Vulkan
Iz projekta Википедија
- Za ostale upotrebe, pogledajte Vulkan (višeznačna odrednica).
Vulkan predstavlja otvor (ili rupturu) u Zemljinoj kori, kroz koji istopljena stenska masa (lava), pepeo i gasovi bivaju istisnuti na površinu, gde se hlade i talože. Reč vulkan potiče od ostrva Vulkano u Tirenskom moru a nauka koja se bavi izučavanjem vulkana naziva se vulkanologija. Sa stanovišta određivanja geografskog položaja i opisom vulkana kao morfološki nastalih oblika nakon vulkanskih erupcija, bez pretenzija ulaženja u sam proces nastanka i njegovog objašnjenja, vulkanima se bavi geografija.
Sadržaj |
[uredi] Pojavni oblici vulkana
Najuobičajenije shvatanje vulkana je da je on kupastog oblika sa otvorom u sredini (krater, ždrelo ili grotlo) preko koga je povezan sa žarištem. Međutim vulkani mogu biti najraznolikijih oblika pa čak i oblika platoa (bazaltni platoi).
Ustanovljeno je da pojavni oblik vulkana zavisi od više faktora a jedan od njih je svakako kiselost magme.
- Ukoliko su magme sa sadržajem silicijuma (Si) većim od 63% radi se o kiselim magmama. Ovakve magme su najopasnije jer imaju veliku viskoznost i teže da zarobe gasove koji su prisutni, ovo dalje izaziva da magma eruptira pod izuzetno velikim pritiscima i dolazi do stvaranja stratovulkana. Posledice ovakve erupcije su katastrofalne. Stvaraju se piroklastični tokovi (ovako nastaju stene ignimbriti), razvijaju se temperature do 1200°C usled kojih ovi tokovi prže sve pred sobom a formiraju slojeve koji mogu biti i nekoliko metara debeli. Vulkanski pepeo koji se iznese u atmosferu može preći veoma velike udaljenosti a njegovom sedimentacijom (taloženjem) nastaju tufovi.
- Ukoliko magma sadrži od 52-63% silicijuma (Si) lava je intermedijarna. Ovakva lava se obično javlja iznad zona subdukcije.
- Ukoliko magma sadrži između 52% i 45% silicijuma (Si) onda je bazična lava. Ova lava (sadrži povećani procenat magnezijuma (Mg) i gvožđa (Fe)), je mnogo manje viskoznosti od kisele magme, a viskoznost zavisi od temperature. Ovakva lava obično ima nekoliko čestih pojavnih oblika: pilou lava (iznad okeanskih riftova), formira novu okeansku i kontinentalnu koru, i bazaltni platoi.
- Ređe se javljaju magme sa manje od 45% silicijuma a zovu se ultrabazične. Zadnja erupcija ovakve magme ustanovljeno je da se odigrala tokom proterozoika.
[uredi] Najviše vulkanske kupe
- Mauna Kea (Havaji) - 8818m (pod vodom 4650m), aktivan
- Kilimandžaro (Afrika) - 5895m, ugašen
- Damavand (Iran) - 5670m, ugašen
- Popokatepetl (Meksiko) - 5452m, ugašen
- Kenija (Afrika) - 5200m, ugašen
- Ararat (Turska) - 5165m, ugašen
- Ključevskaja Sopka (Kamčatka) - 4800m, aktivan
Takođe i prečnik kratera može imati znatne razmere. Vezuv i Etna imaju prečnik kratera oko 600m, vulkani na Javi oko 7km, dok vulkani na Havajskim ostrvima dostižu i do 15km u prečniku.
[uredi] Geografski raspored vulkanskih oblasti na zemlji
Vatrenom pojasu Pacifika pripada najveći broj aktivnih vulkana. Od preko 600 aktivnih vulkana, vatrenom pojasu Pacifika pripada 418 vulkana.
[uredi] Značajne vulkanske erupcije
- Erupcija vulkana Vezuv
- Erupcija vulkana Tamboro
- Erupcija vulkana Krakatau
- Jedan od najstravičnijih vulkana se nalazi na istoimenom ostrvu u Indoneziji. Vulkan je 1883. godine bukvalno eksplodirao, raznevši dve trećine ostrva, formirao je depresiju dubine 300m. Vulkan je izazvao velike talase (cunamije) koji su bili uočeni na svim otvorenim morima sveta. Zvuk koji je proizvela eksplozija vulkana, čula je jedna dvanaestina Zemljine kugle, to je inače najjači zvuk ikada proizveden na Zemlji. Na Indonežanskim ostrvima od posledica erupcije stradalo je preko 40.000 ljudi.
[uredi] Vidi još
