.net. Приступљено 2018-03-21. 
  8. ^ Маркова, Елена (2020). „Учебный словарь универбатов современного русского языка: новизна, структура, принципы описания”. Славистика. 24 (2): 291—298. ISSN 1450-5061. doi:10.18485/slavistika.2020.24.2.19. 
  9. ^ Compare Alexander Nikolayevich Afanasyev's introduction to his Народные русские сказки [Russian popular folk-tales], first published in 1873.
  10. ^ Saskia Pronk-Tiethoff, The Germanic Loanwords in Proto-Slavic (Brill, 2013), pp. 96–98. Based on her PhD diss.
  11. ^ Bailey, James; Ivanova, Tatyana (1998). An Anthology of Russian Folk Epics. New York: M.E. Sharpe. 
  12. ^ Bailey, James; Ivanova, Tatyana (1998). An Anthology of Russian Folk Epics. New York: M.E. Sharpe. 
  13. ^ Bailey, James; Ivanova, Tatyana (1998). An Anthology of Russian Folk Epics. New York: M.E. Sharpe. 
  14. ^ Afanasʹev, A.N.; Guterman, Norbert; Jakobson, Roman; Alexeieff, Alexandre (2006). Russian fairy tales. [New York]. ISBN 0394730909. OCLC 166025. 
  15. ^ „Red Medusa”. 
  16. ^ About Three Russian Bogaturs, YouTube.com. Retrieved 2 September 2020.
  17. ^ а б Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian & Slavic myth and legend. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 1576070638. OCLC 39157488. 
  18. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. стр. 28. ISBN 978-0-873-32641-4. 
  19. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. стр. 81. ISBN 978-0-873-32641-4. 
  20. ^ James Bailey; Tatyana Ivanova (2015). An Anthology of Russian Folk Epics. Routledge. стр. 123. ISBN 978-0-873-32641-4. 
  21. ^ Всеслав Брячиславич // Биографический справочник — Мн.: «Белорусская советская энциклопедия» им. Петруся Бровки, 1982. — Т. 5. — С. 129. — 737 с.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Богатир&oldid=24526362”