Портал:Географија/Изабрани 2009.
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Бостон (енгл. Boston) је главни и највећи град државе Масачусетс у Сједињеним Америчким Државама. Као највећи град Нове Енглеске, Бостон се сматра њеним незваничним економским и културним центром. Према подацима пописа из 2006. године, град Бостон је бројао 590.763 становника. Са становницима приградских насеља, Бостон броји 4,4 милиона становника.
Бостон је основан 1630. године доласком Енглеза на полуострво Шомут. Током Америчке револуције, крајем 18. века, Бостон је био поприште многих важних битака и политичких преврта, попут Бостонског масакра и Бостонске чајанке. Неколико битака током револуције су се одвијале у самом центру данашњег града – опсада Бостона и битка код Бункер Хила. Након револуције, Бостон је постао важан саобраћајни центар са својом луком на Атлантском океану. Бостон годишње посети 16,3 милиона туриста. Бостон је први град у Сједињеним Државама који је имао прву основну школу која се финансирала из државног буџета, Латинска школа Бостона (основана 1635. године), први колеџ – Харвард (основан 1636. године), као и први подземни метро.
Бостон је постао важан центар за високо образовање, као и важан центар за истраживања у области науке. Бостон такође има и један од највиших стандарда живота у САД, па је и тиме један од најскупљих градова у САД.
Фебруар[уреди извор]
Рио де Жанеиро (порт. Rio de Janeiro - Јануарска река) је име града у држави Рио де Жанеирo у југоисточном Бразилу. Рио де Жанеиро је бивши главни град град (од 1763 до 1960) и Португалског царства (од 1808 до 1821). Спектакуларно природно окружење, карневали, самба и плаже као што су Копакабана, Ипанема и Леблон су оно по чему се препознаје Рио. Ипак, најпознатија атракција и заштитни знак града је сигурно статуа Исуса, позната као Христа Спаса на брду Корковаду. Међутим, ту су и брдо Глава шећера са жичаром која иде до његовог врха, затим Самбодром за време карневала, као и стадион Маракана, један од највећих у свету. Рио такође посједује и двије највеће шуме у урбаном подручју, Флореста да Педра Бранка и Тижука (Floresta da Tijuca).
Процена броја становника у граду за 2005. годину је 6.094.183, а у ширем кругу града је процијењено да живи између 11 и 12 милиона становника. Ипак, Рио није највећи град у Бразилу, али је одмах иза Сао Паула. Људе из Рио де Жанеира зову Кариоке, а неслужбена химна града је Cidade Maravilhosa - Чудесан Град.
Март[уреди извор]
Географија Индије екстремно варира, крајолици се простиру од снегом покривених планинских масива до пустиња, низија, брежуљака и висоравни. Клима се креће од екваторијалне на крајњем југу до климе тундре на хималајским висинама. Индија обухвата већину Индијског потконтинента и има обалу дугу преко 7.000 km од које већина лежи на полуострву које је истурено у Индијски океан. Индија се на западу граничи с Арапским морем, а на истоку с Бенгалским заливом.
Плодна Индо-гангска низија заузима већи део северне, средње и источне Индије, док висораван Декан заузима већи део јужне Индије. На западу земље налази се пустиња Тар, која је делом стеновита, а делом пешчана пустиња, док индијске источне и североисточне границе чини високи хималајски ланац. Не може се са сигурношћу говорити о највиша тачки у Индији због територијалног спора с Пакистаном. Према индијској тврдњи највиша тачка (смештена у спорној територији Кашмира) К2 налази се на висини од 8.611 m. Највиша тачка на неспорној индијској територији је Канченџанга на 8.598 m.
Индија се граничи с Пакистаном, Народном Републиком Кином, Бангладешом, Мијанмаром, Непалом, Бутаном и Авганистаном. Шри Ланка и Малдиви су острвске државе јужно од Индије. Земља је подељена на 28 држава, шест федералних административних савезних територија и територију националног главног града. Политичке поделе углавном следе језичке и етничке границе уместо географских.
Април[уреди извор]
Ен Арбор (енгл. Ann Arbor) је град у америчкој савезној држави Мичиген и седиште округа Воштено. Ен Арбор је седми по величини град у Мичигену, са 114.024 становника према попису из 2000, од чега су 36.892 студенти и последипломци. Наводно назван по супругама оснивача и богатим засадима дрвећа у области града, Ен Арбор је најпознатији као седиште главног кампуса Универзитета Мичигена, који је премештен из Детроита 1837.
Економијом града тренутно доминирају образовање, високе технологије и биотехнологија. Просечне цене кућа и порези на имовину су значајно изнад просечних вредности за Мичиген и САД. Град је познат по својој већинској либералној политичкој наклоности и великом броју ресторана и простора за културне манифестације.
Мај[уреди извор]
Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Трећа је планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец. За сада је једина позната планета на којој има живота.
У геолошким наукама преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6 милијарди година што је утврђено одређивањем времена полураспада урана и торијума. Време полураспада U238 је 4,51 x 109 година, а Th232 је 1,39 x 1010година.
Земља такође има магнетно поље које је заједно са атмосфером, штити од радијације, штетне по жива бића која насељавају планету. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеора — пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.
Земљин једини познати сателит, Месец, почео је да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Данас, Земља се окрене око Сунца једном на сваких 366,26 кругова које направи око своје осе (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса се налази под углом од 23,5° чија је последица мењање годишњих доба на Земљиној површини.
Атмосферски услови су се значајно променили од како је настао живот, што ствара еколошку равнотежу која модификује услове на површини Земље. Око 71 % Земљине површине је покривено водом. Земља је једина планета Сунчевог система где вода може да опстане у течном стању. Осталих 29 % површине се састоји из континената и острва. Земљина спољна површина је издељена на неколико сегмената, литосферних плоча које постепено мигрирају током периода од много милиона година.
Земља такође реагује на спољни свет у одређеном степену. Њен релативно велики сателит, Месец, утиче на плиме и осеке, стабилизује промену нагиба Земљине осе, и такође постепено мења дужину ротационог периода Земље. Киша комета у раном периоду након настанка Земље је играла велику улогу у настанку океана. Касније, судари са астероидима су проузроковали знатне промене на површини Земље. Верује се да су периодичне промене у орбити планете довеле до појаве ледених доба током којих је знатан део Земљине површине био покривен ледом.
Више о Земљи... Остали изабрани чланци
Јуни[уреди извор]
Тектоника плоча је геолошка теорија која објашњава померање Земљине коре великих размера. Теорија укључује али уједно и замењује старију хипотезу померања континената, која датира из прве половине 20. века, и концепт ширења морског дна развијен током 1960-их.
Спољни део Земље се састоји од два слоја: спољне љуске (литосфера) која обухвата кору и крути горњи део омотача, а испод литосфере се налази астеносфера. Иако у крутом стању, астеносфера има релативно ниску вискозност и смичућу моћ па се зато посматрано у геолошкој временској скали може понашати као флуид. Испод астеносфере се налази крући доњи омотач, чије је фазно стање није последица мањих температура, већ високог притиска.
Литосфера је разломљена (издељена) на тзв. литосферне плоче (тектонске плоче). Постоји седам главних и још много мањих плоча. Литосферне плоче плове на астеносфери. Постоје три типа граница међу плочама:
Потреси, вулканска активност, издизање планинских ланаца па и обликовање океанских јаруга се појављује дуж граница плоча. Бочно се померање плоча обично одвија брзинама од 0.66 до 8.50 cm годишње.
Више о тектоници плоча... Остали изабрани чланци
Јули[уреди извор]
Антарктик (грч. ανταρκτικός, супротно од Арктик) је континент на коме се налази земљин Јужни пол. То је најхладније место на Земљи и готово увек је прекривен ледом. Са 14,4 милиона km² он је пети највећи континент, иза Азије, Африке, Северне и Јужне Америке, а само су Европа и Аустралија мањи. Око 98 % површине Антарктика је прекривено ледом, чија је просечна дебљина око 1,6 km.
Антарктик је најхладнији, најсувљи и најветровитији континент на свету, а такође је континент са највећом просечном надморском висином. Због малих падавина цео континент је технички највећа пустиња на свету. На њему не постоје сталне људске насеобине, а настањују га само биљке и животиње које су прилагођене великој хладноћи: пингвини, морски медведи, маховина, лишајеви и велики број врста алги.
Иако митови и спекулације о Тери Аустралис ("Јужна Земља") сежу у антику, шире је прихваћено да је од стране Европљана први пут виђен 1820. године, када је до њега стигла руска експедиција Михаила Лазарева и Фабијана Готлиба фон Белингсхаусена. Међутим, континент је остао занемарен остатак 19. века због негостољубиве средине, недостатка ресусрса и изолованог положаја.
12 држава је 1959. потписало Антарктичку повељу, а до данас ју је потписало 45 држава. Споразум забрањују војне активности и ископавање руда, подржава научна истраживања и штити екозону континента. Експеримете врши више од 4.000 научника разних националности и научних интереса. Интернет домен за Антарктик је .aq.
Више о Антарктику... Остали изабрани чланци
Август[уреди извор]
Патагонија је део Јужне Америке који се налази источно од Анда и јужно од река Неукен и Колорадо на (42°) јужно. Део који припада Чилеу обухвата јужни део области Лос Лагос, област Аyсен и Магељан (изузев дела Анктарктика на који Чиле полаже право). Источно од Анда аргентински део Патагоније укључује провинције Неукен, Рио Негро, Чубут, Санта Круз, и Огњену земљу, као и јужни део провинције Буенос Аирес.
Септембар[уреди извор]
Канбера (енгл. Canberra, (kænbɹə)) је главни град Аустралије и са популацијом до 332.000 становника, представља најнасељенији град у унутрашњости Аустралије. Смештен је у Аустралијској престоничкој територији, 300 километара јужно од Сиднеја и 650 километара североисточно од Мелбурна. За престоницу Аустралије изабран је 1908. као компромисно решење између Сиднеја и Мелбурна. Канбера представља необичан аустралијски град који који је од самог настанка, плански грађен. 1913. године, на међународном такмичењу Планског уређења и изградња града, архитекта Валтер Грифин из Чикага проглашен је за победника. Приликом планирања изградње Канбере, архитекта је веома обраћао пажњу на изглед самог града и на вегетацију која се тада налазила на том простору. Због тога град добија ласкави назив „Bush Capital“ (буш је аустралијски израз за природу). Због Првог и Другог светског рат изградња је била неколико пута прекидана. После 1945. уследили си озбиљни и видљиви радови.
Реч Канбера потиче из језика аустралијских староседелоца, Абориџана, и значи „место за сусрет“.
Као престоница владе Аустралије, у Канбери су смештени кућа парламента и врховни суд, као и многобројне владине канцеларије и установе. Такође у граду се налази и неколико историјских и културних националних знаменитости Аустралије. Канбера је једна од најпосећенијих градова, како за домаће тако и за стране туристе.
Октобар[уреди извор]
Пекинг (на кинеском: 北京, Běijīng - северна престоница) је главни град Народне Републике Кине (НРК). Са 14,5 милиона становника, Пекинг је други највећи град у Кини после Шангаја. Пекинг је једна од четири градске области које су под директном контролом Централне владе. Велики је саобраћајни центар са мноштвом пруга, путева и аутопутева који улазе и излазе из њега у свим правцима. Пекинг је такође и политички, културни и образовни центар НРК, док су Шангај и Хонг Конг значајнији економски центри од Пекинга. Пекинг је био домаћин Летњих олимпијских игара 2008.
Новембар[уреди извор]
Италија је изразито поморска, медитеранска земља будући да јој границе на мору обухватају ¾ дужине свих њених граница. Ради се о полуострву које се протеже 900 km од севера према југу, а широко 150 – 200 km. Има 6.660 km обале (80 % од укупне дужине границе), тако да ниједна тачка на њеном копну није удаљена од мора више од 100 km.
Италија има површину од 301.323 km², а на том простору 1996. године живело је 57.268.578 становника, односно 190 ст/km². Састоји се из три дела. Први део обухвата цело Апенинско полуострво са острвима Сицилијом и Сардинијом, други део обухвата низију у поречју реке По и трећи део је алпски простор све до развођа. Северна Италија обухвата два сасвим различита простора - низијски и високопланински, тако да се појам Италије не поклапа у потпуности са појмом Апенинског полуострва. Осим Италије, на Апенинском полуострву су још две државе: Сан Марино и Ватикан (такозване "патуљасте државе" Европе).
Копнена граница Апенинског полуострва протеже се од Приморских Алпа (италијанско–француска граница) до Јулијских Алпа (италијанско–словеначка граница), а између су Алпи на италијанско-швајцарско-аустријској граници. Граница према Балканском полуострву иде од Јулијски Алпи реком Сочом до Тршћанског залива и Јадранског мора. Преко Апенинског полуострва и његовог продужетка Сицилије, Европа се, после Гибралтара, највише приближава Африци (на 140 km).
Децембар[уреди извор]
Тимбукту (франц. Tombouctou, арап. مدينة تمبكتو, хебр. טימבוקטו) је град у западноафричкој држави Мали с 32.414 становника. У овом граду је верски универзитет Санкор (на којем се проучава Куран) и друге медресе. Град је био културни и духовни центар одакле се ислам ширио у Африку у 15. и 16. веку. На ово златно доба подсећају три џамије, Ђингарејбер, Санкоре и Сиди Јахја, којима, иако се константно уређују и реновирају, прети опасност да нестану у пустињи. Године 1988. овај град је Унеско уврстио у листу светске баштине.
Тимбукту је насељавају Сонгаи, Туарези, Фулани и Манде. Град се налази око 15 km северно од реке Нигер. Такође се налази на раскршћу транссахарских трговачких путева до Араоуана. Тимбукту је био важно историјско стовариште камене соли (и још увек је) пореклом из Тагхазе, а данас из Таоуденија.
Географски положај Тимбуктуа га је учинио природним местом сусрета оближњих западносахарских народа и номадских берберских и арапских народа са севера. Дуга историја Тимбуктуа као трговачке станице која је повезивала западну Африку са берберским, арапским и јеврејским трговцима из северне Африке, а тиме и посредно с трговцима из Европе, дала му је статус митског града.
Дуготрајан допринос Тимбуктуа исламској и светској цивилизацији је ученост. Претпоставља се да се у Тимбуктуу налазио један од првих универзитета на свету. Од 14. века, важне књиге су писане и преписиване у Тимбуктуу, што је успоставило град као значајан центар писане традиције у Африци.