Бутерна киселина
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
Butanoinska kiselina
| |||
Други називи
Бутирна киселина; 1-Пропанекарбоксилна киселина; Пропанекарбоксилна киселина; C4:0 (Липидни бројеви)
| |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChEBI | |||
ChemSpider | |||
DrugBank | |||
ECHA InfoCard | 100.003.212 | ||
КЕГГ[1] | |||
МеСХ | Бутyриц+ацид | ||
УНИИ | |||
УН број | 2820 | ||
| |||
Својства | |||
C4H8O2 | |||
Моларна маса | 88,11 g·mol−1 | ||
Агрегатно стање | Безбојна течност | ||
Густина | 0,9595 g/mL | ||
Тачка топљења | −79 °C (−110 °F; 194 K) | ||
Тачка кључања | 1.635 °C (2.975 °F; 1.908 K) | ||
меша се | |||
Киселост (пКа) | 4,82 | ||
Индекс рефракције (nD) | 1,3980 (19°Ц) | ||
Вискозност | 0,1529 cP | ||
Опасности | |||
Безбедност приликом руковања | Еxтернал МСДС | ||
ГХС графикони | [4] | ||
ГХС сигнална реч | Опасност | ||
Х314[4] | |||
П280, П305+351+338, П310[4] | |||
ЕУ класификација (ДСД)
|
Xн C | ||
R-oznake | R20/21/22, R34, R36/37/38 | ||
S-oznake | S26, S36, S45 | ||
NFPA 704 | |||
Tačka paljenja | 71 to 72 °C (160 to 162 °F; 344 to 345 K)[5][4] | ||
440 °C (824 °F; 713 K)[4] | |||
Eksplozivni limiti | 2.2–13.4%[5] | ||
Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |||
LD50 (LD50)
|
2000 mg/kg (oralno, pacov) | ||
Srodna jedinjenja | |||
Drugi anjoni
|
butirat | ||
Srodne karboksilne kiseline
|
propionska kiselina akrilna kiselina sukcinska kiselina jabučna kiselina vinska kiselina krotonska kiselina fumarna kiselina pentanoinska kiselina | ||
Srodna jedinjenja
|
butanol butiraldehid metil butirat | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Бутерна киселина (бутирна киселина, бутаноинска киселина) је карбоксилна киселина са структурном формулом CH3CH2CH2-COOH. Соли и естри бутерне киселине су познати као бутирати или бутаноати. Бутерна киселина је присутна у млеку, а посебно млеку коза, оваца и бизона, маслацу, и пармезану. Она је продукт анаеробне ферментације. Она има непријатан мирис и оштар укус. Сисари са добром детекцијом мириса (нпр. пси) је могу детектовати у концентрацијама од 10 ппб, док је људи могу детектовати у концентрацијама изнад 10 ппм.
Хемија[уреди | уреди извор]
Бутерна киселина је масна киселина која се јавља у облику естара у животињским мастима. триглицерид бутерне киселине сачињава 3% до 4% маслаца. Кад се маслац ужегне, бутерна киселина се ослобађа из глицерида хидролизом, производећи непријатан мирис. Она је важан члан подгрупе масних киселина зване кратколанчане масне киселине. Бутерна киселине је слаба киселина са pKa вредношћу од 4.82, слично сирћетној киселини, која има pKa од 4.76.[6] Слична јачина тих киселина потиче од заједничке -CH2COOH терминалне структуре.[7] Чиста бутерна киселина је 10.9 моларна.
Киселина је уљаста, безбојна течност која је лако растворна у води, етанолу, и етру, и може се одвојити из водене фазе засићењем солима попут калцијум хлорида. Она се може оксидовати до угљен-диоксида и сирћетне киселине користећи калијум дихромат и сумпорну киселину, док је алкални калијум перманганат оксидује до угљен-диоксида. Калцијумова со, Ca(C4H7O2)2·H2O, је мање растворна у врућој води него у хладној.
Бутерна киселина има структурни изомер, који се назива изобутерна киселина (2-метилпропаноинска киселина).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г д Сигма-Алдрицх Цо. Ретриевед он 13. 6. 2014.
- ^ а б „Бутаноиц Ацид”. АЛС Енвиронментал. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 13. 6. 2014.
- ^ „Адимиx Содиум Бутаноате информатион” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 26. 3. 2009. г.
- ^ „Усинг тхе пКа табле”. Архивирано из оригинала 08. 02. 2009. г. Приступљено 09. 10. 2012.