Дака

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 23° 44' 25" СГ Ш, 90° 23' 41" ИГД

Дака
ঢাকা

Dhakarushhour (54).JPG
Дака

Основни подаци
Држава Застава Бангладеша Бангладеш
Округ Округ Дака
Становништво
Становништво 14.399.000
Густина становништва 23.029 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 23°44′25″N 90°23′41″E / 23.740278, 90.394722
Надморска висина 4 м
Површина 815.8 км²
Дака на мапи Бангладеша
{{{alt}}}
Дака
Дака на мапи Бангладеша
Остали подаци
Градоначелник Садеке Хосаин Кока
Веб-страна dhakacity.org

Дака (бенг. ঢাকা) главни је и највећи град Бангладеша. Налази се на обалама реке Буриганга у делти Ганга. Дака и њена урбана зона имају више од 12 милиона становника, што је чини једном од највећих агломерација на свету.[1] Дака је позната као град џамија и светска престоница рикши, јер њеним улицама свакодневно пролази око 400.000 ових возила. Дака је такође један од најгушће насељених градова на свету.[2][3][4]

Подручје Даке је непрекидно насељено више од 1.000 година. Стара Дака је основана у 17. веку као престоница региона Бенгал за време Могулске владавине. У то време је била позната као Џанагиров град и била је светски центар трговине муслином.[5][6] Модерна Дака се углавном развила под британском влашћу у 19. веку. Након поделе Британске Индије, Дака је постала адмнистративни центар Источног Пакистана, да би 1971. постала престоница независног Бангладеша.

Дака је седиште законодавне, извршне и судске власти Бангладеша. Један је од два главна индустријска и трговачка центра државе, заједно са јужним лучким градом Читагонг. Град је седиште неколико невладиних агенција земаља у развоју, укључујући банку Грамен, која је 2006. добила Нобелову награду за мир. Иако има развијену градску инфраструктуру, град пати од хроничних проблема сиромаштва, загађења и пренасељености, због растуће миграције из руралних средина у градове. Часопис Форбс уврстио је Даку на пето место „мегаградова“ са најбржим растом броја становника на свету.[7]

Историја[уреди]

Прва насеља у области Даке потичу из седмог века. Том облашћу су владала будистичко краљевство Камарупа и Пала царство пре него што је прошла под контролу династије Сена у деветом веку. Многи верују да је име града настало пошто је краљ Балал Сена изградио храм богиње Дакешвари у дванаестом веку. Сам град се сестојао из више централних пијаца као што су Лакшими Базар, Шанкари Базар, Танти Базар, Патуатули, Кумартули, Баниа Нагар и Гоал Нагар. После династије Сена, Даком су владали турски и авганистански гувернери из султаната Делхи пре него што су стигли Могули 1608.

Град је почео значајно да се развија када је проглашен за главни град Бенгала под Могулском влашћу. Први могулски управник града је био Ислам Кан. Он је променио име града у Џанагир Нагар (Џанагиров град) у част Могулског цара Џанагира, међутим ово име је напуштено убрзо после Џанагирове смрти. Град се највише проширио за време Могулског генерала Шаиста Кана. Град је тада мерио 19 са 13 km и имао је скоро милион становника. Град је дошао под контролу Британске Источно Индијске Компаније после битке код Пласија 1765. У овом периоду број становника Даке се драстично смањио због већег значаја Колкате. Модерни систем за снадбевање водом је отворен 1874. а за снадбевање електричном струјом 1878. У близини града је изграђена војна четврт за британске и индијске војнике у близини града.

Током поделе Бенгала 1905. Дака је постала главни град новоосноване државе Источни Бенгал и Асам, али је Бенгал поново уједињен 1911. После поделе Индије 1947. Дака је постала главни град Источног Бенгала као део нове муслиманске државе Пакистан. Град је био сведок насиља у којем је хиљаде људи погинуло. Велики део индијског становништва је напустило град за Индију, док је у град дошло стотине хиљада муслиманских имиграната. Усвајање урду језика за једини званични језик Пакистана довео је 1952. до протеста у којима је полиција пуцала на демостранте који су демонстрирали. Током педесетих и шездесети захтеви за независност су се ширили међу становништвом.

Циклон Бола је 1970. опустошио регион убивши око 500.000 људи. 26. марта 1971. проглашена је независност Бангладеша, као одговор на то пакистанска војска је покренула операцију која је довела до хапшеља, мучења и убиства стотина хиљада људи, углавном Индијаца и бенгалских интелектуалаца. Пад града у руке индијске војске 16. децембра означио је стварање независне државе Бангладеш. После независности популација Даке је брзо расла због миграције сеоског становништва из целог Бангладеша. Град се проширио и створена су нова насеља као што су Гулшан, Банани и Мотиџил.

Географија[уреди]

Дака се налази у централном Бангладешу на координатама 23°40'0С,90°22'30И, и заузима површину од 815,85 km². Град је подељен у седам главних дистрикта (тана): Данмонди, Котвали, Мотиџил, Палтан, Рамна, Мохаматпур, Сутарпур, Тејгаон, и четрнаест мањих дистрикта: Гулшан, Лалбаг, Мирпур, Палаби, Сабуџбаг, Дака Кантонмент, Демра, Хазарибаг, Шиампур, Бада, Кафрул, Камрангир чар, Килагаон и Утара.

Дака има тропску климу коју карактеришу мунсони. Постоје три годишња доба:

• Зима, од новембра до фебруара, са температурама од 10 до 20 °C

• Пред монсунска сезона, од марта до маја, са мало падавина и темпаратурама које могу да оду преко 40 °C

• Сезона монсуна (од јуна до октобра) са много падавина и температуром око 30 °C, 80% киша падну током овог периода

Економија[уреди]

Сити сентр, једна од највиших зграда у Даки.

Дака је трговачки центар Бангладеша. Куповна моћ средње класе је значајно већа него у остатку земље, што погодује развоју тржишта луксузне робе и робе широке потрошње.[8] У град долази велики број миграната у потрази за послом.[9] Велики број становника је запослен у малим продавницама и тезгама поред пута, затим као улични продавачи, а у граду има и око 400.000 возача рикши.[10] У текстилној индустрији је запослено око 800.000 људи. Стопа незапосленоти је 19%.[11] Према подацима из 2009, укупни бруто домаћи производ Даке је износио 85 милијарди долара.[12] Са пројектованом годишњом стопом раста од 6,2%, БДП би до 2025. требао нарасти на 215 милијарди долара.[12] Годишњи доходак по глави становника се процењује на 1.350 долара. Око 34% домаћинстава живи испод границе сиромаштва,[13] укључујући велики број оних који долазе из руралних подручја у потрази за послом. Већина њих преживљава са мање од 5 долара дневно.[14]

Главне трговачке зоне града су Мотијхил, Дилкуша, Палтан, Њу маркет, Шахбаг, Гулшан, Мохакхали, Карван Базар и Фармгејт, док су Тејгаон и Хазарибаг главне индустријске зоне.[15] Башундхара-Баридхара је привредна зона у изградњи у којој ће, када буде завршена, бити смештена високотехнолошка индустрија, корпорације и велики трговачки центри. У граду постоје и две „извозне зоне“, које су успостављене како би подстакле извоз одеће, текстила и друге робе. У овим зонама ради 413 фабрика које запошљавају углавном жене.[16]

У граду се налази берза, као и седишта многих мултинационалних компанија, међународних невладиних агенција,[17] централне банке Бангладеша и Банке Грамен, која је 2006. добила Нобелову награду за мир. Развој града довео је и до грађевинског бума, а изградња високих зграда и облакодера је потпуно изменила изглед панораме града. Економски раст је посебно изражен у областима финансија, банкарства, производње, телекомуникација и у услужним секторима, док туризам, хотели и ресторани и даље имају важну улогу у привреди Даке.

Демографија[уреди]

Анимације која показује развој града између 1972. и 2001.[18]

Дака (подручја под управом градске администрације) има око 7 милиона становника. Процењује се да у ширем градском подручју живи око 12,8 милиона људи (подаци из 2008).[2] Број становника расте за око 4,2% годишње, што је једна од највиших стопа раста међу азијским градовима.[9] Један од главних фактора великог раста броја становника је миграција из руралних подручја, на коју је током шездесетих и седамдесетих година 20. века отпадало око 60% укупног пораста. До пораста броја становника долази и због ширења градских граница. На тај начин су граду припојене територије са више од милион становника током осамдесетих година прошлог века.[9] Часопис Далекоисточни привредни преглед процењује да ће у Даки до 2025. живети око 25 милиона становника.[19]

Стопа писмености становништва је такође у порасту. Према процени из 2001. стопа писмености је износила 62,3%, да би до 2010. нарасла на 72,7%, што је знатно више од националног просека од 56,5%.[20]

Побратимљени градови[уреди]

Држава Град Покрајина / Регион
Кина Кина National Emblem of the People's Republic of China.svg Гуангџоу Гуандонг
Индија Индија Emblem of India.svg Колката Западни Бенгал

Референце[уреди]

  1. ^ World Bank (30. 7. 2010). Country Assistance Strategy for the People's Republic of Bangladesh for the Period FY11-14, pp. 4
  2. ^ а б „Statistical Pocket Book, 2008“ (PDF). Bangladesh Bureau of Statistics Приступљено 15. 8. 2009.. 
  3. ^ Lawson, Alastair (5. 10. 2002). „Dhaka's beleaguered rickshaw wallahs“. BBC News Приступљено 19. 9. 2009. 
  4. ^ „everything about our city“. Dhaka City Приступљено 8. 5. 2010. 
  5. ^ Historic Dhaka city: Past glory and present crisis
  6. ^ Saving Dhaka’s heritage
  7. ^ The World's Fastest-Growing Megacities
  8. ^ Chowdhury, A.M. (23. 4. 2007). „Dhaka“. Banglapedia Приступљено 23. 4. 2007. 
  9. ^ а б в McGee, Terry (27. 9. 2006). „Urbanization Takes on New Dimensions in Asia's Population Giants“. Population Reference Bureau. 
  10. ^ Robert Cervero (2000). Informal Transport in the Developing World. UN-HABITAT. стр. 39. ISBN 92-1-131453-4. 
  11. ^ Dhaka City Corporation. „Economy“ (PHP) Приступљено 27. 2. 2009. 
  12. ^ а б „Global city GDP rankings 2008–2025“. Pricewaterhouse Coopers Приступљено 13. 12. 2009. 
  13. ^ „Asian City Development Strategies: Dhaka“ (PDF). Fukuoka Conference 2000, Cities Alliance. Archived from the original on 9. 9. 2004 Приступљено 24. 1. 2009. 
  14. ^ Rizwanul (1986), стр. 33.
  15. ^ „Dhaka City State of Environment“ (PDF). Regional Resource Center for Asia and the Pacific, United Nations Environment Programme. 2005 Приступљено 24. 1. 2009. 
  16. ^ „Dhaka clothes factories to reopen“. BBC News. 6. 6. 2006. 
  17. ^ „Blind eye to urban poor to spell social disaster:Conference on the poor told“. The Daily Star. 5. 12. 2007. 
  18. ^ NASA, Scientific Visualization Studio (12. 12. 2001). „Dhaka, Bangladesh Urban Growth“ (MPEG) Приступљено 30. 4. 2007. 
  19. ^ „Planet of Slums by Mike Davis“. Asia Times. 20. 5. 2006 Приступљено 8. 5. 2010. 
  20. ^ Banglapedia (27. 9. 2006). „Dhaka Division“. 

Литература[уреди]

  • Rizwanul, Islam; M. Muqtada (1986). Bangladesh, selected issues in employment and development. International Labour Organisation, Asian Employment Programme (ARTEP). ISBN 978-92-2-105769-7. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: