Циклоспорин

С Википедије, слободне енциклопедије
Циклоспорин
IUPAC име
(Е)-14,17,26,32-тетрабутyл-5-етхyл-8-(1-хyдроxy-2-метхyлхеx-4-енyл) -1,3,9,12,15,18,20,23,27-нонаметхyл-11,29-дипропyл-1,3,6,9,12,15,18,21,24,27,30- ундецаазацyцлодотриацонтан-2,4,7,10,13,16,19,22,25,28,31-ундецаоне
Клинички подаци
Категорија трудноће
  • АУ: C
  • УС: C (Могући ризик)
Начин применеорално, IV, офталмички
Правни статус
Правни статус
  • АУ: С4 (Пресцриптион онлy)
  • УК: ПОМ (Само на рецепат)
  • УС: ℞-онлy
Фармакокинетички подаци
Биорасположивостпроменљива
Метаболизамхепатички
Полувреме елиминацијепроменљиво (око 24 сата)
Излучивањебилијарно
Идентификатори
CAS број59865-13-3
ATC кодL04AD01 (WHO) S01XA18
PubChemCID 2909
DrugBankDB00091
ChemSpider4447449
Хемијски подаци
ФормулаC62H111N11O12
Моларна маса1202.61

Циклоспорин (ИНН, цyклоспорине (УСАН), цyцлоспорин (бивши БАН) или цyцлоспорин А, је имуносупресантни лек који се широко користи након алотрансплантације органа да бе умањила активност пацијентовог имунског система, и тиме ризик неприхватања органа. Он је био студиран код транспланта коже, срца, бубрега, јетре, плућа, панкреаса, коштане сржи, и танких црева. Иницијално је изолован из једног Норвешког узорка хумуса. Циклоспорин је циклични не-рибозомски пептид са 11 аминокиселина који производи гљива Беаувериа нивеа, и садржи једну D-аминокиселину, што се ретко среће у природи.[1]

Индикације[уреди | уреди извор]

Имуносупресивни ефекат циклоспорина је био откривен 31. 1. 1972. у компанији Sandoz (сад Новартис) у Базелу, Швајцарска, у току тестирања имуносупресије у експерименту који је дизајнирао и извео Hartmann F. Stähelin. Успех циклоспорина у спречавању рејекције органа је био показан на трансплантима јетре. Први пацијенат на коме је овај лек примењен 1980. године је била једна двадесет осмогодишња жена.[2] Циклоспорин је био одобрен за употребу 1983. године.

Сем употребе у трансплантној медицини, циклоспорин се такође користи за псоријазу, код озбиљних случајева атопичког дерматитиса, за пyодерма гангреносум, хроничне аутоимуне уртикарије, и понекад за реуматоидни артритис и сличне болести. У САД, он се често користи у облику офталмичких капи за очи у третману сувих очију. Његова примена код многих других аутоимуних болести је била истражена. Он се понекад користи у ветерини, поготово у екстремним случајевима имуно посредоване хемолитичке анемије. Инхалирани циклоспорин је био истражен у третману астме. Могућност његове примене као превентивне терапије за хроничну рејекцију плућа се истражује. Циклоспорин је такође био коришћен у третману пацијената са улцерозним колитисом који не реагују на третман са стероидима.[3] Овај лек се исто тако користи у третману увеитиса са нон-инфективном етиологијом.

Циклоспорин је био истражен као могуће неуропротективно средство за стања као што су трауматска повреда мозга, и било је показано у експериментима на животињама да редукује оштећења мозга узрокована повредама.[4] Циклоспорин блокира формацију митохондријалне пермеабилне пропустљивости пора, за коју је установљено да проузрокује већи део оштећења асоцираних са повредама главе и неуродегенеративним болестима.

Механизам акције[уреди | уреди извор]

За циклоспорин се мисли да се везује за цитосолни протеин циклофилин (имунофилин) лимфоцита, посебно Т-лимфоцита. Овај комплекс циклоспорина и циклофилина инхибира калцинеурин, који је, под нормалним околностима, одговоран за активирање транскрипције интерлеукина 2. У Т-ћелијама, активација Т-ћелијског рецептора нормално повишава интрацелуларни калцијум, који дејствује на калмодулин да активира калцинеурин. Калцинеурин затим дефосфорилизира транскрипциони фактор НФ-АТ (нуклеарни фактор активираних Т-ћелија), који прелази у нуклеус Т-ћелија и повећава активност кодирања ИЛ-2 гена и сродних цитокина. Циклоспорин спречава дефосфорилизацију НФ-АТ везивањем за циклофилин.[5] Он такође инхибира лимфокин продукцију и ослобађање интерлеукина. Он доводи до умањења функције ефекторских Т-ћелија. Ово не утиче на цитостатичку активност.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Борел, Ј. Ф. (2002). „Хисторy оф тхе дисцоверy оф цyцлоспорин анд оф итс еарлy пхармацологицал девелопмент”. Wиен. Клин. Wоцхенсцхр. 114 (12): 433—7. ПМИД 12422576. 
    Неки извори наводе ову гљиву под алтернативним именом врсте Хyпоцладиум инфлатум гамс, нпр. Притцхард и Снеадер 2005:
    * Притцхард, D. I. (2005). „Соурцинг а цхемицал суццессион фор цyцлоспорин фром параситес анд хуман патхогенс”. Друг Дисцов. Тодаy. 10 (10): 688—91. ПМИД 15896681. дои:10.1016/С1359-6446(05)03395-7. 
    * „Цицлоспорин”. Друг Дисцоверy - А Хисторy. Јохн Wилеy & Сонс. 2005. стр. 298–299 (рефс. паге 315). 
    Хоwевер, тхе наме, "Беаувериа нивеа", алсо аппеарс ин северал отхер артицлес инцлудинг ин а 2001 онлине публицатион бy Харриет Уптон ентитлед "Оригин оф другс ин цуррент усе: тхе цyцлоспорин сторy Архивирано на сајту Wayback Machine (8. март 2005)" (ретриевед Јуне 19, 2005). Марк Плоткин статес ин хис боок Медицине Qуест. . Penguin Books. 2001. pp. 46. -47, тхат ин 1996 мyцологy ресеарцхер Катхие Ходге фоунд тхат ит ис ин фацт а специес оф Цордyцепс.
  2. ^ Старзл ТЕ, Клинтмалм ГБ, Портер КА, Иwатсуки С, Сцхрöтер ГП (1981). „Ливер трансплантатион wитх усе оф цyцлоспорин а анд преднисоне”. Н. Енгл. Ј. Мед. 305 (5): 266—9. ПМИД 7017414. 
  3. ^ С, Лицхтигер; ДХ, Пресент; А, Корнблутх; et al. (1994). „Цyцлоспорине ин севере улцеративе цолитис рефрацторy то стероид тхерапy”. Н. Енгл. Ј. Мед. 330 (26): 1841—5. ПМИД 8196726. дои:10.1056/НЕЈМ199406303302601. 
  4. ^ Сулливан ПГ, Тхомпсон M, Сцхефф СW (2000). „Цонтинуоус инфусион оф цyцлоспорин А постињурy сигнифицантлy амелиоратес цортицал дамаге фоллоwинг трауматиц браин ињурy”. Еxп. Неурол. 161 (2): 631—7. ПМИД 10686082. дои:10.1006/еxнр.1999.7282. 
  5. ^ Ганонг, Wиллиам Ф. Ревиеw оф медицал пхyсиологy (22 изд.). Ланге медицал боокс. стр. 530. ИСБН 978-0-07-144040-0. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).