Истина
Из Википедије, слободне енциклопедије
Истина вишезначан појам у филозофији, науци и свакодневном животу. Уобичајено значење истине је сагласје са чињеницама или стварношћу.[1] Истина се остварује у процесу сазнања.
Постоје разне теорије истине:
- Теорија кореспонденције, по којој је истина сагласност неке тврдње стварности. Први ју је формулисао Аристотел у "Метафизици".
- Теорија евиденције
- Теорија кохеренције
- Теорија верификације
- Дијалектичка теорија истине
Неке неокласичне теорије истине сматрају да се истинитост састоји у непротивречности скупа судова или у користи коју појединац или друштво могу да стекну на основу сазнања.
Апсолутна истина је идеал коме се људско сазнање приближава низом релативних истина, не достижући га никада у потпуности. То је истина коју никакво накнадно сазнање није измјенило, кориговало итд.
 |
Свака се поједина ствар апсолутно назива истинитом по њеном односу према уму од кога зависи. Зато се вештачки створене ствари називају истинитим по свом односу према нашем уму. Наиме, она се кућа назива истинитом која постиже сличност са обликом који је у градитељевој замисли, а говор се назива истинитим, уколико је израз истинитог сазнања. На сличан се начин истинитима називају природне ствари, уколико постижу сличност са идејама, које су у божијој мисли. Истинитим се наиме назива камен, јер постиже природу својствену камену према претходној замисли божијег ума. Тако је дакле истина првенствено у уму, а тек на другом месту у стварима, уколико се оне изједначују с умом као својим исходиштем ... Истина ствари се састоји у упоређивању са божијим умом. |
 |
|
— Тома Аквински, Сума теологије[2]
|
 |
Овај незавршени чланак Истина везан је за филозофију. Користећи правила Википедије, проширите га. |
[уреди] Напомене
- ^ Merriam-Webster's Online Dictionary, truth, 2005
- ^ Наведено према: Б. Бошњак, Филозофија од Аристотела до ренесансе и одабрани текстови филозофа, стр. 230-231
[уреди] Спољашње везе
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
