Допамински рецептор
Допамински рецептори су класа метаботропних Г протеин-спрегнутих рецептора који су проминентни у централном нервном систему (ЦНС) кичмењака. Неуротрансмитер допамин је примарни ендогени лиганд за допаминске рецепторе.
Допамински рецептори учествују у мноштву неуролошких процеса, као што су мотивација, задовољство, когниција, меморија, учење, фина моторна контрола, као и модулација неуроендокрине сигнализације. Абнормални пренос сигнала допаминских рецептора и ирегуларна функција допаминергичких нерва су имплициране у више неуропсихијатријких поремећаја.[1] Из тих разлога, допамински рецептори су честа мета неуролошких лекова. Антипсихотици су често антагонисти допамина, док су психостимуланси типично индиректни агонисти допаминског рецептора.
Типови допаминског рецептора[уреди | уреди извор]
Постоји пет типова допаминског рецептора, D1, D2, D3, D4 и D5. Рецептори D1 и D5 су чланови D1-сличне фамилије допаминских рецептора, док су D2, D3 и D4 рецептори чланови D2-сличне фамилије. Постоји подаци који сугеришу могућност постојања D6 и D7 допаминских рецептора, али ти рецептори нису били убедљиво идентификовани.[2]
На глобалном нивоу, D1 рецептори су широко изражени у мозгу. D1-2 рецепторски типови су нађени у 10-100 пута вишим нивоима од D3-5 типова.[3]
D1-слична фамилија[уреди | уреди извор]
- D1 је кодиран геном допаминског рецептора D1 (DRD1).
- D5 је кодиран геном допаминског рецептора D5 (DRD5).
D2-слична фамилија[уреди | уреди извор]
Активација D2-сличне фамилије рецептора је спрегнута са Г протеином Gαi, koji direktno inhibira formiranje cAMP putem inhibiranja enzima adenilat ciklaze.[4]
- D2 je kodiran genom dopaminskog receptora D2 (DRD2). Постоје две форме: D2Сх (кратки) и D2Лх (дугачки):
- D2Sh форма је пресинаптички лоцирана. Она има модулаторне функције (регулација неуротрансмисије повратним механизмом, чиме се врши утицај на синтезу, чување, и отпуштање допамина у синаптички расцеп).[5]
- D2Lh форма може да делује као класични пост-синаптички рецептор, и.е., преноси информације (у било побуђивачком или инхибиторном маниру) уколико није блокирана антагонистом или парцијалним агонистом.[5]
- D3 је кодиран геном допаминског рецептора D3 (DRD3). Максимално изражавање допаминског D3 рецептора је примећено у острвима Калеха и nucleus accumbens.[6]
- D4 је кодиран геном допаминског рецептора D4 (DRD4). Ген D4 рецептора манифестује полиморфизме који се разликују у варијабилном броју тандемских понављања присутних унутар кодирајуће секвенце ексона 3.[7] Неки од тих алела су повезани са повећаном учесталошћу одређених болести. На пример, D4.7 алели имају успостављену асоцијацију са хиперкинетичким поремећајем.[8][9][10]
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Гираулт Ј, Греенгард П (2004). „Тхе неуробиологy оф допамине сигналинг”. Арцх Неурол. 61 (5): 641—4. ПМИД 15148138. дои:10.1001/арцхнеур.61.5.641.
- ^ Цонтрерас Ф, Фоуиллиоуx C, Болíвар А, Симоновис Н, Хернáндез-Хернáндез Р, Армас-Хернандез M, Веласцо M (2002). „Допамине, хyпертенсион анд обеситy”. Ј Хум Хyпертенс. 16 Суппл 1: С13—7. ПМИД 11986886. дои:10.1038/сј.јхх.1001334.
- ^ Хурлеy МЈ, Јеннер П (2006). „Wхат хас беен леарнт фром студy оф допамине рецепторс ин Паркинсон'с дисеасе?”. Пхармацол Тхер. 111 (3): 715. ПМИД 16458973. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2005.12.001.
- ^ Невес СР; Рам ПТ; Рави Иyенгар (2002). „Г протеин патхwаyс”. Сциенце (јоурнал). 296 (5573): 1636—9. ПМИД 12040175. дои:10.1126/сциенце.1071550.
- ^ а б „Интродуцтион то Неуросциенце I - Гоогле Боокс”.
- ^ Сузуки M, Хурд YЛ, Соколофф П, Сцхwартз ЈЦ, Седвалл Г (1998). „Д3 допамине рецептор мРНА ис wиделy еxпрессед ин тхе хуман браин”. Браин Рес. 779 (1-2): 58—74. ПМИД 9473588. дои:10.1016/С0006-8993(97)01078-0.
- ^ НЦБИ Датабасе
- ^ Манор I, Тyано С, Еисенберг Ј, Бацхнер-Мелман Р, Котлер M, Ебстеин РП (2002). „Тхе схорт ДРД4 репеатс цонфер риск то аттентион дефицит хyперацтивитy дисордер ин а фамилy-басед десигн анд импаир перформанце он а цонтинуоус перформанце тест (ТОВА)”. Мол. Псyцхиатрy. 7 (7): 790—4. ПМИД 12192625. дои:10.1038/сј.мп.4001078.
- ^ Ланглеy К, Марсхалл L, ван ден Брее M, Тхомас Х, Оwен M, О'Донован M, Тхапар А (2004). „Ассоциатион оф тхе допамине Д4 рецептор гене 7-репеат аллеле wитх неуропсyцхологицал тест перформанце оф цхилдрен wитх АДХД”. Ам Ј Псyцхиатрy. 161 (1): 133—8. ПМИД 14702261. дои:10.1176/аппи.ајп.161.1.133.
- ^ Кустановицх V, Исхии Ј, Цраwфорд L, Yанг M, МцГоугх ЈЈ, МцЦрацкен ЈТ, Смаллеy СЛ, Нелсон СФ (2004). „Трансмиссион дисеqуилибриум тестинг оф допамине-релатед цандидате гене полyморпхисмс ин АДХД: цонфирматион оф ассоциатион оф АДХД wитх ДРД4 анд ДРД5”. Мол. Псyцхиатрy. 9 (7): 711—7. ПМИД 14699430. дои:10.1038/сј.мп.4001466.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- „Допамине Рецепторс”. ИУПХАР Датабасе оф Рецепторс анд Ион Цханнелс. Интернатионал Унион оф Басиц анд Цлиницал Пхармацологy. Архивирано из оригинала 01. 02. 2017. г.
- Допамински рецептори: Репрезентативна фамилија метаботропних рецептора,
- Чланци о допаминској анатомији
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
