Бутерна киселина

С Википедије, слободне енциклопедије
Бутерна киселина
Скелетал струцтуре
Скелетал струцтуре
Флат струцтуре
Флат струцтуре
Спаце филлинг модел
Називи
IUPAC назив
Butanoinska kiselina
Други називи
Бутирна киселина; 1-Пропанекарбоксилна киселина; Пропанекарбоксилна киселина; C4:0 (Липидни бројеви)
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
DrugBank
ECHA InfoCard 100.003.212
КЕГГ[1]
МеСХ Бутyриц+ацид
УНИИ
УН број 2820
  • O=C(O)CCC
  • CCCC(=O)O
Својства
C4H8O2
Моларна маса 88,11 g·mol−1
Агрегатно стање Безбојна течност
Густина 0,9595 g/mL
Тачка топљења −79 °C (−110 °F; 194 K)
Тачка кључања 1.635 °C (2.975 °F; 1.908 K)
меша се
Киселост (пКа) 4,82
Индекс рефракције (nD) 1,3980 (19°Ц)
Вискозност 0,1529 cP
Опасности
Безбедност приликом руковања Еxтернал МСДС
ГХС графикони Тхе цорросион пицтограм ин тхе Глобаллy Хармонизед Сyстем оф Цлассифицатион анд Лабеллинг оф Цхемицалс (ГХС)[4]
ГХС сигнална реч Опасност
Х314[4]
П280, П305+351+338, П310[4]
Хармфул Цорросиве C
R-oznake R20/21/22, R34, R36/37/38
S-oznake S26, S36, S45
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 2: Must be moderately heated or exposed to relatively high ambient temperature before ignition can occur. Flash point between 38 and 93 °C (100 and 200 °F). E.g., diesel fuelHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
2
3
0
Tačka paljenja 71 to 72 °C (160 to 162 °F; 344 to 345 K)[5][4]
440 °C (824 °F; 713 K)[4]
Eksplozivni limiti 2.2–13.4%[5]
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)
2000 mg/kg (oralno, pacov)
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni
butirat
propionska kiselina
akrilna kiselina
sukcinska kiselina
jabučna kiselina
vinska kiselina
krotonska kiselina
fumarna kiselina
pentanoinska kiselina
Srodna jedinjenja
butanol
butiraldehid
metil butirat
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Бутерна киселина (бутирна киселина, бутаноинска киселина) је карбоксилна киселина са структурном формулом CH3CH2CH2-COOH. Соли и естри бутерне киселине су познати као бутирати или бутаноати. Бутерна киселина је присутна у млеку, а посебно млеку коза, оваца и бизона, маслацу, и пармезану. Она је продукт анаеробне ферментације. Она има непријатан мирис и оштар укус. Сисари са добром детекцијом мириса (нпр. пси) је могу детектовати у концентрацијама од 10 ппб, док је људи могу детектовати у концентрацијама изнад 10 ппм.

Хемија[уреди | уреди извор]

Бутерна киселина је масна киселина која се јавља у облику естара у животињским мастима. триглицерид бутерне киселине сачињава 3% до 4% маслаца. Кад се маслац ужегне, бутерна киселина се ослобађа из глицерида хидролизом, производећи непријатан мирис. Она је важан члан подгрупе масних киселина зване кратколанчане масне киселине. Бутерна киселине је слаба киселина са pKa вредношћу од 4.82, слично сирћетној киселини, која има pKa од 4.76.[6] Слична јачина тих киселина потиче од заједничке -CH2COOH терминалне структуре.[7] Чиста бутерна киселина је 10.9 моларна.

Киселина је уљаста, безбојна течност која је лако растворна у води, етанолу, и етру, и може се одвојити из водене фазе засићењем солима попут калцијум хлорида. Она се може оксидовати до угљен-диоксида и сирћетне киселине користећи калијум дихромат и сумпорну киселину, док је алкални калијум перманганат оксидује до угљен-диоксида. Калцијумова со, Ca(C4H7O2)2·H2O, је мање растворна у врућој води него у хладној.

Бутерна киселина има структурни изомер, који се назива изобутерна киселина (2-метилпропаноинска киселина).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б в г д Сигма-Алдрицх Цо. Ретриевед он 13. 6. 2014.
  5. ^ а б „Бутаноиц Ацид”. АЛС Енвиронментал. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014. 
  6. ^ „Адимиx Содиум Бутаноате информатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 3. 2009. г. 
  7. ^ „Усинг тхе пКа табле”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2009. г. Приступљено 09. 10. 2012. 

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]